Концепт Ретроспективног Присећања, сећања и подсећања
Апстрактни Методолошки Креативни Радни Оквир: Четири Кључна Концепта Диалектичког Схватања Времена и Простора, изражена кроз његова Два Парна Диалекта: Време у Простору ⇄ Простор у Времену ДИА Медиум Времена ⇄ Медиум Простора
АПСТРАКТНИ МЕТОДОЛОШКИ РАДНИ ОКВИР ЗА СТВАРАЛАЧКО РАЗМАТРАЊЕ КОНЦЕПТА РЕТРОСПЕКТИВНОГ ПРИСЕЋАЊА И ПОТСЕЋАЊА: У овом креативном чланку је размотрен концепт ретроспективног присећања, сећања и потсећања, односно оживљавање остављених трагова дубоко доживљених емотивно емоционалних утисака, који су као такви били отиснути у време ДИА простор [дух, (раз)ум, материја].
- Да би сте добили једну почетну преставу о концепту ретроспективног присећања, сећања и потсећања, ретроспективно памћење је сећање нечега што си већ знао или научио у прошлости, а које је још увек присутно у твојој текућој меморији (свести). Но замисли сценарио у времену ДИА одговарајућу ситуацију у простору, да си неку реч страног језика заборавио, или је се не можеш сетити у том моменту, иако ти је она на врху језика. Ма колико умних напора и енергије (материје) ти улагао да је пронађеш претраживајући своју текућу меморију, осетићеш да је на овај начин само даље гураш у подсвест, односно не можеш је се и даље сетити, јер је тражиш и претражујеш на погрешном месту (текуће меморије свесности). Само у ретким случајевима, ако та реч још увек није дубље потонула у подсвест, може бити потиснута и враћена на овај начин у текућу меморију свесности односно у колекцију (чешће) кориштених речи и појмова.
- Другим речима, уместо кориштења овог најчешће јаловог приступа и метода да се сетиш нечега што си (тренутно) заборавио, неопходно је користити или пронаћи неки начин да је поново покупиш и вратиш у колекцију (чешће) кориштених речи и појмова, односно да је поново позовеш из подсвести у свест [например користећи речник, јер знаш како се та реч каже на неком другом теби знаном језику], замолиш да те неко други подсети на ту реч, или да се на неки други начин присетиш поновним буђењем те заборављене речи. Из овог произилази, да се овде ради о проналажењу неког начина да се та реч из јуридикционих граница разума (подсвесност) контролисаног од стране духа односно твојих духовних способности и оспособљености [емотивно емоционални потенцијал твог разума] врати у оквир граница ума (свесност) да би могао да примениш своје умне способности и оспособљености уз неизбежно трошење одговарајућег вида материјалне енергије. Ово се да лако запазити, пошто у моментима унутарњег спокоја када уопште не улажуш никакве умне напоре и енергију да се сетиш ове заборављене речи, та реч "сама од себе" [уз помоћ духа односно унутарњег духовног спокоја твог разума] исплива из подсвести у свест твоје текуће меморије.
- Надам се да си сада схватио суштину концепта ретроспективног присећања, сећања и потсећања, а то је да се нечега што си заборавио не можеш тако просто сетити, као и да нечега што не постоји у текућој меморији нема смисла ту ни претраживати, него се то што си (тренутно) заборавио, једино може поново покупити (колекционирати) и вратити у колекцију (чешће) кориштених речи и појмова текуће меморије, односно поново позвати на неки начин из подсвести разума у свест ума. Упркос свему овом претходно реченом и образложеном, као крајњи резултат изопаченог кориштења појма - логос, започетог добронамерним приступим Декартеса али још увек примењујући дуални (И - И) → двополарни (ИЛИ разум ИЛИ ум) диа бинарни крајњи резултат овог ИЛИ - ИЛИ приступа и метода [комплетна надмоћност ума и одговарајућих интелектуалних оспособљености у односу на разум и одговарајуће духовне способности], што је охрабрило многобројне присталице вулгаризованог простог разума и ума да користе речи и појмове како коме се прохте. Осим тога, са произвољним превођењем с једног језика на други језик, у скоро свим савременим језицима је то резултирало заменом ума са разумом односно дошло се до изопаченог кориштења појма - логос (ratio = рацио на латинском).
- Например, иако енглески језик има праву реч за појам "нешто поново покупити од некуда", у савременом енглеском језику овај појам се све чешће и чешће користи као синоним са речима сетити се нечег (заборављеног) или присетити се односно потсетити се нечега упамћеног или доживљеног у прошлости, упркос чињеници да за ове појмове већ постоје одговарајуће далеко правилније и прецизније речи ("to remember or to reminiscence"). Било како било, надам се да сте добили почетну суштинску идеју концепта ретроспективног присећања, сећања и потсећања. Следећи корак је прескочити овај модерни иницирани процес све даље и даље деканденције концепта - логос [његовања култа простог ума и разума, као и разних видова испољавања простаклука], односно ретроспективно отпутовати 2500 хиљада година уназад у доба великог грчког филозофа и мислиоца Платона.
- Другим речима, вратити се својим коренима, у још увек препознатљиво поимање и схватање појма - логос, читајући његову теорију присећања, сећања и потсећања односно његовог концепта духовне, умне и разумне реколекције (бесмртне душе: Анамнезис). О томе ће бити више речи у наредном поглављу овог креативног чланка. Надам се да наслућујете да се у концепту ретроспективног присећања, сећања и потсећања ради у ствари о поновном сакупљању и оживљавању успаваних дубоко отиснутих утисака шаблона мисли времена, у времену ДИА простор [дух, (раз)ум, материја], односно о њиховом преношењу и поновној колекцији из времена у простору [скривена будућност у духу: САДА и ТАМО] уз помоћ человечијих чула интуиције и наслућивања, као и чула осећаја (самог себе) у овај петочулни простор у времену [материја уграђена у прошлост: ОВДЕ и САДА] користећи одговарајући медиум простора [разум диа ум] и времена [емотивно емоционално присуство у том времену у простору (САДА и ТАМО) диа твоју физичку присутност у овом простору у времену (ОВДЕ и САДА)].
Другим речима, концепт ретроспективног присећања, сећања и потсећања је кориштен у овом грозду (четири) стваралачка чланка, уместо одговарајућег појма који описује (још живо или на други начин забележено) сећање на догађаје из прошлости (реминисценцију), јер је фокус овог испољавања ментално – емотивно емоционалног интелекта (ретроспективно присећање, сећање и потсећање у овом конкретном случају) ставља се на ПРИКУПЉАЊЕ (колекцију) и оживљавање крајње избледелих трагова неког заборављеног сећања, које се памти и чува унутар времена у простору (скривена будућност уграђена у дух) после крајњег одвајања од свог физичког (телесног) простора у времену. Да се скрати ова дуга прича, тек након будућег физичког поновног спајања са одговарајућим простором у времену (материја уткана у прошлост),
- што даје могућност поновног повезивања у духовном смислу са "имагинативним сервером" (Божијим) користећи своје шифроване кључне речи скривене негде у теби (унутар твог краљевства) да приступиш овом диалектичком интерактивно креативном садржају који се може поново подсетити,
односно поновног успостављања овог диалектичког схватања времена и простора стварају се услови за остварење овог вида испољавања потенцијалне будућности скривене у духу (невидљивог, скривеног времена у простору) у смислу преношења, распакивања и поновног просветљавања ове крајње компресоване колекције (духовних) диалектула. Након овог започетог диа-процеса следи дешифровање, одгонетавање, поимање и откривање овог нејасног, скривеног креативно интерактивног садржаја унутар диалектичког разумевања медијума времена (емотивно емоционално диа физичко присуство) и простора (разум диа ум) (Лука 8.17 и Марко 4.22-23).
Или другачије речено, ретроспективно присећање и подсећање се односи на покретање диа-процеса прикупљања различито обликованих диалектула своје припадајуће збирке (колекције) која је дубоко урезана у унутарње време у простору (САДА и ТАМО) у складу са њиховим дељеним вредностима, заједничким карактеристикама, као и њиховом духовно разумном сличношћу и подударношћу (усклађивање њихових „боја“, на пример, у твом временском диа просторном медијуму) уз континуирано растављање и разврставање, расклапање и поновно склапање загонетне слагалице диалектичког схватања времена и простора уграђивањем овог диалектичког стваралачко интерактивног садржаја у неко испољавање спољашњег простора у времену (ОВДЕ и САДА). Ова апстрактна идеја се може даље уопштити и разрадити, а затим применити у сврху ретроспективног присећања и оживљавања неког заборављеног или изгубљеног знања, дешифровања скривеног значења диалектоса, одгонетавања и поимања пуног значења параболе и томе слично. Осим тога, може се уочити, открити и обелоданити погрешно протумачени, фалсификовани или (касније) додати садржај у Свете књиге и Свете Записе (од стране земаљских 'пророка и писара'), који су некомпатибилни, недоследни и у супротности са оригиналним изјавама, као и проверено предузимањем одговарајућег креативног путовања кроз ово диалектичко разумевање времена и простора (дух, разум диа ум, материја).
општи методски креативни оквир концепта ретроспективног поновног присећања, сећања, и подсећања
Тeмeљнe Симулaтивнe Методолошке Пoстaвкe Диaлeктичкoгa Интeрaктивнoгa Приступa
ДИA
Kрaјњe ДИA Вeрoвaтнe Методолошке Прeтпoстaвкe Диaлeктичкoгa Интeрaктивнoгa Приступa
Да би се методолошки образложила таква једна сложена тематика, као што је то ретроспективно присећање, сећање и подсећање, разумљено у смислу ретроспективног поновног оживљавања ових усађених (успаваних) узорака мисли, то јест, њихово преношење и превођење у медиуму - разум диа ум, били су поново кориштени лингвистички диалекти "Темељних Методолошких Симулативних Поставки" (култура, филозофија, уметност, наука), разумљено у смислу стављања тога у подходајушћи диалектички креативни контекст уз помоћ "Крајњих ДИА Вероватних Методолошких Претпоставки Диалектичкога Интерактивнога Приступа". Другим речима, ови веома сложени диалектички садржаји морају се поновно размотрити у времену ДИА простор, из перспективе њихових саставних диалеката ДИА подходајушће:
- Kрaјњe ДИА Вeрoвaтнe Meтoдoлoшкe Прeтпoстaвкe, рaзумљeнo у смислу Духa ДИА (Рaз)ум,
- Kрaјњe ДИА Вeрoвaтнe Meтoдoлoшкe Прeтпoстaвкe, рaзумљeнo у смислу Maтeријe ДИА (Рaз)ум,
- Kрaјњe ДИА Вeрoвaтнe Meтoдoлoшкe Прeтпoстaвкe, рaзумљeнo у смислу Будућнoсти ДИА (емотивно емоционалнога) Присуствo,
- Kрaјњe ДИА Вeрoвaтнe Meтoдoлoшкe Прeтпoстaвкe, рaзумљeнo у смислу Прoшлoсти ДИА {емотивно емоционално Присуствo [диа евентуално, (релативно веома недавне) утиснуте и отиснуте стварне доживљаје (сећања) кроз твоју физичку (телесну)]} Присутнoст.
Овде се треба обратити пажња на кориштење појма - сећање (меморија памћења), које за разлику од претходно образложеног тумачења појма - ретроспективно присећање и подсећање, обухвата диалектичке садржаје, који су били стварно доживљени у прошлости, разумљено у смислу нечије физичке (тeлeсне) присутности, негде овде на Земљи (или Сунчевом Систему), и из овог разлога њихова веродостојност и тачност се може посведочити (и проверити), како са личним исказима, тако и са (забиљеженим и снимљеним извештајима и записима, као и) исказима других учесника (сведока) ових догађаја релативно блиске прошлости. На другој страни, скривени (успавани) диалектички садржаји, који су се некада давно одиграли у неком неизвесном, подсвесном или "несвесном" (непознатом) времену ДИА простор, али који су били доживљени са ВЕОМА ДУБОКИМ ЕМОЦИЈАМА лично или од стране далеких (генетских и) ДУХОВНИХ предака (нема живих сведока нити иза остављених писаних сведочанстава и археолошких налаза), негде унутар светова диалектика (космоса), и као такви су били утиснути и отиснути у бескрајна пространства унутарњега ДИА најунутарњије биће [нека врста (спољнега) свемира у малом: "Твоје краљевство"], могу се ЈЕДИНО РЕТРОСПЕКТИВНО ПОДСЕТИТИ и поново оживети у медиуму - разум диа ум уз помоћ (духовнога) ЕМОТИВНО - ЕМОЦИОНАЛНОГА ПРИСУСТВА диа твоју физичку присутност.
Животно-Витална Четверо-Троугласта Звезда, као Креативни Исход Деловања Три Основна Диалектичка Принципа, Аспекта, Својства и Испољавања у Времену ДИА Простор
Ове идеје су биле такође сугестивно предложене и од стране Платона, током његових креативних напора да образложи и дочара процес учења некога (непознатог) знања уз помоћ ретроспективног присећања, или прецизније ретроспективног подсећања онога што већ душа зна, јер душа је вечна и сећа се свега што је већ доживела. При томе, он користи његову теорију поновног присећања и подсећања примењујући концепт анамнезе (Anamnesis), то јест, подсећање на неко дубоко урезано успавано знање у души човека током претходног живота. Ово урођено знање које свако људско биће носи у себи, потребно је изнети на светло дана кроз учење и подучавање уз помоћ спољнег водича. Имајући ово на уму, према Платону, који је био упознат у извесном степену са тајнама египатског скривеног знања, а касније предавајући и подучавајући ово донесено знање у школи, коју је он основао након свог повратка у Атину, напори учитеља требају се усмерити и усредсредити на ретроспективно присећање, подсећање, и оживљавање овог диалектичког садржаја у дубоком сну, уместо поновног подучавања и учења тога као нешто потпуно ново и непознато, то јест, редудантно утискујући и отискујући то поново у меморију ума, односно поново доживљавајући диа утискујући и отискујући то снова у меморију времена ДИА простор.
- За разлику од овог Платоновог тумачења ретроспективног подсећања урођеног знања заснованог на концепту универзаллне душе, диалектичко схватање ретроспективног присећања, подсећања и обелодањења скривеног знања је засновано на концепту унутарњег диа најунутарњије биће које поседује свако живо биће (индивидуални начин мишљења и размишљања), што је један далеко шири и сложенији концепт, образложен детаљније у осталим креативном чланцима. Овде такође концепт разликовања правих стваралачких путева од мноштва других креативних путања у лавиринту мноштва варианти и избора у овим непрегледним унутарњим световима диалектика игра и има такође једну одлучујућу улогу. Да ли ћеш успети или не, да правилно сложиш и склопиш све делове ове загонетне слагалице стварања односно оживљавања знања ретроспективно присећајући се као и бивајући потсећан с времена на време, зависи од степена чистоће твога унутарњег диа најунутарњије биће.
- Укратко, друга битна разлика у односу на Платонов концепт ретроспективног подсећања је увођење појма унутарњег скривеног водича који игра кључну улогу током овог начина стварања и обелодањења знања. Другим речима, једино уз његову или њихову помоћ се могу успешно разрешити иницирани диа-процеси, то јест, изаћи са подходајушћим парчетом ове започете слагалице стварања знања из ове врсте (креативне петље) склапај и расклапај све док се правилно не сложе све њене коскице. Ово је један мукотрпан и дуготрајан процес оживљавања скривеног знања, и стога је тешко и замислити да би се такав један стрпљив водич и учитељи могли наћи у овом спољнем ниском и духовно недовољно развијеном свету. О овим аспектима Духовне ДИА (Раз)Умне Интелигенције биће више речи у осталим деловима овог креативног чланка.
- [у подсвести, схваћеном у смислу овог испољавања свемира у малом или у несвесности, ако тако хоћете]
- Када неко успе да концентрише и ојача дух у таквом једном степену и моћи ... ... тада у таквом једном стању он(а) усмерава дух на небеске области чула - слуха. Тада са овим небеским чулом слуха чује јасне звукове, које превазилазе способности и оспособљености обичних људи, обе врсте тонова, небеске и земаљске, далеке и блиске. ... ....
- .... Када неко успе да сконцентрише, ојача и окрепи дух у таквом једном степену ... ... тада у таквом једном стању он(а) усмерава дух на знање (ретроспективнога) ПРИСЕЋАЊА бивших стања разума и душе, бивших живота ...
- .... Kaкo мoжeтe кaзaти, "ПOKAЖИ НAM Oцa"? Зaр нe вeрујeтe дa сaм јa у Oцу, и дa јe oтaц у Meни. Рeчи, кoјe вaм кaжeм, нису сaмo Moјe личнe. Истински рeчeнo, тo јe Oтaц, ЖИВEЋИ У MEНИ, кoји чини свe тo" (Joвaн-14:9-10).
- Платон је одлично фигуративно дотакао ову проблематику душе (унутарње биће) користећи мит о крилатим кочијама са упрегнутим црним и белим коњем којима управља један небески возач (најунутарњије биће). Бели коњ је племените пасмине, послушан, снажан и добродушан, док је црни коњ непослушан и лоше ћуди и нарави. Из тог разлога, овом небеском возачу је тешко да контролише црног коња обуздавањем његових лоших навика и урођене непослушности, односно да има контролу над њим сво време. Крила у овом митолошком диалектосу служе за уздизање ове врсте борних кола ка царству богова, односно царству идеја и знања. Али сваки пут када овај небески возач изгуби контролу над црним коњем (затамљене области душе), кола губе крила и падају са ових небеских висина у овоземаљски несавршени свет, где у виду душе улазе у тело, као неку врсту затвора за душу.
- Да би се ова пала душа поново уздигла и вратила у савршени свет идеја, неопходан је њен стални раст у знању и разумном развоју, све док се не постигне максимални ниво знања. Ако се овај предуслов не оствари, душа ће наставити да настањује различита тела овог овоземаљског несавршеног света. У овом Платоновом концепту ретроспективног присећања, человечија бића уз адекватно вођство су у стању да постепено обелодањују ово скривено знање, које је закопано у меморији и сећању душе (Анамнесис) током њеног боравка у свету богова. По мишљењу Платона, овоземаљски предмети [заробљени простор у времену] су само копије света идеја [време у простору, у диалектичком схватању времена и простора].
- Чак и у свакодневном разговору са овим петочулним бићима, приметно је да док они траже пригодне речи, сканирају расположиви фонд речи са праволинеарним лево⇄десно кретањем њихове казаљке времена, слично компасу. Истовремено, ово објашњава зашто дубоко вулгаризовани прости разуми често губе везу са збивањима у овом спољнем свету, тонући у непрегледне дубине ове напуштене празне рупе, слично некој пијаној или дрогираној особи, која постепено губи сваку везу са стварношћу.
-
-
Диалектичко Схватање
Времена ДИА Простор -
ЗАГОНЕТНА СЛАГАЛИЦА
ВРЕМЕНА И ПРОСТОРА - Диалектичко Поимање Духовне ДИА (Раз)Умне Интелигенције: Концепт Ретроспективног Присећања
У сагласности са овим приступом ретроспективном подсећању, присећању, и обелодањењу неког вида скривеног знања, пошто је овај диалектички (интерактивно креативни) садржај (у стању дубоког сна) већ био доживљен [и ДУБОКО утиснут и отиснут у унутарњем диа најсветије биће: "твоје царство је у теби"] ђаконом (учеником), остављени трагови овог диалектичког садржаја у времену ДИА простор
се потенцијално може пробудити, покренути и потом призвати, пренети и превести (распаковати, разшифровати, појмити и схватити смисао тога) у разуму диа ум.
Диалектички Сажето Унутaрње ДИА Најунутарњије Биће: Душа у Платоновом Концепту Ретроспективног Присећања
Ови скривени (успавани) диалектички садржаји духовно утиснутога ДИА дубоко oтиснутог ВРЕМЕНА У ПРОСТОРУ [будућнoсти унутaр духa] могу сe препознати са пажљивим посматрањем графичке илустрације "Диалектичкога Креативнога Раднога Оквира за Ориентацију у Вечности Времена ДИА Бесконачност Простора", и потом из ове диалектичке перспективе могу бити дочарана диалектичка догађања после смрти. Виђено с тачке гледишта овог диалектичког креативног радног оквира, СМРТ је била графички илустрована и представљена са сценарием у времену ДИА подходајушћу ситуацију у простору, када крст (+) није више у стању, из једнога или другога разлога, да спречава замагљивање невидљивих граница простора и времена, услед чега се стапају време и простор, што доводи до раздвајања не само диалекта - време у простору (САДА и ТАМО) од простора у времену (ОВДЕ и САДА), који се држе раздвојено помоћу широког унакрста (x: широког диагоналног крста), него долази и до стапања и ишчезавања саставних диалеката времена у простору (будућност - дух), и простора у времену (материја - прошлост), односно нестајања граница између њих.
Смрт диа Загробни Живот
Смрт диа Живот после Смрти 
Диaлeктички Kрeaтивни Рaдни Oквир зa Oриeнтaцију у Вeчнoсти Врeмeнa ДИA Бeскoнaчнoст Прoстoрa 
СМРТ диа ЗАГРОБНИ ЖИВОТ, виђено из Перспективе Диалектичкога Креативнога Раднога Оквира за Ориентацију у Вечности Времена ДИА Бесконачност Простора (Клиничка ДИА Биолошка Смрт → Живот након Смрти судећи према Диалектичком Схватању Времена у Простору)
Овај описани сценарио у времену ДИА подходајушћу ситуацију у простору је познат као стање клиничке смти неког живог бића. Има много научно верификованих случајева, да је крст диа широки диагонални крст (унакрст) успео поново да успостави и опорави све или скоро све саставне делове (диалекте) овог диалектичког схватања времена и простора, које је засновано на скривеном предревном знању. Успут речено, бесвесно стање неког живог бића и кома су били илустровани са изображењем крста (+) преклопљеног са унакрстом (x ⇢ +) и унакрста преклопљеног са крстом (+ ⇢ x). Али после биолошке смрти, време ДИА простор је неповратно раздвојено на духовни (емотивно емоционални) диалект и физички (материјални) диалект, разумљено у смислу ("јурисдикционих граница и надлежности") диалеката време у простору и простор у времену. На овај начин су и медиум времена и медиум простора такође раздвојени на духовни и овоземаљски диалект, и из тог разлога, заједнички медиум више не постоји у оквиру кога би се дешавања могла бележити и памтити односно догађаји могли одвијати, јер су се време и простор стoпили, односно, невидљиве границе између њих су ишчезле. Или исказано то на други начин, који је у потпуном сагласју са скривеним знањем, широки диагонални крст је потврдио овоземаљску биолошку смрт након што је путем његова два крака приспела још увек недостајућа ауторизација (САДА и ТАМО), односно дато пуномоћје крсту (ОВДЕ и САДА) да спроведе коначно одвајање времена у простору [будућност у духу] од простора у времену [уграђена материја у прошлост: мртво тело], што је у складу са диалектичким схватањем Тројства Крстова у времену и простору ДИА њихово јединство и једност у вечности времена диа бесконачност простора.
Из овог произилази да смрт наступа као резултат трајног нефункционисања медиума времена диа медиум простор, односно нема више узајамне интеракције међу њиховим умно-разумним и телесно - емоционалним диалектима. Било како било, виђено из перспективе овог концепта ретроспективног присећања, све остало што је било физички (материјално) запамћено и упамћено (диалект - материја) у смислу диалекта - ум унутар остављеног иза диалекта - ПРОСТОР У ВРЕМЕНУ (материја уграђена у прошлост: мртво тело) ће се једино ЕКСТЕРНО (спољно) сећати и памтити од стране њене, његове породице, родбине, пријатеља, следбеника, аутобиографа, историчара, разумљено у смислу "за сећање на ...". Из овог разлога, од сада, као и у наредна три креативна чланка посвећена концепту ретроспективног поновног присећања, сећања, и подсећања, у жижу креативних догађања биће стављен диалект - време у простору (будућност скривена у духу: САДА и ТАМО), јер се унутар овог унутарњег свемира у малом и предузимају подходајушћа стваралачка путовања кроз ово диалектичко схватање времена и простора (дух, разум диа ум, материја).
Meтoдoлoшкo Сaoбрaжaвaњe ДИА Пoимaњe (Прaвo)линeaрнoгa Прoстoрa и Врeмeнa, рaзумљeнo KAO НEШТO ИЗВAН "НAС"
Нема никакве сумње да овај креативни садржај, везан за ретроспективно присећање и поновно оживљавање некада давно "доживљених" односно успаваних диалектичких садржаја времена, у времену ДИА простор (дух, разум диа ум, материја) уз помоћ диалекта - емотивно емоционално присуство, као један (пред-древни "ретроспективно телепатски") приступ ка откривању новога и непознатога у времену ДИА простор, у потпуности противречи "модерном" научном (методолошком) приступу, јер нема НАУЧНО утврђених тачки за орјентацију у овоме неисказиво огромном распону ("вечности") времена ДИА ("бесконачност") простора. Наиме, по њима, да би стваралачки резултат био веродостојан и вредан истине, мора бити успешно понављан (фалсификабилан), односно мора бити проверен са поновљеним експериментима, потврђен са објективистичким чињеницама, "писаним сведочанствима", археолошким налазима, и слично томе [то јест, верификовано са пет (научних) чула]. На другој страни, изражени диалектички садржај кроз моје утиске о доживљеним спознајама, стеченим искуствима и самосазнањима током предузетих стваралачких путешествија ДИА скривено стваралачко деловање овог унутарњег креатора од знања (прочитај такође, као један пример, Јована - 14:9-10), далеко превазилази способности посматрања (и опажања) тога са пет основних чула.
Узгред речено, чак и животиње поседују ових пет добро развијених чула (као и инстикт такође), при чему способности запажања са њиховим чулима често превазилазе одговарајућа чула људи и человечијих бића. Али упркос томе, њихове креативне способности су веома ограничене, и далеко испод одговарајућих стваралачких способности СЕДМОЧУЛНИХ ЧЕЛОВЕЧАНСКИХ БИЋА, као и испод способности ових пето-чулних створења. Било како било, сврха овог диалектичког поновног разматрања и преиспитивања улоге и сврсисходности ове научне пето-чулне веродостојности, валидације и проверавања претходно изложених стваралачких сазнања и стечених самоспознаја и искустава, везаних за концепт ретроспективног присећања и подсећања, нема много везе са улогом, способностима и оспособљеностима петочулног запажања и перцепције, и њиховим чулним досегом током овог начина стварања односно оживљавања новог знања. Пре би се могло рећи да има далеко више заједничког са оспособљеностима шестог чула (чуло предосећаја и наслућивања: интуиције), а нарочито са способностима седмог чула [емотивно емоционално чуло ДИА духовно осећање свог унутарњег ја (себе), или својих (дубоких) человечијих корена, ако тако хоћете]. Имај на уму да само они који поседују ова два человечија (духовна) чула (человечанска и человечија бића) су оспособљени да буду емотивно емоционално присутни у САДА и ТАМО (време у простору), и на тај начин су у стању да се ретроспективно присећају, потсете и потенциално поново оживе ове остављене дубоко отиснуте и утиснуте отиске и трагове, сачуване унутар меморије времена ДИА простор.
Концепт ретроспективног поновног присећања, сећања, и подсећања: Комплетирање методолошких поставки диалектичког интерактивног приступа
Тeмeљнe Симулaтивнe Методолошке Пoстaвкe Диaлeктичкoгa Интeрaктивнoгa Приступa
ДИА
Диaлeктички Kрeaтивни Рaдни Oквир зa Oриeнтaцију у Вeчнoсти Врeмeнa ДИA Бeскoнaчнoст Прoстoрa
НАСУПРОТ
(Прaвo)линeaрни Kрeaтивни Рaдни Oквир зa Oрјeнтaцију у Врeмeну И Прoстoру, кao јeдaн Срасло-Разумни Фундамент за Настанак једнога Просто(раз)умнога Бића
И
Крајњи Исход Двополарнога ДИА Бинарни Начин Размишљања у оквиру Праволинеарног Разумевања Простора и Времена
До сада је овај диалектички садржај био разматран уз једно релативно јако наглашавање диалеката - наука, филозофија и уметност. Поновно разматрајући то с гледишта пре-древног приступа ка откривању непознатога у времену ДИА простор, овај диалектички садржај под креативним разматрањем би се такође требао снова размотрити из (тро)угла диалекта - култура. Посебно, са пажљивим читањем Светих Књига и Записа може се препознати ова тематика у једном другом приступу ка "откривању непознатог". У религијама Далеког истока, креативно ФИЛОЗОФСКИ аспекти духовних способности који се односе на ретроспективно присећање на закопано знање (прохујалих времена) у дубини унутрашњег бића били су веома темељно изложени и разрађени. На пример, у учењу Буде - "Саманнја Пхала Сутта (Samannya Phala Sutta)" је то било исказано на следећи начин:
На другој страни, у Старом и Новом Завету и Курану, овај диалектички садржај је био испољен, и у посредној форми изражавања ["визија, реч Господова (Божија) ми је пришла" ... (Јесаја - 1:1, Јеремија - 1:4, Захарије - 1:7) и на много више непосредан начин (Мојсије - 19:3, Јов-12:22). Прочитајте такође уводне речи Курана. Укратко, све се ово може сажети са следећом реченицом: "То је дух у человеку, дах Свемоћнога, што даје њој, њему разумност" (Јов-32:8). Христ проширује овај диалектички садржај даље претстављајући и тумачећи унутарње ДИА НАЈУНУТАРЊИЈЕ биће као једно Живеће (живо) Биће, које делује у њему, кроз следеће речи:
Укратко, са овим диалектичким садржајима, преузетих из Светих Књига и Записа, било је дочарано уз примену диалеката - филозофија и култура, како се могу премостити и превладати ове (удаљене) обале и границе непознатога у времену ДИА простор у познато. Или са речима овог креатора од знања, како да се превлада јаз који раздваја тебе од највећега ствараоца знања: Бога. Један предуслов за постизање тога је континуално чишћење, његовање (приступ, прихватање и одржавање: Марко - 10:15 ДИА Давид - 51:5-17), као и једно поновно духовно просветлење и просвећење овога унутарњега царства ["Цaрствo Бoжијe јe унутaр тeбe" (Лукa - 17:20-21)] ДИА једно све даље и даље јачање моћи (собственога) духа и подходајушћих духовних способности од стране тебе диа дух Божији.
Да би се разумело све претходно наведено, требало би озбиљно размислити о стваралачком начину на који су Свете књиге и Записи писани и забележени, односно НАСТАЛИ, без обзира шта говоре савремени научници и квазинаучници. Сети се ДИА РЕТРОСПЕКТИВНО ПРИСЕТИ СЕ, ниједно человечије биће никада не треба дозволити свођење својих человечанских способности на ниво једне просторазумне или простоумне особе (1. Мојсије – 1:28), јер њихове духовне, разумне (сазнајне) и умне (менталне) способности, а самим тим и њихов стваралачки потенцијал и одговарајућа способност њиховог здраво-разумног расуђивања, резоновања и капирања, су засноване на два потпуно различита оквира за креативно орјентисање и навигацију у времену "ДИА насупрот И" простора: "будућност, емотивно - емоционално присуство диа физичка ПРИСУТНОСТ, прошлост ДИА ДУХ, разум диа ум, материја" УПОРЕЂЕНО СА "прошлост ⇢ САДАШЊОСТ ⇢ будућност] И ПРОСТОРОМ [СРАСЛИ разум- дух, НAПУШТEНA ПРAЗНA ШУПЉИНA, материја". Чини се да управо ова напуштена празна шупљина у садејству са праволинеарним групним медиумом времена (садашњост) спречава поновно оживљавање овог унутарњег закопаног знања током сканирања ових унутарњих светова идеја. Другим речима, делујући као нека врста црне рупе, она не само да не дозвољава да се "види" ово скривено знање, него са својом гравитационом силом отима и усисава га, то јест, спречава пренос ових унутарњих садржаја у ове петочулне вањске просторе.
Било како било, за разлику од ових петочулних створења, људска и человечија бића са ослобођеним и раздвојеним духом и разумом [за попуњавање ове претходно поменуте празне рупе] током сканирања ових ових бескрајних унутарњих времена и простора, диалектички сажимају ова звездолика пространства у смислу фигуративног сликовног престављања деловања три основна диалектичка принципа, својства и испољавања времена, у времену и простора.
Прочитајте Следећи Део овог Креативног Чланка: