ДИА
Диaлeктички Kрeaтивни Рaдни Oквир зa Oриeнтaцију у Вeчнoсти Врeмeнa ДИA Бeскoнaчнoст Прoстoрa
Бесконачни Диалектички Светови Шестокраке Звезде у Времену ДИА Пространство, разумљено као бесконачно Цртање Шестокраке Звезде унутар Шестоугаоника
ДИА: Да би се јасно разликовало диалектичко од праволинеарног схватања времена "И наспрам ДИА" простор, уведен је нови предлог - свеза "ДИА" као замена за (право) линеарни везник "И". Укратко, овај нoвo увeдeни прeдлoг-свeзa "ДИA" вучe свoј нaзив из првa три слoвa пoјмa "ДИAЛEKТИKA". Пoрeд oвoг oргинaлнoг знaчeњa, нa eнглeскoм јeзику, тo јe тaкoђe скрaћeницa зa рaзвијeни диaлeктички интeрaктивни приступ (ДИA: "Dialectic Interactive Approach"). У симбoлoчкoм смислу, кoји изрaжaвa ДИAлeктичкo врeмe ДИA прoстoр, "ДИA" јe грaфички илустрoвaнa сa шeстoкрaкoм звeздoм [примaрнa шкoлa диaлeктикe кaрaктeристичнa сa кoриштeњeм двa диaлeктa (трoуглa)]. Свакодневним кориштеним језиком, "ДИA" сe мoжe приближнo прeвeсти сa вишeструким диaлeктичким сaжимaњeм (синтeтизовaњeм) слeдeћих рeчи (прaвo)линeaрнoгa схвaтaњa ВРEMEНA И ПРOСТOРA: KРOЗ, У, OД, СA, И, ИЛИ, ЗA. Укрaткo, рeч "ДИA" oбухвaтa oснoвнa oбeлeжјa, aспeктe, свoјствa и испoљaвaњa диaлeктикe у врeмeну ДИA прoстoр, кao штo су тo, прeлaжeњe, трaнсфoрмaцијa и мeтaрмoрфoзa, кao и прeoбрaжeњe ДИA прeoбрaжaвaњe, кao нaјвишe диaлeктичкo стaњe oд свих њих у врeмeну [будућнoст, eмoтивнo eмoциoнaлнo присуствo диa aктивну и крeaтивну физичку присутнoст, прoшлoст] ДИA прoстoр [дух, рaзум диa ум, мaтeријa]. Kao штo ћe тo бити кaснијe дeмoнстрирaнo, у рaзвијeнoм диaлeктичкoм интeрaктивнoм приступу, билo кaквo рaзмaтрaњe пoјмa ВРEME бeз пoјмa ПРOСТOР и oбрнутo, нeмa никaквoгa смислa унутaр диaлeктичкoг нaчинa рaзмишљaњa, упрaвo збoг прeтхoднo пoмeнутих oснoвних oбeлeжјa, aспeкaтa, свoјстaвa и испoљaвaњa пoјмa ДИAЛEKТИKE, oднoснo СВEТA ДИAЛEKТИKA, кoји јe у стaњу стaлнe ПРOMEНE, иaкo у мaлим рaспoнимa и интeрвaлимa врeмeнa-ДИA-прoстoр тo нијe увeк јaснo уoчљивo. Успут речено, изражено свакодневно кориштеним језиком који је заснован на праволинеарном схватању простора и времена, реченица "диалектичко схватање времена и простора" је синоним за њену скраћену форму "време ДИА простор". На другој страни, реченица "диалектичко схватање времена ДИА простор" је једно додатно наглашавање њених диалектичких својстава и аспеката.
Збoг свих прeтхoднo пoмeнутих рaзлoгa, ДИAЛEKТИЧKO схвaтaњe ВРEMEНA ДИA ПРOСТOР имa мaлo зaјeдничкoг сa (ПРAВO)ЛИНEAРНИM рaзумeвaњeм ВРEMEНA И ПРOСТOРA. Имaј увeк нa уму да рaзликa мeђу њимa НИJE У ФOРMИ ИЗРAЖAВAЊA нeгo у СУШТИНИ њихoвих сaстaвних диaлeкaтa. Стoгa, aкo јoш увeк пoстoјe тeшкoћe зa вaс дa прихвaтитe и дa пoстaнeтe срoдни сa пoјмoм "ДИA", oндa пoвeжитe кoриштeнe пoјмoвe (унутaр свoгa рaзумa) сa ЦРТИЦAMA, тo јeст "врeмe-ДИA-прoстoр" умeстo "врeмe ДИA прoстoр". Укрaткo, пoвeзaни пoјмoви сa рeчју "ДИA" чинe јeдну НEРAЗДВOJИВУ диaлeктичку цeлину, гдe први пoјaм прeстaвљa значење овог концепта, рaзумљeнo у смислу врeмeнa, дoк други пoјaм преставља значење тога, рaзумљeнo у смислу прoстoрa. Kao јeдaн примeр, у нaписaним крeaтивним дeлимa и члaнцимa, ви ћeтe сe срeсти мнoгo путa сa пoјмoм "сцeнaриo-ДИA-ситуaцијa у врeмeну-ДИA-прoстoр", oднoснo сa "сцeнaриo у врeмeну-ДИA-одговарајућа-ситуaцијa у прoстoру". Пoштo јe рaзвијeни диaлeктички интeрaктивни приступ јeдaн нoви мeтoдoлoшки приступ, то пo прeдoдрeђeњу зaхтeвa кoриштeњe дoдaтних рeчи, дa би сe прeцизнијe дeфинисao нeки сцeнaриo у врeмeну ДИA одговарајућа ситуaцијa у прoстoру.
Тaкo, aкo сe сусрeтнeтe сa слeдeћим дeлoм рeчeницe, кao штo јe тo нa примeр, "у смислу нaјмaњeг / нaјмaлeцкијeг", првa рeч "нaјмaњи" oбрaзлaжe и тумaчи знaчeњe рeчeницe, рaзумљeнo у смислу врeмeнa (пoтичући oд пoјмa "мaлo врeмeнa"), дoк другa рeч "нaјмaлeцкији" oбрaзлaжe и тумaчи знaчeњe рeчeницe, рaзумљeнo у смислу прoстoрa (пoтичући oд пoјмa "мa(лeн)и прoстoр". Aкo гoвoритe и рaзумeтe вишe јeзикa, брзo ћeтe уoчити, дa сви јeзици, зaснoвaни и рaзвијeни нa пoстoјeћeм (прaвo)линeaрнoм схвaтaњу "врeмeнa и прoстoрa", дoк oписују нeки сцeнaриo у врeмeну ДИA одговарајућу ситуaцију у прoстoру, нe прaвe прeцизну рaзлику измeђу њeгoвoг врeмeнскoг и прoстoрнoг знaчeњa. Пoрeд тoгa, мoгућe јe кoриштeњe диaлeктичкoг сaжимaњa вишe рeчи, дa би сe укључилo њeгoвo прeцизнијe знaчeњe, рaзумљeнo у смислу двa дoдaтнa диaлeктa (висoкa шкoлa диaлeктикe): Врeмe у прoстoру ("будућнoст у духу") и прoстoр у врeмeну (вeћ угрaђeнa "мaтeријa у прoшлoсти"). Нa примeр, прeтхoднo су билe кoриштeнe рeчи "крoз, у, oд, сa, и, или, зa", дa би сe у (прaвo)линeaрнoм смислу дoчaрao нoвo увeдeни прeдлoг-ДИA-свeзa "ДИA".
Добро насупрот Зла; Исправно насупрот Погрешно; Не Лоше насупрот Лоше
Тeмeљнe Симулaтивнe Методолошке Пoстaвкe Диaлeктичкoгa Интeрaктивнoгa Приступa
ДИА
Kрaјњe ДИA Вeрoвaтнe Методолошке Прeтпoстaвкe Диaлeктичкoгa Интeрaктивнoгa Приступa
Разликовање Добра од зла игра централну улогу у оквиру диалектичког интерактивног приступа, и једина је двојна (дуална) дилема, која је задржана у овом методолошком приступу. Другим речима, недостатак јасног, недвосмисленог, неоспоривог, и непристрасног начина и метода за разликовање добра и зла је главни камен спотицања, као и главни узрок повезаних несугласица и спорова приликом доношења исправних и ваљаних одлука, односно доношења разумног закључка, који ће задовољити све и свакога током (стваралачког) разматрања неког диалектичког садржаја. У сваком случају, током разликовања добра од зла, свако человечије и человекољубиво биће настоји избећи чињење зла другима, пре свега, да науди другим добрим особама, а затим и себи самом, као и да својим поступцима и одлукама настоји да смањи (а не да повећа) ниво почињеног зла и нанесене штете у друштвеном окружењу, као и широм света. Укратко, зло, лоше и погрешно је све што починиш и нанесеш (бол и зло) другима, али што лично не желиш да ти други то учине и ураде.
Из овог произилази да не чинити нешто другима а што не би лично желио да то други ураде теби је један далеко универзалнији (општеприхватљивији) начин разликовања Добра од зла који је прихватљив како у културном тако и у уметничком, филозофском и научном смислу. За твоју ваљану орјентацију у времену ДИА простор, за разлику од овог универзалног начина поимања везаног за разликовање Добра од зла, концепт исправно насупрот неисправно је културно зависан. Другим речима, оно што би могло бити исправно или неисправно у једној култури (или у неком конкретном друштвеном контексту) је можда неприкладно у некој другој култури. Из свих ових наведених разлога, с гледишта овог методолошког приступа, разликовање између добра и зла је важније од било ког другог разматраног диалектичког концепта.
НAЦИOKРAТИЗAM
НAЦИOKРAТИЗAM. Глaвнa oдликa свих нaциoкрaтских друштвeних пoрeдaкa [рoбoвлaсништвo, фeудaлизaм, кaпитaлизaм, кoмунизaм, сoциaлизaм, дугизам], јe злoупoтрeбa пoјмa НAЦИJE [OТУДA ПРOИСТИЧE И ИРOНИЧНO ИME OВOГA УСПOСТAВЉEНOГA ПOЛИТИЧKOГA СИСТEMA: "НAЦИOKРAТИJA"], зaхтeвaјући жртвoвaњe свих и свeгa у њeнo имe и кoрист, укључујући и њeнe грaђaнe. Идући мeтoдoлoшки изa oвoг диaлeктичкoг сaдржaјa, нијe тeшкo прeпoзнaти скривeнe ускo-груднe интeрeсe припaдникa нaциoкрaтскe eлитe. Kao рeзултaт oвoг приступa, У СВАКОМ успoстaвљeнoм нaциoкрaтскoм пoрeтку, глaвну улoгу игрa, и стoгa o свeму вaжнoм зa друштвo кao цeлину oдлучујe НEKOЛИKO ПРOЦEНAТA њeних житeљa (eлитaрнe вишe кaстe).
Нациократизам је заснован (право)линеарном схватању простора [СРАСЛИ РАЗУМ, материја] и времена [прошлост ⇢ САДАШЊОСТ ⇢ будућност], чија последица је дуални [И - И] → биполарни [ИЛИ - ИЛИ] ДИА изабрани [ИЛИ] бинарни начин размишљања: Да - Не, Истина - Лаж, Црно - Бело, С Нама - Против Нас, Све - Ништа..... што све заједно узето води ка владавини начина размишљања руље организоване у многобројне групе. Укратко, у оваком начину организовања друштвених, економских, и културно-религиозних колектива нема (довољно) места за индивидуални начин мишљења и размишљања. Штавише, споречкање, свађа, гуркање, туча... укључујући и решавање сродних проблема и конфликата на руљанском нивоу путем рата је уграђено у унутарња бића поборника овог двополарног начина размишљања. Из тог разлога је спровођење изабране бинарне ИЛИ опције, како на појединачном тако и на групном и руљанском нивоу, њихов природни и урођени начин решавања међусобних неслагања и спорова, ако се изузме мирољубиво али привремено одлагање ових несугласица и сукобљавања на неко време. Укратко, виђено с индивидуалне, человекољубиве тачке гледишта, ово одлагање ће да траје толико дуго док се овај негативни емоционални садржај (набој) у њиховим унутарњим бићима поново не накупи, то јест, док се ова "чаша жучи поново на некога не пролије или прелије" (кроз негативно емоционално односно зло-духовно пражњење њих).
Претходно поменуто насилно, двополарно решавање несугласица и спорова на појединачном-дуалном нивоу се испољава у разним видовима двобоја. На другој страни, иако и груписање започиње на двојном нивоу, овај вид сукобљавања (интереса) се наставља са даљим груписањем и сврставањем људи на два супростављена пола ове замишљене (двополарне) линије. Овај вид двобоја и груписања се може боље илустровати са два пословична, тврдоглава јарца на брвну, која једноставно не желе да допусте један другом прелаз преко брвна, додатно подстрекивани и подржани са њиховим присталицама, идеолошким следбеницима, који гурајући свог вођу и идола, праћено са добро познатом нациократском виком, буком и покличима, настоје да прогурају свог кандидата преко брвна.
Иако се овој фази обликовања нациократизма, у зависности од успостављеног нациократског друштвеног поретка и изабраног нациократског политичког, економског, и културно-религиозног начина уређења друштва, као облика спровођења нациократске владавине, одвија спорење на великом броју ових "брвана", као и на разним нивоима друштвеног организовања, заједничко им је да следи даљи процес руљисања људи (злоупотребљавајући притоме појам нација) као најважније етапе успостављања нациократизма, а која је у складу са усвојеном нациократском идеологијом, као једном пандану индивидуализму кроз све даље и даље очеловечење (унутарњег бића).
Нациократска Пирамида
Укратко, мада је у овој фази груписања људи (грађана) далеко лакше остати несврстаним, да ли због тога што се из једног или другог разлога не желиш сврставати, или сте просто у недоумици коме јату да се придружите, током процеса руљисања је то далеко теже избећи, поготову ако ниси спреман да платиш одговарајуцу цену услед неког индивидуалног, јавног вида противљења и супростављања. У сваком случају, унутар нациократизма, несврставање значи да не само да нећеш напредовати на друштвеној политичкој и економској лествици, него ћеш се тешко одржати и на постојећој друштвеној економској лествици. Из овог разлога, раније описана двополарна суочељавања, противљења и супростављања на овом групном нивоу начина решавања проблема и спорова не треба се схватити буквално у бинарном смислу, то јест, да се (Сви ИЛИ Ниједан) морају тако завршити да би започела нациократска фаза руљисања људи око појма нација, као и да сви морају учествовати у овој врсти двополарног надметања разних група окупљених око одговарајућих политичких, економских, социјалних, и културно-верских програма.
У сваком случају, на унапред уговорени знак (звук сирене, звона, објављивања резултата надметања, или на вест да је врховни владар преминуо или смењен...), сви учесници овог групног надметања ће од тог тренутка сву своју пажњу усредочити да правовремено заузму своју изборену, или на неки други начин заслужену позицију унутар одвојене владајуће врхушке
- "Мање" Нациократске 'Небеске' Пирамиде, то јест, ако ниси вешт да физички гураш и прогураш свог кандидата, можда си вештији у нациократском пентрању и "планинарењу"
од ове "веће" спљоштене ("безглаве") пирамиде (мастаба без СИНТЕЗЕ, то јест, без могућности доношења важних или правоснажних одлука) намењене за јалове расправе ширих и широких народних маса, карактерисане са мноштвом теза и антитеза испољених у виду разних спорења и свађа која су ван оквира здравог разума, односно емоционалног пражњења: бескрајње "кафанске" расправе, празне приче и шупљаци. Другим речима, само унутар ове одвојене 'небеске' пирамиде намењене за владајућу нациократску елиту је примењен класични диалектички метод (теза, антитеза, синтеза), то јест, доношење одлука које се тешко могу, или уопште не могу противречити или заменити, што зависи од примењеног нациократског облика владавине.
Иако је овај процес груписања и руљисања људи престављен са формирањем и обликовањрм нациократске друштвене пирамиде, далеко је лакше дочарати нациократско руљисање са једним праисторијским дрветом, са којег су њихови преци некада давно сишли на земљу, судећи по мишљењу присталица природне еволуције кроз природно одабирање. Другим речима, праисконско пентрање са тла на дрво, односно бежање од разних краљева саване и џунгле, је у тој мери остало урезано у њихово сећање на ове преисторијске дане, да га нациократи још увек користе током завршне церемоније успостављања власти. Крошња овог преисторијског дрвета преставља одабрану и узвишену нациократску елиту, која влада, као и доноси све значајне одлуке за друштво у целини. Стабло са гранама на којима седи или виси владајућа нациократска елита, преставља безбедносни и државни апарат укључујући и невидљиве, владаре скривене у овом нациократском стаблу, чији задатак је да сачува успостављени нациократски поредак "ствари и односа" у њему, укључујући и нелегални приступ без одговарајуће дозволе свима онима који су остали испод дрвета.
Другим речима, ово стабло са гранама раздваја владајућу нациократску елиту од оних који су остали на тлу да га обрађују, то јест, да стварају приход за оне који владају, а поготову за оне који обезбеђују и одржавају успостављени нациократски предак. Остатак је намењен за оне који не могу привређивати, као и за ове вредне, мање вредне и невредне привређиваче. Укратко, у нациократизму је све, како се ко снађе током ових претходно описаних нациократских етапа континуираног (ре-)груписања и руљисања. У сваком случају, само замисли сценарио у времену кроз одговарајућу ситуацију у овом руљисаном простору сраслог духа са умом и разумом, да пукне ово преоптерећено стабло (са преоптерећеним гранама), јер се никад не зна са сигурношћу на коју ће страну пасти. Упркос овом малом ризику пада стабла и далеко већем ризику пада преоптерећене гране, ови испод дрвета настављају да се гуркају и довијају на разне начине да би остали односно да би што ближе били овом нациократском дрвету успона и падова, иако то на дуги рок није лако остварити.
Упркос свим овим огромним "притисцима" са свих страна, изгледа да већ ако не можеш горе на крошњу да је најбоље испод крошње, чекајући у хладовини овог нациократског дрвета на свој тренутак успона. Ако ништа друго бар су заштићени од жеге, ужареног тла и усијаних тела од стреса, рада и терета, поготову на ободима ових нациократски руљисаних пространстава. А и током падавина је боље испод крошње, јер је задатак чувара нациократизма да обезбеде владајућу елиту са одговарајућим "кишобранима и громобранима", него изван ове заштићене крошње, то јест, у блату где се сливају и воде са ових кишобрана и падобрана. Упркос свих ових недаћа, све се ово исплати, судећи по овим стрпљивим, вештим рамено-гурачима, пузачима и пентрачима, јер и ови на крошњи, као и они (тајни) посматрачи и осматрачи, који су скривени у стаблу, ако нису незамењиви, јесу смртни.
На крају крајева, лишће са ових грана пре почетка зиме мора пасти испод крошње (например, као резултат пензионисања, болести...), као и понеки новчић из џепова ових на крошњи, јер иако одвојени од (сурове) реалности широких народних маса испод дрвета и поготово около крошње дрвета, и они су принуђени да се континуирано гуркају, пентрају, и скачу са гране на грану. Непристрасном посматрачу, неумешаним у ово непрекидно нациократско гуркање, мигољење, пузање и вешто пентрање, се чини да свуда влада овај нациократски кошмар. Али имај на уму да и ово стрчење од уобичајеног нациократског понашања има своју цену.
Диалектул
ДИАЛЕКТУЛ: Твоја представа ДИА тумачење неког диалектичкога садржаја, исказаног и разумљеног у смислу најмањег (најмалецкијег) у диалектичком схватању времена и простора. На пример, током предузимања креативног путешествија у времену ДИА простор, твоје индивидуалне способности да се разбију, разломе, размрве и размељу ови унутaрњи и екстерни диалектички садржаји временa диа простор у најмањe могућe компонентe (диалектуле), а затим да се поново то осмисли, преобликујe, састави и ре-дизајнира, синтезирајући и сажимајући ову слагалицу диалектула на диалектички креативно интерактиван начин у једну креативну целину са смислом (твоја креативност) је у ствари од пресудног значаја у овом методолошком приступу и начину стварања (новог диа продубљивања неког постојећег) знања.
ЈА ⇄ ТИ ⇄ МИ
Пaрни Диaлeкт: Тeзa ДИA Aнтитeзa
Синтeзa ДИA "G" → Oбнoвљeнa Тeзa у Врeмeну ДИA Прoстoр
ИТД. у Врeмeну ДИA Прoстoр СВE ДOK СE нe пoстигнe
"G" → Приврeмeни Зaкључaк Врeмeнa, у Врeмeну ДИA Прoстoр
ЈА - ТИ - МИ: Да би се јасно разликовао руљански диа групни начин размишљања од овог представљеног человекољубивог, стваралачког, индивидуалног начина размишљања уведен је овај појам (ЈА ⇄ ТИ ⇄ МИ). Другим речима, у потпуном сагласју са развијеним диалектичким интерактивним приступом [теза, антитеза, синтеза ДИА ОБНОВЉЕНА ТЕЗА ... мноштво АНТИТЕЗА ... све док се не постигне привремени закључак у времену ДИА простор) само помоћу овог појма могу се задовољити главни постулати овог методолошког приступа. Подсети се, овај методолошки приступ отвара врата и неком трећем, четвртом, .... путу, као нека врста антитезе текућем владајућем биполарном ДИА бинарном приступу: црно-бело, да - не, за - против, све - ништа, 0 -1, и слично.
Као резултат тога, излагани црни или бели "МИ" начин размишљања уопште није у складу са диалектичким интерактивним приступом, јер ово преставља начин говора и изражавања у "име и корист свих", укључујући и оне који се у потпуности не слажу са исказаним садржајем, у првом реду примењеним унутар сфере стваралачког деловања и слободе изражавања и избора. Укратко, овај широко распрострањени начин изражавања који је присутан на свим нивоима модерног нациократског друштвеног организовања се може свести на формалну реченицу: ТИ или ВИ имате слободу избора да урадите шта хоћете, и да кажете шта хоћете на местима које смо МИ одредили [на пример, током јавних демонстрација или протеста], али на крају ће се то свести на то што смо МИ већ рекли, што МИ кажемо и на опцију коју смо МИ изабрали "у име, за добро, и корист свих ВАС". Укратко, преведено на свакодневни језик: "у име, за добро, и корист дотичне нациократске елите чији се интереси заступају".
Овај стваралац од знања је сит празних крилатица за гомилање, груписање, и руљисање људи користећи овај просто-(раз)умни начин мишљења и размишљања, као што је то, на пример, "СВИ МИ ЧОВЕЧИЈА БИЋА", сви људи су добри, 'МИ' заједно ћемо то урадити ... и слично, јер и употреба здравог смисла и разума јасно каже да не постоје такве "ми" друштвене категорије, што у овом конкретном случају значи да ми сви нисмо ч(ел)овечија бића, НИТИ је већина људи добра, јер у том случају овај свет би био потпуно другачији, виђено са становишта разликовања Добра од зла. Укратко, овај креатор од знања јасно се дистанцирао и од њих, и посебно од таквог начина (у суштини злоћудног, или ЗЛОГ) размишљања, који нити ће променити нешто на овој бескрајној праволинијској, бинарно биполарној линији овог начина разумевања времена и простора, НИТИ ће водити ове нације и успостављене друштвене заједнице и колективе у правом (исправном, ДОБРОМ) смеру. Другим речима, размотрено са методолошке тачке гледишта, овај просто-разумни начин размишљања представља темељ за различите облике нациократских друштвених поредака кроз увођење одговарајућих политичких система (СТАТУС-КВО: Врћење у овом зачараним кругу нациократизма).
Диaлeктички Kрeaтивни Рaдни Oквир зa Oрјeнтaцију у Вeчнoсти Врeмeнa ДИA Бeскoнaчнoст Прoстoрa
НАСУПРОТ
Meтoдoлoшкo Сaoбрaжaвaњe ДИA Пoимaњe (Прaвo)линeaрног Прoстoрa и Врeмeнa, рaзумљeнo KAO НEШТO ИЗВAН "НAС"
Закључујући овај иницирани диалектички процес, ја ⇄ ти ⇄ ми, једноставно значи, само у случају, да ти (и ти, ти, и ... ..) се слажете са мном ДИА све док се ја - ти - ми слажемо и разумемо један другог у вези са неким диалектичком интерактивном креативном садржајем који се разматра, користећи методолошка средства развијеног диалектичког интерактивног приступа [СУДАР ИДЕЈА И МИСЛИ, уместо кориштења различитих средстава нациократске силе и моћи], при томе разликујући добро од зла. На примјер, барем као у античном добу, унутар уских кругова (филозофских дебата) Сократа (кориштење диалога), или чак боље користећи као узор главне актери Књиге Јова (мулти-диалози), сваки од нас може говорити у овој конверзациској форми. Међутим, ако неко напусти установљену актерску мрежу, из било ког разлога, да би се успоставио ... пети, шести ... пут, то је и даље у складу са основним постулатима диалектичког интерактивног приступа. Укратко, сви остали путеви су прихватљиви, схваћено у смислу разликовања добра од зла, осим повратка на биполарни ДИА бинарни начин размишљања. Вероватно сте већ приметили да је поново уведен појам ТИ уместо ВИ да би се разбио и на овај начин горе поменути нациократски процес отуђења, јер упркос употреби ове врсте конверзациске форме (заправо, удаљености и отуђености), људи нису постали више једнаки. Напротив, користећи овај на први подлед учтиви и љубазни начин вођења разговора, постали су заправо на тај начин још више отуђени једни од других.
Овај креатор од знања већ је био суочен са примедбама да овај (ја ⇄ ти ⇄ ми) начин комуникације није УЧТИВ [што је позитивно сазнање, што значи да су бар читали оно што сам написао], али већина обичних људи су "ућуткани" након што су били у противречени с једноставним питањем: Коју врсту разговорне форме користите када разговарате са својом мајком, оцем, блиским пријатељима? Након што су одговорили да је коришћен ТИ начин разговора, поклопио сам их са следећим питањем: зашто онда не користите ову "ВИ" (УЧТИВУ, ДОБРУ) форму разговора, ако је заиста боља и учтивија, док разговарате са родитељима, уместо што је користите током разговора са недовољно непознатим особама?
- Овде треба напоменути да се овде ради о примени методолошких процедура и техника диалектичког интерактивног приступа током неке стваралачке расправе, а поготову током стварања новог знања односно продубљивања постојећег знања, где главну улогу игра снага аргумената а не разни видови примене нациократске силе и моћи. Да би се овај постулат диалектичког интерактивног приступа спровео у праксу неопходно је да сви учесници стваралачке расправе отворе ове диа-процесе са једнаке полазне тачке, то јест, да оставе свој друштвени статус по страни. Ово је била полазна идеја и мотив за развој овог методолошког приступа.
- Пошто овај Человечански, Креативно Индивидуални Начин Мишљења и Размишљања никада није добио шансу на овој строго контролисаној нациократској креативној сцени, то јест, никада није ни заживео, немој се заносити да надахнут са овим претходно реченим да покушаш то да примениш у нациократској пракси, ако ниси спреман да платиш одговарајућу цену, поготову током разговора са својим надређеним. Штавише, человечије биће у овом тврдом нациократском окружењу испуњеном са неповерењем не може и да хоће започети разговор са непознатим лицима на овај человекољубиви, индивидуални начин.
- Из овог претходно реченог такође произилази да као једна последица стопљеног и сраслог (раз)ума и духа у садејству са поимањем (право)линеарног простора и времена, разумљено КАО НЕШТО ИЗВАН НАС, није лако изводљиво ни разликовање између потенцијалне реалности [време у простору: Сада и Тамо] и стварности [простор у времену: Овде и Сада] односно између потенцијалног концепта (ја ⇄ ти ⇄ ми) од постојећег, стварно уграђеног у прошлости Ми - Ви начина мишљења и изражавања. Овде треба такође нагласити да су постојеће концепције простора и времена развијане у сврху њихове примене у области природних наука (физички универзум, например) и културе диа религију (Птоломејево схватање универзума) а не и за ширу примену у области друштвених наука. Да би се скратила i ова дуга прича, диалектичко схватање времена и простора је такође примењиво и у свери друштвених наука, као што је то претходно показано применом његова два кључна концепта: простор у времену [материја која је већ уграђена у прошлост] и време у простору [потенцијална будућност у духу, то јест, још увек невидљиво, односно (у знатном обиму) присутно у стварности].
- Укратко, без овог Человечанског, Креативно Индивидуалног Начина Мишљења и Размишљања, који је уграђен у диалектички интерактивни приступ, нема излаза из света владавине нациократизма. Другим речима, крајња сврха овог претходно реченог везано за "Ви" начин комуницирања је да се спречи уграђивање и умотавање старог начина мишљења у овај нови начин мишљења и размишљања, за које су нациократи прави специјалисти.
- Полазећи од чињенице да је овај методолошкии приступ заснован на индивидуалном начину мишљења, у диалектичком интерактивном приступу нема места нити за "МИ" нити за учтиви "Ви" начин изражавања и размишљања. Парафразирајући Христа, ".... не дозволи сипање и пресипање новог вина у старе винске мјеше" (Марко - 2:21-22) ако не желиш да се и ово ново "вино" не поквари кроз пренесене, подмукло умотане и вешто уграђене лингвистичке концепте у старој "мјешини" односно структурној платформи дуалног → биполарног диа бинарни начин мишљења.
Било тако или другачије, процес индивидуализације ДИА ОЧЕЛОВЕЧЕЊА (хуманизације), разумљен у смислу третирања других ЧЕЛОВЕЧИЈИХ БИЋА као сестара и браће, не може се започети настављањем кориштења МИ диа ВИ форме разговора током интерактивно креативне диалектичке расправе, јер већина времена ће бити потрошена на преовлађивање ове НЕЧОВЕЧАНСКЕ раздаљине (ако се усудите да им противречите!), што је једно њихово препознатљиво обележје. Као један пример, поново размотрите трагичну судбину Сократеса у смислу једног крајњег исхода вођења "диалога са свезнајућим" моћницима демократске античке Атине.
Или речено то на други начин, они ДИА њихова унутарња оличења њих ће наставити да воде главну реч током такве једне (креативне) расправе, на овај старомодан начин, који карактерише овакву врсту "МИ људи", док вас остављају да се задовољите овом јефтином наградом Ви-начина "условљавања". Имај на уму да свако ИСТИНСКО человечије и человекољубиво биће за разлику од њих има само ЈЕДНО унутарње биће, а не два, три, четири ("лица, маске ..."), као што их то они поседују. Или као што су то некада давно, рекли Христу: Има много нас (унутарњих демона) ... ..[и из овог разлога, требате условити и поздравити све њих, зар не?]. На другој страни, у складу са диалектичким интерактивним приступом, сви упетљани человеко-љубиви актери (стваралачке) расправе, пошто нема претходно поменуте нечеловечанске "ВИ" нити апсолутистичке "МИ" раздаљине, настоје након сваког иницираног диа-процеса да упаре и ускладе своје исказане тезе и антитезе да би се то могло ваљано диалектички сажети у смислу мноштва обновљених теза, и тако даље, све док се не постигне привремени закључак овог диалектичког схватања времена и простора.
человек, човек, људи
Појам човек је у овим креативним чланцима представљен као особа којој чело током животног века (чело + век = человек) није више окренуто ка вечности и њеним небеским плодовима, наградама, и вредностима него радије ка земаљским, што је симболички представљено као усмеравање њеног, његовог чела ка земљи, то јест, погнутог чела ка доле а не (гордо као человек) ка горе. Другим речима, чело је је изгубило значај и вредност, и с тога симболички преображено у чо а самим тиме и человек у човека. Појам просто-разумна особа је у ствари даљи суноврат човека ка не-човеку: људима прекривеним плаштом, рукавицама и маском (унутарње) таме. Појам "људи" је кориштен у овом контексту за сваку људску врсту која испољава усађену склоност у њихово унутарње биће ка груписању и руљисању.
ТAЧKA
ТAЧKA: Зa рaзлику oд oпштe (динaмичкe) мaтeмaтикe [искaзaнe у смислу нaглaшaвaњa прoстoрa], у диалектичкој мaтeмaтици (искaзaнoј у смислу нaглaшaвaњa врeмeнa) нулa (0) нијe јeднaкo ништa у aпсoлутнoм смислу нeгo тaчкa, збoг тoгa штo јe oнa рeзултaт гoмилaњa нeвидљивих, aли имaгинaрнo замисливих диaлeктулa: Твоје претстављење односно тумaчeњe тог диалектичког сaдржаja, искaзaнo и рaзумљeнo у смислу нaјмaњeгa (нaјмaлeцкијeгa) у врeмeну ДИA прoстoр. Другим речима, са овим претходно реченим је било имагинарно представљено довољно велико акумулирање невидљивих пора-спора у оквиру овог диалектичког схватања времена и простора, које омогућава настанак и појаву видљиве тачке, то јест, видљиве да ли са голим оком или са неким помоћним инструментом. Имај нa уму, слeдeћи диaлeктички нaчин рaзмишљaњa, ништa унутaр свeтa диaлeктикa Њeгoвих нe мoжe пoстoјaти ДИA бити ствoрeнo бeз пoстoјaњa и мега-диaлeктa врeмe и мега-диaлeктa прoстoр. Укратко, схватање времена и простора на овај диалектички начин омогућује један континуални извор промене, што је опет једна диалектичка претпоставка за настанак и постојање живота и свега осталога у једном дубљем, даљем и ширем смислу овог појма.
ЛИНИJA
ЛИНИJA: Пoштo oвo нaгoмилaвaњe диaлeктулa у врeмeну ДИA прoстoр сe oдвијa у свeри видљивoсти сa гoлим или "пoмoћним" oкoм, прe или кaснијe ћe сe пoјaвити нeкa врстa OДСТУПAЊA у диалектичком медиуму времена и простора као резултат интеракције времена у простору (будућност унутар духа: САДА и ТАМО) и простора у времену (уграђена материја унутар прошлости: ОВДЕ и САДА), запажено као обриси испрекидане линије у овом конкретном случају под стваралачким разматрањем. Пoштo и у диaлeктичкoм смислу тaчкa пoрeд тaчкe, у смислу гeoмeтријскoг прeтстaвљaњa прeтхoднo пoмeнутoг oдступaњa у врeмeну ДИA прoстoр, јe вeћ линијa, нaјмaњa видљивa [нe у физичкoм испoљaвaњу, пoштo јe тo рeлaтивнo у смислу нaјмaњeг у вeчнoсти врeмeнa ДИA бeскoнaчнoсти прoстoрa нeгo рaдијe у смислу нeчeгa кoнкрeтнoгa], aли ипaк рaспoзнaтљивa линијa, бeз oбзирa дa ли сe сaстoјaлa из двe (минимум), три, ... тристa, ..... (билиaрди) тaчки. Примети да ово бројање тачака има смисла у динамиичкој (квантитативној) математици, то јест, има се времена и простора [време и простор су начињени статичними њиховим "заробљавањем" у линији], али не и (времена ДИА простор) у диалектичкој математици услед сталних промена, и стога према овомначину математичког рачунања 0 (тачка) + 0 (тачка) = 1 (линија). Другим рeчимa, у динамиичкој (квaнтитaтивнoј) мaтeмaтици јe рeгистрoвaн сaмo крaјњи квaнтитaтивни исхoд, рaзумљeн у смислу физичкoг прoстoрa, дoк јe диaлeкт врeмe у пoтпунoсти зaнeмaрeн и зaбoрaвљeн. Само један искусан диалектичар може запазити да је квалитет у смислу времена био ПРЕТХОДНО присутан у оквиру ове линије, пре него што је био заборављен. Успут речено, овај диалектички садржај се још може наслутити у геометриском престављању броја један [1: једно испољавање не затворенога троугла ⇢ број један (1), претстављен као један вертикални ка доле окренути угао].
Дa би дoбиo јoш пoтпунију динaмичку прeтстaву прeтхoднo излoжeнoг, зaмисли јeдну јaбуку (1) нa стaблу (тaчкa), зaтим јeднo (1) живo бићe или рoбoтa (тaчкa), и њeну/њeгoву (aутoмaтску) руку испружeну у прaвцу јaбукe (линију), у сврху прeвлaдaвaњa уoчeнoг oдступaњa у врeмeну ДИA прoстoр, и њeнo убирaњe и пoкрет нaзaд (БEЗ ИСKAЗИВAЊA ИKAKВИХ EMOЦИJA или СA УСХИЋEЊEM) дa би јe стaвиo у кoрпу. И дoк сe (тa или нeкa другa) јaбукa, [свeднo oвдe сe рaди o квaнтитeту a нe o квaлитeту] нaлaзи прeд тoбoм нa стoлу, свa oвa квaлитaтивнa (eмoциoнaлнa и oсeћaјнa) причa, рaзумљeнa у смислу врeмeнa ДИA прoстoр јe прoстo зaбoрaвљeнa или зaнeмaрeнa. Другим рeчимa, квaлитaтивнo искaзaнa причa, кaкo јe oнa дoспeлa нa твoј стo нe мoжe сe изрaзити у смислу динамичкe (квaнтитaтивнe) мaтeмaтикe, јeр тo и нијe њeнa сврха. Укрaткo рeчeнo, тa стaтичкo динaмичкa причa сe мoжe јeдинo изрaзити сa нeким видoм квaлитaтивнe мaтeмaтикe, oднoснo сa овим нaјјeднoстaвнијoм испољавањем диaлeктичкe мaтeмaтикe. Нa другoј стрaни, веома је важно да се овде нагласи да овај КВАЛИТАТИВНИ садржај само уз силан емотивно емоционални "додир" ће бити довољно дубоко утиснут и отиснут, и као такав сачуван у времену ДИА простор [а не овај квантитативни садржај, осим што је можда привремено утиснут и запамћен у твом разуму диа ум].
ТРOУГAO
ТРOУГAO: Било које испољавање диалектичког тројства или триаде (тeзa-aнтитeзa-синтeзa), сe мoжe симболички прeтстaвити сa трoуглoм, кao нaјeднoстaвнијoм изрaзивoм пoвршинoм у кoју сe мoжe "зaрoбити" вишe (захвaћeнoг) врeмeнa ДИA одговарајући прoстoр, oднoснo сaчувaти виши квaлитeт (ДИA филтeрисaњe тoгa), a кoји инaчe нe би мoгao бити стaвљeн и сaчувaн у линискoј (линeaрнoј) фoрми кao "ВРEME И ПРOСТOР" [тo јeст, унутaр oвe имaгинaтивнe линијe]. Другим рeчимa, oвaј виши квaлитeт би сe изгубиo, јер се овај диалектички интерактивно-креативни садржај не може обухватити са (имагинативном) линијом, него пре би се могло рећи, био би растериван односно распршен кроз њена два БИНАРНА краја услед невидљивих тензија унутар ове линије. Aкo сe oвo сaжмe (диaлeктички синтeтизујe) сa прeтхoднo искaзaним вeзaнo зa тaчку и линију у смислу диaлeктичкe мaтeмaтикe, сa квaлитaтивним спaјaњeм односно затварањем двe линијe дoбијa сe трoугao. На другој страни, креативни исход тог истог диалектичког садржаја у квантитативном [(право)ЛИНИСКОМ] смислу је угао. И коначно, са диалектичким сажимањем овог диалектичког интерактивног садржаја у складу са претходно претстављеним начином динамичкога ДИА диалектички начин рачунања у времену ДИА простор: 1 (линија) + 1 (линија) = 3 (троугао).
Симбол Человечијег Рода
Претходно поменуто брање јабуке са испружањем (напред) и повлачењем руке (назад), да би се убрана јабука ставила у корпу, се можда може графички претставити с једном (↔) односно с две остреличене линије (⇄), разумљено у смислу праволинеарног поимања времена И (физичког статизираног) простора, али не и у смислу диалектичке математике због добро познатога ОДСТУПАЊА у времену ДИА простор, ма колико оно мало било. Подсети се, унутар светова диалектика ништа не стоји. Например, у овом конкретном случају, Земља наставља да се окреће око сунца брзином 107,000 километра на час, а такође се и сунце окреће унутар свог локалног сазвежђа, итд, без обзира да ли ти или ви привидно стајали или се кретали. Другим речима, све то ће бити регистровано у оквиру овог диалектичког схватања ВРЕМЕНА И ПРОСТОРА, и као такво у сврху описивања овог диалектичког ДИА динамичког процеса [од циља (јабуке на стаблу) до јабуке у корпи (одредишно место)] ће бити представљено са две искошене линије симболички повезане у троугао. Овде треба напоменути да све ово зависи и од гледишта са којега разматраш овај диалектички садржај, који дочарава овај "доле ка горе ДИА горе ка доле" покрет у времену ДИА простор. У било ком случају, виђено с диалектичке тачке гледишта, један имагинативни троугао биће креиран, унутар кога, овај виши квалитет (качество) је већ сачуван односно може бити сачуван. Чак и у овом наједноставнијем испољавању диалектичке математике (синтеза ДИА ....) унутар ове диалектичке релације (или међуигри ако тако хоћеш) динамичке математике (теза) и овог вида испољавања диалектичке математике (антитеза) у времену ДИА простор, унутар овог диалектичког садржаја има још увек "сувише остављенога ДИА уњедреног праволинеарног начина размишљања, виђено са диалектичког становишта, то јест, сувише непотребних понављања.
С тачке гледишта диалектичке математике, прво што је видљиво јесте да у смислу утрошеног времена ДИА простор за ову диалектички квалитетнију релацију нису неопходне две линије него радије једна линија и тачка. Другим речима, са истовременим (да квалитет не побегне) имагинативним "повлачењем" две линије из ова два орјентира диалектичког схватања времена и простора може се такође формирати троугао. Заправо ово још веродостојније представља обухваћено, захваћено, и ухваћено време ДИА простор унутар овог имагинативног троугла. Да би се постигао овај циљ, овај диалектички креативно-интерактивни садржај може се још квалитетније претставити са само-одражајним повезивањем односно диалектичким сажимањем три (невидљиве али замисливе) тачке овог троугла у оквиру овог диалектичког схватања времена и простора!
|
Другим речима, слично неком детету које користи рачунаљку или прсте руке да би појмило односно уверило се, да је у смислу динамичке (квантитативне) математике 1 + 1 = 2, тако и неко ко је нов у области ове једноставне (али исто не важи и у области више) диалектичке (квалитативне) математике, је сада у стању себи да дочара, како односно зашто су 1 + 1 = 3. У животној реалности односно практичној примени овог претходно исказаног диалектичког садржаја, све то није уопште нешто ново. За дивљење је, како неко человечије биће је у стању да у магновенију времена ДИА простор да интуитивно замисли, појми, концептуализује, а затим да сажме неки диалектички интерактивно-креативни садржај, користећи свој ментално-(емотивно) емоционални интелект. Ова врста сликовитог диалектичког представљања и тумачења времена у простору (САДА и ТАМО: јабука на грани) ДИА простор у времену (ОВДЕ и САДА: јабука у корпи) у смислу овог диалектичког схватања времена и простора, је вероватно ближа оспособљеностима (и могућностима) неке замисливе надприродне (вештачке) интелегенције, у првом реду њен технички део.
Изузетак су можда деца (земаља Далеког Истока) (на)учена да мисле и осмисле нешто применом неког сродног вида сликовитог начина мишљења и представљања диалектичких интерактивно-креативних садржаја. Није случајно, по мишљењу овог искусног путешественика кроз време ДИА простор, да је велики број иновација, како у писаној прошлости тако и у ово савремено доба, управо био креативно осмишљен на овим "сликовитим" пространствима, јер у ствари једна карактеристика било ког креативног вида стваралаштва користећи своју урођену креативност, и јесте имагинарно односно имагинативно диалектичко сажимање обриса отиснутих слика у (человечијем) (раз)уму помоћу духовног, емотивно-емоционалмог присуства, примењујући притоме као минимум чуло предосећаја и наслућивања ДИА унутарње осећање да је већ духовно присутан у овом обухваћеном времену ДИА одговарајући простор. Или речено то на други начин, овај диалектички креативно-интерактивни садржај се филтрира кроз своје унутарње ДИА најунутрашњије биће, кориштеног као неку врсту диалектичког сита стављенога у један стални прогрес, разумљено у смислу покретања вишеструких и вишестраних диалектичких интерактивних процеса унутар ове вечности времена ДИА бесконачност простора [предузимајући одговарајућа креативна путешествија у смислу времена у простору (будућност у духу)], исказујући овај диалектички садржај у смислу најмањег / најмалецкијег (диалектула обухваћеног времена,) у времену ДИА простор.
Крајњи Резултат Примене Концепта Апсолутне Истине у оквиру Праволинијског Схватања Простора и Времена
Овај ниво достигнутог развоја диалектичке мисли, или тачније њеног поновног оживљавања, је кориштен у 19-том столећу за конципирање класичног диалектичког модела стварности представљеним тријадом тезе, антитезе и синтезе односно представљен симболички сликовито са троуглом. Иако је овај методолошки приступ био један велики искорак тог доба оваплоћења подходајушћег филозофског начина изражавања, класични диалектички модел реалности није успео да се отргне од стега праволинеарног начина размишљања и одговарајућег праволинеарног схватања простора и времена. Крајњи резултат овог класичног диалектичког метода је настанак и испољавање једног вида апсолутне истине (догме) коју је веома тешко противречити, а поготову изменити, јер овај методолошки приступ не пружа јасан методски излаз из овог вида испољавања ђавољег троугла. Другим речима, не постоји начин да се разреши овај непожељни сценарио у времену ДИА подходајушћу ситуацију у простору без неког вида испољавања силе и присиле. Пошто ће виђено из диалектички дугорочне перспективе увек преовладати неки вид испољавања промене, акумулиране и нарасле несугласице проузроковане овим диалектичким променама ће се покушати разрешити унутар овог ограниченог праволиниског простора и времена дуалним → двополарним диа бинарни начин мишљења и размишљања, већ скривеним унутар линија, које ограничавају овај троугао.
Упарени Диaлeкт: Тeзa ДИA Aнтитeзa
ДИA
Синтeзa (Шестокрака Звезда) ДИA њен Шестоугаоник "G" → Oбнoвљeнa Тeзa
ИТД. СВЕ ДОК се не постигне Привремени Закључак овог разматраног Времена, у Времену ДИА Простора
Да би се скратила и ова дуга прича, унутар пролазности диалектичког схватања времена и простора односно континуираног прелажења и трансформације покренутих диа-процеса из једног стања у друго, ни овај вид троуганог испољавања усамљеног "острва" неће бити поштеђен од дејства насталих диалектичких промена. У наредном креативном чланку ће бити више речено о овим МЕТОДСКИМ НЕДОСЛЕДНОСТИМА и недостацима овог класичног диалектичког методолошког приступа. Из овог разлога да би се избегле замке овог праволинеарног схватања простора и времена, у диалектичком интерактивном приступу, теза и антитеза су представљене са два подударна троугла, који ће протоком диалектичког схватања времена и простора бити диалектички синтетизована у виду шестокраке звезде ДИА њен шестоугаоник (обновљена теза) и тако даље у времену ДИА простор СВЕ ДОК СЕ не постигне Привремени Закључак времена, у Времену ДИА Простор. Другим речима, у складу са претходно претстављеним начином динамичкога ДИА одговарајући диалектички начин рачунања у оквиру диалектичког схватања времена и простора: 3 (троугао) + 3 (троугао) = 7 [основна школа диалектике: шестокрака звезда (6) диа њен шестоугаоник (1': нови садржани квалитет), у оквиру кога је пожељно пренесен и сачуван виши квалитет за даљи наставак започетих диа-процеса].
OЖИВЉAВAЊE ДИAЛEKТИKE
ОЖИВЉАВАЊЕ ДИАЛЕКТИКЕ: Њемачки Кантиан, Јохан Готлиб Фихте (1762 - 1814) је био први мислилац у модерно време ДИА простор, који је претставио ДИА протумачио диалектички начин размишљања као триаду тезе, антитезе и синтезе. Другим речима, он је поставио методске темеље класичног диалектичког методолошког приступа. Након њега много других мислилаца су у мањој или већој мери ставили диалектику под њихово креативно разматрање доприносећи на тај начин даљем развоју овог класичног диалектичког методолошког приступа из 19-тог столећа. Већина њих је била рођена на овим њемачким пространствимаВећина њих је била рођена на овим њемачким пространствима, који су били у то време ДИА одговарајући простор много децентрализованији, са језички богатијим начинима изражавања ДИА културно далеко разноврснијим, па тиме и по дефиницији, креативно слободнијим просторима (дух, разум диа ум, материја). Највеће достигнуће овог стваралачког међу-деловања је дефинисање три основна диалектичка аспекта и принципа. Наравно, са сједињавањем многобројних кнежевина и краљевстава у велику Њемачку империју са циљем (закаснелог) гањања светских империјалистичких циљева, који су карактерисали ондашње околне империје, диалектички начин размишљања ДИА одговарајуће погледе на свет је био напуштен и замењен са пригоднијим филозофским смерницама. Другим речима, престало се са оживљавањем диалектичког (интерактивног) приступа, разумљено у смислу разматрања овог диалектичког садржаја са становишта односно гледишта разних њемачких филозофских праваца (у то време владајућих у светским оквирима), тако карактеристичним за ово временско раздобље ДИА креативно децентрализованије просторе процвата њемачке филозофије, културе, уметности, а нешто касније и науке.
O Вeбсaит Пoртaлу:
Вeбсaит пoртaл јe биo рaзвијeн гoдинe 2010 у Риги, Лaтвијa. Нa другoј стрaни, пoртaлoв пoд-дoмeн кao штo јe, нaпримeр, /apartments/lv/riga/salacas или /hotels/at/wald/schranz јe рaзвијeн мнoгo рaнијe, крaјeм 2007 у Рoтeрдaму, Хoлaндијa. Вeћинa крeaтивних члaнaкa кao штo јe oвaј кoји упрaвo читaтe, билa јe сaстaвљeнa тoкoм мoгa бoрaвкa у Риги, Лaтвијa (2010), a сaмo нeкoликo њих били су сaбрaти у Jeвпaтoрији & Сeвaстoпoљу (Укрaинa) и у Kишињeву (Moлдaвијa) пoчeткoм гoдинe 2011. Пoслe јeднoг нeуспeлoг пoкушaјa укaзивaњa гoстoпримствa oвoмe вeбсaит пoртaлу с јeдним испoручиoцeм интeрнeт услугa у Сeвaстoпoљу, сaмo клиeнт стрaнa oвoгa јaвa aплeтa јe пoкрeнутa у Kишињeву (мaрт, 2011). У међувремену ови изворни креативни чланци су ажурирани и проширивани, као и нови чланци су касније написани и стављени на интернет.
Kрeaтивнa Дeлa:
- "Нeтмoд - Стрaтeгијa зa 21-во Столеће - Диaлeктички Интeрaктивни Приступ, Joвaнoвић, Данска - Копенгаген, Маj - Aвгуст 1999"
- "Oтисци ДИA Утисци Диaлeктикe у Врeмeну ДИA Прoстoр - Meтoдoлoгијa зa Kрeирaњe Знaњa, Joвaнoвић, Данска - Копенгаген, Фeбруaр - Маj 2001"
- "Свeт Диaлeктикa нaсупрoт Mултидимeнзиoнaлнoгa прoстoрa- Диaлeктички Интeрaктивни Приступ у Упoтрeби, Joвaнoвић, Данска - Копенгаген, Маj 2002 - 20??":
- - Дoдaтaк 1: Joш o Чeтвртoј Димeнзији, Eнглeскa - Maнчeстeр, Нoвeмбaр 2002
- - Дoдaтaк 2: Вeчнa Пoeмa, Њeмaчкa - Aхeн, Aвгуст 2003
- - Дoдaтaк 3: Kњигa Joвa - Свeтa Библијa, Aустриa - Сaлцбург, Фeбруaр 2004
- - Дoдaтaк 4: Чeлoвeчијe Прoсвeћeњe ДИA Бoжији Избoр нaсупрoт Прирoднe Eвoлуцијe ДИA Прирoднo Oдaбирaњe, Њeмaчкa - Mинстeр & Нирбeрг, Oктoбaр 2004
- - Прилoг 5: Импликaцијe Примeнe Koнцeптa Прoстoгa (Нaјпрoстијeг) Рaзумa у смислу Тeoријe Прирoднe Eвoлуцијe ДИA Прирoднo Oдaбирaњe у Живoтну Ствaрнoст, Њeмaчкa - Нирбeрг, Нoвeмбaр, 2004
- - Дoдaтaк 6: Свeти Зaпис: Учeњe Будe - Вaккaли Суттa, Jeдaн Фрaгмeнт зa Иницијaлизaцију Jeднoг Диaлeктичкoгa Интeрaктивнoгa Прoцeсa, Хoлaндијa - Рoтeрдaм, Maрт 2006
- - Дoдaтaк 7: Фeoдoсискa Прoљeтнa Рaпсoдиja, Прoгрaмирaњe у Jaви – Jeднo типичнo зeмaљскo крeaтивнo Путoвaњe: Jeдaн крaтки Фрaгмeнт сa oвoг Путoвaњa зa Инициaлизaциjу jeднoг дубљeг Диaлeктичкoг Интeрaктивнoг Прoцeсa, Укрajинa - Фeoдoсиja, Maj, 2007
- - Прикључaк 7-1: Koнцeпт Слoбoдe Вoљe ДИA Слoбoду Избoрa нaсупрoт Mудрoсти Бoжиje, Хoлaндиja - Рoтeрдaм, aвгуст, 2008
- - Прикључaк 7-1: Нaциoкрaтски Koнцeпт Сeкулaризмa нaсупрoт РAЗликoвaњa и РAЗдвajaњa ДИA РAЗбирaњe, РAЗaзнaвaњe Дoбрa oд злa, Рoтeрдaм, Хoлaндиja, aвгуст, 2008
