Нeтмoдaлни Meнaџмeнт Moдeл

Мрежни Начин Размишљања виђен из Диалектичке Перспективе

Мрежни (Нетворк) приступ је развијен на Универзитету Уппсала (Шведска), и углавном је познат и учи се у Скандинавији. Овај изворни Упсала Модел Интернационализације (Јохансон & Вахлне, 1977) постепено су проширили, преобликовали и побољшали Јон Јохансон и Ларс-Гуннар Маттссон (1988), чија је кулминација развој АРА концепције (Актери, Ресурси, Активности) као кључно средство за концептуализацију и имплементацију Б2Б односа у пословну и радну стварност (Хакан Хаканссон & Јан Јохансон, 1992). Укратко, показали су како се применом мрежног приступа интерактивна својства и аспекти актера, ресурса и активности као међузависних диалеката могу користити за описивање и објашњење мреже успостављених односа и формираних веза међусобне обавезаности према осталим укљученим актерима заснованих на спровођењу њихових заједничких циљева и интереса. У овој концепцији примењеног мрежног приступа, актери су они (учесници) који обављају активности, док су активности чин трансформације и преношења расположивих и креативно доступних ресурса кроз успостављене односе на различитим нивоима спровођење пословне политике компаније као и између укључених актера.

Овај мрежни приступ ка вођењу пословања се заснива на идеји повезивања актера (учесника успостављене мреже), њихових активности и ресурса у структуре, које су екстерно испољене у виду мреже (Håkan Håkansson & Jan Johanson, 1986). Иако је ова идеја била атрактивна, посебно у погледу времена када је мрежни приступ био развијен, овај пословни приступ није широко примењиван у пословној пракси. По мом мишљењу, главни разлог је недостатак адекватних модела пословног управљања, као и уско специјализовани фокус овог приступа ка вођењу пословања на избор најпригоднијег начина уласка на страно тржиште. Наиме, без модела се теоријски концепт и приступ не може применити од стране менаџера. Било како било, овај приступ вођењу пословања, као и одговарајући мрежни начин размишљања, био је извор инспирације за моја два последња семестра похађања мастер програма Међународне пословне економије:

Импликaцијe Инфoрмaциoнe Тeхнoлoгијe нa Интeрнaциoнaлни Стрaтeшки Meнaџмeнт Прoцeс: Виртуaлнa Koмпaнијa, 1996
Међународни Интернационални Менаџмент процес - Стрaтeгијa Интeрнaциoнaлизaцијe зa Виртуaлнe Сoфтвeр Koмпaнијe: Mрeжни Приступ, (Maгистaрскa Тeзa, 1997)

Као крајњи резултат ових креативних напора, развијен је нетмодални менаџмент модел пословне реалности (1996). Пошто је овај модел пословне реалности био заснован на мрежном приступу и подходајушћем начину размишљања, ова тема није била методолошки разматрана у дубљем смислу овог појма. То је учињено у наредној пројектној студији, током писања моје магистарске тезе (1997). Иако су основне идеје мрежног приступа биле димензија изнад стратешког начина размишљања, схваћено у смислу наглашавања идеје - поверење између и међу актерима (активним учесницима успостављене мреже), овај мрежни приступ вођењу пословања није успео у потпуности да се отараси од бремена стратешког начина размишљања, односно од потенцијалних конфликтиних аспеката овог у суштини милитарног (стратешког) приступа. Као један пример за размишљање, само покушај замислити из ове стратешке перспективе сву сложеност решавања насталих креативних изазова као резултат потенцијалних конфликтиних ситуација у успостављеној мрежи актера, ресурса и предузетих активности. Другим речима, упореди и потом пробај решити настале креативне изазове пословног управљања релацијама и односима у формираној мрежи актера које су засноване на узајамном поверењу у циљу стварања новог знања делећи при томе стечена искуства и постојеће знање [динамизација (националне или глобалне) мреже] са расподелом моћи унутар формиране мреже које је посредовано како са (уграђеним) заједничким интересима тако и са скривеним уско-грудним интересима укључених актера мреже [стабилизација (националне или глобалне) мреже], јер се само у пословном, радном, и животном окружењу стабилизоване мреже могу (несметано) уживати плодови измењених односа и релација у структури мреже. Ако се овоме дода да су овде индиректно (или чак директно) укључени бројни екстерни актери и (политички, геостратешки, информационо-медијски) центри моћи, добија се потпунија слика овог како национално тако и глобално умреженог окружења.

Укратко, када би тако лако било решавати све ове проблеме и креативне изазове путем успостављених односа и релација заснованих на поверењу и (уграђеним) заједничким интересима, свеукупни односи ствари (обраћаних ка) и релација унутар (глобалне) мреже би били потпуно другачији од постојећих како у пословној и радној свери тако и у животној свери, уопштено говорећи. Из овог произилази да када успостављени односи и релације у формираној мрежи засновани на узајамном поверењу и делењу стеченог знања и искустава (ТЕЗА) делују у спрези са ваљаном расподелом моћи и уграђеним заједничким интересима актера мреже (АНТИТЕЗА), ово позитивно садејство и интерактивност основних аспеката мреже (СИНТЕЗА) диа њихову међузависност ради у корист примене мрежног пословног приступа (ОБНОВЉЕНА ТЕЗА). Другим речима, ово води ка стварању новог знања или продубљивања постојећег знања (ОБНОВЉЕНА АНТИТЕЗА), што заузват када се и ово ново створено знање и стечена искуства поново поделе у оквиру постојећег започетог пословног циклуса или неког новог предузетничког подухвата (СИНТЕЗА), то само по себи води ка још лакшем стварању новог знања на овом вишем нивоу времена и простора (услед дејства Синергетског ефекта: ОБНОВЉЕНА ТЕЗА). На другој страни, довољно је да се испоље негативне стране било ког од ових основних аспеката мреже (ДОПУЊЕНА АНТИТЕЗА) па да се то ширећи се као ехо унутар успостављене (глобалне) мреже не само негативно одрази (СИНТЕЗА) него и да поништи све претходно поменуте позитивне одлике овог мрежног приступа ка вођењу пословања (ПРИВРЕМЕНИ ЗАКЉУЧАК).

Мој лични утисак је да Мрежни приступ није довољно нагласио улогу индивидуа [стваралачки делујући као человечанска и человекољубива бића] као (про)активних и креативних учесника у успостављеној мрежи (као и у успостављеној мрежној структури), посебно, током процеса стварања (новог) знања, него је у фокус стављена улога групних ентитета у мрежи. Другим речима, занемарује се чињеница да су искључиво (велики) индивидуалци направили све велике стваралачке пробоје у области стварања новог знања док су групни субјекти једино у стању да то створено знање продубљују, имитирају или бесконачно о томе да (теоретски) разглабају и препричавају. На другој страни, не могу им се оспорити урођене оспособљености да материјално експлоатишу ово створено знање, које им у ствари и не припада. Било како било, у Мрежном приступу није довољно образложена (стваралачка) улога "како человечанског тако и человекољубивог" у успостављеним односима и релацијама, а нарочито, не у оквиру успостављене мреже (не може се видети дрвеће од шуме), нити су дубље разматрани проблеми и препреке које онемогућују њихово активније учешће у овом мрежном приступу вођења пословања.

Или исказано на други начин, разматрајући то с методолошке тачке гледишта, мрежни приступ је остао у "мутним водама" руљанског ДИА групног начина размишљања. Имај на уму, упркос хвалоспевки и хвалисању присталица стратешког модела управљања пословањем везано за достигнућа делења заједничких вредности организационе културе групног субјекта, ниједан вид испољавања групног ентитета не може се индивидуализирати нити очеловечити, него једино његови запослени радници и послодавци (ако је и то оствариво). Касније ће се показати да је управо због методолошких недоследности садржаних у мрежном приступу, нетмодални приступ пословању достигао крајње (методолошке) границе овог пословног приступа. Укратко, образложено је шта онемогућава превазилажење јаза који раздваја групни начин размишљања и пословне субјекте који почивају на овом фундаменту од овог вида (мрежног) испољавања индивидуалног начина мишљења и сродног начина размишљања. Или исказано то на други начин, због чега је улога человечијих бића (методолошки) ограничена како у Мрежном приступу тако и у Нетмодалном приступу вођења пословања, упркос свим учињеним побољшањима овог изворног Мрежног приступа путем овог вида испољавања индивидуализације и хуманизације пословних актера мреже.

Без обзира на претходно речено, овај приступ верно одражава постојеће стање и односе у пословном и друштвеном окружењу, а по мом мишљењу, може се користити као прекретница ка развоју једног више (человекољубивог) креативно интерактивног приступа, нарочито, ако би то било урађено за добро свих укључених человекољубивих (индивидуалних) актера (учесника). По мом мишљењу, узимајући у обзир напред изложене проблеме (и одговарајуће изазове) у постојећем тврдом (материјалистичком и физичком) животном и пословном окружењу, заједничка судбина и суживот, схваћено у смислу наглашавања улоге кооперације и сарадње актера у успостављеној мрежи, су идеје које заслужују посебну пажњу креатора (од) знања. Поред тога, овај нетмодални приступ указује на важну улогу успостављених мрежних структура у постојећем тврдом окружењу, као и на неку врсту "неопходности" за (мале) актере ( "рибе") да пронађу начин да се СТРУКТУИРАЈУ у (гео-политички) формиране мрежне структуре (Структурни Нетмодул), које су успостављене у оквиру подходајушћег тврдог (нациократског) окружења, засноване на стратешком начину размишљања. С друге стране, ако би грађење мрежне структуре постало само себи сврха током овог процеса умрежавања, у том случају на дуги рок било би веома тешко да се направи разлика између структура, које су настале као резултат процеса структурализације кроз успостављене везе и односе учесника мреже, у поређењу са онима створеним, кроз разне видове аквизиција и спајања, подстицане са гео-стратешким начином размишљања. Другим речима, напред изложено гледиште да су идеје мрежног приступа и подходајушћег начина размишљања димензија изнад стратешког начина размишљања постале би веома замагљене и нејасне (и из тога разлога осуђене на нестајање са ове стваралачке сцене).

Истовремено, постоји могућност да ова два дивергентна процеса, један од њих заснован на гео-стратешком начину размишљања, други на мрежном начину размишљања, ће у будућности срести један другога, диалектички ТЕЖИЋИ СПАЈАЊУ у некој тачки и времена и простора. Главна идеја, која стоји иза овог процеса структурализације мреже, разумљено у смислу грађења односа и релација кроз (про)активно и креативно садејство учесника мреже је да ће узајамно поверење постепено заузети своје природно место, мењајући и замењујући овим чином постојеће тврдо окружење, чија је главна карактеристика НЕПОВЕРЕЊЕ међу актерима успостављене мреже, са једним мекшим и хуманијим (радним, пословним, животним) окружењем. Другим речима, постоји нада да ће постојеће тврдо окружење за живот, за рад и пословање бити начињено више человечијим и человекољубивим, барем у границама успостављених мрежних структура. У сваком случају, постојеће тврдо (нациократско) окружење не оставља превише избора малим актерима [државама, предузећима, а поготово не за (человекољубиве) индивидуе и индивидуалце (грађане)], ако нису успели да се јасно позиционирају и структуирају унутар њега. Да би се убрзао, као и олакшао овај процес, интернационализациони нетмодални процес управљања ставио је фокус человекољубиве аспекте и захтеве у успостављеној (глобалној) мрежи.

Подсетимо се, МАРКНЕТ (умрежено тржиште) је једно мекше испољавање постојећег тврдог радног, пословног и животног окружења, заснованог на узајамној коегзистенцији и заједничкој судбини актера, где међусобно поверење, кооперација и сарадња актера је од суштинског значаја. Другим речима, сви (кључни) актери у овом креативно интерактивном процесу су умрежени у (глобални) МаркНет кроз успостављене мрежне структуре, састојећи се од бројних малих мрежица актера (актернет-ова), потпуно свесних улоге односа и релација у њој, као и ка односима и релацијама оријентисани и са њима подстицани. Таква једна МаркНет ДИА успостављене мрежне структуре, треба бити постепено развијана применом интернационализационог процеса нетмодалног управљања. Као идеја водиља може послужити већ уочена тенденција ка једном виду интеграције раније јасно раздвојених појмова: предузећа (групни ентитет) и тржишта (руљански ентитет), што је најбоље уочљиво у сада актуелном тренду виртуализације пословних активности привредних субјеката. По мом мишљењу, све ово је једино изводљиво стављањем у фокус размишљање [человекољубивих] креативних индивидуалаца, како у улози запосленог радника ДИА послодавца, тако и као грађанина ДИА потрошача, као члана породице ДИА члана друштва (или актернет-а). Другим речима, у (далекој) будућности, у оквиру створеног нетмодалног животног ДИА радног и пословног окружења, неопходна је једна виталнија и агилнија улога (человекољубивих) креативних индивидуалаца. За једно успешно функционисање тога у радној, пословној и животној стварности, један знатно већи део одговорности треба бити пренесен на њих. Да би се ово успешно спровело у пословну и радну праксу, запослени требају да се поново индивидуализирају, хуманизују и само-оснаже како у разумном тако и у духовном смислу да би могли сами себе да контролишу (да постану САМО-ОДГОВОРНИ), јер се само на тај начин може смањити потреба за њиховим непосредним надзором од стране хијерархијски организованих нивоа управљања.

Увод у развој нетмодалног модела управљања

Обрати пажњу да сам првобитну идеју мрежног приступа (улазак на глобална тржишта) проширио, допунио и генерализовао у развијеном Нетмодалном Моделу Управљања. Као резултат овог Нетмодалног приступа, Нетмодални Менаџмент Модел са својом интернационализационим Нет-модом (стратегијом) не разматра процес интернационализације актер-мрежа кроз успостављене односе и умрежавање у смислу њихове интеграције у постојећу глобалну мрежу, већ да би је променио или искористио извршене измене у њој. Укратко, укључени актери овде нису ни пасивни ни активни учесници, већ проактивни учесници ових креативних (интернационализационих) процеса. Другим речима, добијено међународно знање и стечено искуство кроз успостављене односе (учење од других актера мреже) се не користе искључиво за помоћ доступним начинима уласка на страно тржиште, већ за стварање било ког испољавања знања, јер је то и главни циљ и сврха (интернационализације) Нетмодалног Менаџмент Процеса. Из овог разлога, у потпуној сагласности са овим Нетмодалним Приступом, успостављени (квалитативно вредносни, кључни) односи са другим актерима мреже је главна актива и капитал Релационог Мрежног Модула током процеса продубљивања постојећег знања или стварања новог знања (Процесуални Нет-модул) у циљу бољег позиционирања и структурирања у (глобалној) мрежи, као и поновног стабилизовања односа у овој дестабилизованој мрежи (са новим створеним знањем), што је у делокругу и домену одговорности Позиционог и Структуралног Нет-модула.. Или исказано на други начин, овај Нетмодални Приступ је применљив за покретање било ког новог пословног подухвата, мада, посматрано са методолошке тачке гледишта, сматрам да је најпогоднији за виртуелни начин организовања пословања. Створено (ново) знање и стечено искуство коришћењем овог Нетмодалног приступа је највреднији (стратешки) ресурс успостављене актер-мреже јер овај приступ значајно побољшава њену ефикасност и ефективност.

Да сумирам све претходно наведено, просторни опсег овог модела пословног управљања није ни на који начин ограничен, већ зависи од обима обухваћеног простора у оквиру примењеног Нетмодалног Менаџмент модела подржаног одговарајућим Нет-модом, односно како ће се постављени циљеви реализовати у пословној и радној стварности. Штавише, опсег временског интервала за реализацију започетог пословног подухвата такође није био ограничен. Ове методолошке поставке нетмодалног приступа коришћене су за оснивање виртуелних (софтверских) компанија на основу реализације привремених пословних пројеката, што је била главна тема мог магистарског рада. За разлику од традиционалних компанија заснованих на групном начину мишљeња и одговарајућем начину размишљања, виртуелни начин организовања (софтверских) компанија је много ближи индивидуалном начину размишљања.

Ово је веома важно истаћи јер су и успостављене релације између актера мреже у сврху делења знања и стеченог искуства такође засноване на индивидуалом начину размишљања. Истовремено, на овај начин су знатно ублажене методолошке недоследности између примењеног методолошког приступа (мрежног приступа заснованог на групном начину размишљања) и предложеног начина успостављања (личних) односа, нарочито ако се узме у обзир чињеница да ови индивидуални актери не само да представљају компанију (групни пословни ентитет) него су и саставни део ове компаније, дубоко интегрисани у њену организациону културу. Другим речима, иако у овом методолошком приступу Мреже, актери могу бити појединци, групе, организације или фирме које обављају активности и контролишу ресурсе (Håkansson и Snehota, 1995), виђено и поново размотрено с методолошке тачке гледишта, не може се тако олако прећи преко овог начина да се усагласи групни начин мишљења са индивидуалним начином мишљења и размишљања, чак и у случају да компанију представља топ сениор менаџер или власник компаније лично.

Поготову ако се има у виду да су у ове пословно релације упетљани не само бројни унутарњи учесници него и спољни судионици укључујујући и државне органе власти, владине агенције, и апарат успостављене мрежне структуре, као и невладине организације (НВО). Сви ови гео-стратешки и политички доносиоци одлука као и деловање и лобирање од стране осталих утицајних интересних група знатно усложњава спровођење основних идеја мрежног приступа у ово настало гео-стратешко, политичко, и пословно окружење, чак и ако се занемаре поменути методолошки захтеви и недоследности. Другим речима, чак и у случају да кључни актери компаније лично успоставе односе и усагласе се да деле и размењују стечена знања и искуства, довољно је да државни органи наложе раскид ових успостављених пословних односа, вођени вишим гео-стратешким и политичким мотивима, интересима, и одговарајућим побудама [гео-стратешки и политички ризик вођења било ког вида пословања]. Након свега овог наведеног није тешко замислити да више руководство компаније може такође ове успостављене личне везе и односе између нижих рангова менаџмента спречити или то злоупотребити у егоистичне сврхе, то јест да се на овај јефтин начин добије приступ овом стеченог знању и искуству, а да се и не помиње утицај и донесене одлуке управног одбора или власника компаније. Да би се укључили и ови не етички аспекти и својства успостављене мреже, као и многа друга нерешена питања и изазови овог мрежног начина вођења пословања, ову изворну АРА концепцију сам проширио и надопунио увођењем концепта гео-политичког амбијента и подходајушће пословне атмосфере која преовладава у оквиру успостављене (глобалне) мреже.

Другим речима, како су активности и ресурси између и међу Нетмарк актерима комбиновани, развијани, размењивани, стварани и (поново) кориштени се дешава у СТВОРЕНОЈ МРЕЖНОЈ (НетМарк ДИА актернет-овој) АТМОСФЕРИ и ширем (глобалном) окружењу и насталом амбијенту. Атмосфера представља когнитивне процесе актера мреже, социјално-културни контекст, однос актера (индивидуа) једних према другима, њихова посвећеност постављеним циљевима, успостављеним односима или пословној политици компаније, као и ставове актера према етици, ризику, кооперацији и сарадњи, суживоту и ко-судбини, њихове ставове ка диалектичким тензијама наспрам конфликта и сукоба, ка променама, као и ка основним мрежним аспектима, као што су то поверење, питања (расподеле) снаге (моћи), (заједничких) интереса, (дељеног) знања и (међу)зависности, разумљено у смислу узајамне интерактивности ових основних аспеката успостављене мреже (укључених актера, ресурса и активности). Сви ових пет аспеката мреже су диалектички повезани једни са другима, условљавајући постојање сваког од њих, схваћено у смислу заједничке интенционалности укључених актера. На основу ових пет аспеката мреже је развијен од стране мене нетмодални модел управљања, који је фокусиран на управљање њима диалектички обухватајући ове веома сложене (интер)релације и односе између и међу њима. Надам се, да ћеш приметити динамична обележја нетмодалног модела управљања, и без графичког приказа тога, једноставно читајући његове наведене постулате. С друге стране, ако не, не буди разочаран, јер су и неки професори, запослени на универзитетима, пропустили да уоче то са својим "заслепљеним очима", чак и током мултимедијалне презентације.

Из ових наведених разлога, правовремена појава виртуалног медијума познатог као интернет ме је ослободила решавања ове врсте енигматске слагалице претходно поменутих методолошких недоследности. Другим речима, овај интернет начин вођења пословања омогућује успостављање виртуалне компаније организоване око привремених пројеката за чије спровођење се ангажују одговарајући актери (виртуални упосленици), као и обезбеђују сви неопходни ресурси за покретање одговарајућих активности у сврху спровођења мрежне интернет стратегије у непрекидном развоју (Нет-моде: Мрежни начин). Укратко, Нет-моде се непрестано усклађује са пословном и гео-политичком стварношћу (глобалне) мреже да би се на тај начин успешно завршио започети пројект. Овде је важно напоменути да је развој Нетмодалног Модела Управљања Пословањем (Нетмодалног Менаџмент Модела) у знатној мери потпомогнуто са укључивањем начина на који су Bjorn Axelsson & Geoff Easton (1992) схватили Мрежни Приступ, фигуративно представљајући мрежу као метафору која описује низ ентитета, који су међусобно повезани.

И поред овог значајног стваралачког достигнућа и начињеног пробоја у начину примене Мрежног Приступа, аутор овог нетмодалног менаџмент модела пословне реалности је након коначног раскида са образовним и научним институцијама преусмерио своје стваралачке способности на диалектичке аспекте и обележја животне стварности, које је резултирало развојем одговарајућег методолошког приступа (диалектички интерактивни приступ), креативно делујући ДИА преображавајући се у међувремену у ствараоца од знања. То је тако, упркос чињеници да би се могло тврдити да већ у овом динамичном моделу пословне стварности се могу уочити и нека типична диалектичка обележја, као што су то начин настанка промене у оквиру ове врсте времена и пригодног просторног креативног радног оквира: Стара слика мреже ДИА пожељна нова слика мреже ДИА новија слика ње ДИА ..... Обратите такође пажњу да се ови нетмодални процеси одвијају унутар једног креативног радног оквира времена и простора. Све се ово дешава године 1996-1997, а са развојем диалектичког интерактивног приступа је креатор од знања БоБан (делујући унутар мене) започео три године касније (1999).

Било како било, ова емпиријска запажања нису била подржана са одговарајућим методолошким приступом, заснованим на диалектичком начину размишљања због тога што искрено речено, у то време ДИА простор, нити сам имао појма о томе, нити сам био свестан могућности да ћу једног дана у улози писара развити један диалектички методолошки приступ уз "малу" помоћ овог унутарњег ствараоца ДИА Небеске. Иако моје креативне способности тада нису биле на нивоу развоја који сада поседује овај креатор знања, обратите пажњу на дубину изложених идеја и мисли уграђених у овај динамични модел пословне стварности (нетмодални модел управљања пословањем). Ово се првенствено односи на моје (урођене) способности диалектичког сажимања суштине како АРА концепције (Хåкан Хåканссон & Јан Јохансон) тако и начина на који су Бјорн Аxелссон & Геофф Еастон схватили Мрежни Приступ, извлачећи односно изводећи кључне појмове и концепте из овог сажетог садржаја који се стваралачки разматрао. Након тога је уследио развој Нетмодалног Модела Управљања Пословањем заснованог на овим диалектички сажетим кључним појмовима и концептима, што су препознатљиве особености креатора од знања у настајању (и појављивању).

Формулација Нетмодалног Менаџмент Модела

Полазна тачка у нетмодалном моделу управљања је активно и проактивно одабирање, као и стварање у нетмодалном смислу КЉУЧНИХ (основних) диалеката мреже, разумљено у смислу и времена и простора. Другим речима, треба се установити, ко су КЉУЧНИ АКТЕРИ са подходајушћим КЉУЧНИМ АКТИВНОСТИМА и КЉУЧНИМ РЕСУРСИМА за грађење и успостављање кључних односа и релација у сврху њиховог повезивања у мрежу: Актернет. Да се установи, шта је "кључно" (суштинско) у мрежи је главни задатак топ менаџмента актернет-а. Уопштено говорећи, као оријентациона тачка за одабир кључних елемената мреже актера (актернет-а) је сазнање и спознаја да кључни односи и релације се баве са продубљивањем постојећег знања, као и стварањем нових ЗНАЊА (Процес нетмодул), подржавано са поновним успостављањем СТАБИЛНОСТИ у овој преструктуираној мрежи [Структурни нетмодул: пожељна дуготрајнија слика мреже у будућности]. Судећи по Easton & Axelsson-овом начину схватања мреже, јасно је да су у мрежама, односи и позиција, ["тензије у односима и релацијама су то што држи компанију у њеној позицији", 1992, страна 20] и структуре и процес су међусобно блиско повезани ( "Оно што је јасно јесте да су у мрежама, као и организацијама, структура и процес блиско повезани", 1992, страна 17). Као резултат тога, Нетмодални Модел Управљања Пословањем се може, по мом мишљењу (1996), представити с четири међусобно повезана диалектичка нетмодула:

1. Релациони Нетмодул (односи и релације → позиције → структуре → процеси) = нови и обновљени односи и релације
2. Позициони Нетмодул (позиције → структуре → процеси → нови односи и релације) = нове позиције
3. Структурни Нетмодул (структуре → процеси → нови односи и релације → нове позиције) = нове структуре
4. Процесни Нетмодул (процеси → нови односи и релације → нове позиције → нове структуре) = нови процеси

стварањем новог (дубљег) знања унутар МаркНет-а

користећи актернет-ове, као њену динамичну "велику слику" у времену и простору,

помоћу нових (обновљених) односа и релација .... нових позицијa .... нове структуре мреже .... и тако даље у времену и простору,

континуирано чинећи и подржавајући промене, као и експлоатишући ове начињене промене.

У овој графичкој илустрацији је престављен "Нетмодални Модел Управљања Пословањем":

Основне претпоставке Нетмодалног Менаџмент Модела су:

Модел је одређен целином мреже (свеукупност њених елемената Ре, По, Ст, Пр), као и са створеном атмосфером и радним амбијентом који влада у њој, обухваћеним унутар овог распона времена и простора
Тренутно успостављена (слика) мреже, престављена кроз Односе и Релације у њој, су одређене на бази иницираних процеса [актери развијају односе једни с другима кроз узајамно размењивање процеса [обезбеђења неопходних ресурса, (делећи знање) за (брже) извршење потребних активности] (Хааканссон и Јохансон)]
Тренутно успостављена (слика) мреже, престављена кроз остварене Позиције у њој, се одређују кроз успостављене односе и релације [актери су ка остварењу циљева орјентисани, покушавајући да побољшају тренутну позицију у мрежи, као и да повећају контролу над мрежом (Хааканссон и Јохансон)]
Тренутно успостављена (слика) мреже, репрезентована у виду насталих Структура, укључује позиционе атрибуте и аспекте [мрежа позиција је то што одређује формалну структуру мреже]
Тренутно успостављена (слика) мреже, престављена у форми иницираних процеса (стварања знања) у њој, је одређена структурним атрибутима и аспектима.

Сврха овога је да се установи, да ли тренутно успостављене мреже саставних актернет-ова имају смисла као једна доследна, целовита и композитна слика жељеног правца пословања упетљаних актера, чији план деловања треба бити обухваћен са подходајушћим НетМодом: Нетмодално разумевање појма стратегије (погледајте следећу слику). Док су нет-модули преокупирани са управљањем и усаглашавањем крајње сложених односа и диалектичких напетости између четири основна аспекта мреже [поверење, расподела моћи, (заједнички) интереси и (дељено) знање] кроз јачање успостављених односа и релација, као и решавања позиционих, структурних и процесуалних питања и захтева у успостављеној мрежи укључених актера, ресурса и активности, што заправо омогућава да се интернатионализациони нетмодални процес управљања лакше разуме и спроводи од стране (кључних) актера (человекољубивих индивидуа) у пословној и друштвеној реалности, НетМоде се бави СВИМ аспектима мреже (умреженог тржишта). А нарочито, са петим аспектом мреже: (Међу)Зависност ДИА интерактивност укључених актера, схваћено у смислу интенционалности ових актера. Због фокуса мрежног приступа на ове мрежне аспекте, међусобно повезане кроз свеукупност односа и релација између упетљаних актера током њиховог грађења и одржавања, као и са успостављеним позицијама, структурама, и иницираним процесима у мрежи, ова четири нетмодула, током проласка времена и простора, морају се усклађивати и синхронизовати једни с другим, са развијајућум НетМодом, као и са пословном стварношћу ("Велика Слика"). Другим речима, Релациони нетмодул, Позициони нетмодул, Структурни нетмодул и Процес нетмодул треба да обезбеде да је НетМоде, који се налази у стању континуелног развоја, у складу са пословним реалношћу. Из ових разлога, основе развијеног Нетмодалног Модела Управљања су:

Процес Краткорочног и Дугорочног Развоја и Динамизације Мреже: Намерено прављење сталних промена у глобалној мрежи, заједно са другим актерима кроз формиране Актернет-ове, користећи Релациони нетмодул и Процес нетмодул
и
Процес Краткорочне и Дугорочне Стабилизације Мреже: Стабилизација мреже кроз Позициони нетмодул и Структурни нетмодул, како би се експлоатисале (и подржавале) начињене промене, виђене као једна пословна прилика.
Процес (континуелне) Краткорочне и Дугорочне Хармонизације Мреже: Временски хоризонти нетмодула морају се континуелно усклађивати (Релациони нетмодул → Процес нетмодул, Позициони нетмодул → Структурални нетмодул, као и свака краткорочно- дугорочна комбинација њих).
и
Процес (континуелне) Синхронизације покренуте Динамизације насупрот Стабилизације Мреже (Краткорочно и Дугорочно): Због чињенице да су динамизација и стабилизација диалектички процеси, контрирајући и противречећи један другом, постоји потреба и за њиховим усклађивањем: Релациони нетмодул → Позициони нетмодул, и Структурални нетмодул → Процес нетмодул. Сврха овога је да се обезбеде услови да коегзистирају промене начињене стварањем (нових) знања (динамичност) и стабилност.

Другим речима, којим редоследом требају да се изврше стваралачки подухвати и подходајушће кључне активности? Који кључни актери и ресурси су потребни за успешан завршетак пројекта (предузетих активности), и ко ће их обезбедити? Да ли су успостављени односи и релације, позиције, структуре и процеси у складу са развијајућим НетМодом упетљаних актера (актернет-ова), као и са пожељном сликом пословне стварности)? А ако не, који захтеви и питања се морају решити да би се опет довела ова четири нетмодула у склад један с другим, као и са НетМодом у континуелном развоју? Интернационализациони нетмодални процес управљања би требао такође подржати процесе индивидуализовања и очеловечења запослених током развијања НетМода [мрежног начина развијања пословне стратегије] у већ уоченој тенденцији ка неком виду интеграције раније јасно раздвојених и разликованих појмова: Компаније и тржишта. Прва импликација ове интеграције је један јасан тренд и склоност актера (како человекољубивих индивидуа, тако и групних ентитета), који истиче кооперацију и сарадњу уместо конкуренције у оквирима успостављене тржишне мреже (МАРКНЕТ-а), чак и међу конкурентима (због тога што подржавање конкуренције је веома скупо за све укључене актере). Из овог разлога, успостављени односи и релације у сврху формирања мреже актернет-ова заснованих на заједничким интересима с циљем стварања нових знања су и природна последица и одговор на овај уочени тренд (и тенденцију). Као и у стварном животу, сваки губитак требао би се надокнадити да би се постигла природна равнотежа. Зато, могло би се рећи да је једна друга импликација ове интеграције један паралелни тренд, који омогућава поред сарадње, и неки вид испољавања "конкуренције" унутар успостављене мреже (актернет-а). На пример, конкуренцију између тимова организованих око пројеката (и додељених радних задатака) у оквиру основане виртуелне компаније.