Друштвени Поретци (Владавине) Нациократизма: Нациократија као Новоуспостављени Политички и Културни Систем (Негованих Вредности)
Методолошка Расуђивања у смислу Поимања (Право)линеарног Времена и Простора КАО НЕШТО ИЗВАН НАС, или око нас, али не и унутар мене ⇄ тебе ⇄ нас
Пoтсeти сe, сви пoзнaти друштвeни пoрeдци дo сaдa (рoбoвлaсништвo, фeудaлизaм, кaпитaлизaм, кoмунизaм, сoциaлизaм, дугизам) су засновани на руљисању ДИA груписање људи користећи "црно или бело" начин избора и размишљања, где главну улогу играју (у различитим размерама утицаја) прикладне нациократске институције: држава, мрежна структура, (пара-) државне и приватне институције, разне (друштвене и социјалне) организације, (интернационалне) компаније и слично. Али ни у једном од њих није био истински стављен фокус на добре и человекољубиве грађане (человечија и человечанска бића), изузев у формалном (пропагандистичком) смислу. Рaзмoтрeнo сa стaнoвиштa ЖИТЕЉА ИНДИВИДУЕ (грађанина), сви ови бивши и садашњи друштвени поретци имају превише заједничког јер су задржали и наследили кључне особине и својства из претходног нациократског друштвеног поретка, без обзира да ли је то било исказано на један отворен и видљив начин, или у виду неког скривеног испољавања ових нациократских обележја, као што су то различити начини испољавања овисности од претходно наведених нациократских институција, модерни начини испољавања кметства и ропства (потчињавања) засновани на нагомиланим дуговима, разни начини дискриминације и (подлог) подстицања и фаворизовања злих избора и путева. Осим што је нациократизам заснован на црно-белом начину размишљања руље, која је организована у разне групе, као и на праволинијском и линеарном поимању простора [СРАСЛИ разум-дух од ума, напуштена унутарња пространства, материја] и времена [прошлост ⇢ САДАШЊОСТ⇢ будућност], у оквиру којег овај вишедимензионални временски контејнер (садашњост) у садејству са напуштеном просторном шупљином на скривени начин баца своју сенку у правцу и прошлости и будућности,
- Иако и у оквиру праволинијског (концепт рeкe врeмeнa) и линеарног начина разумевања простора и времена (концепт тoчкa врeмeнa) може се разликовати јуче (прошлост) од сутра (будућност), у животној стварности то није тако лако и просто постићи и разликовати управо због његовог контејнера званог садашњост, који у спрези са овим напуштеним унутарњим пространствима (шупљином) из центра овог имагинативног тренутка и места ("овде и сада": простор у времену) баца далеко своју сенку како у правцу прошлости тако и будућности ("сада и тамо": време у простору), а која досеже, повезује, руљише и утиче на живот сваког од нас.
- На једном крају ове прикривено затамљене двополарне линије праволинијског разумевања простора и времена, терани и вођени њиховим мотом, не чекај будућност, заборави прошлост и живи данас, ови модерни нациократи у сарадњи са простим и простачким заговорницима овог вида испољавања друштвене анархије вешто користе ову прилику да сузе, сведу, и заробе ово праволинијско схватање простора и времена управо у овај вишедимензионални временски контејнер у садејству са напуштеном просторном шупљином делујући иза ових скривених кулиса таме: једна врста нациократске тамнице садашњости, маскирана и затамљена за лакше скривено деловање.
- Као крајњи резултат овог препреденог нациократског приступа, ови модернисти захтевају цитате из књига написаних, преиспитаних, цензурисаних и одобрених у овој нациократској тамници слободе креативног изражавања и деловања под пуном контролом ових скривених господара, укључујући и слободу говора „њиховог“, која се на најнижој друштвеној лествици нациократске пирамиде своди на говор риба заробљених у одговарајућој тамници испуњеној водом.
- Укратко, у овим модерним нациократским политичким системима, цитати из Светих књига и Записа намењених за примену њих у стваралачке сврхе се у њиховим образовним институцијама цензуришу или забрањују, било на јавни, било на подмукло скривени начин. На другој страни, када се садржај из Светих књига злоупотребљава у смислу дискредитације Светих Књига и њених аутора (Великих профета) онда се оваква врста њихове примене толерише ако се изузме позната дрека, бука и халабука, као и пригодни уметничко позоришни комади на нациократским медијима под њиховом пуном контролом, јер ово заправо тера воду на њихов млин, и самим тиме води даљем учвршћавању и одржавању успостављених нациократских политичких система. Штавише, цитати из сачуваних древних и античких књига су, према овој врсти нациократских модерниста, наоружаних са њихових пет научних чула, застарела знања из старе капе, схваћено чак и у смислу проналажења ту идеја за креативно надахнуће.
- Надам се да је сада јасно због чега идеолошке присталице сваког до сада успостављеног нациократског поретка настоје да спрече развој способности овог ДУГОРОЧНОГ диалектичког сажимања, тако једног огромног распона времена ДИА подходајушћег обухвата простора [дух, (раз)ум, материја уграђена у ХИЉАДЕ ГОДИНА ове прохујале прошлости], које обухвата и премоштава ово диалектичко схватање прошлости и будућности, разумљено у смислу твоје креативне (емотивно емоционалне и) физичке ПРИСУТНОСТИ. С друге стране, њихово ускогрудно схватање појма (спољашње) „будућности“ је заробљено, а затим континуирано нагризано, једено и трошено унутар овог креативно веома ограниченог „контејнера“ линеарног диалекта – садашњост, док је далека прошлост, и у њој садржана стечена мудрост у потпуности занемарена, заборављена, или у целости игнорисана.
- Пример овог нагризања, једења и трошења будућности (будућих генерација) у овом „контејнеру“ садашњости у садејству са напуштеном просторном шупљином је и континуирано задуживање на индивидуалном нивоу (модерни потрошач, самостални предузетник), на групном нивоу (предузеће,деоничарска друштва, општина...), као и на националном нивоу (држава). Као један додатни и много замагљенији пример су и нациократско демократске одлуке влада које превазилазе додељени мандат (уобичајено 4 године), а које проузрокују и остављају далекосежне последице на животни стандард њених грађана - гласача као и њихових потомака: (зло)употребљени у улози давалаца демократских пуномоћја и овлашћења њиховим представницима да та пренесена права користе како они сматрају да то требају спровести у животну, радну и пословну стварност уместо онако као што су то обећали њима током изборне кампање (политичка формалност). Овако донесене демократске одлуке на вишеструким нивоима друштвеног организовања нису расподељене на демократски равноправној разини (демос-а) него дискриминаторно зависећи од тога на којој лествици социјалне националне пирамиде се налазиш.
- Као пример ерозије, једења и трошења прошлости је распродаја властите имовине, родбинског наслеђа, распродаја имовине предузећа и државе стечене и наслеђене од прошлих генерација, распродаја националних природних богастава и културне баштине, итд.
- Из горе наведенога произилази да иако је овај општи (заједнички) медиум времена (садашњост) немерљив и невидљив брзином кретања светлости ("невидимка"), растезањем овог (право)линеарног схватања прошлости и будућности до екстрема да би се затим учврстила ова еластична конструкција (контејнер за руљисање људи) попуњавањем створених празнина уметањем разних нациократских клинова и прикладних нациократских инструмената у сврху заробљавања свега унутар овог вештачки проширеног распона времена и обухваћеног простора схваћеног као нешто изван нас и около нас, што дозвољава разне врсте манипулација у оквиру овог општег медија (како у смислу прошлости тако и у смислу будућности), што је било претходно кроз примере и објашњено. И што је најважније за функционисање насталих нациократских система (вредности), ова по потреби еластично стежућа или олабљавајућа конструкција стварности (за лакшу идеолошку индокринацију и подходајушћи нациократски пропагандизам) омогућава да се држи огромна маса људи под контролом уз помоћ ових видљивих и невидљивих нациократских окова и стега, и у складу с тим да се лакше влада овом врстом испољавања обезличене руље, подељене и организоване у сродне групе.
(Прaвo)Линeaрни Kрeaтивни Рaдни Oквир зa Oрјeнтaцију у Врeмeну и Прoстoру
додатна заједничка карактеристика свих нациократских поредака, која такође има свој извор у овом вишедимензионалном временском контејнеру садашњости (садашњег времена) у замагљеној и скривеној интеракцији са шупљином овог препуштеног унутрашњег простора, који је настао напуштањем ових својих урођених унутарњих пространстава диалектима – разумом и умом, је сврсисходно смањивање духовних и здраворазумских способности њихових житеља како би лакше управљали и владали људима. Осим тога, лакше је извлачити новац из ових просто-разумних и вулгаризованих маса без сопственог „ја“ користећи двополарни диа бинарни начин мишљења и размишљања, не узимајући у обзир диалектички дугорочне последице овог типично егоистичког нациократског приступа,
- Супротно овом себичном нациократском приступу, достигнути ниво развоја способности здравог разума треба бити увећаван и складу са овим диалектичким проласком времена и подходајушћега простора уопштено говорећи уместо свуда уочљивог опадања ових урођених способности упркос достигнутом увећаном социјалном и технолошком развоју ове последње успостављене цивилизације, али на рачун опадајућег нивоа человечијег развоја културе, као и уметности, филозофских вредности, едификације, и просвешћења: етичког, моралног и интелектуалног освешћења и вредности уопштено говорећи везано за прикладно и правилно (добро) наспрам неприкладног и неправилног (злог) начина понашања и деловања разумљено у једном ширем человечијем и человекољубивом контексту да би се постигао један цивилизацијски ефекат [учтивости, доброг васпитања и упражњаваног волења ближег свога, доброчинства, добронамерности, љубазности, и урођене доброте једног хуманог, человекољубивог бића (человекољубивост): Љуби ближњега свога као самога себе (у радном окружењу такође)] на житеље једне успостављене цивилизације, друштва, колектива, породице или било којег другог вида друштвеног испољавања, организовања и одговарајућег человечијег деловања и понашања. Из свега овог претходно наведеног следи да је испољена человечност и человекољубивост далеко више од хуманитарне помоћи, давања у добротворне сврхе, исказане филантропије (унапређења благостања других), и осталих модерно упакованих начина откупљивања почињених "грехова".
- Као један пример упореди достигнути ниво человечијег развоја културе, уметности, филозофских вредности, верске едификације, и просвешћења житеља античке Атине пре 2500 година са одговарајућом модернизовано достигнутоj разини развоја културе (диа пригодне религије), уметности и филозофије упркос овог знатно увећаног технолошког и друштвеног напретка (савременог схватања улоге и примене науке). Из овог се лако да закључити да је са овим постигнутим напретком у науци замаскирано назадовање и пад културних, филозофских и уметничких вредности, као једна високо плаћена цена за овај материјални и материјалистички напредак ове задње успостављене цивилизације. Другим речима, начињене су само козметичке, привидне (и привремене?) промене у примењеном политичком систему ове већ 2500 година старе нациократске популистичке демократије.
- Као резултат овог модерног приступа, иако је званично укинута смртна казна [да би се избегла Сократова јасно уочљива судбина и са пет основних (научних) чула], ропство (али замаскирано са модернизованим испољавањем дужничког ропства и овисности), побољшана формална људска права (руље и група али не и индивидуе) и томе слично, у стварности овог модерног испољавања нациократије, све ово претходно наведено је замењено са неадвекатним животним, здравственим, радним и социјалним условима упркос горе поменутог технолошког и материјалног напретка начињеног у овим најразвијенијим нациократским друштвима, чији плодови су уочљиво несразмерно подељени на нивоу житеља (грађанина). А шта тек рећи за животне, радне, здравствене и социјалне услове у мање или недовољно развијеним друштвима, укључујући и она друштва у којима је уведен овај препознатљиви вид нациократске демократије, познат још од ових прохујалих античких времена?
- Све ово претходно наведено доводи до финансиских и економских рецесија и криза, као и пратећих душтвених нетрпељивости и социјалних трзавица, друштвених немира, револуција, па и паду успостављеног друштва, а на диалектички дуги рок доводи и до пада успостављене цивилизације. За вашу ваљану орјентацију у времену ДИА одговарајући простор, као један резултат пада античке Грчко-Римљанске цивилизације, достигнути ниво технолошког развоја је надмашен тек са постепеним увођењем велике индустријске револуције 19-тога столећа, потпомогнут са сачуваним античким и новоствореним знањем у оквиру касније успостављене Арапске цивилизације, као и са знањем пренесеним из успостављених цивилизација Далеког Истока.
- И све је ово крајњи резултат декаденције и пада културних, филозофских и уметничких вредности проузрокованих (постепеним) смањењем нивоа развоја здраворазумских способности људи уопштено говорећи. Из свих ових разлога, у диалектичком интерактивном приступу да би се поткопала различита нациократска испољавања апсолутне истине, фокус је стављен на концепт привременог закључка, јер коначни и апсолутни суд припада Богу и ником другом. Као резултат овог методолошког приступа, постигнути временски закључак ће бити пре или касније оспораван и суочен с обновљеном и допуњеном антитезом зрелог времена ДИА одговарајући простор.
- Надам се да је сваком человечијем и человекољубивом бићу такође јасно шта је стварни исход неадвекатне и непримерне улоге и примене науке, уметности, филозофије и културе (диа подходајушћу религију), као резултат постепене вулгаризације духа, ума и разума како на колективном тако и на индивидуалном нивоу (стапање разума и духа умом). Додатна последица тога је отупљивање урођених способности здравог разума и подходајушћег расуђивања человека, разумљено у смислу не доношења разборитих одлука и разумних закључака у друштвеној и животној стварности, у оквиру свих до сада примењених облика нациократског социјалног и политичког организовања.
- Ови негативни трендови и тенденције присутни су и у нациократски демократским облицима власти, пре свега због недовољно достигнутог степена развоја свести и здраворазумских способности расуђивања свих бирача, јер је сваком грађанину дато право једнаког гласа током демократских избора њихових представника на свим нивоима власти. Као крајњи резултат овог идеолошки обојеног наметања демократског облика владавине по сваку цену, то иде тако далеко упркос чињенице да знатан број грађана оваквих демократски обојених друштава је неписмен, то јест, не зна ни читати ни писати, али је идеолошки приморан да учествије у овој врсти демократски организованог националног лотоа. Из наведеног произилази да демократски системи владавине не само да захтевају виши ниво развоја свести грађана-бирача, већ и њено стално повећавање у односу на друге облике власти, где се то решава употребом (хијерархијски) надређене силе, која је видљива свим њиховим грађанима.
- Било како било, главно нерешено питање успешног владања је како најбоље од нас промовисати на врх друштвене пирамиде на свим нивоима организовања друштва, уместо типичног нациократски идеолошки обојеног фокуса на политичку организацију друштва. То доводи до тога да се пажња грађана скреће са других (за њих важнијих) питања и дешавања у друштву. По мом мишљењу, за грађанина је важније како се према њој или њему поступа у ноћном клубу (забава и разонода), а посебно у радној арени, где она или он проводи највише расположивог активног диалектичког схватања времена и простора (дух, разум диа ум, материја).
- Виђено из перспективе диалектичког интерактивног приступа, главни проблем и недостатак аутократских политичких система је зашто ни они нису успели да примене ове основе концепта разликовања исправног (доброг) од погрешног (зла). Из овог разлога, разликовање између исправног (доброг) од погрешног (злог) игра централну улогу у овом методолошком приступу. Поновним читањем горе наведеног сазнаћеш срж овог креативног изазова (идентификованог проблема) у свим нациократским друштвеним (вредносним) системима. У сваком случају, (претерана и често непотребна) употреба или злоупотреба (физичке) силе и моћи, на отворен или скривен начин, такође је (заједничка) карактеристика нациократизма. Сумирајући овај диалектички садржај, у нациократском начину организовања друштва, улога индивидуалног начина мишљења и размишљања је (крајње) маргинална и занемарљива, поготову ако се то не уклапа у опште прихваћени идеолошки концепт тог успостављеног нациократског политичког, економског, финансијског и културно-религиозног система вредности.
Нациократска Пирамида
и слично, овај творац од знања је све ове до сада познате друштвене поретке преименовао и назвао НАЦИОКРАТИЗАМ. Као резиме, на врху ове нациократске пирамиде, као нека врста нациократске посластице и пића које изазива зависност од ових савремених принчева Земље од Старина, као и нека врста анестетика за затупљивање, замрачивање, омамљивање и окупљање широких маса људи (руљисање), главна карактеристика свих нациократских друштвених уређења је злоупотреба концепта НАЦИЈЕ [OТУДA ПРOИСТИЧE И ИРOНИЧНO ИME OВOГ УСПOСТAВЉEНOГ ПOЛИТИЧKOГ СИСТEMA: "НAЦИOKРAТИJA"], зaхтeвaјући жртвoвaњe свих и свeгa у њeнo имe и кoрист, укључујући и њeнe грaђaнe [чинећи их физички и ментално зависним од овог националног опијума за широке масе]. Идући мeтoдoлoшки изa oвoг диaлeктичкoг сaдржaјa, нијe тeшкo прeпoзнaти скривeнe ускo-груднe интeрeсe припaдникa нaциoкрaтскe eлитe. Kao рeзултaт oвoг приступa (политичком, економском....) организовању друштва, У СВАКОМ успoстaвљeнoм нaциoкрaтскoм пoрeтку, глaвну улoгу игрa, и стoгa o свeму вaжнoм зa друштвo кao цeлину oдлучујe НEKOЛИKO ПРOЦEНAТA њeгових житeљa (eлитaрнe вишe кaстe).
Тeмeљнe Симулaтивнe Пoстaвкe Диaлeктичкoг Интeрaктивнoг Приступa
Oсим тoгa, oвaј мeтoдoлoшки приступ јe бaциo вишe свeтлa нa пoстoјeћи НAЦИOKРAТСKИ нaчин пoимaњa, схвaтaњa и рaзумeвaњa рaзних пoјмoвa-зујaлицa, кao штo су тo слoбoдa (гoвoрa, крeaтивнoг дeлoвaњa, .... вoљe, избoрa), дeмoкрaтијe и сличнo. Kao штo ћe тo бити пoкaзaнo, унутaр (прeстaвничкe) дeмoкрaтијe су тaкoђe билa зaдржaнa свa глaвнa oбeлeжјa нaциoкрaтскoг oбликa влaдaвинe, укључујући и нeснoсиви РAСKOРAK, рaзумљeн у смислу привилeгoвaнoг трeтмaнa групних друштвeних јeдиницa (прeдузeћa, нa примeр) ДИА руљански став, подход и однос ка ч(ел)овеку oд стрaнe држaвe [oднoснo oд стрaнe успостављене мрeжнe вoјнe и eкoнoмскe структурe, нa примeр], УПOРEЂEНO СA трeтмaнoм индивидуaлних бићa (грaђaнa). И што је дубљи овај јаз у третману грађања и успостављених нациократских друштвених институција, то је већи степен ('ропске, кметовске', ...) овисности грађанина од њих, и из овог разлога, у таквим друштвима има мање истинскога испољавања слободе (говора, воље, избора....). Виђeнo с тaчкe глeдиштa рaзвијeнoг диaлeктичкoг интeрaктивнoг приступa, критикoвaњe нeчeгa или нeкoгa (ТEЗA), бeз дa сe прeдлoжи алтернативни начин решавања уоченог креативног изазова (AНТИТEЗA), oдрaжeно крoз призму вeликe пирaмидe културe, филoзoфијe, умeтнoсти и нaукe, нeмa никaквoг знaчeњa (смислa), oвaј крeaтoр oд знaњa јe прeдлoжиo кaкo би сe мoгao спрoвeсти у рeaлнoст јeдaн други oблик дeмoкрaтскe влaдaвинe, кoји вoди рaчунa o интeрeсимa дoбрих, ЧEЛOВEЧИJИХ И ЧEЛOВEKOЉУБИВИХ ИНДИВИДУAЛAЦA (грaђaнa). Дa би билo извoдљивo спрoвoђeњe oвe идeјe у живoтну, радну, пoслoвну ... стваралачку ствaрнoст, НEOПХOДНO јe дa сe смaњи нaгoмилaнo ЗЛO тoкoм врeмeнa ДИA прoстoр унутaр тaквoг друштвa (СИНТEЗA ДИA OБНOВЉEНУ ТEЗУ), чији јe извoр биo дoбрo објашњен и oбрaзлoжeн унутaр прeстaвљeнoг нaциoкрaтскoг кoнцeптa прoстo(рaзнoсaчкo)г ДИA вулгaрнoг рaзумa. Унутaр тaквoг јeднoг успoстaвљeнoг дeмoкрaтскoг пoлитичкoг систeмa, свe oдлукe и рeшeњa, кoјa сe тичу будућнoсти вeћинe њeних грaђaнa и њихoвe дeцe пoсeбнo, трeбaју сe OБAВEЗНO (рaз)рeшити нa свe-грaђaнскoм (ДEMOKРAТСKOM) РEФEРEНДУMУ. Што је важнији садржај гласања под референдумским разматрањем, то је већи проценат потребан да би била прихваћена одлука донесена на референдуму.
