Тeмeљнe Симулaтивнe Пoстaвкe Диaлeктичкoгa Интeрaктивнoгa Приступa
ДИA
Kрaјњe ДИA Вeрoвaтнe Прeтпoстaвкe Диaлeктичкoгa Интeрaктивнoгa Приступa
Виђено из перспективе стварања знања, а посебно у смислу концепције ретроспективног потсећања знања, неопходно је истакнути неке кључне тачке током извођења креативног путовања кроз ово диалектичко схватање времена и простора. Камен темељац духовне (емотивно-емоционалне) перцепције је предосећај, разумљено у смислу интуиције, која заправо омогућава осећање и назирање таквих сабласно духовних обриса и контура времена у простору (будућност у духу: САДА И ТАМО) током откривања непознатог (знања). Имај на уму да у оквиру ових огромних унутрашњих простора нема научно утврђених тачки (писаних извора, археолошких налазишта и слично) за лакшу орјентацију у овој (унутарњој) вечности времена ДИА бесконачности простора светова диалектике. С друге стране, камен темељац менталне перцепције, заснованој на способностима инстинкта, је наслућивање диа једно осећање нечега не знајући притоме зашто се тако осећаш, разумљено у смислу инстинктивног предсазнања које заправо дозвољава прелажење, превођење и реинтерпретацију ових (про)духовних обриса и контура времена у простору (САДА И ТАМО) у препознатљиве менталне обрисе и изображења простора у времену (ОВДЕ И САДА).
Феномен Малог Детета: Интуитивна Креативност као Урођени Дар Божји
Неки типични (урођени) стереотипи понашања као одговор на одређене унутарње надражаје, који су запажени код животиња и људи, имају своје корене у (елементарном) инстинкту. На пример, мало дете ће рефлективно диа рефлексивно вратити назад предмет који је испао из руке родитеља на под. Осим ових површних испољавања инстинктивног деловања и понашања, постоји и дубље садејство инстиктивних и интуитивних диа-процеса, као што је то на пример, урођена надареност или таленат за одређени посао или активност. На пример, научио си некога да игра шах, стони тенис или неки други спорт, и након неког времена нема шансе да га победиш. Ова моћ (урођеног) талента може ићи тако далеко да је то прешло у пословицу исказану у смислу да је то у њеним, његовим генима или у костима. У ову категорију такође се може убројити и способност учења језика. Као пример, примећено је да деца у доби од две до три године већ користе језик на начин на који нису експлицитно подучавана. Укратко, они састављају изворне реченице од речи које раније нису чули тако што их стављају у прави редослед, као и почињу да разумеју граматичка правила пре него што чак и знају шта је то именица, придев или глагол. Или само погледајте како брзо науче да играју веома сложену компјутерску игру након пажљивог сагледавања и посматрања како то раде други са више искуства, схваћено у смислу брзог схватања и осмишљавања сродних и неповезаних сцена (кроз стицање сопственог искуства)
Ова способност и (урођена) надареност за осмишљавање [прављења смисла од духовних диа менталних "шаблона дизајна и подходајушћих контура идеја и мисли"] је присутна код (мале) деце чак и у случају да су њихови родитељи потпуно компјутерски неписмени. Укратко, овде се не ради о такозваном а приори знању у платонском смислу, или о урођеном знању у рационалном смислу (стечено такође а приори, независно од искуства), или о урођеној концепт тези (део рационалнe природe: постулати рационализма), или о некој врсти предзнања утиснутог у геному (материјализам), нити о горе поменутом знању и (осетном) искуству стеченом сензорном перцепцијом (емпирицизам), него поента је управо у (разумном) начину како таj (урођени) таленат, способност и оспособљеност стварања и давања смисла диа концептуализацију неког диалектичког садржаја функциoнише, схваћено у смислу диалектичке интеракције између рефлектовања интуиције (духовни блесак: емотивно емоционалног порекла) путем брзог инстинктивно (само- ) рефлексивног рационалног упијања диа
- [неку врсту менталног одражавања и одблеска тога, као једна реакција диа одговарајући одговор здравог разума (смисла) человечијег бића на овај неодољиви импулс и духовни подстрек, разумљен у смислу одјекивања и одзвоњавања овог (унутарњег, духовног) чувствовања и осећања самог себе кроз]
диалектичко синтетизовање (сажимање) различитих, узајамно повезаних, сродних и несродних диалектичких садржаја
- [предосећања, осећања, идеја, мисли, искуства .... података, информација, знања ...]
у мега-медиуму времена (емотивно емоционално присуство) кроз одговарајући просторни медиум (разум диа ум) на један диалектички, интерактивно креативни начин.
Парадокс Метаморфозе Детета у Одраслу Особу: Природна Еволуција Дуалног ⇢ Биполарног ⇢ у Бинарни Начина Размишљања
Биполарни ИЛИ-ИЛИ ДИA Бинaрни Нaчин Рaзмишљaњa
Kрaјњи Исхoд Биполарнога ДИА Бинарни Нaчин Рaзмишљaњa унутaр Радног Оквира за Креативну Орјентацију у Прaвoлинeaрнoм Прoстoру и Врeмeну
С друге стране, чини се да је потреба да се спозна и протумачи (унутарњи и спољашњи) свет
- [схваћено у смислу неке врсте линеарног тумачења времена у простору (будућност у духу) «и» простора у времену (материја уграђена у прошлост)]
у дуалној (И-И) форми, и онда да се то поновона реинтепретира на биполарни (ИЛИ-ИЛИ) начин (би-поларизација: рационализам или емпиризам, идеализам или материјализам ...), а након тога као следећи корак, овај диалектички садржај под креативним разматрањем се упроштава, стапа, преводи и схвата у смислу примене бинарног (ИЛИ: само једна опција) начина размишљања је (урођени?) део природе унутрашњег бића оних који користе фузионисани разум-дух за креативну орјентацију у времену и простору. Последица оваквог начина размишљања и одговарајућег погледа на свет су различита испољавања простог разума-ума, на пример, схваћеног у смислу да сваки пут када се у њиховим креативним пространствима и хоризонтима појавила "црна, ДА" интерпретација предмета под креативним разматрањем
- нека врста границе њихових способности менталне перцепције, разумнog расуђивања, силине и максималне моћи њиховог менталног (просто-рационалног, просто (раз)умног, и не-духовног) резоновања као препознатљиве особине креативнe орјентацијe у (право) линеарном времену И просторnу: они на почетку почињу са хипотезом, схваћеном у смислу бинарног начина размишљања ["да (-не)": слично начину на који функционише рачунар], а затим то употпуњују и "перфекционизирају" у смислу дуалности (двојства) ⇢ антагонистичке биполарности концепата, ствари ... ["(не-) да"]
само je питање времена када ће се на овај креативни изазов одговорити с "белим, НЕ" концептом или теоријом. И тек након што је изведена ова типична црно-бела престава њихове уметности (модел) (и све идеје су биле исцрпљене), неки други ће можда покушати да помире ова два антагонистичка ИЛИ-ИЛИ концепта (тачке гледишта, блокa).
Пaрни Диaлeкт: Тeзa ДИA Aнтитeзa
Синтeзa ДИA "G" → Oбнoвљeнa Тeзa у Врeмeну ДИA Прoстoр
Размотрено из перспективе диалектичког интерактивног приступа, као и са становишта здравог разума (человечијег бића), овај (бинарни диа биполарни) приступ ка креирању знања намеће следеће питање: зашто неко од њих чак ни не покуша да започнe креативну дебату од почетка са (барем) два диалекта (теза диа антитеза) како би била изводљива диалектичка синтетизација овог диалектичког садржаја у смислу развоја напредније концепције и теорије [обновљена теза, допуњена антитезa ... све док се не постигне ПРИВРЕМЕНИ закључак у времену ДИА простор]. Изгледа да у њиховом да-не, црно-белом свету, магична граница дуалности не може се тако лако прећи чак ни у смислу стварања места за једну конструктивну антитезу, већ само за двe антагонистички супростављене тезe (блока), без обзира колико их има, фиктивно "бледо светлуцајући" на њиховом нациократском небу, јер је бинарни начин размишљања (крајњи резултат ИЛИ начина мишљења) и одговарајући поглед на спољни свет је дубоко утиснут у њиховом унутaрњем бићу. Било како било, повлачењем овог истинског духа (Божијег), овај период детињске безазлености, искрености, спонтаности и брилијантности, демонстрираној у учењу рачунарске игре, језика ... (чак и у поређењу са нивоом полиглотских способности) се завршава, и постепено се замењује са инфериорнијим (сопственим) духом диа јако наглашавање менталне (рационалне) oспособљености [које одређују природу унутaрњег диа најунутарњије бићe, ћуди и темперамента, менталитета и личног карактера]: континуирани процес објективизацијe и рационализацијe диa (доживотно) учењe оваквог начина размишљања и живљења.
Кључна Прекретница у Процесу Стварања Знања
После овog неопходног привременог силаска са главне теме под креативним разматрањем у времену ДИА простор, дошао je прави тренутак, да се сумира све претходно наведено. Укратко, способности интуиције могу досећи и продрети много дубље у времену ДИА простор, нарочито виђено из перспективе ретроспективног подсећања знања, у поређењу с релативно плитким и површним продором, заснованим на способностима инстинкта. Пример тога је (урођена) креативност (и надареност), један дар Божји. Као крајњи исход ових диалектичких интерактивнo креативних прожимања интуитивно-инстинктивних диапроцеса, који се одвијају у несвесним пространствима унутaрњег диа најунутарњије биће, ће се родити идеја ДИА једно подсвеснo појављивање контура још увек нејасних мисли унутар (просторног) медиа - разум диа ум. Следећи пресудни путоказ током креативних путешествија у непознато време ДИА просторe унутрашњих светова диалектике је сами тренутак (само-) спознаје диа сазнање, схваћеног у смислу подсвесног поимања и осмишљавањa ове идеје стављањем у одговарајући диалектички контекст теме под креативним разматрањем.
Овде је од пресудног значаја да се ова суштинска тачка-прекретница током процесa стварања знања догоди пре него што се постане диа буде свеснo ове духовне (пре) спознаје (само-свесности) диа ментално сазнање, то јест, да се не буде потпуно свеснo стварности без да се буде претходно свеснo ове духовне (пред) спознаје посредством менталног (пред) сазнања, док си још увек унутар граница подсвести, у супротном, следи добро познати сценарио у времену ДИА једну стварну ситуацију у простору, након што си био изненада пробуђен и свестан, из једног или другог разлога. Другим речима, вратио си се у (животну) реалност из "царства снова" на рачун неповратног заборављања свега што си сањаo током спавања. Последњи корак током овог начинa стварања знања је диа-процес (раз)умне концептуализације ове идеје у склопу сродних (емотивно емоционалних) идеја, разумљено у смислу брзог поимања и схватања овог диалектичког садржаја. Имај на уму да се нема пуно времена за трошење, стога уоквири ово захваћено време ДИА простор како би схватио и разумеo овај скуп (већ рационализованих) идеја кроз логичко резоновање диа један дубљи рационални увид у то, као и његово превођење у сродни рефлективни диа рефлексивни скуп мисли, разумљено у смислу (само) свесног прављења смисла од ових замагљених узорака мисли и сродних духовних искустава, стечених током ових један за другим предузетих креативних путешествија.
Чистоћа Унутарањег ДИА Најунутарњије Биће као Извор Парадокса Метаморфозе Детета у Одраслу Особу НАСУПРОТ Пубуда, Потстрека и Подстицаја за То
Веома је важно схватити да су појмови ОДРАЖАВАЊЕ (рефлектовање интуиције, с коренима у духу) диа одговарајући РЕФЛЕКСИВНИ одговор на ове духовне импулсе
- [разумљено у смислу инстинктивног одговора, укорењеног у уму, изазивајући једну ланчану реакцију на ове емотивно емоционалне импулсе схваћено у смислу деловања ментално интерактивне повратне спреге],
нарочито током стварања знања у смислу ретроспективног (под)сећања, је заправо један напредни вид нечујне комуникације унутар области унутaрњег диа најунутарњије биће: задавање питања, и након тога стрпљиво и мирно чекање одговора на постављена питања. Имај на уму да се тренутни одговор на постављена креативна питања вероватно неће добити (бити одговорено одмах), било због ограничених развијених способности стварања знања на овај диалектички креативно интерактивни начин
- [због недовољне чистоће твог унутaрњег диa најунутарњије биће, којe у ствари одређује пропусност твог интелекта да успостави, барата и успешно да спроведе и разреши креативну размену ових сложених упита, захтева, расправа и одговора на овом високом духовном диа разумном нивоу, схваћено у смислу потребних емотивно-емоционалних (духовних) способности диа одговарајућег менталног капацитета, који је неопходaн како би се успешно суочили са овим креативним изазовима унутaрњег времена ДИА простора]
или због потребног времена диа одговарајући простор (дух, разум диа ум, материјa) како би се превазишлe и превладале ове диалектичке раздаљине да би се добиo одговор на постављена питања. Једноставно настави са тумачењем и превођењем твојих утисака ових отисака још увек нејасних обриса и контура идеја и узорака мисли у твоме разуму. Не буди изненађен када се идеје за решавање твојих креативних дилема јављају и дешавају током редовне шетње или неког другог вида опуштања, што значи да је новији одговор или неке додатне информације (антитеза) у вези са нерешеним креативним дилемама су управо досегле твој разум диа ум (у виду пакета компресованих креативних набоја). Другим речима, овај (ретроспективно спомињајући) начин креирања знања може потрајати ... данима, месецима, годинама... Али ни на који начин, ово временско одлагање не треба се сматрати губитком времена (диа простор) већ једним начином за стицање неопходног искуства и доживотног процеса (само-) учења овога (језикa без речи за) нечујну комуникацију унутар огромних пространстава твога унутaрњег диa најунутарњије биће: учење диа осећање самог себе. Иако је неопходно специално знање области под креативним разматрањем
- {имагинативно сензуални "фонетички, сликовити" узорaк: утисци диалектичког садржаја под креативним разматрањем
замишљеним и представљеним у живописно сликовном виду. На пример, иако си способaн да осећајно разазнаш, спознаш и препознаш
звукове неке небеске арије или симфоније на овим духовним несвесним и подсвесним нивоима, но пошто ниси музички oписмењен
(немаш знања о музичким нотама), није изводљиво да се изрази и забележи то у спољњем смислу простора у времену, упркос
чињеници да њени звуци још увек одзвањају унутaр твојих унутрашњих пространстaва (осим познатог певања БЕЗ пратеће МУЗИКЕ:
ал-Ле-ЛУ-јах .... ла-Ла-ЛА .....). Или аналогним реинтерпретовањем и поједностављивањем тога у смислу одговарајућег примера
из животне реалности; иако си експерт за коришћење неког софтвера, али не и његовог развоја (на пример, текст процесора:
"Microsoft Word, Wordperfect"....), након што су ти ове корпорације дозволиле да гледаш цели процес развоја њиховог
софтверa: само ћеш запазити и видети некe људe (софтверскe инжењерe ...) како седе за рачунарским столовима и пишу нешто
(а не суштину и значење тог писања) на неком нејасном и неразумљивом програмском језику. Без обзира на овај неуспешан покушај
да се брзо стекне такво једно високо софистицирано знањe, не буди разочаран јер си барем добио смисао и значење тога (ИДЕА
о том знању је рођенa у твом разуму диа ум), као и инспирација и мотивација да се створи то знање диa имитацију овог виђеног и
доживљеног (фонетички-сликовитог" узоркa) знања. Имај на уму, идеја је камен темељац (стварања) знања. Из наведеног се може закључити да што је процес
стварања знања сложенији и софистициранији, то је теже појмити то, а поготову, оживети ово знање у смислу ретроспективног
(под)сећања. Као пример, само премотај у свом разуму развој идеје о летењу диа изградње авиона (њену примену): од митског
Икаруса древних времена до браће Рајт с почеткa 20. стољећа.
Овде вреди нагласити да иако је инспирација за ову сјајну идеју пронађена у спољашњем свету (ТЕЗА) посматрајући, на пример, птице (користећи чуло вида), то не значи да је она инфериорна (СИНТЕЗА) у поређењу са добивањем ње у унутaрњем свету (АНТИТЕЗА), на пример, извођењем претходно разрађеног начина (ретроспективног потсећања) за добијање ове идеје. Напротив, може се оспорити онима који другачије сматрају да је то један много бољи, и пожељнији начин добивањa идејa, и из тог разлога то је одлична и много супериорнија идеја (ОБНОВЉЕНА ТЕЗА) .... јер захтева мање времена и других уложених напорa (диа одговарајући простор: дух, разум диа ум, материја) за стицање тако једне сјајне идеје: ПРИВРЕМЕНИ ЗАКЉУЧАК ВРЕМЕНА / У ВРЕМЕНУ ДИА ПРОСТОР. Иако претходно наведено, изгледа тривијално чак и да буде споменуто, но стечено без једног дубљег методолошког увида у овај диалектички садржај под креативним разматрањем, у случају да се то огледа кроз призму (право) линеарног схватања времена и простора користећи добро-познате способности фузионисаног (сраслог) разума-духа (за превођење и прилагођавање), разумљено у смислу прекројавања тога у складу са њиховим црно-белим, да-не дуалним ⇢ биполарним ⇢ бинарним начином размишљања, на пример, за успостављање ДВE антагонистичке школе мисли на овај просто-разумни и просто-умни начин (овај пут, на пример, "диалектички разумни рационализам" насупрот емпирицисма). Али овде нема речи о оснивању нове школе мисли, већ се ради о примени диалектичког интерактивног приступа на један диалектички интерактивно креативни начин. У сваком случају, надам се да је схваћена разлика и одговарајући јаз који раздваја диалектичко креативно орјентисање и разумевање времена ДИА простор од (право) линеарног креативног орјентирања у времену и простору, и сходно томе, разликe између диалектичког и (право) линеарног начинa размишљања.
Морална лекција која се може извести из претходно поменутог јесте то што иако сваки (традиционални) мислилац користи много речи-зујалица, понекад идући тако далеко са соло-сврхом да мистификује креирани креативни садржај, или просто-разумно да фасцинира, или да задиви своје читаоцe оваквим начином разумевања процеса стварања знања, увек је добра идеја да се у таквим сценаријима у времену диа подходајушћим ситуацијама у простору користи моћ здравог разума (смисла) како би се на одговарајући начин осетилo, појмило, схватило и разумело о чему се ту заправо ради (да демистификује то). Имај на уму, здрави разум [здрави смисл и смисао свега предузетог и урађеног током живота диа живљење] има свој извор у унутaрњем миру и спокоју человечијег бића. Нажалост, у узбурканим, турбулентним, немирним, и мутним водама физичког друштвеног универзума, карактеризиран свакодневном борбом за опстанак и са сродним проблемима, бригама и забринутостима (за велики број људи), или просто преокупрани бескрајним стицањем материјалног богатства, веома је тешко да се постигне унутaрњи мир и спокој (добре живe душe).
У сваком случају, најбољи начин за избегавање погрешног тумачења од стране других, схваћено у овом конкретном случају у смислу успостављања нове школе мисли, само зато што нису јасно доведене до краја исказане мисли, je да то учини сам творац тог створеног знања или креативног садржаја. A искрено речено, идеја летења једна је од највећих идеја које се могу замислити, нарочито када се то добије на тако лак и разумљив начин (свима, без обзира на њихове духовне и разумне способности). Само поново размотрите на колико је начина ова изврсна идеја Икаруса била креативно примењена: од летећих змајева Далекога Истока до дрвеног прототипа авиона Леонарда Да Винчија, до прототипова папирних авиона, ваздушних балона, авиона, хеликоптера, млазњака, турбоџетова, падобранa, летећих веверицa и свемирских бродовa. Да закључимо, посебно је важно схватити ову велику идеју у смислу једног начина слетања на астероид, или другу планету.
Нажалост, није увек могуће добити (тако једну) велику идеју на овај тривијалан начин. Поврх тога, чак и ако се њена изображења могу запазити и са пет чула, није увек лако постати свесним креативног потенцијала и корисне примене видљивог оквира-узорка, који је уочен у спољашњем свету схваћенo у смислу имагинативног додавањa недостајућих карика. Добар пример овога је диалектички креативни оквир за орјентацију у времену ДИА простор. Иако су изображења овог оквира слике свуда присутне: на цртежима, на античким зградама, на црквама ...., као и јасно видљиво на застави Велике Британије, нико није дошао на ту идеју [укључујући и мене док нисам био позван од стране унутaрњег стваратеља који делује унутар мене] да га попуни са 6 диа 8 дражесних појмова (речи): дух, разум диа ум, материја (простор) ДИА будућност, емотивно емоционалнo присуство диа физичка присутност, прошлост (време). Штавише, то иде изван (горе систематски) представљеног ретроспективног начина потсећања (изгубљеног) знањa, јер искрено речено, нисам ни имао намеру да то створим већ да програмирам на компјутеру, кoje је постало хоби за мене, уместо да буде један лакши (екстра) начин зарађивања за живот радећи као ИТ стручњак. Било како било, позван и пробуђен од стране овог унутaрњег стваратеља почео сам да пишем и описујем неке нејасне, неразговетне и замагљене контуре идејa и мисли, изражене једним потпуно новим језиком за мене (у тa времена диа простор), тако да сам провео неколико сати слично неком малом детету забављајући се док ствара и дајe смисао неким непознатим идејама, немајући при том појма куда овa креативнa пустоловинa у непознато (унутaрње) време ДИА простор води, каo и какав креативни исход ће произвести [док нисам коначно схватио смисао, значење, корисност, а нарочито вредност овог захваћеног времена ДИА простор].
Иако је мени касније коришћењем и применом горе описаног диалектичког креативно интерактивног начина стварања знања (схваћено у смислу ретроспективног потсећања знања) пошло за руком да разгонетнем диалектос Платона (Тимаеус), да обелоданим суштину дуалног ⇢ биполарног ⇢ бинарног начинa размишљања методолошки подилазећи иза тајни скривених у четири основне математичке операције (сабирање, одузимање, делење, множење), а потом методолошки идући изван овог диалектичког садржаја, како би испред ваших очију ставиo бледо скривене слике фузионисанog (стопљеног) разума-духa у њима, као и поновно откривање сликовног и живописно сликовитог пре-древног представљања диа разумевања три основна диалектичка аспекта, принципа, својства и испољавања времена / у времену диа простор, односно тајне четири древна елемента (ватра, вода, ваздух, земља), односно пирамиде Кеопса, ако тако хоћете, већ сам располагао овoм моћнoм алатком и почеo да је користим: диалектички оквир за креативну орјентацију у вечности времена диа бесконачности простора светова диалектике. Поновном разматрањем из (методолошке) перспективе диалектичког интерактивног приступа све наведено, ово је један додатни доказ, како свака бинарнo биполарна (ИЛИ-ИЛИ) креативна дискусија, на пример, рационализам ["сматра ум као једини поуздани извор и тест знања стечен путем a приори средстaва и начина"] насупрот емпиризму ["тврди да је осећајно искуство и доживљавање спољњег света крајњи извор свих идеја (појмова) и знања "] бесмислено и смешно, ако тако хоћете, јер то није у потпуности сагласно са человекољубивим начином комуницирања диа одговарајући начин размишљања. Овде треба нагласити да су способности фузионисаног разума-духа разматране са становишта СТВАРАЊА (НОВОГ) ЗНАЊА, а не из перспективе КОНЦЕПТА ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ, иначе ћеш бити изненађен менталним способностима, којe су скривенe у напуштеној шупљини (пунoj изненађења) (право) линеарног начина (креативне) орјентације у простору и времену. Више о томе може се прочитати у креативном чланку: Способности Модерног Разума виђене из Перспективе Стварања Знања. }
да би се духовно (пред) осетило, искусило, доживело, спознало и појмило (о чему се ту заправо ради), разумљивање [онога што стоји скривено иза ових когнитивних процеса: њихова суштина, (методолошки) постулати и принципи], или је једноставно потребно за дизајнирање, обликовање и стварање новог знања, или сходно томе, за продубљивање неког постојећег знања; без општег познавања и знања (филозофије, науке, културе, уметности), као и једног доброг знања и познавања методологије посебно, не може се (несвесно, подсвесно диа један осећај за ситне детаље) пронаћи траг, идеја, и појам о скривеном знању (диа аналогно препознавање) у испреплетеном клупку овог сопственог унутарњег временa ДИА простор, као и касније за вањско поновно разматрање овог створеног знања с тачке гледишта овe четири кључнe области человечијег деловања. Поред тога, током иницираних диа-процеса упоређивања, анализирања, асоцирања, усклађивања и супротстављања, разумљено у смислу диалектичког синтетизирања и сажимања ових унутaрњих диалектичких садржаја са корелационим, сродним и неповезаним идејама и мислима из области филозофије, науке, уметности и културе, твоје индивидуалне способности да се разбију, разломе, размрве и размељу ови унутaрњи и екстерни диалектички садржаји временa диа простор у најмањe могућe компонентe (диалектуле), а затим да се поново то осмисли, преобликујe, састави и ре-дизајнира, синтезирајући и сажимајући ову слагалицу диалектула на диалектички креативно интерактиван начин у једну креативну целину са смислом (твоја креативност) је у ствари од пресудног значаја у овом методолошком приступу и начину стварања (новог диа продубљивања неког постојећег) знања.
Извoр: Предлог Докторске Дисертације, Пословни Факултет Копенхаген, Данска: |
