Зaкључујући oвaј диaлeктички интeрaктивни сaдржaј, сa њим јe биo oбeлoдaњeн глaвни узрoк нeвoљa aкциoнaрскoг нaчинa oргaнизoвaњa, тo јeст, нaгoмилaвaњe тoкoм врeмeнa ДИA обухваћени прoстoр различитих вредности (финaнсиски шпекулативни мeхурoви) између утврђене цене акције на финансијском тржишту [КАЗИНО ЦЕНА жетона у овој врсти 'коцкања'] и САДАШЊЕ (РЕАЛНЕ) ВРЕДНОСТИ ДЕОНИЦЕ, израчунате на основу износа свих исплаћених дивиденди из до тада остварене добити. Из овог разлога, ово проблематично питање се треба такође подржати са додавањем ДОДАТНЕ и ОБАВЕЗНЕ КОЛОНЕ у извештајима са финансиских тржишта за свако деоничарско друштво (индивидуални начин размишљања), која заправо садржи ову информацију везану са садашњом (тренутном) вредношћу њене цене акције, укључујући и информqцију, колико је већ година деоничарско друштво нотирано на финансиском тржишту. У складу са тим, званични индеx - поени извештавани од стране финансиских тржишта такође се требају прерачунати на бази износа исплаћених дивиденди до текућег дана, и ова информација МОРА БИТИ ЈАВНО доступна и ИЗВЕШТАВАНА НА СВИМ (државним, приватним, ...) медијима. Сврха овога је да се јавно изложи скривени потенциал изражен у смислу вероватноће нагомиланих шпекулативних финансиских мехурова, кроз просто упоређивање ова два израчуната индеx - поена, базирана на дивидендној ВРЕДНОСТИ деонице насупрот ЦЕНЕ акције деоничарског друштва на финансиском тржишту.

Ако се овоме додају настали мехурови нагомиланих дугова, укључујући и реализовану вредност искориштених (али невраћених) дугова њихове раније објашњене сиве стране, што је још више не транспарентно, необјашњиво и недокучиво, а чији правац деловања и удара (заковитлане спирале дугова) је непредвидив, како на финансијским тржиштима тако и у успостављеним (глобаризираним) друштвима, нарочито када делује у спрези са насталим финансијским шпекулативним мехуровима у смислу њиховог стапања у све веће спирале дугова, добија се потпунија слика дугизма. Имај у виду да су и издате деонице такође једна врста моралних обавеза (пасива) или финансијских дугова према њиховим (тренутним) власницима ("кредиторима") односно једна врста "кредита" добијених на најјевтинији и најповољнији тржишни и пословни начин. Ове преузете обавезе тек требају да им се у будућности врате, пре него што им овај предузетнички подухват не почне да доноси и добит (или губитке) на ова њихова уложена финансијска средства. Укратко, имај на уму, да је свако испољавање дуга у крајњој мери дуг према некоме, што ће се на овај или онај начин одразити како на индивидуална, колективна и групна, тако и на свеукупна новчана и пословна збивања у друштву, поготову у овом глобалном и глобализираном свету, где је све међусобно испреплетено предузетим економским, финансијским, пословним, културним и политичким активностима. Из овог разлога, виђено и размотрено с индивидуалне тачке гледишта, свака врста невраћеног дуга је у домену сиве економије или сиве (паразитске) стране преузетог а (у потпуности) невраћеног дуга.

Сумирајући све претходно речено, исплате дивиденди су веома важне, НА ПРВОМ МЕСТУ, као нека врста 'контролних тачки' у овом диалектичком схватању времена и простора, чије главно обележје су сталне промене у (глобалном) геополитичком, друштвеном, финансијском, и пословном окружењу. Другим речима, на овај начин се проверава ДА ЛИ КЕШ ПРОТИЧЕ кроз финансијске канале деоничарског друштва, или не, што је аналогно протоку кисеоника кроз крвне судове живог бића [што може бити отежано или спречено услед насталих злоћудних тромбова: Шпекулативни финансијски мехурови]. Укратко, готовина [на (текућем) рачуну, као проверени начин контролисања успешног пословања и суверени господар финансијског капитализма] је неопходна да би се исплатиле дивиденде из стварно оствареног профита, уместо недовољно транспарентног или јаловог приказивања рачуноводствено остварене добити акционарског друштва. Да вас подсетим, ово је био главни недостатак обрачуна оствареног профита предузећа користећи књиговодствену методологију класичног капитализма (при чему се новчана вредност оствареног профита процењује коришћењем историјских трошкова).

Или много једноставније речено, на овај начин деоничарско друштво не може трајно скривати (евентуално) навучене злоћудне (ДИА даље ширеће) финансиске шпекулативне мехурове, узрокујући да прсну пре него што се (глобално) даље рашире као метастазе [један боље одрживи начин вођења пословања]. Додатно овоме, сврха овога је да се смање побуде за шпекулативно трговање са деоницама, тако да топ-менаџмент мора наћи нове начине како да обезбеди кеш за дивиденде, то јест, да стави у фокус основне пословне активности уместо на трговање са већ издатим (старим) акцијама (светлуцање). Свакако, пошто је то само један део овог веома сложеног диалектичког интерактивног садржаја, обухваћеног са концептом дужничке ДИА дуговне економије, то није довољно да би се решио овај изазов у разматраном времену ДИА обуваћени (глобални) простор, али задире у срж овог стваралачког изазова.

Поготову је неприхватљиво да и поред вишегодишњег профитабилног пословања деоничарског друштва, његова садашња вредност акције је равна нули или незнатна и занемарљива у поређењу са ценом његове деонице на финансијском тржишту. Ово би се требало решити законском регулативом, подржано одговарајућим фискалним подстицајима. Из овог разлога, треба разликовати деоничарска друштва која исплаћују дивиденде њиховим власницима из оствареног профита (што је далеко сличније начину пословања у класичном капитализму) од акционарских друштва која не исплаћују дивиденде њиховим власницима него профит остварују трговањем већ издатим акцијама (уз додатни ризик, што је далеко сличније начину вођења пословања у дуговном "капитализму"). Обрати такође пажњу како се на овај начин заобилази улога профита класичног капитализма, па се поставља питање, да ли се након ове тихе "револуције" овде и ради о капитализму. У сваком случају, (социјално морална) дерогација и пад вредности (класичног) капитализма је резултат овог приступа ка вођењу пословања (декадентни дуговни капитализам).

• Виђено из перспективе диалектичког схватања времена и простора, ово је још један вид скривеног експлоатисања или нациократске злоупотребе појма будућност у смислу да је потребно чекати (далеке и) боље "будуће" дане за уживање плодова стечених у прошлости и садашњости.
• Имај на уму да је ово основна поставка и претпоставка нациократског схватања појма солидарност (за популистичко руљисање људи) у смислу његове (црно-беле) ваљане примене насупрот његове злоупотребе током протока овог линеарног поимања времена и простора. Да се скрати и ова дуга прича, у сваком (нациократском) друштву где преовладава зло (над добром) и руљански диа групни начин мишљења и размишљања (уместо индивидуалног начина размишљања) биће у тој сразмери фаворисане странпутице и зли путеви овог простог црног или белог избора. Другим речима, виђено из перспективе диалектичког интерактивног приступа, ова обећана будућност ће бити не само злоупотребљена него и даље злоупотребљавана.
• Везано за диалектички интерактивни садржај који се разматра, без обзира на све ово претходно речено у смислу истицања важности разликовања Добра (исправног) од зла (погрешног), судећи према њима, прошлост и садашњост треба увек жртвовати у име и корист ове обећане (далеке) будућности, иако је то чак и у потпуној супротности са главном поставком финансијског капитализма да је "долар данас вреднији од долара сутра" (временскa вредност новца).
• Тим пре, јер се садашња вредност деонице израчунава управо користећи ову временску вредност новца примењујући пондерисану каматну стопу (камата зарађена на камату), која је заснована на овој временској вредности новца (Време је Новац). Или исказано ово на други начин, компаније и остали друштвени и технолошки производи, слично животном веку живих бића, имају такође ограничени век трајања.
• Као пример, погледајте листу 500 највећих и најпрофитабилнијих компанија од пре 50 или 70 година. Да ли су оне успеле да исплате све будуће дивиденде из остварених многогодишњих профита (и незаобилазних финансијских губитака, као последице економских криза, рецесија и неприкладног управљања компанијом, које није било континуирано прилагођавано захтевима будућности)?
• Закључујући овај диалектички интерактивни садржај везан за временску вредности новца, свако, укључујући и деоничаре, жели да добије готовину у руке из оствареног профита, ако не наредне године, онда за 4,5,6.... године, односно што је пре могуће. Из овог произилази, да и неисплаћивање дивиденди из оствареног профита, с времена на време, представља сиву страну овог начина вођења пословања. Виђено с методолошке тачке гледишта диалектичког интерактивног приступа, обрати пажњу како се редефинисањем ове основне методолошке поставке везано за временску вредност новxа, дугизам (који је још увек био у повоју) настаје поткопавањем суштине и сржи финансијског капитализма.
• Примети такође, како у сваком испољавању нациократизма, једно усвојено или наметнуто правило важи када су у питању интереси нациократске елите, док то исто идеолошки пропагирано правило се примењује на сасвим другачији начин за остале ниже слојеве друштва, у хијерархијски организованој нациократској пирамиди.

У сваком случају, да би се смањио ризик слома финансијских тржишта, претходно истакнута разлика између садашње вредности деоница и цене акције (потенциални финансијски шпекулативни мехур или настала финансијска пена) треба да се такне на један или други начин, јер је то далеко једноставније решити у поређењу са стваралачким изазовима решавања и расплетавања крајње замршеног клупка нити испреплетених манипулативних мехурова нагомиланих дугова.

• проблематика акумулираних неисплаћених дивиденди деоничарима, укључујући и део тога, прогутан у лавиринту глобалних финансиских трансакција на финансијским тржиштима током проласка времена ДИА простор, то јест, оних које нису никада биле исплаћене, и које неће никада бити,
• као и разни облици отписивања такозваних "лоших" дугова од стране основаних (ИНТЕР)НАЦИОНАЛНИХ финансијских институција,
• пумпање новца у финансијска тржишта од стране такозваних независних централних банки,
• злоупотреба поверених (слободних) финансијских средстава [укључујући и УШТЕЂЕВИНЕ грађана] од стране великог броја актера финансијског тржишта у смислу узурпације ових слободних финансијских средстава на начин као да се ту ради о властитом капиталу [иако је то један веома МАЛИ УДЕО тога]. Другим речима, присваја се највећи део профита, који је остварен инвестирањем ових слободних (и веома јефтиних) финансијских средатава. Као резултат тога, нема прикладне расподеле и враћања огромног дела ове остварене добити стварним власницима ових "слободних" финансијских средстава, али не и спремни да плате пуну цену за начињене губитке (трошкове и штете) кроз разне шпекулативне и манипулативне активности.
• Напротив, то се искориштава као једна нова прилика за додатно исисавање расположивог новца пореских обвезника, док се остатак ових неизмирених обавеза претвара у државне дугове или кроз додељивање њима јевтиних (или понекад безкаматних) позајмица. Обрати пажњу да се ове јевтине (или безкаматне) позајмице не дају и презадуженим мањим предузећима и малим предузетницима, јер нису довољно увезани и структуирани у овај успостављени финансијско економски систем (вредности), а да се и не помињу милиони презадужених грађања: Један вид подјармљивања и кметовања применом овог уходаног нациократског механизма економије дужника диа (континуирано нагомилавање) дугова;

су такође важни аспекти дужничке ДИА дуговне економије. Упркос свему овоме претходно реченом, нема никакве сумње да су класични капитализам и финансијски капитализам (изузев у својој последњој фази развоја) најбоље усмеравали и користили ова слободна финансијска средства упоређено са осталим нациократско орјентисаним економским и финансијским системима вођења привреде и пословања. То се на првом месту односи на њихово кориштење у предузетничке сврхе, како на микро нивоу тако и на макро разини предузетих и реализованих, малих и (веома) великих инвестиционих подухвата.

Без обзира на све ово горе истакнуто, у овом креативном чланку су у фокус стављене сиве стране и паразитска својства дугизма, која га у ствари изгризају из унутра. Као што је то било претходно образложено, од ове сиве стране нациократизма није било поштеђено ни кориштење расположивих слободних финансијских средстава. Ако се овоме дода да банка и у крајњем случају држава (новцем пореских обвезника) гарантује поврат само дела новца штедиша датог на "чување" банкарским финансијским институцијама да располажу овим "капиталом" водећи првенствено рачуна о интересима власника ових финансијских институција, добија се још потпунија слика стварних дешавања на финансијском тржишту новца.

епилог

Иако се чини без једног дубљег увида у економско финансијску суштину нациократског поретка дугизма да се овај дуговни начин вођења привреде и пословања подстрекава и храни са јефтиним новцем кроз ниске каматне стопе централне банке, могло би се то такође противречити у смислу да се на овај начин такође хлади и врели котао ове новонастале економије дугова и дужника. У прилог томе иду и покушаји и настојања банкарских институција да уведу негативне каматне стопе на "слободна" финансијска средства (штедиша) у садејству са претераним штампањем разних видова новца (да би се поново загрејао овај охлађели котао?), што води ка високој инфлацији. Обрати пажњу како се ова сива страна "слободних и увећаних" финансијских средства обезвређивањем новца претвара у њену тамну страну, односно у још дубље завлачење у џеп штедиша и потрошача, јер се реални новац мора негде наћи за попуњавање насталих финансијских, економских и социјалних рупа и празнина.

• Иако се све ово претходно речено одигравало и у осталим нациократским економско-финансијским системима, укључујући и класични и финансијски капитализам, ипак постоји једна битна разлика. Укратко, једна ствар је водити домаћинство, пословање или привреду у обиљу слободних финансијских средстава, или имати (барем) неку финансијску резерву за "црне дане", док је сасвим други случај водити домаћинство, пословање или привреду у условима суженог буџета или недовољног буџета за остварење жељених циљева.
• А управо је то слаба страна и недостатак дугизма (Дуг је Краљ), што додатно усложњава решавање проузрокованих проблема и насталих последица овог дуговног начина вођења привреде и пословања.

Имај у виду да је одржавање ниских (и негативних) каматних стопа (јефтини новац) у супротности са уобичајеним начином који се примењује када се требају решити проблеми и стваралачки изазови проузроковани високом инфлацијом, јер се висока инфлација уобичајено обара повећавањем каматне стопе централне банке (скупи новац). Ова међуигра јефтиног и скупог новца се може исказати и на други начин: Док је инфлација један скривени вид додатног опорезивања грађана и привредних субјеката (као замена за непопуларно видљиво повећање пореских стопа), ниске каматне стопе (које су ниже од стопе инфлације), а поготову негативне каматне стопе на слободна финансијска средстава, су један прикривени вид додатног завлачења у джепове штедиша кроз ово "дуговно насилно" увећавање расположивих "слободних" финансијских средстава (нека врста плаћање рекета овој врсти заштитника и чувара стеченог блага).

Или ово исказано на други начин, овим путем се подрива мотив и смисао штедње и тиме додатно подстиче економију дугова диа дужника, упркос томе што се на издате дугове увек зарачунава (промењива) пондерисана каматна стопа. Другим речима, током вођења домаћинства или пословања у условима дугизма, увек си мање или више на губитничкој страни, изузев ако нисте део повлаштених слојева друштва. Сумирајући претходно речено, дуговна економија ДИА успостављену економију дужника додатно закукуљује и замумуљује нациократско клупко финансијских трансакција и успостављених социјалних и економских односа унутар њега. У сваком случају, цена која се мора платити за ову међуигру високих и ниских каматних стопа у интеракцији са насталим шпекулативним финансијским и манипулативним дуговним мехуровима је да све ово проузрокује редовне економске стагнације и рецесије, као и увећану инфлацију, док на диалектички дуги рок води ка светској економској кризи.

Нациократска Пирамида

Из овог такође произилази да су успостављене финансијске, пореске, и економске институције дубоко укорењене у нациократски начин организовања друштва, и из тог разлога је тешко променити ову њихову наслеђену нациократску срж и суштину. Другим речима, веома их је тешко прилагодити индивидуалном начину мишљења и размишљања, у овом конкретном случају индивидуалним потребама и захтевима свих или (огромне) већине грађана, јер то задире у саму срж нациократизма, уопштено говорећи. Као што је то већ било наглашено у претходном креативном чланку, свако испољавање нациократизма тражи или захтева жртвовање интереса (обичних) грађана у корист ускогрудних интереса (владајуће) нациократске елите (у зависности од тога где је ко или како је ко позициониран на друштвеној лествици успостављене нациократске пирамиде). Из овог такође следи да идеолошки аспекти и својства дугова, готовине, профита, и капитала такође имају дубоки корен у нациократизму, као и да је то играло веома важну улогу у свим претходним нациократским друштвеним поредцима уз континуирано наслеђивање, преношење и модернизовање саме сржи и суштине нациократизма.

Наравно, овде се подразумева да су ови идеолошки аспекти и својства дугова, готовине, профита, и капитала играли своју улогу у различитим сразмерама утицаја и превасходства укључујући и кориштење неког другог идеолошки офарбаног појма, али без мењања њихове суштине у ново-успостављеном политичком, економском, финансијском и културно- религиозном систему (вредности) нациократизма. На пример, иако је уложени капитал са сврхом остварења профита играо главну улогу у класичном капитализму, то јест, профит је био главни подстрекивач и мотиватор овог капиталистичког начина вођења пословања, то не значи да деоничарски начин пословања, као и разни видови кредитирања нису били присутни у класичном капитализму. Слично важи и за финансијски капитализам и дугизам (дуговни "капитализам"), с том разликом да су њихови главни подстрекивачи, мотиватори и господари измењени. Другим речима, промењено је шта је у жижи њиховог пословања односно око чега се ту све врти.

Приметно је такође да и на макро-нивоу вођења привреде, начин на који се управља дуговима (например, издатим обвезницама) односно у коју сврху се то користи (у предузетничке, продуктивне, непродуктивне, јалове сврхе... за опште друштвену корист, за очување интереса нациократске елите, за социјалну сверу, итд.) је недовољно транспарентно и идеолошко политички обојено.

• Например, остварени профит и прикупљена средства продајом деоница у садејству са издатим државним обвезницама и кредитима банака су били крила и носиоци Индустријске Револуције (то јест, епохе класичног капитализма). Скоро сви ови водени канали, жељезничка мрежа, и много чега другог што се види широм западне Европе, и што је украшава као и чини је оним што је била и што услед овог наслеђеног богаства сада још увек јесте, потиче управо из овог периода.
• Применом сличног пруступа Рузвелтов Нови Правац ("New Deal") је створио неопходну инфраструктуру за послератни успон САД, а не само решио горуће финансијске, економске, пословне и социјалне проблеме проузроковане Великом Светском Економском Кризом.

А како су горуће проблеме решавали ови модерни економски и финансијски "стратези и експерти" током краха финансијских тржишта (2008) упркос знатном постигнутом напретку у области (информационо телекомуникационе) технологије и научне мисли, уопштено говорећи? Потпуно супротно, не водећи при томе уопште рачуна о општим друштвеним интересима него у првом реду како да заштите интересе нациократске елите (као и осталих привилегованих слојева друштва). Трговање дуговима на глобалним финансијским тржиштима као једној новој врсти издатих дуговних "вредносних" папира је посебна прича и достигнуће финансијског инжињеринга, које у ствари одсликава финансијско економску суштину дуговног начина вођења пословања у оквиру овог ново-успостављеног нациократског друштвеног поретка.

Ukratko, sve ovo gore navedeno čini naciokratsku srž i suštinu dugizma ("Dug je od sada Kralj"), iako se dugizam nalazi u svojoj prvoj fazi razvoja. Iz ovog takođe proizilazi da dugizam nije u stanju da održava ni ono što je nasledio od prethodnih stadija razvoja kapitalizma, a kamoli da izgradi nešto novo ili barem da to poboljša i unapredi u skladu sa najnovijim dostignućima nauke i tehnologije.

• Како иначе објаснити да је ондашњим људским умовима са оним степеном развоја информационо телекомуникационе) технологије пошло за руком да кроче на тло месеца, и охрабрени тиме су предвиђали оснивање људских насеобина не само на морима и океанима него и на Месецу и Марсу, као и свемирски туризам доступан обичним грађанима. И све то у наредних педесетак година. Да ли видите ишта остварено од тих (веома) оптимистичких предвиђања и прогноза?
• Штавише, ови модерно дигитализовани мозгови пола столећа касније нису у стању да ове роботизиране "металне кутије" без људске посаде са сигурношћу спусте на тло Месеца. А и ко би нормалан ставио на коцку свој живот, предајући на тај начин своју судбину у руке ових модерних превише дигитализованих мозгова?
• Али то већ залази у сверу доминировања разних врста (дубоко) вулгаризованог ума, као резултат како негативне селекције потребних кадрова тако и претераног ослањања на дигиталне мозгове, који су преузели и сада чврсто држе све конце у својим рукама или разним видовима дигитализованих шапа.
• Из овог произилази да у сваком нациократском друштвеном систему главну улогу игра морално идеолошка подобност, лојалност и штићење интереса и привилегија нациократске елите, као и разна испољавања веза и везица да би се добило одговарајуће образовање, посао, или било шта друго. То је систем вредности и мото сваког до сада успостављеног нациократског социјалног, политичког, економског и културно-религиозног друштвеног поретка. Разликује се само метод који се користи за ућуткивање непослушних бунтовника.

Из свега овог следи, да је дугизам један вид негације и поништавања постигнутих резултата класичног капитализма. Још у задњој фази развоја финансијског капитализма ("Кеш је краљ") док је дугизам постепено преузимао примат, а што је (још увек) погрешно називано неолиберализмом, могло се јасно запазити постепено одумирање привредних субјеката заснованих на класичном капитализму. У првом реду то се односи на мала предузећа, а поготову на убрзано одумирање ситног породичног предузетништва. У овој првој фази развоја дугизма, овај тренд се још више убрзава, па није тешко предвидети њихову судбину у будућности, упркос њиховим огромним и надчовечанским 24x7 напорима да се задрже на површини овог немилосрдног пословног окружења дугизма. За крај је важно напоменути, да је дугизам ("Дуг је Краљ") инфилтрирао поједине државе и регионе још у доба неолиберализма, па и раније, односно током постепеног преузимања примата над финансијским капитализмом ("Готовина је Краљ"). Укратко, сумирајући све претходно речено, дугизам на диалектички дуги рок води једном јаловом и импотентном нациократском друштвеном систему (негованих вредности).

Прочитајте Следећи Део, Дугизам: изданак неолиберализма и социјалне тржишне економије