"Нетмодални Менаџмент Процес Интернационализације", престављен у мојој магистарској тези (1997), је развијен да подржи виртуелни (интернет) начин организовања пословних актера. Овај нетмодални приступ ка решавању уочених стваралачких изазова у диалектичком схватању времена и простора нуди један шири креативни радни оквир, разумљено у смислу једног предлога за побољшање постојећег тврдог (материјалистичког) окружења са једним мекшим (и человекољубивијим) радним, пословним и животним окружењем. На жалост, слично бројним покушајима у прошлости за постизање овог циља, реализација ове велике идеје је остала у домену маште человечијиих бића. У овом креативном чланку су представљени кориштени терминолошки концепти нетмодалног начина вођења пословања (виртуелних) компанија. Поред тога, поједини аспекти овог мени већ веома далеког нетмодалног начина решавања уочених (стваралачких) изазова у пословном, радном и животном окружењу су такођер коментарисани. Успут речено, највећи део овог текста није био део Предлога Докторске Дисертације на Пословном Факултету, Копенхаген, Данска него је написан три месеца касније [летни распуст за универзитете, 1999] када је већ било јасно да је мој веома учтиви предлог докторске дисертације био осуђен на неуспех. Другим речима, у креативном делу "Нетмод - Стратегија за 21-во Столеће - Диалектички Интерактивни Приступ, Јовановић, 1999", начин изражавања је знатно промењен (постао је оштрији) у поређењу са садржајем мог предлога Докторске Дисертације или са садржајем моје магистарске тезе, односно био је у сагласју са нациократским окружењем, где сам креативно деловао. Укратко, онемогућено ми је добити посао са мојим ИТ способностима, менаџмент и пословне економије квалификацијама [две дипломе стечене у два различита друштвена окружења] у Доба Информационе Технологије, нити у (интернационалним) компанијама у приватном власништву, нити у (пара) државним контролисаним институцијама.
- [Колико много људи (широм света) је имало тако добре и подходајушће способности и квалификације у та времена ДИА подходајушћи простор? Али као и у свакој нациократији, ради се о старој нациократској школи непотизма, кронизма, везама и везицама, као и лојалности успостављеном виду нациократизма.
- Без помињања диалекта-дух у редефинисаном времену ДИА простор, заједно са пригодним Диалектичким Креативним Радним Оквиром за Ориентацију у њему (да се лакше размаскирају и обелодане тајне овог вида нациократије), начин интегрисања (безличних) финансиских коорпорација, компанија и безличног тржишта у далекој будућности, или виртуалних (софтвер) компанија организованих око малих пројеката на самом крају 20-тог столећа [једно веома мало парче ових веома далеких изгледа за постизање овог диалектички дугорочног человекољубивог циља] у "један СЛОБОДНИ МЕДИУМ, који ће се састојати од слободних, али интерактивних и (само) одговорних индивидуалаца, који ће бити (раз)умно ДИА духовно оснажени да сами себе контролишу" је било сувише за њих.
- Имај на уму, смисао овог последњег успостављеног нациократског економског поретка (дугизам) је управо супротно, то јест, груписање, руљисање и замагљивање свега и свачега, тако да не можеш их ухватити ни за главу ни за реп, изузев с времена на време видети њихове једва препознатљиве диа (веома) промењиве контуре лица (на глобалним финансијским тржиштима) са континуирано повећаваном брзином информационе технологије и комуникација].
Поред овога, вредно је поменути да ови креативни чланци су били написани пре него што сам направио ПАРАДИГМАТСКУ СМЕНУ У НАЧИНУ МИШЉЕЊА И РАЗМИШЉАЊА (диалектички начин размишљања), и из овог разлога, ови креативни чланци, иако су били иницирани са овим догађањима, такође требају бити преразмотрени и преиспитани кроз призму времена и простора њиховог писања: Зора Информационо Технолошке Револуције.
- То је било време и одговарајући простор пада Берлинског Зида и традиционалног комунизма, као и процват интернационализације, друштвене и технолошке револуције, нарочито информационе технологије, и појаве једног новог феномена и глобалног комуникационог медиума, који ће касније постати познат као интернет. Укратко, ово је било време велике промене (промена), наде и подходајушћих очекивања.
- Чинило се у ова времена да конвенционалне границе и поделе, како унутар света, мрежних структура, тако и друштава у ова времена, су превазиђене водећи ка невиђеном нивоу отворености, поверења, слободе, (и неограниченог) приступа, делења и размене информација, података и знања. Или једноставније речено, да ће ови ови догађаји и развоји срушити конвенционалне концепте времена и простора, и одговарајући (милитантни) начин размишљања. Или барем, ово ће се десити унутар успостављених (политичких, војних, економских) мрежних структура.....
- Или исказано то на други начин, слично глобалној руљи састојећи се из безброј нациократски организованих група и одговарајућих друштвених категорија, такођер нисам знао како разне "оптичке илузије" [њиховог схватања хуманизма, индивидуализма, само-оснаживања, само-контроле, само-одговорности, људских права, радничких права....], и остале пригодне утопијске идеје нациократизма истински функционишу (широм света) у политичкој, пословној, РАДНОЈ, стваралачкој и животној стварности. Али за разлику од осталих, који су још увек уљуљкани и успавани са овом притајеном музиком нациократске таме свиране од стране скривеног оркестра овог земаљског Титаника, ја сам био пробуђен са овим унутарњим ствараоцем (делујући креативно унутар мене). Да се скрати ова дуга прича, у овом друштвеном универзуму нациократизма, све док он траје, има једино места за друштвено експериментисање са разним идејама његових бескрајних утопија. За додатне информације пажљиво прочитај: ДРУШТВЕНИ ПОРЕТЦИ (ВЛАДАВИНЕ) НАЦИОКРАТИЗМА: НАЦИОКРАТИЈА КАО НОВОУСПОСТАВЉЕНИ ПОЛИТИЧКИ И КУЛТУРНИ СИСТЕМ (НЕГОВАНИХ ВРЕДНОСТИ).
Било како било, у области пословног организовања, као једна алтернатива концепту за решавање конфликата (конфликт менаџмент), који се одликује бескрајним побољшањем постојећег тврдог (животног, радног, пословног) окружења, односно, са континуираним сврсисходним прављењем, надовезано са мужењем ових сврсисходно направљених проблема од стране разних врста проблема креатора (мутивода), интернационални нетмодални процес управљања је заснован на једном другом креативном (методолошком) радном оквиру, који карактерише јако наглашавање улоге коегзистенције, међусобне сарадње и сличне пословне судбине упетљаних актера, делећи сличне проблеме у оквиру глобално успостављене мреже ДИА неколико великих (утицајних) мрежа. Другим речима, фокус је стављен на поверење, кооперацију и сарадњу актера у успостављеној (ДИА жељеној слици) мреже. Укратко сажето, диалектичке тензије међу актерима, који ће се одразити ДИА бити обухваћене у састојећим мрежним-модулима нетмодалног модела управљања пословном (радном, животном, друштвеном ...) реалношћу, су кориштени као подстицај за промену ове тренутне "слике" мреже у једну обновљену (побољшану) слику ње.
Редефинисана (Нетмодална) Улога Топ Менаџмента (Вођства)
Из овог разлога, користећи то као полазиште, у овом моделу стварности, задатак нетмодалног топ-менаџмента, или руководства, ако тако хоћете, је био сведен на диалектичко сажимање (управљање) овим диалектичким напетостима у времену и простору, у циљу да се пређе преко, односно да се уклоне постојеће границе успостављене (глобалне) мреже за добробит њених укључених актера. У нетмодалном смислу, свака врста фиксних и тврдих граница је виђена као главна препрека за динамизацију успостављених односа (релација), као и за реализацију започетих процеса стварања (новог) знања (у сврху прављења сталних промена) у оквиру успостављене (глобалне) мреже. У ствари, овај начин прављења сталних промена је предуслов за континуелни напредак сваке успостављене цивилизације. Наравно, ова дестабилизована мрежа се мора поново стабилизовати да би се могли убрати плодови овог ново-створеног знања. Другим речима, претходно утврђене позиције актера у (глобалној) мрежи су реконструисане поновним мењањем успостављених односа унутар ње, укључујући и стварање нових релација и односа између актера ове реконструисане и поново стабилизоване (глобалне) мреже. Или исказано на други начин, виђено из дугорочне перспективе, потребно је обновити и преструктуирати ову у међувремену окошталу (нефлексибилну) мрежну структуру. Имај у виду да свака врста фиксних и ригидних граница знатно ограничава диалектичку међуигру између и међу елементима мреже, концептуилизованих у мрежном приступу вођења пословања као поверење, (расподела) снаге (моћи) и (заједнички) интереси (Хааканссон и Јохансон, 1986). И као последица тога, ове фиксне и ригидне границе ограничавају и сужавају креативне видике актера током стварања нових знања, разумљено у смислу спровођења заједничке интенционалности (намерености актера у успостављеној мрежи кроз њихово стваралачко међуделовање, резултат чега је стварање међузависних односа међу њима.
Динамизација ДИА Стабилизацију Успостављене Мреже
Актери, учесници у овом нетмодалном процесу, су били представљени као мреже свесни и ка стварању односа (релација) у мрежи оријентисани, као и са њима подстицани. Виђено из перспективе развијеног НЕТМОДА (мрежног начина постизања задатих циљева), главни циљ интернационалног нетмодалног процеса управљања је диалектички изражено и протумачено као управљање динамизацијом ДИА стабилизацију успостављене мреже кроз прављење, подржавање и експлоатацију направљених промена. Или речено то са другим речима, циљ предузетих нетмодалних (креативних) акција је вођење и надзор ових иницираних диалектичких процеса у жељеном правцу за добробит њених укључених актера у оквиру успостављене (ГЛОБАЛНЕ) мреже. Да би се помирили, као и да би се омекшали ови започети вишестрани и дивергентни (противречни) диалектички процеси, фокус је стављен на основне человечије захтеве, аспекте и подходајушће вредности, чија сврха је грађење (више човекољубивих) односа и релација кроз повезивање њих у мреже: Мноштво малих мрежа актера (актер-нет). За лакше спровођење претходно реченога, менаџмент групних ентитета треба се даље поравњавати (разхијерхарлизовати), а њени запослени требају се поново индивидуализовати, хуманизовати и само-оснажавати како у разумном тако и духовном смислу да би били у стању да сами себе контролишу (да постану САМО-ОДГОВОРНИ), да би се на тај начин смањила потреба за директним надзором њих од стране сувише хијеархијски организованих нивоа управљања. У нетмодалном начину вођења пословања пожељно је да је сваки актер одлучна и чврста особа са јаком вољом која је посвећена успостављеној вези и односу. Другим речима, они су дубоко је укључени у постизање зацртаног циља, односно дело мора бити у складу са датој речи током процеса грађења односа и релација. Укратко, овде се не ради о изјави о намери већ о намерености (да сваки од њих максимално допринесе стварању пожељне слике мреже).
- У овој потенцијалној Докторској Дисертацији на Пословном Факултету у Копенхагену, Данска (године, 1999), нити је било помињања Бога, ни цитата из Светих Књига и Записа, нити су њихови цитати били кориштени у креативне сврхе. Или исказано то на други начин, све ово горе поменуто могло би се исказати са следећим речима Давида - Псалма-32:8-11:
- "Ja ћу вaм дaти инструкцијe, и пoучити вaс путу кoјим трeбaтe ићи; Ja ћу (пo)сaвeтoвaти вaс и нaдглeдaвaти вaс. Нe буди кao кoњ или мулa, кoји нису дoстигли тaкaв стeпeн рaзвoјa (рaз)умa нeгo мoрaју бити KOНТРOЛИСAНE сa жвaлoм и уздoм, или oни нeћe дoћи тeби...."
- Другим речима, смисао овог начина истинског поравњивања организационе структуре предузећа, концепта само-контроле и само-оснаживања користећи овај начин мишљења и размишљања од страње његовог врх-руководства је ИЗБОР (человечијег и человекољубивог) запосленог особља које не треба бити стално надзирано "са жвалом на узди" као једна супротност постојећем милитантном стратешком приступу природног одабирања радне снаге која треба бити контролисана са надзорницима и разним контролорима сво време ДИА трошећи ову драгоцену врсту редефинисаног диалектичког простора [ДУХ, (РАЗ)УМ, материја]. Поред овога, иако се исте речи и концепти користе, то не значи да они имају исто значење у развијеним теоријским концепцијама, методолошким приступима и моделима разматране реалности.
- Више о не кориштењу културног блага у стваралачке сврхе, или о просто-разумном (неадекватном) понављању или плагијаризму, ако тако хоћете, ПРОЧИТАЈТЕ: Широко распрострањена Пракса Научног Плагијаризма Садржаја Светих Књига и Записа. На другој страни, да прочитате о непремостивим научним препрекама за кориштење културног блага у стваралачке сврхе, ПРОЧИТАЈТЕ: Креативне Спoсoбнoсти Moдeрнoгa Рaзумa виђeнe из Пeрспeктивe Kрeирaњa Знaњa. Један пример овог модерног научног приступа стварању знања (и плагијаризма такођер) је и моја магистарска теза и ова потенцијална докторска дисертација. Другим речима, иако сам у својим креативним делима и чланцима користио концепте само-оснаживања и само-контроле нисам цитирао ове велике и мудре речи Давидове.
Заправо, виђено с нетмодалне тачке гледишта, циљ тога је смањивање високих трошкова управљања (менаџмента), у сврху преусмеравања ових ослобођених (финансиских и људских) ресурса за покретање креативних процеса стварања новог знања, као и за награђивање радника за њихов допринос спровођењу овог заједничког циља. Осим тога, требала би се смањити и улога диалекта - материја(листичких) (подстицаја), уз наглашавање улоге диалекта - (раз)ум, схваћен као медијум за настанак и даљи развој нових (великих) идеја, које се не могу остварити без додељивања једне нове улоге диалекту - дух (виши духовни подстицаји: смисао бити человечије биће).
- Пример овога је (и изнуђено) жртвовање материалистичких награда од стране овог креатора од знања у корист разумних и (виших) духовних побуда овог человечанског и человекољубивог бића у сврху стварања теоријских поставки за настанак таквог једног стваралачког, радног, пословног и животног окружења.
По мом мишљењу, само на тај начин могу се СМАЊИТИ ШТЕТНЕ ПОСЛЕДИЦЕ неповерења, као и злоупотребе датога поверења, као један историјски направљени извор свих проблема, конфликата и сукоба у овом постојећем тврдом окружењу. Укратко, циљ овога је прелазак и претварање ове креиране 'позорнице' за различита испољавања физичке битке људи (диалект - материја) у судар идеја и мисли человекољубивих индивидуалаца ДИА формиране тимове (МЕДИУМ диалеката - (раз)ум ДИА дух).
Процес Поновне Индивидуализације ДИА Поновну Хуманизацију унутар Успостављене Мреже
Овде, је веома важно нагласити да остварење ове велике идеје захтева одговарајући ниво развијене свести њених актера. Из тог разлога, ако није изводљиво да се изврши овај велики человекољубиви циљ у животној реалности на глобалном, мрежном, друштвеном нивоу, не би се требала напустити ова велика идеја због тога, него пре би се требала спровести на нивоу успостављених малих мрежа актера. И управо је та идеја усађена у виртуелном (интернет) начину организовања пословања, человекољубивих индивидуалаца .... Другим речима, у камену и леду постојећих чврсто успостављених тврдих (стратешко-милитарних) окружења треба се направити рупа некако ДИА негде. С друге стране, само на тај начин, има смисла дати већу САМОСТАЛНОСТ И НЕЗАВИСНОСТ (виртуелно) запосленим током лансираних стваралачких процеса (пројеката), [односно грађанима, ако се жели успешно обрати плодови иницираних демократских процеса] као члановима формираних тимова унутар успостављених мрежа актера (акторнет-ова), чији један предуслов је стално повећавање нивоа развијене свести ДИА (познату грижу человечије савести). За додатне информације, прочитајте: ЧЕЛОВЕЧАНСКИ, КРЕАТИВНИ, ИНДИВИДУАЛНИ НАЧИН МИШЉЕЊА.
Исто важи и за појединачне грађане, као чланове друштва, нарочито, у улози бирача током демократских избора, иначе ће се све то завршити са неким видом типичне нациократске фарсе. Другим речима, процес поновне индивидуализације, схваћен у смислу (разумног и духовног) САМО-ОСНАЖИВАЊА запослених (и грађана) је чиста супротност 'модерној' демократски натиократској сврсисходаној производњи вулгарних умова диа све даље и даље вулгаризовање простога (раз)ума у времену и простору: Стварање шупљоглавих створења за лаку материјалистичку, разумну и духовну манипулацију са њима (за лакшу мужу новца). У сваком случају, као оријентациона тачка у времену ДИА простор, виђено из перспективе нетмодалног управљања, ако се члан неког формираног тима не осећа и не доживљава себе у формираном тиму, да је третиран као человекољубиво биће, али одговорно, само-оснажено овлаштено и оспособљено самог себе контролисати, као и оспособљено да самостално решава додељене задатке; ту се не ради о тиму, схваћено у смислу нетмодалног управљања већ се овде пре ради о неком виду вешто маскираног (скривеног) испољавања групе (групног начина размишљања).
Недостатци Групног Начина Организовања
Главни недостатак постојећег групног начина организовања и подходајушћег начина размишљања, примењеног у области пословања, је да има превише слојева менаџмента за слободан проток података и информација унутар и између предузећа, односно у оквиру успостављених мрежа и мрежних структура, схваћено у једном ширем, даљем и дубљем смислу овога појма. Другим речима, постојећа подела улога у предузећу, где само хијерархијски организовани мулти-нивои менаџмента и запослених именованих од стране њих, су овлаштени да смештају и чувају податке и информације, као и да само они имају приступ њима, да их обрађују, вреднују и даље разашиљу, је неодрживо, виђено из диалектички дугорочне перспективе. Због доласка прекомернога обима података и информација, поновна индивидуализација ДИА поновну хуманизацију [поновно очеловечење начињених објеката обраћаним ка: Арбнор & Бјерке, 1997], разумљено у смислу (раз)умнога и духовнога само-ојачавања запослених с циљем да буду боље оспособљени за успешније ношење са њима, ће играти одлучујућу улогу у сваком ново створеном (животном, радном, пословном) окружењу. Једноставно, ако "сви" запослени (као человекољубиви индивидуалци) нису укључени у ове покренуте креативне процесе, појавиће се недостатак "глава са мозговима" расположивих у захваћеном времену ДИА простор, како би се успешно могао извршити тај континуирани процес (стварања нових знања). Из тих разлога, идеје о (раз)умном ДИА духовном само-ојачавању и САМОКОНТРОЛИ запослених, као основних постулата виртуелног организовања, нису празне речи. Виђено са становишта овога вида ре-индивидуализације ДИА ре-хуманизације, важно је да су расположиви људски ресурси разноврсни, то јест диверзификовани према вештинама, таленту, знању, искуству и слично, јер имати запослене са истим креативним одличијима, односно комплетно преклапање људских ресурса (виртуално запослених у овом конкретном случају), организованих у мале тимове, може се такође показати као недостатак, нарочито у даљој будућности. Другим речима, један или неки од њих нису неопходни, односно тимовима формираним на такав начин фали један члан или више њих, ако тако хоћете.
Интерактивни Аспекти Нетмодалног Модела Управљања
Главна идеја иза стављања у фокус человечије захтеве, потребе и чежње, је моје очекивање да ће "безлично" тржиште (безличје тржишта) на диалектички дуги рок нестати користећи овај нетмодални приступ, на диалектички дуги рок користећи овај нетмодални приступ, као резултат уграђених человечијих и человекољубивих вредности и атрибута, који су саставни део и истинска вредност сваког успостављеног односа и релације, и из овога разлога и сваке успостављене мале мреже актера такође. Сматрам да интеракција унутар безличног (безличја) тржишта кроз грађење ових (узајамно интерактивних) человечијих односа и релација, разумљено у смислу уграђивања у њега подходајушћих человекољубивих вредности је виши и далеко примеренији начин комуникације актера тржишта једних с другим [третирајући једни друге као человекољубиве индивидуе]. Због чињенице да велики број људи нису человекољубиви (уопште), успостављање односа и релација у циљу њиховог повезивања у мрежу (тимова: мале мреже актера) подразумева и обухвата такође усађивање у њих вишестране и противречне циљеве омрежених актера, који су често различите природе. С друге стране, овај нетмодални приступ размене идеја, мисли, информација, искуства, знања и слично, путем континуираног одржавања успостављених (личних) односа, омогућава свим актера да буду обавештени о најновијим догађајима, трендовима и токовима у (радној, пословној, националној) мрежној структури, односно унутар тврдога глобалног окружења. Или још једноставније речено, нетмодално управљање људским ресурсима кроз интеракцију и развијање односа и релација са другим актерима стално ПРОВЕРАВА и ПРОЦЕЊУЈЕ циљеве успостављених малих мрежа актера у радној, пословној и животној друштвеној реалности.
Тржиште као Слободни Интерактивни Медиум
Као резултат свега тога, грађење человекољубивих односа и релација с циљем повезивања њих у мреже, чини тржиште мање безличним: мање затамљено скривеним и "без видљивих и препознатљивих лица". Другим речима, то води на диалектички дуги рок стварању једног много више человекољубивог МАРКНЕТ-а (умрежено тржиште), због человечијих атрибута и подходајушћег система вредности, који се уграђују у сваки однос и релацију, успостављену на овај нетмодални начин. Овај будући пожељни сценарио у времену ДИА подходајушћу ситуацију у простору, посебно наглашава улогу снова индивидуализованих ДИА снова хуманизованих запослених, у овим процесима креирања (нових) знања. што ће резултирати с неком врстом интеграције (раније) два јасно одвојена појма: компаније и тржишта. Резултат овог уоченог тренда је нека врста интеграције два раније јасно одвојена концепта: компаније и тржишта, које се у овом Добу Информационих и Комуникационих Технологија испољава кроз разне начине спровођења виртуализације (и индивидуализације) њихових саставних делова. Укратко, само се на овај начин компаније и тржишта се могу ХУМАНИЗОВАТИ (очеловечити), схваћено у смислу утискивања человечанских квалитета и атрибута уграђувањем ове врсте (человечанских) односа и релација у сваки постојећи (нациократско формирани) групни ентитет. Као резултат ових вишестраних диалектичких нетмодалних процеса, тржиште ће постати у далекој будућности, један СЛОБОДНИ ИНТЕРАКТИВНИ МЕДИУМ, састојећи се од слободних али креативно интерактивних, одговорних и разумно ДИА духовно оспособљених человекољубивих индивидуалаца (актера), разумљено у смислу њихових обновљених способности и оспособљености да сами себе контролишу. У диалектичком смислу, тржиште ће бити трансформисано у будућности кроз такве врсте иницираних диалектичких процеса у једно мекше, и далеко више человекољубиво (радно, пословно и животно) окружење.
Конфликти и Диалектичке Тензије међу Индивидуалцима унутар засноване Породице, Предузећа и Друштва
Подстицаји за ово су индивидуалне (человекољубиве и человечанске) природе. С једне стране, человекољубиви индивидуалци жели да споје (СИНТЕЗА) удобну атмосферу из својих домова (породица) [конципирани и засновани на љубави, поверењу, истини, и узајамном поштовању: ТЕЗА] с једним много тврђим радним и пословним окружењем [конципираним и заснованим на материјалистичким (новчано изразивим) мотивима: АНТИТЕЗА], где такође постоје и пријатељска и драга бића (СИНТЕЗА ДИА ОБНОВЉЕНУ ТЕЗУ). Истовремено, постоји силни притисак на друштва, актере, као и на породице (и грађане) да се још даље смање трошкови пословања (и живота), схваћено у смислу (новчане) вредности времена, у сврху смањења одговарајуће просторне вредности, схваћено у смислу одговарајућег притиска времена (недостатка времена), како би се превладале одговарајуће раздаљине, разноврсности, различитости и разлике (разумљено у смислу диалектике диалектика) између ова два инцирана дивергентна и контрадикторна процеса. Истовремено, и индивидуе (грађани) и породице желе да сачувају своју приватност, као и удобно и тихо окружење њихових домова. Ови вишестрани и ДИВЕРГЕНТНИ диалектички притисци генеришу по дефиницији диалектичке напетости између индивидуа, породица и разних других упетљаних актера, преносећи све то, као и са тим проузроковане проблеме на успостављене институције друштва, на један или други начин. Укратко, све то оставља трага у свим сферама мог - твог - нашег живота. Разматрајући то с диалектичке тачке гледишта, све ЧЕЛОВЕЧАНСКЕ И ЧЕЛОВЕКОЉУБИВЕ индивидуе желе да направе једну квалитетну (ваљану) диалектичку синтезу између и међу диалекатима - Дух (Раз)ум, Материја (простор), смештену у подходајушће време (Будућност, емотивно емоционално Присуство диа физичку Присутност, Прошлост). Ови проблеми и претње (у традиционалним стратешком смислу), односно изазови и прилике у диалектичке смислу (управљање Диалектиком Дијалектика ДИА Тријаду Диалектике), морају се адресирати и решавати, пре или касније. По мом мишљењу, боље је започети са подизањем и решавањем ових питања што је могуће раније. Из овог разлога, НетМоде, као предложена стратегија за 21. век, не може занемарити (игнорисати) ове изазове, али и прилике за актере [человекољубивее индивидуе: грађане, запослене, послодавце, потрошаче, купце, добављаче, дистрибутере ... родитеље, чланове породица ...] у овом веома нестабилном времену ДИА подходајушћем простору.
Нeтмoдaлни Meнaџмeнт Moдeл
Било како било, виђено с ове нетмодалне тачке гледишта, упетљани актери требало би да и (у)виде, преиспитају, и процене све ове токове догађаја и инициране диа-процесе у Величанственој насупрот ВЕЛИКЕ слике, разматрајући их из перспективе других, тако и са другима, кроз грађење одговарајућих односа и релација (мреже укључених актера). Ово се треба разумети у смислу њихове заједничке интенционалности, заснованој на њиховом заједничком систему (человекољубиивих) вредности, да би се направило, одржавало и очувало такво једно створено животно ДИА радно, пословно и друштвено окружење. Укратко, засновано на овим престављеним широким идејама, проблемима и одговарајућим изазовима будућности, развијен је од стране мене један динамички нетмодални модел управљања (1996), комбиновањем методолошких радних оквира развијених од стране Еастона и Хаакансссона и Јохансона, од којих су сви засновани на фундаменталним идејама мрежног приступа. Погледајте графичке илустрацију овог нетмодалног модела стварности у наредном делу овога креативнога чланка. Колико је мени познато, овај модел (пословне, радне, друштвене) реалности је још увек ЈЕДИНИ ДОСТУПНИ ДИНАМИЧКИ модел реалности. Овај пословни модел је развијен у сврху подршке концепта виртуелног организовања актера, разумљено у смислу развијања подходајушћег НетМода (стратегије) за основане виртуелне (интернет) компаније, као једна (и још увек једина) алтернатива различитим веома сродним стратешким моделима реалности. Имајте на уму, сви стратешки модели стварности су базирани у њиховој сржи на милитарном начину размишљања. С друге стране, сврха овога развијеног нетмодалног модела пословне стварности је успостављање једног КРЕАТИВНОГ (ЗНАНСТВЕНОГ) ОКВИРА за укључене актере, који пружа одговарајуће смернице и упуства, како за покретање подходајушћих креативних процеса за прављење жељених промена у створеном МАРКНЕТ-у (ОМРЕЖЕНО ТРЖИШТЕ) кроз ново створено знање, тако и смерница и упустава за експлоатацију начињених и уочених прилика унутар ње за добробит свих укључених актера успостављене (глобалне) мреже.
|
У овој графичкој илустрацији је престављен "Нетмодални Модел Управљања":
|
Посматрано из нетмодалне перспективе, овај безлични, апстрактни концепт мреже и недовољно дефинисана концепција идеја у којој мрежа нема јасне границе, нити центар или врх, већ постоји као 'организација' у смислу одређене логике која утиче на уређење активности, ресурса и актера (Хаканссон и Снехота, 1995), је веома тешко имплементирати у пословну стварност. Из тог разлога, ове апстрактне идеје коришћења имплементираних активности, ресурса и актера дефинисане су конкретније и јасније свођењем на кључне активности, кључне ресурсе и кључне актере што је више у складу са мојим (индивидуалним) начином. мишљења и одговарајућим начином размишљања. Уосталом, посматрано из ове индивидуалне перспективе, сви укључени учесници са расположивим ресурсима и одговарајућим активностима немају исту тежину у успостављеној мрежи актера. Имајте на уму када је креиран Нетмодални Менаџмент Модел (1996), нисам имао ни амбиције ни намере да учествујем у овој бескрајној научној дебати (да наставим са докторским студијама) већ сам размишљао и деловао прагматично као будући менаџер.
У складу са Нетмодалним моделом управљања, кључни актери комуницирају кроз успостављене односе (Модул мреже успостављених Односа: Релациони Нет-модул) делећи знање и размењујући стечена искуства како би спровели кључне активности комбиновањем својих дељених (и заједничких) стратешких ресурса за стварање (додате вредност и) новог знања (Процесс Нет-Модуле), које им омогућава да изврше промене у успостављеној (глобалној) мрежи. Другим речима, овај активан и проактиван приступ им омогућава да искористе створене промене као прилику, као и да се боље позиционирају (Позициони Нет-Модул) и дугорочно буду дубоко уграђени и структурирани у овој реконструисаној (глобалној) мрежи (Структурни Нет-Модуле). Имај на уму да свака ново успостављена или прекинута релација може знатно променити позицију актера у мрежи укључујући и могућност да га избаци из пословања, поготову ако се ради о малом актеру који је недовољно дубико структуиран у успостављену мрежу. Методолошке аспекте ове моје потенцијалне докторске дисертације можете прочитати у креативном чланку: ДИАЛЕКТИЧКИ МЕТОД НА ДЕЛУ: ЊЕГОВИ МЕТОДСКИ ПОСТУПЦИ И ТЕХНИКЕ.
Проактивна Обележја Нетмодалног Модела Управљања
Завршавајући овај део креативног чланка посвећеног Интернационалном Нетмодалном Менаџмент Процесу, овај нетмодални методолошки приступ пружа менаџменту и руководству, уопштено говорећи, једну подходајушћу 'алатку' са одговарајућим диалектима [нет-модуле за грађење односа и релација, позиција, структуре и процеса] за намерено (про)активно и креативно узимање учешћа [прочитајте касније о концепту интенционалности: намерености] у процесу стварања жељене (радне, пословне, друштвене ...) слике стварности (НетМоде), кроз покретање жељених активности и процеса стварања (новог) знања у овој ("нетмодалној") Величанственој насупрот ("стратешке") ВЕЛИКЕ Слике, користећи како расположиве тако и (креативно) доступне ресурсе. Сврха овога је на дуже стазе континуирано грађење ДИА реконструкција (виртуаелних) тимова ДИА реконструисање већ успостављених односа и релација од стране већ укључених малих мрежа актера у успостављеној (глобалној) мрежи. Укратко, циљ овог начина остваривања постављених циљева, на дуги рок, је (про)активно и креативно преструктуирање успостављених мрежа, састојећи се из бројних малих мрежа актера, уместо пасивног посматрања дешавања у њој, праћено са прекасним реаговањем на ове изазове (будућег) тока догађаја. Другим речима, виђено из ове нетмодалне перспективе, укључени актери су виђени као намерени креатори своје будућности. Ова проактивна обележја актерског концепта интенционалности (Арбнор и Бјерке, 1997) је од суштинске важности за разумевање престављеног (интернационалног) нетмодалног процеса управљања, и она су била укључена две године касније (1999), током писања предлога докторске дисертације Копенхашком пословном факултету. Да вас подсетим, према Арбнору и Бјеркеу (1997),
- "интенционалност (намереност) указује на структуру, која даје неку сврху искуству. Интенционалност није исто што и намера (интенција); то је димензија иза намера. То је кроз интенционалност да ми премоштавамо јаз између субјеката и објеката. Концепт интенционалности не користи се од стране емпириских научних истраживача, због тога што то удаљава са делом њихове (методолошке) основе. У стриктно емпириском размишљању, људи су виђени као пасивни доживљачи и тумачи објеката у спољној реалности. ......
- Концепт интенционалности свргава (преврће) традиционалну емпириску мисао, која тврди: Ми смо привучени са околним објектима кроз наша чула, и наша чула чине то могућим да их увидимо (објекте). На другој страни, интенционалност сматра (потврђује) да кроз нашу сврсисходну свест, ми досежемо и налазимо, или вајамо објекте у складу са нашом сврхом. Ова СПОСОБНОСТ ДА СТВОРИМО НАШЕ ОКРУЖЕЊЕ се назива интенционалност.
|
|
|
|
|
