Ретроспективно Присећање и Подсећање као Извор Великих Креативних Открића
Основне идеје ретроспективног присећања и потсећања, које су биле креативно методолошки детаљније размотрене у претходном делу овог кретивног чланка, посвећеног Диалектичком Поимању Духовне ДИА (Раз)Умне Интелигенције, показује да скоро све, што је једно (ДОБРО) человечанско биће у стању да креативно (ДИА ИМАГИНАТИВНО) ЗАМИСЛИ, да јасно претстави, као и да образложи ту идеју и мисли у медиуму - разум диа ум, посебно ако је то ретроспективно потсећачкога карактера, то јест, има се један унутарњи осећај да је то некада било већ доживљено, такође може се (касније) ПОТЕНЦИАЛНО остварити (ЕКСТЕРНАЛИЗОВАТИ) у животној реалности. Свакако, ова способност и надареност, заснована на добрим намерама креатора (од) знања, није такође у стању да спречи (каснију) злоупотребу створенога знања (у ЗЛЕ сврхе). У сваком случају, по мишљењу овога креатора од знања, ако би велики изумитељи (прошлости) били поштени, и искрено казали, разумљено у смислу поновнога разматрања целокупнога стваралачкога процеса (ДИА респективно присећања и потсећање), како си У ИСТИНУ њима дошле (пале) на памет њихове велике идеје, као и касније креативно биле спроведене у реалност, у некоме виду НОВОГА ЗНАЊА [чињење великога креативнога пробоја, то јест, некога револуционарнога открића], показало би се, да је већина тога настало у складу са изложеним основним идејама, принципима и аспектима концепта ретроспективнога присећања и потсећања.
Засигурно много више него што је било створено унутар многобројних зидова, разумно сраслих академских институција. Ако још увек нисте убеђени у ово, онда се намеће следеће питање: Колико је то великих креативних пробоја било истински начињено унутар ових сувише бучних [И ВЕОМА СКУПИХ, виђено из перспективе уложених ресурса] "зидова ове врсте нациократске скривене таме"? Не тако много, нарочито упоређено са њиховим добро познатим 'научним' (кре - кре хором и) напорима да исмеју, омаловаже, подругујући се и пакосно оцрњавајући већину великих изумитеља и креатора (прошлости). Потсети се да је у претходном делу креативном чланку било јасно наглашено да такозвани простији разум је једино способан да импровизује, прилагоди, репродукује и имитира већ неко створено знање, односно, у најбољем случају да продуби то, али не и да начини револуционарна открића.
- Читајући животне приче великих мислилаца, уметника и изумитеља широм света, јасно се уочава да је већина њих живела, стваралачки деловала и живот окончала у тешким или бедним радним и животним условима. При томе су често њихови стваралачки доприноси човечанству били омаловажавани и ниподништавани, па чак и исмевани од стране некреативних односно недовољно креативних миљеника нациократске елите. Упркос томе, тек након њихове смрти се њихова дела почињу увеличавати, тржишно пласирати и 'поштовати', то јест, изграбљивати од стране потомака ове нациократске елите, а потом 'поштовани' и од широких безумних народних маса, стварајући на овај подмукли начин нове следбенике и поштоваоце овога нечеловечанског култа. Другим речима, ови припадници нечеловечанског рода, окупљени у разне интернационалне и националне мреже таме настављају да његују култ мртвих и мучеништва, то јест, настављају да његују традиције древних 'братских храмова браства таме'.
- Штавише, и неки од ових великана, за које сам сматрао да су имали достојан живот, пажљивим читањем њихових биографија, такође је уочљиво да су и они живели (веома) скроман живот. Неки од њих нису успели ни да обезбеде себи сопствени кров над главом, него су креативно стварали као подстанари, или им је нациократска елита доделила (мали) стан под старе дане, како би после њихове смрти могли да користе овај данајски дар као спомен обележје овог још увек актуелног култа смрти и мучеништва. Из овог разлога, пре него што се уђе у ове там-њихове храмове смрти и мучеништва, свако человечије биће треба претходно бар да прочита њихове стварне животне приче. Ја лично улазим тамо са помешаним осећајем стида и запрепашћености.
- Као прво, присутни су спољни и унутарњи водичи: учитељи, наставници, родитељи, ужа и шира родбина, итд.
- Друго, неопходно је изградити креативни оквир и развити контуре знања као и основну представу о ствараном знању. На пример мала деца почињу да граде ову оквирну структуру знања од првих дана доласка на овај свет, иако неки сматрајy да то почињу да раде још док су у утроби мајке.
- Треће, сви ови корисници и примениоци изложеног концепта ретроспективног присећања у ствари стрпљиво склапајy и расклапају загонетну слагалицу времена и простора, користећи као шаблон претходно развијену оквирну структуру ствараног знања. Чак и мали генијалци одмах не пронађу праву реч, глагол, именицу, придев.... Упркос томе, насмијавају нас и доносе много радости и весеља у њиховом непосредном окружењу да се лакше забораве свакодневне бриге, као и њихови добро познати несташлуци и навике. Али као што стара пословица каже: Свакодневна пракса прави мајстора! Као резултат тога, мала деца пре или касније успевају да сложе све коцкице ове врсте диалектичке слагалице времена и простора (владање матерњим језиком).
- Четврто, и за дечака-роба, и за малу децу, као и за мене, ово склапано знање унутар простора у времену је нешто ново, са чим се ми први пута сусрећемо у овом свету владавине пет основних чула, па га можемо по први пут слушати, видети: читати. Ове чари ствараног новог знања на претходно описани начин, доживљене и искушене кроз призму пет основних чула дају један додатни подстрек за предузимање одговарајућих креативних путешествија у овим унутарњим световима времена у простору да би се донеле додатне коцкице (капи новог знања) ове све занимљивије и интересантније диалектичке слагалице времена и простора. Али за разлику од овог дечака-роба и малих генијалаца, овај креатор од знања не може тврдити да је насликао и пренео верну копију ове слике времена у простору (сада и тамо) у овај овоземаљски свет простора у времену (овде и сада).
- Пето, веома је важно овладати способностима спознаје и препознавања шаблона идеја и мисли, како током креативног боравка у унутарњем времену у простору, тако и овом спољнем простору у времену.
- Шесто, веома је важно користити и урођене способности здравог разума, то јест, остати и креативно деловати у његовим границама, током ових наизменичних креативних боравака у унутарњим световима диалектика времена у простору (САДА и ТАМО) и повратака у простор у времену (ОВДЕ и САДА) током пресликавања односно сликања ове загонетне слагалице диалектичког схватања времена и простора. Управо ово у садејству са урођеним способностима креативности и талента интуитивног бирања, постављања, закачења и уклапања донетих плочица ове загонетне слагалице на право место је од кључне важности. Иако има и оних који тврде да се урођени таленат може надоместити са упорним радом и вежбањем, по мом мишљењу, то важи само у некој одређеној категорији односно нивоу (+-), због тога што је тако нешто доступно далеко већем броју људи. У сваком случају, ово је далеко мукотрпнији, дуготрајнији и дужи пут ка успеху.
Као пример, упркос томе што си таквог једног рођеног талента научио да игра кошарку, шах, стони тенис или неки други спорт, ако си лишен ове урођене надарености, пре или касније, нема шансе да га победиш ма колико дуго вежбао и тренирао (на пример, кошарку). Твоја једина шанса је да он или она уопште не тренира, сломи руку или ногу, остари и томе слично. Другим речима, захваљујући свом урођеном таленту, како год он бацио или зафрљачио лопту, она скоро сваки пут иде у кош (у жељено место). Укратко, он или она је надарена да погоди у право место (циљ). Наравно, да је овако високу ефективност и ефикасност далеко теже постићи и остварити током преношења знања из овог невидљивог унутарњег времена у простору у овај овоземаљски простор у времену (сада и овде). Без обзира на ову чињеницу, овај универзални таленат и даље носи сва ова препознатљива обележја и својства урођене надарености и даровитости, поготову ако се то надопуни или надомести са твоим урођеним стваралачким способностима (креативношћу).
Настанак и Уздизaњe ДИА Прoсвeћивaњe нeкoг Прoстo(раз)умнoгa Бићa у Врeмeну ДИА Прoстoр
ДИА
Анђео Чувар Стваралаштва и Знања
По Платону, знање је сећање на прошлост која је утиснута у душу сваког људског бића, а које се може обелоданити кроз учење и подучавање од стране инструктора и водича. Овај водич-учитељ помаже ученику током стварања односно оживљавања за њега једног новог знања кроз правилно вођење и усмеравање да боље схвати суштину креативног изазова формирајући током овог процеса учења његов одговарајући креативни оквир и контуре овог знања у настајању. Потом овај ученик постепено попуњавај овај креативни оквир износећи оно што већ зна и носи у себи [време у простору: сада и тамо]. Да би доказао изводљивост овог начина учења користећи овај метод ретроспективног присећања и подсећања у филозофској расправи са Мено-ом, Сократес користи једног његовог необразованог роба за решавање овом робу једног потпуно непознатог геометриског проблема удвостручавања квадрата (82b9-85b7). Уз Сократово вођство и одговарајућа питања и смернице, овај дечак-роб је дошао до разумног решења кроз препознавање истинитости закључка, суштине учитељевог постављеног питања, и крајњег смисла учитељевог усмеравања што је у ствари довело до успешног испуњења овог креативног циља, иако претходно није био упознат са овом темом нити био учен и подучаван за решавање математичких и геометриских проблема. Другим речима, овај необразовани дечак-роб не понавља и не користи знање које је претходно научио и био подучаван у овом спољнем свету [простор у времену: овде и сада].
Овај практични пример тумачења Платоновог схватања концепта Ретроспективног Присећања и Подсећања потакнут са Парадоксом-Мено-а је веома добро образложен у филозофској литератури. Али оно што је привукло посебну пажњу овог креатора од знања је подударност овог вида ретроспективног подсећања унутар овог спољњег света заробљеног простора у времену, укључујући и заробљену душу у телима живих бића, са ретроспективним присећањем, подсећањем, оживљавањем, и обелодањењем закопаног скривеног знања у унутарњим световима диалектика. Наиме, такођер уз помоћ и вођство унутарњих скривених учитеља могуће је оживети и изнети на светло дана ову врсту скривеног знања. Претходно поменута вањска структура креативног оквира и контура овог знања у настајању је изграђена применом моћних методолошких техника и процедура диалектичког креативно интерактивног приступа примењеног унутар овог диалектичког схватања времена и простора. Имај на уму, да је у постојећим концептима времена и простора, заснованим на спољним петочулашким физичким (материалним) световима који нас окружују, разумљено у смислу као нешто изван нас, је веома тешко дочарати процесе премошћавања ових спољних светова простора у времену (ОВДЕ И САДА) са невидљивим унутарњим световима времена у простору (САДА и ТАМО), а поготову ових диа-процеса који се одвијају у оквиру јуридиксционих граница унутарњег времена у простору.
Пар Диалеката (Подударни и Упарени Диалекти): Теза ДИА Антитеза
Синтеза (Шестокрака Звезда) ДИА "G" - Шестоугаоник → Обновљена Теза у Времену ДИА Простор
Да се подсетимо, смисао диалектичког интерактивног приступа није у борби или мноштву теза и антитеза него у њиховом узајамном КРЕАТИВНОМ употпуњавању и допуњавању једни других (парови подударних диалеката) током иницираних диа-процеса. Из тог разлога, теза и антитеза, схваћене као јаз између ових унутарњих и спољних диалектичких времена и простора који се треба успешно креативно премостити (синтеза) са овим поново оживљеним знањем (обновљена теза), морају се подударати, поклапати и одговарати једна другој у погледу њихове прикладности, схваћено у смислу квалитета изнесеног диалектичког садржаја и испољене креативности од стране креатора од знања током овог начина стварања знања. Ако се пажљиво сагледа пуни смисао и суштина Сократесовог метода, назире се, и све јасније и јасније уочава се да је крајња сврха Сократесових инструктивних питања и смерница у ствари попуњавање ове врсте загонетне слагалице времена и простора, односно континуирано склапање и расклапање (исправка) саставних делова ове слагалице простора у времену са донесеним деловима оргиналне имагинарне слагалице из времена у простору све док се правилно не сложе све њене коскице.
Да би се још боље дочарао и разумео овај концепт ретроспективног присећања, подсећања и оживљавања скривеног знања садржаног у унутарњим световима времена у простору потребно је уметнути још једну недостајућу карику, која и поред тога што је свуда присутна, довољно гласна и јасно видљива, још ником није пало на памет да је укључи у креативно разматрање таквог једног сложеног концепта, као што је то ретроспективно присећање. Претпостављам да нико од вас и не слути да се овде ради о натприродним способностима ретроспективног присећања мале деце, док уче да проговоре своје прве речи и касније да говоре јасно матерњи језик. Наиме, примећено је да деца у доби од две до три године већ користе језик на начин на који нису претходно експлицитно подучавана. Обрати своју пажњу на чињеницу да су ова чуда од детета далеко млађег узраста упоређено са Мено-овим дечаком-робом, тако да им је далеко већем степену ограничена могућност стицања знања путем сакупљања искустава у спољнем свету.
Укратко, ови мали генијалци састављају изворне реченице од речи које раније нису чули, и то тако што их стављају у прави редослед, као и да почињу да разумеју граматичка правила пре него што чак и знају шта је то именица, придев или глагол. Загонетни начин на који функционише овај урођени таленат, то јест, способност стварања, концептуализације и давања смисла неком непознатом диалектичком садржају, још увек је једна непознаница. Ова способност је скоро у истој равни да се може поредити са дрвећем и биљкама које се могу прилагодити променама у окружењу, иако немају ни мозак, ни пет основних чула, нити неуролошки систем. Упркос овом недостатку, они ипак налазе начин да се бране од сисара развијајући трње, отров и слично.
Из свега до сада изложеног могу се јасно уочити основна и заједничка обележја ова три начина односно стадијума развоја концепта ретроспективног присећања.
Надам се, да су ова запажања проломила и бацила више светла на "таму" и одговарајуће незнање, везано за процес настајања новог знања уз помоћ ретроспективнога присећања, потсећања и поновнога оживљавања тих успаваних диалектичких (интерактивно креативних) садржаја. Надам се да претходно изложено такође нуди другачију перспективу о томе како гледати на урођени Божји дар познат као креативност, као и на прирођени таленат и томе сличне надарености, обдарености и даровитости. Или исказано то на други начин, претходна дискусија је истакнула неке недостатке научног приступа, виђено из перспективе пре-древног методолошког приступа ка стварању знања, то јест, њихове покушаје да се објасне такви загонетни (нејасни), и још увек недовољно разумљиви диалектички садржајi применом (искључиво) објективистичких метода. Наиме, на исти начин, могло би се аргументовати да ТАКОЂЕ није објективистички метод да се престави и протумачи процес стварања знања, и блиско сродна креативност, као један резултат стваралачкога талента, креативних способности и дара изумитељности креатора - стваралаца. Ово подиже "објективистичко" питање, где налазе ови креативни индивидуалци тај стваралачки таленат, креативне способности, дар изумитељности...., односно, одакле то долази, шта је њихово истинско извориште, као и слична питања БЕЗ ПРИГОДНОГ НАУЧНОГ (ОБЈЕКТИВИСТИЧКОГ) ОДГОВОРА, РАЗУМЉЕНО У СМИСЛУ СПОСОБНОСТИ И ОСПОСОБЉЕНОСТИ "ЧУВСТВОВАЊА" СА ЊИХОВИХ ПЕТ ЧУЛА.
Или исказујући ову 'НАУЧНУ' ДИЛЕМУ (стварати или не стварати) на један други начин, да су изумитељи и креатори (од) знања чекали добијање пригодног одговора од стране научних истраживача на ова подигнута питања, то јест, претходно да буду доказане и проверене КРЕАТИВНЕ СПОСОБНОСТИ И ОСПОСОБЉЕНОСТИ уз помоћ понављаних експеримената, односно креативне способности такве једне врсте научника, не би било ништа изумљено, нити креирано од стране великих стваралаца и изумитеља. Уместо примењивања овог бесплодног 'научног' приступа ка креирању знања, они су изабрали континуалну путању спровођења њихових (великих) креативних идеја, односно кроз ове њихове континуално понављане успех - приче (спровођења "ЕКСПЕРИМЕНАТА СА НЕПОЗНАТИМ"), такође је био успешно проверен и начињен веродостојним у креативној стварности овај ретки дар Божији (креативност, урођени таленат....), као и доказана изводљивост креативног освајања и савладавања изазова непознатог у неком конкретном распону времена ДИА простор. Другим речима, то није било учињено уз помоћ јалових научних исказа, академских дискусија, симпозиума и конгреса, иако овај мистериозни диалектички садржај још увек није тако добро разумљен и "документован" у смислу пет (већ пословочних 'научних') чула.
Прочитајте Следећи Део: Концепт Менталнo - Емотивно Емоционалне Интелегенције
