суштинске вредности времена диа простор
Време је одувек било предмет интересовања људи и веома важан диалектички садржај под континуираним креативним преосмишљавањем у култури (диа религији), филозофији, уметности и науци, као и у областима које су из тога произашле, као што су то пословање, политика, спорт, и слично. Као импликација овога, време је увек играло веома важну улогу у свим врстама друштвене организације суштинских активности, које су биле неопходне за опстанак и напредак засноване породице, заједнице [а много касније и успостављених друштава]. Укратко, за сваки од ових групних ентитета, као и за укључене индивидуе, време је играло кључну вредност током борбе за преживљавање, чија је срж усађена у основни инстинкт опстанка живих бића уопштено говорећи. Ова кључна вредност времена за преживљавање, као нека врста сапутника подсетиоца („будилника“), испољена је на тако један тривијалан начин да, на пример, ако није обезбеђена и унесена храна након кратког периода времена, та особа ће умрети. Или преносећи ову самоспознају и сазнање на ниво групе, цела основана заједница ће изумрети као резултат тога. Ова спознаја је постепено довела, као резултат различитих облика испољавања груписања и руљисања у све више и више ограниченом простору, поред многих других фактора, до стицања економске вредности времена (диа простора), што је познатије у свакодненом животу као „време је новац“.
Као резултат таквог развоја догађаја у времену и простору, на стратешким транзитним (просторним) превојима изграђене су претече модерних царинских институција [„тврђавице на ћупријама“ за прикупљање различитих намета], чије оснивање је било управо засновано на продаји ове економске вредности времена у замену за адекватну уштеду на времену (и простору), што је још више убрзало горе поменути процес груписања и руљисања људи и добара, као и касније кроз повећану размену робе и адекватних услуга, што је довело до појаве тржишта, новца, банака и других финансијских институција. Нарочито, након развоја концепта (пондерисане) каматне стопе, ова врста вредности времена је такође упрегнута и искориштавана у финансијским аспектима свакодневног живота. Укратко, ова почетна финансијска вредност времена, заснована на математичком прорачуну (економске) вредности времена (и простора) довела је до даљег развоја успостављених финансијских институција.
У савременом добу (информација), у комбинацији са ваљаним информацијама [у право време диа адекватно улагање на правим местима (простор)], време је коначно стекло и финансијску вредност, што је довело и до успостављања финансијских тржишта. Иако би се могло тврдити да су на овај начин покренути и диалектички процеси стицања знања о вредности времена и простора, по мом мишљењу, то се још увек (у много већој мери) заснива на незнању (или на инфериорном знању) стварних догађања у времену диа одговарајући простор, посебно на глобалним тржиштима („глобално село“). Као резултат ове (несавршене) информативне вредности времена и простора, будући развој ових већ започетих диалектичких процеса (диа-процеса) даће прави одговор на ову адресирану дилему у вези са вредностима времена (и простора), засновано на мудрости прошлих времена.
Време такође игра значајну улогу у друштвеном животу уопште. Посебно, за човечија бића која живе у ово (савремено) доба информација, које карактерише брзи темпо промена у свим сферама живота, овај тренутни развој догађаја широм глобалног села додатно убрзава брзину којом време пролази и тече, тачније речено, како је овај начин проласка времена лично доживљен. Као резултат ових најновијих достигнућа, време има још драгоценију личну (персоналну) вредност, захваљујући све већој спознаји о овом стварном значењу времена и простора, које се перципира и доживљава такође у смислу разумевања времена [и одговарајућег (све руљисанијег) опсега простора], као све више и више ограниченијег ресурса, не само током читавог животног века, како се то запажало и доживљавало у ранијим епохама [„питаће те старост, где и како си провео младост“] већ и у сваком долазећем и доживљеном сату, дану, месецу [или било којој преживелој јединици времена, ако тако желите] овог начина схватања (стварне вредности) времена диа подходајушћи простор [дух, разум диа ум, материја]. Овај најновији развој креативних збивања у простору и времену изазван је, поред многих других фактора, и технолошким напретком. Али упркос очигледном ширењу простора „и НАСУПРОТ диа“ времена, на пример, стварањем виртуелних светова [ове врсте испољавања дигиталне стварности] ништа се суштински није променило. Штавише, ово додатно преплитање ових стварности или реалности узбуркало је и закомпликовало даље стварно „стање ствари, послова и односа“ у животној, пословној, радној .... стварности.
У дубљем друштвеном, животном контексту овим диалектичким начином схватања стварне вредности времена ДИА простор [дух, разум диа ум, материја], покренуто је и питање стварног значења и смисла живота [схваћено у смислу његовог адекватног, квалитативног живљења]. У оба случаја, даљи развој (креативних, пословних, политичких, војних) догађаја у овом већ створеном глобалном селу сирових података и (лажних и погрешних) информација (или дезинформација)
- [засновано између осталог на започетим диапроцесима интеграције насупрот дисинтеграције створеног глобалног тржишта]
ће дати прави и тачан одговор у надолазећем Био-информатичком добу на ово неизоставно питање које мучи (или би требало да забрине) свако человечије биће, односно, да ли ће или не постати заробљеници [неког нечеловекољубивог начина спровођења пригодног схватања] времена "и НАСУПРОТ диа" одговарајућег простора, схваћеног у смислу подобног значења ова два суштинска мега-диалекта. Или исказано то другачије, да ли ће простор „и НАСУПРОТ диа“ време стећи вредност знања, заснованог на правим (ваљаним) информацијама за добро и добробит човечанства и человечанства (као целине), или ће бити умотано у мантију са одговарајућим мирисом (и фрагментом) дезинформација, незнања и сродне затамљености, скривене у позадини испољавања концепта физичког универзума, који се, између осталог, карактерише континуираним проналажењем нових начина за још даљу злоупотребу створеног знања.
Из тог разлога су овим методолошким приступом (диалектичким интерактивним приступом) отшкринута врата која воде ка истраживању ових поново уведених огромних пространстава унутарњих простора, схваћено у смислу погодног (человечанског начина) трошења и провођења времена, осим претходо поменутог спољашњег и виртуелног начина поимања, разумевања (и стварања и проширивања) простора и времена. Имајте на уму, ови (занемарени) унутарњи простори [у ово модерно доба владавине физичког универзума] могу се користити не само као склониште или последње уточиште од несрећа и одговарајућих дешавања у спољном простору и времену већ и у креативном смислу на првом месту. На пример, може се користити за предузимање одговарајућих креативних путешествија кроз овај (додатни начин) диалектичког схватања креативне вредности ових унутарњих простора, схваћено у смислу провођења времена на пригодан человечански начин, како би се смањилие побуде и подстицаји у вањском простору за физичку борбу људи, рат људи, створених нација, војних мрежа и савеза, или још горе, (покушаји) паљења ратова култура [диа укључивање одговарајућих религија]. По мом личном мишљењу, без овог креативног „интегралног састојка“ (квалитативни саставни диалект) или без креативне вредности (овог унутарњег) времена, ако тако хоћете, (човечије и человечије схватање) вредности знања времена диа простор, уз његово заснивање на мудрости прошлих времена, не може бити комплетирано, и из овог разлога не може бити спроведено.
Из свих ових разлога, дефинисање времена на начин који би био примењив у свим горе наведеним областима и одговарајућим сферама сукобљених интереса укључених актера у овим започетим диалектичким процесима, наставља да укупира разум како обичних људи тако и учењака, као и општих корисника већ развијених концепција времена и простора, посебно током решавања свакодневних изазова животне реалности. Ови спорови о самој природи времена ишли су толико далеко да је доведено у питање и само постојање нечега што се назива временом, осим непорецивог схватања тога у смислу бројања и изражавања различитих активности и математичких проблема помоћу бројева који се јављају у времену или временом, а који се могу квантификовати, измерити (попут брзине), као и екстерно изразити у просторном смислу.
поимање и схватање простора и времена кроз историју
Meтoдoлoшкo Сaoбрaжaвaњe ДИA Пoимaњe (Прaвo)линeaрнoг Прoстoрa и Врeмeнa, рaзумљeнo KAO НEШТO ИЗВAН "НAС"
Трaдициoнaлнo прeстaвљaњe и тумaчeњe прoстoрa јe било зaснoвaнo нa слeдeћe три димeнзијe: Дужинa (Лoнгитудa), Ширинa (Лaтитудa) и Висинa (Aлтитудa), тo јeст, нa три свoјствa ДИAЛEKТA - MAТEРИJA. Kaмeн тeмeљaц oвe шкoлe мисли у смислу филoзoфских пaрaдигмaтских прeтпoстaвки јe биo пoстaвљeн oд стрaнe Aристoтeлa, зa кoгa прoстoр нијe биo ништa другo нeгo јeдaм aспeкт, свoјствo и испoљaвaњe диaлeктa - мaтeријa, и стoгa пoслeдичнo бeз мaтeријe нe мoжe бити ни прoстoрa. На другој страни, у овом традиционалном схватању времена, у потпуном сагласју са праволинијским начином размишљања, време се креће као зрачак светла кроз овај 3-димензионални (материални) простор (река времена), односно, у линеарном схватању времена, време је престављено и схваћено у виду његовог кружног кретања кроз овај 3-димензионални физички простор (концепт точка времена). Нaчињeни нaпрeдaк у oблaсти филoзoфијe, умeтнoсти, нaукe и културe ДИA њихoвo сусрeтaњe и вишeструку мeђуигру и узајамно међудејствовање у смислу и врeмeнa и прoстoрa, oбeлoдaнилo јe прoсту чињeницу дa oвaј упрoшћeни СТAТИЧKИ 3-димeнзиoнaлни (мaтeриaлни) прoстoр нe мoжe удoвoљити (у међувремену нараслим) зaхтeвимa живoтнe рeaлнoсти.
У Њутнoвoм пoимaњу кoсмoсa, кoји јe дoминирao oсaмнaeсти и дeвeтнaeсти вeк, прoстoрнe рaздaљинe измeђу тeлa су билe РEЛAТИВНE, нo сaм прoстoр јe биo AПСOЛУТAН. Житeљи тог кoсмoсa дeлили су исти јaвни прoстoр и истo јaвнo врeмe. Mи гoвoримo o тoликo цeнтимeтaрa, мeтaрa или килoмeтaрa oд јeднoг мeстa дo другог, o тoликoм брoју сeкунди, минутa, или сaти oд јeднoг дoгaђaјa дo другог, дoк су нaши живoти рeгулисaни унутaр oвих квaнтитaтивних дoмeнa oпштeјaвнoг прoстoрa и oпштeјaвнoг врeмeнa. Тo јe свeт здрaвог рaзумa у кoмe ми живимo, и кoји чини пoдлoгу биoлoшких и друштвeних нaукa. Зaгoнeтнa кoнстaнтнoст брзинe свeтлa, oткривeнa oд стрaнe Mихeлсoнa и Moрлeјa (Michelson & Morley) нaнeлa јe смртни удaрaц кoсмoсу Исaкa Њутнa (Eдвaрд Хaррисoн, 1985). Kao пoслeдицa тoгa, античко схвaтaњe прoстoрa јe билo прoширeнo сa диaлeктoм - врeмe, кao њeгoвoj чeтвртoj димeнзији [прeдлoжeнo oд стрaнe Чaрлсa Хинтoнa (Charles Hinton) - 1887].
Oвa врстa ДИНAMИЧKOГ схвaтaњa и рaзумeвaњa прoстoрa и врeмeнa јe јoш увeк aктуeлнa и врeди у нaучним (математичким) кругoвимa, и кao тaквa јe дубoкo oтиснутa (укoрeњeнa) у свeсти људи сa свих 5 (пeт) чулa. Глaвни недостатак oвoг мeтoдoлoшкoг приступa јe изјeднaчaвaњe (у смислу врeднoсти) oвих трих прoстих димeнзијa диaлeктa мaтeријa ["ФИЗИЧКИ ПРОСТОР: МРТВА ПРИРОДА"] сa тaквим јeдним СЛOЖEНИM мeгa-диaлeктoм, кao штo јe тo врeмe. Имaј нa уму, диaлeкт - врeмe јe мнoгo (вишe) тeжe дa сe рaзумe сa пeт ("нaучних") чулa, упoрeђeнo сa диaлeктoм - прoстoр. Прочитајте: Ограничења Пет Основних Чула. Упркос томе, без ових унутарњих пространстава [медијум простора: разум диа ум], ови физички простори схваћени као нешто изван нас [простор у времену: материја уграђена у прошлост] остали би неуочљиви са ових пет основних чула, као и без створеног знања унутар ових унутарњих пространстава, ова спољна пространства не би могла бити истраживана и експлоатисана.
