|
|
|
|
Strela Vremena NASUPROT Mnoštva Strelica Vremena |
|
U ovom kreativnom članku su najpre bili predstavljeni pilari dialektičkog shvatanja vremena i prostora, a potom je kroz prizmu ovog koncepta vremena i prostora bilo razmotreno i preispitano pravolinijsko shvatanje Strele Vremena. Viđeno iz perspektive dialektičkog interaktivnog pristupa, pošto je tvoja fizička prisutnost (tela: individualni način mišljenja) okružena sa svih strana sa stvaralačkim rezultatima i iniciranim dia-procesima prošlosti [PROSTOR U VREMENU: materija ugrađena u prošlost (OVDE i SADA)], tok budućih zbivanja vremena zavisi i od skrivenih namerenosti (intencionalnosti) svih ključnih aktera. Drugim rečima, sve ove skrivene namere i namerenosti su zasada još uvek sadržane unutar Vremena u Prostoru (SADA i TAMO), što se, u skladu sa dialektičkim shvatanjem vremena i prostora, može konkretnije izraziti kao skrivena budućnost učaurena u duhu. Ili iskazano na drugi način, u ovoj fazi razvoja vremena (njihovog idejnog projekta) su samo emotivno emocionalno prisutne u spoljnim svetovima Prostora u Vremenu (OVDE i SADA), razumljeno u smislu priželjkivanog ili željenog budućeg toka odvijanja dešavanja u ovom dialektičkom shvatanju prostora i vremena [budućnost, emotivno emocionalno prisustvo dia fizička prisutnost, prošlost].
Dialektički Kreativni Radni Okvir za Orjentaciju i Navigaciju u Vremenu DIA Prostoru izražen kroz njegova Dva Parna Dialekta: Vreme u Prostoru ⇄ Prostor u Vremenu DIA Medium Vremena ⇄ Medium Prostora
Iz ovog proizilazi, da ima bezbroj ovakvih usmerenih strelica (želja) iz Vremena u Prostoru ka ciljnom Prostoru u Vremenu [spoljni dialektički svetovi materije već ugrađene u prošlost], jer svako živo biće i grupna zajednica ima pravo na ovo emotivno emocionalno "življenje života iz snova". A da li će se to ostvariti ili ne, zavisi od bezbroj faktora, uključujući i međusobni sudar i sukob ovih (skrivenih) namera i NAMERENOSTI, jer često protivreče jedna drugoj. S druge strane, raspoloživa plodna i plododonosna prostranstva ovog spoljašnjeg univerzuma za proklijavanje ovog mnoštva unutarnjih strelica (skrivenih) namera i namerenosti su veoma ograničena, a naročito u smislu njihovog daljeg uspešnog rasta i razvoja. Ako se ovome doda da su ove unutarnje strelice Vremena u Prostoru neravnomerno raspoređene i uperene ka spoljašnjem Prostoru u Vremenu, mogućnost njihovog (privremenog) odlaganja ili uspavljivanja, kao i slična razmatranja, dobija se potpunija slika opšte sprovodivosti ovih (skrivenih) ideja, namera i namerenosti u životnu, poslovnu, i društvenu stvarnost. Kao rezime, iza svake ove ideje, namere i namerenosti stoji jedan unutarnji univerzum u malom. Bilo kako bilo, iz ovih navedenih razloga, budućnost i njeni prvobitni izvori za formiranje (reke) vremena se trebaju tražiti u okvirima ovih unutarnjih prostranstava VREMENA U PROSTORU [skrivena budućnost sadržana u duhu: SADA i TAMO], pa samim tim i vreme počinje tu, dok se sve ove (skrivene) namere i namerenosti ostvaruju ili ne, u spoljnim svetovima Prostora u Vremenu (OVDE i SADA). Ili iskazano to na drugi način, sve što je zapazivo sa pet osnovnih čula je bilo prethodno osmišljeno u ovim nevidljivim i nezapazivim unutarnjim svetovima Vremena u Prostoru (SADA i TAMO), i tek je potom bilo ispoljeno i materijalizovano u spoljašnim dialektičkim svetovima Prostora u Vremenu (OVDE i SADA). Drugim rečima, ova "unutarnja" budućnost (učaurena u duhu) je eksternalizovana i materializovana, i na taj način dovodeći do kraja svoju krajnju svrhu, preobražena je (kao materija ugrađena) u prošlost.
uvod: Strela Vremena NASUPROT Mnoštva Strelica Vremena
Skriveno Znanje: Metodološko Saobražavanje DIA Poimanje (Pravo) linearnoga Prostora i Vremena, razumljeno KAO NEŠTO IZVAN NAS, ili oko nas, ali ne i unutar mene ⇄ tebe ⇄ nas
Kako je onda moguće da se vreme zapaža u smislu njegovog toka iz prošlosti u sadašnjost ka budućnosti, to jest, kao strela vremena? Kao prvo, to je uopšteno govoreći krajnji rezultat shvatanja ne samo prostora nego i vremena kao nečega izvan nas u sadejstvu sa razmatranjem ova dva mega-dialekta odvojeno jedan od drugog.
- Iz ovog razloga, da se objasni zbog čega je vreme nepovratno, odnosno ne može se kretati unazad, procesi u prirodi (primeti, izvan nas) koji se takođe odvijaju u jednom pravcu su još uvek korišteni da se razjasni ovaj fenomenon strele vremena. Jedan takav analogni koncept u fizici je da stvari teže ka entropiji, to jest, postaju sve više i više haotične kako vreme prolazi. Iz ovoga sledi da ako se pretpostavi da je kosmos zatvoreni sistem, njegova entropija (stepen nereda) ne može se nikada smanjiti. Drugim rečima, kosmos se ne može vratiti u tačno isto stanje u kojem je bio u ranijoj tački razvoja, i iz ovog razloga, vreme se ne može kretati unazad.
- Drugo objašnjenje je da prirodni svet sledi zakone termodinamike. Drugi zakon termodinamike kaže da u okviru izolovanog sistema, entropija sistema ostaje konstantna ili se povećava, rezultat čega je termodinamičko objašnjenje strele vremena. Kao jedan primer, zamisli kutiju gasa u kojoj su sve čestice prvobitno postavljene u jednom uglu (uređeno stanje). Vremenom bi ove čestice gasa prirodno pokušale da napune celu kutiju (neuređeno stanje). Ali kada bi se pokušalo vratiti sve te čestice u prvobitno uređeno stanje, to bi zahtevalo trošenje dodatne energije. Drugim rečima, ovaj obratni proces da se pokrene sam od sebe je nemoguć, odnosno ovo prvobitno stanje čestica u ovoj kutiji gasa je nepovratno, pa takođe iz ovog "termodinamičkog" razloga, ni vreme se ne može kretati unazad.
Ova tipično suvoparna, naučna objašnjenja u svrhu davanja odgovora zbog čega se vreme zapaža u smislu njegovog toka iz prošlosti u sadašnjost ka budućnosti ( Strela Vremena ), ne samo da mi nije dalo zadovoljavajući odgovor, nego me je nadahnulo i dodatno motivisalo da napišem ovaj kreativni članak. Drugim rečima, umesto da se i ja uključim u ova jalova nastojanja da se odbrani koncept Strele Vremena, ja sam ne samo osporio postulate nego i podrio stubove ove zastarele pravolinearne koncepcije vremena (i prostora). Ili iskazano na drugi način, preusmerio sam ovu naučnu debatu iz fizičkog univerzuma u mnogo relevantnija ispoljavanja koncepta Strele Vremena unutar društvenog univerzuma, kao i njegov uticaj na svakodnevna društvena dešavanja. Sve se ovo takođe može izvući odnosno zaključiti iz (šireg) konteksta ovog dialektičkog shvatanja vremena i prostora. U narednim poglavljima će biti obrazloženo zbog čega vreme (dia prostor) proishodi iz ovih nevidljivih, dalekih, neočekivanih, nepoznatih, skrivenih, unutarnjih svetova Vremena u Prostoru [SADA i TAMO, kao budućnost ukukuljena i skrivena u duhu] da bi se to potom ispoljilo u spoljnim svetovima Prostora u Vremenu [OVDE I SADA kao materija ugrađena u prošlost], što u potpunosti protivreči pravolinijskom shvatanju Strele Vremena: prošlost → sadašnjost → budućnost. Tek onda u ovom širem kontekstu ima smisla dalje stvaralački razmatrati koncept "Strele Vremena NASUPROT Mnoštva Strelica Vremena", kao i ostale nerazrešene nepoznanice u vezi sa ovom veoma složenom problematikom pravolinearnog razumevanja vremena i prostora. Ukratko, pravolinearno shvatanje vremena i prostora je daleko složenije i komplikovanije nego što to koncepcija "Strele Vremena" obuhvata, a koja se u ovom kreativnom članku stvaralački razmatra i preispituje.
Za jedan dublji uvid u ovu znatno širu temu, pročitajte kreativni članak: Završne Misli, s posebnim Osvrtom na stvarna Dešavanja u Pravolinearnom Shvatanju Vremena i Prostora. Imaj na umu da su sva dosadašnja (naučna) shvatanja prostora i vremena utemeljena na (spoljnim) fizičkim (materijalnim) ispoljavanjima prostora i vremena. Jedan od mnogih drugih razloga za ovo isključivo spoljašnje razumevanje ovih ključnih koncepata, na kojima se sve ostalo zasniva i nadograđuje, bio je taj jer su oni obuhvatali ogromna spoljašnja prostranstva fizičkog prostora i vremena, koji su se mogli matematički izraziti, objasniti, o njima rasuđivati, i razumeti. S druge strane, pošto je dialektičko shvatanje vremena i prostora [duh, razum dia um, materija] zasnovano na izgubljenom skrivenom znanju, ne samo lingvistički aspekti ovog drevnog znanja već i njegovi slikovito razumljivi dialekti ponovo su izašli na videlo radi dalje metodološke razrade, opisivanja, i objašnjavanja ovih unutarnjih, nepoznatih, nepojmljivih, nevidljivih, skrivenih dialektičkih svetova Vremena u Prostoru. Istovremeno, predstavljen je takođe razumljiv način komunikacije [zvezdolikom, stvaralačko interaktivnom međuigrom trouglova], kako unutar ovog skrivenog Vremena u Prostoru (SADA i TAMO) tako i izvan njega sa svuda prisutnim ispoljavanjima Prostora u Vremenu (OVDE i SADA). Pošto je pravolinearno shvatanje prostora i vremena duboko ukorenjeno u svim dominantnim jezicima u smislu nečega izvan nas, promena sintakse i semantike modernih jezika je izuzetno težak poduhvat. Pogotovu je to neizvodljivo unutar širih slojeva ljudi zbog odgovarajućih duboko ukorenjenih načina razmišljanja i rasuđivanja, jer svaka redefinicija vremena i prostora suštinski menja i pogled na svet, pa samim tim i semantiku savremenih jezika.
Drevno slikovito Prikazivanje dialektičkog Shvatanja Večnosti i Beskonačnosti
Večnost DIA Beskonačnost, simbolički predstavljena kao olančane Karike Četiri Elementa
Koncept Dialektičkog Univerzuma: Uporedi Kreativna Prostranstva ove Četvero-Trouglaste Zvezde sa Simboličkim Prestavljanjem Večnosti DIA Beskonačnost
Iz svega ovog proizilazi da je drevni način slikovitog predstavljanja dialektičkog shvatanja večnosti (8) i beskonačnosti (∞) u smislu okretanja, zavojivanja i izvrtanja Prostora u Vremenu oko centralne ose gde se spaja sa Vremenom u Prostoru, kao i Prostornog Medijuma (razum dia um) oko centralne ose gde se dodiruje sa Medijumom Vremena (emotivno emocionalno prisustvo dia fizička prisutnost), nije bila nikakva slučajnost. Naprotiv, moglo bi se reći da je to bio način da se slikovito predstavi i dočara ovaj obrnuti s brda s dola (naopaki) način shvatanja, iskazivanja, i ispoljavanja vremena (i prostora). Ukratko, s obzirom na činjenicu da je ovo "naopačke" posmatranje i zapažanje događaja, koji se odvijaju u Prostoru i Vremenu, široko rasprostranjeno, što pokazuje i ovo argumentovano osporavanje opšte prihvaćenog toka vremena kao "Strele Vremena", pravi razlozi za to se detaljnije razmatraju u ovom kreativnom članku. Drugim rečima, upravo zbog ovog tipičnog uočavanja sa zakašnjenjem svega oko nas, [takođe uzrokovano sa fizičkim ograničenjem maksimalne brzine kretanja svetlosti], sve se često izvrće naopačke i naglavačke, i kao takvo jednostrano, necelovito, nedorečeno, i nepotpuno zapažanje se potom (lažno) predstavlja u smislu da upravo tako funkcionišu svet i (apstraktna i nezapaziva) stvarnost oko nas. Kao rezultat toga, oko ove minijaturno izvrnute centralne ose formira se i živopisna ilustracija dialektičkog konceptualizovanja večnosti (8) i beskonačnosti (∞) u malom. Imaj pri tome u vidu da je ovo uobičajeno predstavljanje večnosti (8) dia beskonačnost (∞) potpuno idealizovano odnosno neprimetno zbog potpunog pravolinearizovanja svega ovoga što sam prethodno pokušao rečima da dočaram. Bez obzira na ovu neuočljivost (simboličke) izvrnutosti sadržane u ovoj grafičkoj ilustraciji "Večnosti DIA Beskonačnost, simbolički predstavljenoj kao olančane Karike Četiri Elementa", upravo unutar nje se odvijaju i dešavaju sva ova prethodno pomenuta i opisana zbivanja. Drugim rečima, večnost (8) dia beskonačnost (∞) je prevelika i za dialektičko sažimanje takvog jednog neizrazivog opsega vremena i prostora. Rastojanja između ovih olančanih karika predstavljale su u stvari odstojanja odnosno razlike u merenju uočenih odstupanja vremena i prostora.
Dialektičko Uopštavanje (Trougao-lizacija) Večnosti DIA Beskonačnost
Ovi eliptični prikazi večnosti (8) dia beskonačnost (∞) su još više pojednostavljene njihovom dodatnom transformacijom u trouglove (trouglizacija), jer je i ovo teško izraziti u dialektičkom smislu. Pošto je i ovaj trougaoni vid predstavljanja večnosti i beskonačnosti još uvek nepodesan, odnosno previše složen i komplikovan, za međusobno razumljivo slikovito prikazivanje, interakciju, i komunikaciju sa sastavnim dialektima vremena i prostora, ova trougaona slikovna predstava je dodatno uprošćena. Ukratko, formiran je radni stvaralački okvir uprošćenog dialektičkog shvatanja večnosti i beskonačnosti (⊠). Prethodno pomenuta nagomilana dialektička odstupanja vremena i prostora unutar večnosti (8) dia beskonačnost (∞) su bila poništena odnosno zanemarena. Ovo je urađeno na taj način što je kvadar ili kvadrat diagonalno presečen poprečno na četiri trougaonika (dialekta) zbog prethodno pomenute jednostavnije međusobne pravolinijske komunikacije ovih (pokrenutih) trouglova, kao i lakše interpretacije ove dve različite koncepcije vremena "I - DIA" prostora, u koji su potom smeštena četiri primarna elementa: vatra, zemlja, vazduh, voda. Za dodatne informacije vezano za stvaranje i razvoj Dialektičkog Kreativnog Radnog Okvira za Orjentaciju u Večnosti Vremena DIA Beskonačnost Prostora, pročitajte: Dialektički Kreativni Okvir.
Strela Vremena NASUPROT Mnoštva Strelica Vremena
Iako se na prvi pogled, unutar ruljanskog i grupnog medijuma vremena (SADAŠNjOST), stečenog bez jednog dubljeg uvida u ovaj veoma složeni dialektički, interaktivno kreativni sadržaj, čini da vreme sledi linearnu (kružnu ○ ili eliptičnu) putanju vremena (točak vremena), ili pravolinijsku putanju vremena (reka vremena), to jest, prošlost ⇢ sadašnjost ⇢ budućnost (strela vremena), to nije tako u dialektičkoj (promenjivoj) stvarnosti. Ovo izolovano, jednostrano shvatanje vremena ("reka vremena ili točak vremena"), zanemaruje u potpunosti činjenicu da svako odvojeno razmatranje mega-dialekata vreme i prostor, kao i njihovih sastavnih dialekata, ne bi se trebalo koristiti za stvaranje krutih dogmatskih ubeđenja, a zatim koristiti ta uverenja za izazivanje ili stvaranje neke vrste kolektivne hipnoze. Ukratko, kada se dogme zasnuju na nečemu tako suštinskom, kao što je to vreme i prostor, to zadire u samu suštinu svega zamislivog, iskazanog ili ispoljenog, jer se na tome sve ostalo temelji i nadograđuje. Kao rezultat ovog dogmatskog preubeđenja, ovo se urezuje tako duboko ne samo u razum dia um ljudskih bića nego i u samu bit njihovih unutarnjih bića. To je uočljivo i po tome da ih je ne samo krajnje teško istisnuti odatle nego i doći na samu ideju da se i posumnja u istinitost i verodostojnost takve dogme, a kamoli da se ona opovrgne. Bez obzira na sve ovo prethodno rečeno, ovo duboko urezano, pa time i široko rasprostranjeno tumačenje strele vremena je osporivo (diskutabilno), kako sa gledišta metodoloških postavki i pretpostavki dialektičkog interaktivnog pristupa, тако и са становишта изведених емпиријских доказа из (животне) стварности.
Razlog za ovo neslaganje ili osporavanje valjanosti koncepta "Strela Vremena" može se naći ne samo u razmatranju i shvatanju prostora i vremena kao odvojenih jedno od drugog, već pre svega u zapažanju i poimanju njih kao nečega izvan nas, ili oko nas, ali ne u meni ⇄ tebi ⇄ nama. Pogotovu se ovo odnosi na dogme koje su izvedene iz neadekvatne ili površne upotrebe pet osnovnih čula (koristeći ih van njihovog korisnog dometa). Drugim rečima, stvarna suština ova dva mega-dialekata je u njihovoj međuigri, interakciji, i uzajamnom sadejstvu, o čemu će biti više rečeno u narednom poglavlju. Razmotreno s tačke gledišta ovog metodološkog pristupa (dialektički interaktivni pristup), suština svakog razmatranog dialektičkog sadržaja, ne samo da nije u njegovoj tezi (vreme), niti u njegovoj antitezi (prostor), i zbog toga nije ni u njihovoj sintezi (vreme ↔ prostor), već u njihovoj sveobuhvatnoj obnovljenoj tezi, razmatranog i preispitivanog stvaralačkog sadržaja (suštini do tada rečenog). U dialektičkom shvatanju vremena i prostora, ovo je izvedeno iz konačnog kreativnog ishoda dialektičke međuigre njegova četiri ključna koncepta (interaktivno kreativna ključna-dialekta): Vreme u Prostoru ⇄ Prostor u Vremenu ⊠ Medijum Vremena ⇄ Medijum Prostora [Obnovljena Teza, poželjno na višem nivou dialektičkog shvatanja vremena i prostora, dialektički razmatrana i osporavana sa mnoštvom antiteza sve dok se ne postigne Privremeni zaključak Vremena u Prostoru, u vremenu dia prostor].
Apstraktni Metodološki Kreativni Radni Okvir: Četiri Ključna Koncepta Dialektičkog Shvatanja Vremena i Prostora, izražena kroz njegova Dva Parna Dialekta: Vreme u Prostoru ⇄ Prostor u Vremenu DIA Medium Vremena ⇄ Medium Prostora
Kao rezultat svega prethodno navedenog, moglo bi se osporiti svim pobornicima ovog pravolinearnog shvatanja vremena sa argumentacijom da njihovo zapažanje protoka vremena (sa pet osnovnih čula) u okviru spoljnih svetova Prostora u Vremenu u vidu pravolinijske strele vremena (⇢) je daleko bolje predstaviti sleđenjem ovog njegovog toka iz prošlosti u sadašnjost kao "prošlost ← sadašnjost", i onda ga rastaviti (⇄↵) odnosno preokretanjem usmeriti ga nazad u budućnost. Štaviše, pažljivom razmatranjem šireg konteksta događaja okolo ovog kontejnera (sadašnjosti), tek tada ćete primetiti da se ovo izvorno ispoljavanje pravolinearnog vremena ne kreće u smeru kazaljke na satu, to jest kao strela vremena (prošlost → sadašnjost → budućnost), nego u suprotnom smeru: prošlost ← sadašnjost ← budućnost. Drugim rečima, prošlost se "svakodnevno" sve više i više nepovratno udaljava od kontejnera sadašnjosti dok joj se istovremeno ova spoljašnja (imaginarna) budućnost približava istim tempom. Za dodatne informacije, pročitajte poglavlje "Nova Otkrića i Saznanja u okviru Pravolinearnog Shvatanja Vremena i Prostora". Kao rezultat ovog pristupa, nešto što se prividno čini (Prostor u Vremenu) jednom akteru ove dialektičke međuigre vremena i prostora kao sadašnjost (SADA i OVDE), na primer, sada i ovde na velikoj pozornici pevam pesmu iz dubine moje duše, drugom ovo isto što sluša izgleda kao prošlost zbog njihovih razdvojenih Dialektičkih Medijuma Vremena i Prostora, kako vremenski tako i prostorno. Naročito je to primetno na velikim razdaljinama, pa usled toga proishodi i različito zapažanje i shvatanje protoka vremena i prostora. Drugim rečima, stvarno SADA (u TAMO) se nalazi unutar svakog od njih [vlastito Vreme u Prostoru, odnosno tamo gde budućnost izvire i počinje], a ne izvan njih: sled događanja i praćenja događaja u (Prostoru u) Vremenu, jer se ovde radi o vremenskom sledu dešavanja u spoljnjem materijalnom (fizičkom) prostoru. Viđeno sa ove redefinisane pravolinijske tačke gledišta, unutar vanjskog Prostora u Vremenu (materija ugrađena u) prošlost se odbija od sadašnjosti odnosno preciznije odbija se od nekog vida ispoljavanja materije ugrađene u prošlosti.
Uloga Čula Vida u Nastanku Koncepta Strele Vremena
Temeljne Simulativne Postavke Dialektičkog Interaktivnog Pristupa
Uostalom, na ovaj prethodno opisani pravolinijski način funkcioniše i čulo vida, koje je jedino u stanju da reaguje na odbijanje (← refleksiju) svetlosti (⇄), kao i da to zapazi i registruje kao takvo, dok prvobitna, početna ili izvorna putanja svetlosnog zraka (→) ostaje van domašaja ljudskog čula vida. Pošto je način mišljenja i razmišljanja većine ljudi zasnovan na fizičkim činjenicama zapazivim sa njihovih pet čula, "to što vidim, u to i verujem" u ovom konkretnom slučaju, onda i nije neko veliko iznenađenje, da je tumačenje događanja okolo njih kroz preusku prizmu njihovih pet čula, tako duboko urezano u njihovu svest i podsvest. Uostalom, ovih pet osnovnih ljudskih čula su oduvek igrali dominantnu ulogu u oblikovanju njihovih pogleda na svet koji ih okružuje. Tako na primer, uprkos prethodno navedenim manjkavostima dalekosežnosti čula vida, i zaključcima izvedenim na osnovu toga, ovo je odigralo odlučujuću ulogu tokom formiranja ove opšte prihvaćene Strele Vremena (prošlost ⇢ sadašnjost ⇢ budućnost). Ukratko, ovo neuočavanje prvobitne, izvorne strelice svetlosnog zraka (budućnost → sadašnjost → prošlost), to jest Izvorne Strele Vremena, je nadomešteno prostim zaokretanjem strelice reflektovanog svetlosnog zraka (budućnost ← sadašnjost ← prošlost) u Strelu Vremena (prošlost → sadašnjost → budućnost). Ovo je samo jedan primer prethodno obrazloženog izvrtanja (iskrivljavanja) činjenica odnosno prikazivanja događaja oko nas naopačke kao rezultat preteranog oslanjanja na sposobnosti pet osnovnih čula bez dubljeg uvida u njihova inherentna ograničenja. Prethodno obrazloženo poimanje strelice vremena (⇢), potvrđuje i pravilna interpretacija Ajnštajnovog shvatanja fizičkog prostora i vremena ("Prostor u Vremenu"). Ukratko, mereno i izraženo brzinom kretanja svetlosti, gde god se baci pogled (okolo, iznad, ispod sebe: tvoja fizička prisutnost) iz (OVDE unutar) svog SADA zapažaju se stvaralački ishodi, koji su već odigrani u prošlosti (a ne u budućnosti). Drugim rečima, sa pet osnovnih čula zapažaju se raličita spoljašnja ispoljavanja materije već ugrađena u prošlosti (OVDE i SADA).
Dialektički Kreativni Radni Okvir za Orjentaciju u Večnosti Vremena DIA Beskonačnost Prostora odražen kroz Prizmu Dialektičkog Medijuma Vremena i Prostora
Ako pažljivo pogledate Dialektički Kreativni Okvir za Orjentaciju u Večnosti Vremena DIA Beskonačnost Prostora, primetićete da niti je putanja prostora niti je pravac protoka vremena prikazan kao prava linija ( strela vremena ), nego su ove linije na njegova četiri kraja (ugla) prelomljene i preusmerene da bi se spojile formirajući bezbroj sve manjih i manjih pravouganika (gradivnih blokova) ove zamišljene piramide dialektičkog shvatanja vremena i prostora. Kao rezultat ovog slikovitog prikaza, budućnost i prošlost su u medijumu vremena i prostora doživljene kao nešto iza ugla ove piramide, ili ovog pravougaonika, ako tako vidiš ovu sliku, a ne pravolinijski u smislu strele vremena (prošlost ⇢ sadašnjost ⇢ budućnost). Nadam se da je sada lakše razumeti, zbog čega u dialektičkom shvatanju vremena je budućnost navedena kao početni dialekt a ne prošlost, kao i zbog čega sastavni dialekti vremena nisu poredani pravolinijski, nego su jednostavno razdvojeni jedan od drugog koristeći zarez, iako bi to moglo biti slikovito prikazano kao budućnost └── emotivno emocionalno prisustvo dia fizička prisutnost (Medijum Vremena) ──┘ prošlost, gde su budućnost i prošlost slikovito prestavljeni kao nešto iza uglova ove dialektičke piramide mega-vremena i mega-prostora.
Pet Osnovnih Čula: Mutivode ili jedno korisno Pomagalo za valjanu Orjentaciju i Navigaciju u Vremenu i Prostoru
Dialektički Kreativni Radni Okvir za Orjentaciju u Večnosti Vremena DIA Beskonačnost Prostora
Obratite posebnu pažnju na ovo interaktivno sadejstvo između tvoje fizičke prisutnosti unutar (juridikscionih granica) Prostora u Vremenu (OVDE i SADA), a što se može zapaziti i sa pet osnovnih čula, i nevidljivog emotivno emocionalnog prisustva unutar raznih ispoljavanja Vremena u Prostoru (SADA i TAMO), a koje se može samo intuitivno predosetiti (ili naslutiti), kao i osetiti sa dva (dodatna) čelovečija čula [čulo intuicije i čulo unutarnjeg osećanja sebe], u dialektičkoj međuigri sa odgovarajućim prostornim medijumom (razum dia um). Primeti takođe da su u ovom užem kontekstu Prostora u Vremenu, tvojih pet osnovnih čula samo jedno veoma korisno pomagalo za lakšu orjentaciju i navigaciju u spoljnjem svetu koji te okružuje, kao i da se lakše nosiš sa problemima i izazovima koji nastaju unutar toga, razumljeno u smislu njihovog korisnog (zdravosmislenog) opsega i dometa. Iz ovog takođe proishodi, da prekomerno oslanjanje na ovih pet čula, bez valjane obrade i interpretacije ovih čulnih zapažanja u dialektičkom medijumu prostora i vremena, je takođe doprinelo nastanku koncepta strele vremena, koja započinje u prošlosti (a ne u budućnosti). Nakon svega prethodno rečenog, samo po sebi se nameće pitanje, ko to može osporiti ili tvrditi da se tok vremena ne može preusmeriti u bilo kom pravcu? Naročito, ako se razmatra odvojeno od odgovarajućih sastavnih dialekata prostora, i isključivo kao nešto izvan nas. Drugim rečima, posle ovih demonstriranih umeća mentalne akrobatike, nije nikakvo iznenađenje pojava mogućnosti kretanja opet pravolinijski napred ka nekoj zamišljenoj (fiktivnoj) budućnosti unutar ovih spoljnih materijalnih svetova u kojima je i dalje absolutni vladar (materija već ugrađena u) prošlost. Uostalom, zapaženo je da kvantitativne jednačine u oblasti fizike (elementarnih čestica) funkcionišu jednako dobro bez obzira da li se vreme kreće unapred u budućnost (pravolinijsko shvatanje vremena) ili unazad u prošlost. Uprkos ovome, uopšteno je prihvaćeno da vreme u prirodnim svetovima sledi samo jedan pravac [strela vremena: prošlost ⇢ sadašnjost ⇢ budućnost], što i nije neko iznenađenje s obzirom na to kako se formira preovladajući način mišljenja u okviru ovog jednostranog i nepotpunog ruljanskog i grupnog načina shvatanja sadašnjosti kao sveopšteg medijuma vremena.
Kao što je to bilo demonstrirano u prethodnim poglavljima ovog kreativnog članka, ovde se ponovo brka apstraktno poimanje mega-vremena i mega-prostora sa konkretnim ispoljavanjima njihovih sastavnih dialekata u svetovima dialektika. Iako i u Ajnštajnovom shvatanju prostora i vremena, razmatranje ovih pojmova odvojeno jedno od drugog nema nikakvog smisla i značaja, to se još uvek zanemaruje i previđa, kao što se zanemaruje i metodološka pravolinijska relacija između uzroka i posledice (Uzrok → Posledica). U spoljašnjem konkretnom, fizičkom smislu, ovo je izraženo kao bespovratno transformisanje i preobraženje unutarnjeg Vremena u Prostoru (Uzrok) u spoljni Prostor u Vremenu (Posledica). Drugim rečima, ovde se radi o bespovratnom prelasku uz kratkotrajni bljesak skrivene, učaurene Budućnosti u Duhu (SADA i TAMO) u neki vid zapazivog fizičkog ispoljavanja Materije ugrađene u Prošlost (OVDE i SADA). Iz ovog proizilazi da koncept strele vremena nije bio usklađen sa ovim najnovijim konceptima vremena i prostora, kako u suštinskom tako i u metodološkom pogledu, to jest, ostao je jednostran, nepotpun, nedorečen i metodološki nedosledan. Sve ovo prethodno objašnjeno i obrazloženo je duboko ukorenjeno u svim dominantnim jezicima, koji su zasnovani na pravolinijskom poimanju prostora i vremena u smislu nečega izvan nas u interakciji sa razmatranjem ova dva mega-dialekta odvojeno jedan od drugog.
- Ako se dublje razmotri i izanalizira sadržaj jedne tipične rečenice vezano za neku (planiranu) buduću aktivnost, naprimer, "Sledeće nedelje ići ću u Mančester da posetim moju kćerku i unučad.", primetno je da je podrazumevan ili ponovo izostavljen preduslov za ostvarenje ove tvoje unutarnje želje ili namere (kondicional). Drugim rečima, cela rečenica bi glasila: "Ako budem živ i zdrav, ili ako se ništa nepredviđeno ne dogodi, sledeće nedelje ići ću u Mančester da posetim moju kćerku i unučad." Iz ovoga jasno proizilazi da će se ova tvoja unutarnja želja, namera ili plan, odnosno hronološki zacrtani događaj u spoljašnjem kalendaru ostvariti samo ako se ovaj preduslov (kondicional) ispuni.
- Takođe bi se pre moglo reći da i ti i tvoji potomci zapravo čekate ovaj dan (datum u spoljnjem kalendaru) nego što se krećeš duž ove zamišljene linije vanjskog (prostora i) vremena. U svakom slučaju, ne slediš ovu strelu vremena vezano za ovaj vanjski budući događaj, viđeno i razmotreno iz tvoje individualne perspektive. Naprotiv, ovo spoljašnje bezlično zapažanje i hronološko registrovanje niza događaja (vremenske linije) u smislu ove pravolinijske strele vremena (prošlost → sadašnjost → budućnost) je krajnji rezultat ruljanskog i grupnog načina poimanja pravolinijskog vremena (i prostora) kao nešto izvan nas u interakciji sa razmatranjem ova dva mega-dialekta odvojeno jedan od drugog. Drugim rečima, ovo spoljnje, bezlično zapažanje i hronološko registrovanje sleda događaja pomoću nekog vida ispoljavanja stvarnog ili fiktivnog vanjskog kalendara u smislu sleđenja ove pravolinijske strele vremena (prošlost → sadašnjost → budućnost) će se nastaviti sa tobom ili bez tebe u okviru nje, to jest, bez obzira da li će se ova tvoja unutarnja želja, namera ili plan ostvariti ili ne.
- U međuvremenu, nastavićeš sa svojim uobičajenim aktivnostima, ili sa rešavanjem neplanirano iskrslih i nepredviđenih scenarija i situacija u ovom dialektičkom poimanju vremena i prostora, gde je svaka tvoja aktivnost [dialektička strelica vremena (i prostora)] zavisna od prethodno pomenutog preduslova (kondicionala). Na primer, ići ćeš na posao, otići ćeš sa suprugom u bioskop, restoran, posetiti neki sportski, umetnički, ili kulturni događaj i manifestaciju i tome slično. Ukratko, sve dok ne dođe unapred planirani dan tvoje posete, možeš jedino biti emotivno emocionalno prisutan kod svoje kćerke i unučadi unutar svog dialektičkog medijuma prostora i vremena, ili u virtualnom smislu koristeći razpoložive načine (žičane) komunikacije s njima. Drugim rečima, tek kada dođe taj željeni dan u ovom spoljašnjem kalendaru, ti ćeš krenuti ka željenom odredištu (Mančester) odnosno kretati se dialektički u prostoru i vremenu sve dok se ne ostvari ova tvoja ranije planirana unutarnja želja ili namera, odnosno sve dok se ne sretneš (u fizičkom smislu) sa svojim najdražim, bilo na aerodromu, pristaništu, autobuskoj ili željezničkoj stanicili ili u njihovom porodičnom domu.
- Iz svega prethodno rečenog proizilazi da tek kada nestane ovaj jaz između vašeg emotivno emocionalnog prisustva u vašem prostornom medijumu (razum dia um) i vaših razdvojenih fizičkih prisutnosti, ova tvoja unutarnja namera i (vaša zajednička) želja se konačno ispunjava. Ili iskazano to na drugi način, ova tvoja unutarnja budućnost [skrivena i umotana u duhu odnosno ispoljena u duhovnom smislu] je završila svoju misiju spoljašnjim činom njenog prelaska i transformacije u (materiju ugrađenu u fizičkom smislu u] prošlost. Drugim rečima, ovo skriveno unutarnje Vreme u Prostoru (SADA i TAMO) je preobraženo u spoljašnji Prostor u Vremenu (OVDE i SADA), što je takođe vidljivo i zapazivo sa pet osnovnih čula.
Ovaj tvorac od znanja se nada da je uspeo predstaviti, predočiti i dočarati činjenicu da je jednostrano viđenje ili traženje budućnosti u ovim spoljašnjim prostranstvima vladavine (materije ugrađene u) prošlosti iluzorno i samo-zavaravajuće [pogotovu viđeno s individualne tačke gledišta ovog složenog koncepta pod stvaralačkim razmatranjem]. Pre bi se moglo reći da se ovde radi o jednom manjem ili većem kratkotrajnom (ali i silnom) bljesku unutarnje i do tada skrivene budućnosti (u duhovnom smislu) u ovim spoljašnjim prostranstvima Prostora u Vremenu, iako ponekad ima silinu Super Nove.
- Kao jedan primer, samo pokušaj zamisliti ovaj bljesak izliva osećanja i podhodajušćih emocija tokom ovog susreta i sjedinjenja članova ove šire porodice, koje je bilo pod stvaralačkim razmatranjem, razumljeno u smislu ove interaktivno kreativne međuigre Vremena u Prostoru sa Prostorom u Vremenu u okviru (njihovog zajedničkog) dialektičkog medijuma vremena i prostora.
Štaviše, ovome bi se moglo dodati da se njihove pojedinačne dialektičke strelice vremena i odgovarajućeg prostora zapravo tek sada usmeravaju i objedinjuju u najvećoj mogućoj meri, shvaćeno u smislu njihovog zajedničkog učešća i delovanja u okviru ovog (ograničenog) Prostora u Vremenu. Ovo se postiže usklađivanjem njihovih individualnih dialektičkih strelica sa uobičajenim tokom ove spoljašnje strele vremena, na primer, u smislu zajedničkog provođenja vremena (DIA odgovarajući prostor). Naravno, pošto je ovo ponovo vaša (zajednička) želja ili namera, što neizbežno povlači i odgovarajuću neizvesnost, ne može se (u potpunosti) isključiti uticaj nepredviđenih okolnosti na ove vaše zajedničke planove. Ili iskazano na drugi način, ovde se ne radi samo o usklađivanju stvarnih događaja sa vašom hronološkom linijom vremena, kao i o registrovanju planiranih događaja u vašoj zamišljenoj vremenskoj liniji ovog spoljašnjeg predstavljanja prolaska vremena u obuhvaćenom prostoru, nego i o usklađivanju sa hronološkim razvojem događaja i planiranim aktivnostima na "svakodnevnom" nivou u okviru opšteg (i univerzalnog) medijuma ili kontejnera sadašnjosti. Nadam se da ste primetili ovo skriveno ispoljavanje Strele Vremena odnosno davanje smernica od strane onih koji delimično ili skoro potpuno kontrolišu ovaj kontejner sadašnjosti na raznim nivoima društvenog organizovanja. Iako se i ovo može lako objasniti sa međuigrom četiri ključna dialekta dialektičkog shvatanja vremena i prostora, jer i ove smernice (ovog ispoljavanja Strele Vremena) su nastale dialektičkom međuigrom unutarnjeg Vremena u Prostoru sa spoljašnjim Prostorom u Vremenu u Dialektičkom Medijumu Vremena i Prostora ovih ključnih aktera (sa imenom i prezimenom ili pseudonimom), to ne menja činjenicu da su (ključna) dešavanja u ovom (naciokratskom) kontejneru sadašnjosti daleko udaljena od (korisnog) dometa većine ljudi, zatvorenih u njemu.
Sve ovo me podseća na prethodno opisani pravolinijski način funkcionisanja čula vida, koje je jedino u stanju da reaguje na odbijanje (← refleksiju) njihove svetlosti ili svetosti (⇄), kao i da to zapazi i registruje u hronološkom dnevniku (važnih) događaja, dok (izvorna) ključna putanja njihovog uzvišenog svetlosnog zraka (→) ostaje van domašaja (čula vida) čelovečijeg bića. Iz ovog se može zaključiti da je koncept Strele Vremena čedo društvenog univerzuma, duboko urezano u razum i um (prvobitnih) ljudi, koje tek mnogo kasnije preseljeno u fizički univerzum kao pravolinearno ispoljavanje (Strele) Vremena. Rekapitulirajući ovaj veoma složeni dialektički sadržaj koji se stvaralački razmatrao i preispitivao vezano za pravolinijsko shvatanje Strele Vremena [ruljanski i grupni način mišljenja] naspram njenih mnogobrojnih dialektičkih ispoljavanja [individualni ili pojedinačni način mišljenja i razmišljanja], čak i odroni na putu, klizišta, zemljotresi i ostale prirodne nepogode i katastrofe [Prostor u Vremenu: OVDE i SADA] su rezultat (dugotrajne) pripreme i stvaranja preduslova skrivenim delovanjem četiri elementa [skriveno (začaureno) Vreme u Prostoru: SADA i TAMO], koje je postaje vidljivo tek nakon njihovog ispoljavanja u spoljašnjem Prostoru u Vremenu. Viđeno iz perspektive dialektičkog shvatanja vremena i prostora, kada se skrivene i nezapazive namere i namerenosti aktera Vremena u Prostoru (SADA i TAMO) vanjski ispolje i fizički ostvare OVDE i SADA (Prostor u Vremenu: materija ugrađena u prošlost), onda je nepovratan ovaj dialektički proces (promena, a ne pravolinijskog ili linearnog kretanja u vremenu ILI prostoru), jer su i vreme i prostor konkretnim ispoljavanjem njihovih sastavnih dialekata stopljeni, integrisani i prožeti jedno s drugim.
- Nadam se da je sada lakše razumeti zbog čega je pravolinijska relacija između Uzroka i Posledice nepovratna u životnoj stvarnosti, jer je usled međusobnog prožimanja došlo do dialektičke promene stanja sastavnih dialekata vremena i prostora, a ne unutar vremena ili u okviru razmatranog prostora. Drugim rečima, sada je mnogo jasnije zbog čega je razbijanje jajeta da bi se napravio omlet, čim se raširi i napuni zagrejani tiganj, nepovratan dia-proces, odnosno nikada se više neće vratiti u oblik jajeta (sa originalnom ljuskom).
Ili iskazano to na drugi način, ovaj fizički (materijalni) događaj i ispoljavanje konstitutivnih dialekata vremena i prostora je urezano u memoriju ovog dialektičkog shvatanja vremena i prostora. Štaviše, duboko urezana emotivno emocionalna dešavanja u dialektičkom shvatanju vremena i prostora se ne mogu ni tako lako izbrisati. Drugim rečima, iako je ovo jedan nepovratni ishod u Prostoru u Vremenu, to ne znači da se izbrisano, izgubljeno ili zaboravljeno ne može kasnije ponovo oživeti (Vreme u Prostoru), u manjem ili više autentičnom vidu ispoljavanja nečega već odigranog u ovom dialektičkom shvatanju vremena i prostora. U prilog tome ide i ponovno oživljavanje ovog predrevnog metodološkog pristupa (dialektički interaktivni pristup), kao i dialektičkog shvatanja vremena i prostora, kao važnih sadržaja i pilara izgubljenog skrivenog znanja, iz unutarnjeg Vremena u Prostoru (budućnost učahurena i skrivena u duhu). Za dodatne informacije, pročitajte, Koncept Retrospektivnog Prisećanja i Podsećanja: Dialektičko Poimanje Duhovne DIA (Raz)Umne Inteligencije.
- Nadam se da će te čitajući ovaj grozd kretivnih članaka posvećenih konceptu retrospektivnog sećanja, podsećanja, i prisećanja lakše razumeti zbog čega se Prostor u Vremenu (Posledica) u fizičkom smislu ne može vratiti odnosno ponovo transformisati u Vreme u Prostoru (Uzrok), to jest, sve dok se ne nađe neki način da se rekonstruiše prvobitno stanje Vremena u Prostoru, kao što se to dešava, na primer, nakon biološke smrti nekog živog bića razdvajanjem njegovog (duhovnog) unutarnjeg bića od (fizičkog) mrtvog tela (Prostor u Vremenu). Ali i u ovom slučaju, pošto je došlo do dia-promena u unutarnjem biću (skriveno Vreme u Prostoru), bilo u pozitivnom ili negativnom smislu, čak i kada bi se i svi ključni akteri njegovog prethodnog života vratili na ovu životnu (kreativnu) scenu, njegov životni tok ne bi bio u potpunosti indentičan prethodnom. Ukratko, sledio bi sličnu životnu sudbinu ili (zlu) kob, u zavisnosti od nastalih dia-promena u unutarnjim bićima svih ključnih aktera ove nove dodeljene životne sesije.
- Nadam se takođe da je sada lakše shvatiti zbog čega je neostvarivo putovanje (unazad) kroz prošlost u fizičkom smislu (živog tela, a da pri tome ostane živo) s ciljem da se njen tok promeni. Osim da to preokreće relaciju između uzroka i posledice (Uzrok → Posledica) ovde važi i glavna poruka skrivenog znanja vezano za dialektičko shvatanje vremena i prostora: U vremenu dia prostor kao kopiji odnosno modelu Večnosti vremena DIA Beskonačnost prostora jedino je moguće životno putešestvije u smislu kontinuiranog transformisanja ili metamorfoze unutarnjeg Vremena u Prostoru (Uzrok) u spoljašnji Prostor u Vremenu (Posledica), a ne i obrnuto. Sva ova i slična manipuliranja i špekulusanja sa sastavnim dialektima vremena su rezultat shvatanja ne samo vremena nego i prostora kao nečega izvan nas, a pogotovu u sadejstvu sa razmatranjem ova dva mega-dialekta odvojeno jedan od drugog. Ovo kontinuirano transformisanje unutarnjeg Vremena u Prostoru (Uzrok) u spoljašnji Prostor u Vremenu (Posledica) se doživljava i zapaža sa pet osnovnih čula ne kao vremenski sled događaja nego kao kretanje u smislu eksterne strele vremena: prošlost → sadašnjost → budućnost.
- Iz ovog razloga, u primenjenom Dialektičkom Modelu Stvarnosti, ni vreme ni prostor se nikada ne razmatra odvojeno jedno od drugoga nego su njihovi sastavni dialekti uvek međusobno upareni. Rezultat ovog uparivanja su četiri ključna dialekta odnosno koncepta dialektičkog shvatanja vremena i prostora. Razmotreno s metodološke tačke gledišta primenjenog dialektičkog interaktivnog pristupa, na ovaj način se takođe uspostavlja pravovaljana relacija između uzroka i posledice (Uzrok → Posledica) vezano za dialekte Vreme u Prostoru (uzrok) i Prostor u Vremenu [materija ugrađena u prošlosti: posledica ovih unutarnjih (stvaralačkih) dešavanja].
- Nadam se takođe da je sada lakše shvatiti zbog čega je utrošeno ili izgubljeno vreme nepovratno, odnosno ne može se kretati unazad. Iako, prošlost ne možeš vratiti nazad, možeš iskoristiti to što si iskusio i naučio da se krećeš brže kroz ovo dialektičko shvatanje vremena i prostora izvlačenjem odgovarajućih pouka.
Stvaranje Znanja i njegovo Proveravanje u pravolinearnom Shvatanju Prostora i Vremena kroz usku Prizmu Pet Osnovnih Naučnih Čula
Ovde treba takođe naglasiti da je ovako modernizovano shvatanje uloge nauke veoma kruto, pa i nemilosrdno, upravo zbog prenaglašene uloge koju igraju pet osnovnih ('naučnih') čula. Kao kreator od znanja koji svaki dialektički sadržaj razmatra iz ugla odnosno trouglova ogromne stvaralačke interaktivne pozornice kulture, umetnosti, filozofije, i nauke, mogu samo da zamislim kako je teško stvaralački delovati, a pogotovu stvoriti nešto u takvom krutom i nefleksibilnom okruženju. Posle svega izloženog u ovom kreativnom članku, čini se da gde god je, i kada god je prenaglašena uloga pet osnovnih čula u oblasti nauke (i kulture dia religiju), ovo je rezultiralo nastanku (najvećih) apsolutnih dogmi za koje su trebala stoleća ili hiljade godina da se konačno sruše, uz ogromne žrtve i ostale kolelateralne štete nanesene čovečanstvu.
Kao primer, uzmimo višehiljadugodišnju dogmu da je zemlja ravna ploča, jer ako je zemlja okrugla lopta (kugla), kako će onda živa bića na njoj uspravno stajati, a da se pri tom za nešto ne drže!? Ne može se večno visiti ni na plafonu; bili su samo neki od njihovih argumenata. Šta da se kaže za geocentričnu dogmu Aristotela i Ptolomeja, po kojoj se zemlja nalazi u centru ne samo sunčevog sistema, nego i univerzuma, kao i da se sve vrti oko nje? Moglo bi se takođe dodati da je preterano prenaglašena uloga ovih pet naučnih čula dala znatan doprinos nastanku i održavanju dualnog ( I - I) ⇢ dvopolarnog (ILI - ILI) dia binarni (ILI) način mišljenja i razmišljanja. Pogotovu se to odnosi na preterano i prekomermo "naučno" korištenje čula vida: ne vidim ILI vidim ⇢ ne vidim = ne verujem. Nadam se da je sada lakše razumeti, zašto je ovaj kreator od znanja u njegovim kreativnim člancima tako bezkompromisno kritikovao ovaj dvopolarni, "logički", nečelovečiji, kao i nečelovečanski način mišljenja i razmišljanja, kao i ovo neadekvatno korištenje pet osnovnih čula u oblasti nauke, osavremljene na ovaj moderni način.
U svakom slučaju, svaka ovakva dogma je vodila do uspostavljanja raznih 'inkviziciskih sudova' i proganjanja neistomišljenika. Sve je to rezultiralo sa degeneracijom, stagnacijom ili dovodilo do usporavanja tehnološkog razvoja i napretka stvorene civilizacije, kao i do zastoja u duhovnom, umnom i razumnom razvoju. Rezultat svega ovoga su nesagledive posledice raznih načina ispoljavanja zaostalosti, primitivluka, vulgarizacije, i degeneracije njenih žitelja. U stvari, moglo bi se reći da različiti načini orijentacije i navigacije u vremenu i prostoru, u sprezi sa (potpuno) drugačijim načinom vrednovanja, a samim tim i načina razlikovanja Dobra od zla, dovode do različitih pogleda na svet oko nas, a pogotovu na nevidljive i skrivene svetove unutar mene ⇄ tebe ⇄ nas. Ovo takođe dovodi do neizbežnih sporova i sukoba između petočulnih i sedmočulnih bića upravo zbog različitih načina razmišljanja i rasuđivanja vezano za prethodno pomenuto, uključujući i različito viđenje uloge pet čula naspram (potpunog) zanemarivanja dva dodatna čelovečija čula. Ukratko, po mom mišljenju, sedmočulna čelovečija bića daleko bolje dialektički sažimaju i sintetizuju (kompleksne) dialektičke sadržaje, zapažajući pri tome i sitne detalje utisnute u memoriju ovog dialektičkog shvatanja vremena i prostora [duh, (raz)um, materija], uključujući i čitanje neizkazanih misli i dilema u spoljašnjem Prostoru u Vremenu, što će biti demonstrirano u narednom kreativnom članku.
Kao zaključak, pravolinearno odnosno hronološki poredano istorijsko shvatanje vremena, koje stalno presortirava (doživljene) događaje u medijumu prostora i vremena u smislu ove spoljne opšte prihvaćene strele vremena, odražava u stvari i prolaznost života, nastalih društava i civilizacija, kao i svih ispoljavanja materije ugrađene u prošlost (OVDE i SADA). Ukratko, sve ostalo što nije bilo zapaženo ili registrovano sa pet osnovnih čula se ponovo uči, ili se retrospektivno seća, priseća, i podseća. Potom sledi snova i snova presortiravanje ovih doživljenih, znanih, naučenih, i podsećanih događaja i dešavanja, hronološki redajući i razvrstavajući ih u skladu sa ovom mentalno formiranom strelom vremena unutar ovih spoljnih (materijalnih) svetova dialektika [vremenski sled događanja i odgovarajućih ključnih događaja], a koji su uvek u stanju stalnih (dialektičkih) promena. Nadam se da ste ovde uspeli da prepoznate ovaj istorijski i hronološki način ispoljavanja unutar koncepta "Strele Vremena". Ukratko, ova Strela Vremena se sastoji iz događaja koji su se već odigrali u prošlosti, poređani hronološki na osnovu (promenjivih) raspoloživih podataka i informacija (hronološka linija vremena) i predviđenih i planiranih događaja u ovoj spoljašnjoj imaginarnoj budućnosti (zamišljena vremenska linija).
Da li je Vreme Stvarnost ili još jedan Vid Samozavaravanja sebe?
Prethodno obrazloženo brkanje dialektičke strelice vremena sa vremenskim sledom događanja i zapaženih događaja u spoljnim svetovima dialektika [zaokrenute pravolinijske strele vremena] je dovelo do shvatanja vremena kao jedne iluzije koja je krivotvoreno iskovana odnosno izmišljena u "našem" razumu. Uprkos postojanju i ovog poimanja vremena kao jedne ljudske zablude, u dialektičkom shvatanju vremena i prostora, vreme u uzajamnom sadejstvu sa prostorom je suštinsko svojstvo svemira bez čega svemir ne samo da ne bi mogao nastati nego ni Grandiozni Plan njegovog Stvaraoca koji svemir sledi ne bi mogao funkcionisati. Štaviše, u jednom širem, dubljem, i daljem smislu, ova dva mega-dialekta kroz dialektičku međuigru njihovih sastavnih dialekata organizovanih u njihova četiri ključna koncepta u stvari nadziru funkcionisanje iniciranih dia-procesa, kako poželjnih tako i nepoželjnih, uključujući i (delimičnu) obnovu nanesene (kolateralne) štete. Ovo se postiže koristeći bezbrojne simboličke kombinacije uparenih dialekata koji se formiraju od četiri drevna elementa unutar ovog takođe zvezdolikog kreativnog okvira primenjenog metodološkog pristupa (dialektičkog interaktivnog pristupa).
TAJNE ČETIRI ELEMENTA: Jedinstvo i Napregnutost Dialektičkih Suprotnosti u Vremenu DIA Prostor
ДИА
Četiri Primarne DIA Proto Paradigmatske Metodološke Pretpostavke Dialektičkog Interaktivnog Pristupa
Drugim rečima, interaktivno kreativni dialekti ovog zvezdolikog metodološkog univerzuma (Vreme u Prostoru: SADA i TAMO), koji skriveno deluju, kako iza tako i unutar i izvan ovog veličanstveno osmišljenog master plana delovanja četiri elementa (vatra, zemlja, voda, vazduh), smeštenih unutar brojnih slojeva ove piramide vremena i prostora, pružaju adekvatan odgovor na svaku poželjnu ili nepoželjnu aktivnost, uključujući i nepredviđene aktivnosti i delovanja unutar ovog makro-univerzuma (Prostor u Vremenu: OVDE i SADA). Svaki idejni projekat njegovog stvaraoca, uključujući i ovaj veličanstveni master-plan delovanja četiri elementa unutar vakuma ("peti element") odražava viziju osmišljenu od strane njegovog idejnog tvorca, koja u stvari predstavlja jedan okvirni idejni projekat uzajamno povezanih aktivnosti.
Iz svih ovih prethodno navedenih razloga, u ovom dialektičkom shvatanju ključne uloge interaktivno kreativnog delovanja vremena i prostora, koje je zasnovano na skrivenom znanju, ova dva mega-dialekta trebaju i dopunjavaju jedan drugog da bi se njihovi podhodajušći dialekti ugradili i učahurili jedan u drugog u odgovarajućoj formi. Drugim rečima, oni su se umotali u zaštitnu ljusku ili čahuru da bi se kasnije u pravom trenutku fizički preobrazili u neki vid ispoljavanja Prostora u Vremenu (materija ugrađena u prošlost). Tako na primer unutar Vremena u Prostoru: SADA i TAMO), svako ispoljavanje (raz)uma uključujući i ovaj vladajući veličanstveni (raz)um, umotava koristeći dialekt - duh okolo skrivenog dialekta - budućnost (u njemu) sa svrhom inkapsulacije i čuvanja u ovoj zaštitnoj čahuri idejni plan namerenosti i namera njihovog kreatora. Ovo je zapravo jedan vid tempirane potencijalno "eksplozivne raketice", umotane i skrivene unutar Vremena u Prostoru (budućnost skrivena u duhu). Ukratko, radi se o jednoj usmerenoj strelici učahureno skrivene budućnosti (unutar duha), koja čeka da se katapultira odnosno pravovremeno ispali iz ovih još uvek nevidljivih unutarnjih prostranstava, izazivajući pritom veće ili manje praskove u ovom spoljnem materijalnom Prostoru u Vremenu (OVDE i SADA), ako ništa drugo, da razbiju nastalu monotoniju u njemu.
Pravovremenost iniciranja ovog razrađenog idejnog projekta unutar dialektičkog medijuma vremena i prostora zavisi takođe i od fino razrađenih i podešenih (sedmo-) čulnih primaoca i prenosioca sakupljenih, obrađenih, i protumačenih informacija u ovom ključnom dialektičkom medijumu vremena i prostora. Kao jedan primer delovanja u stvarnosti ovog Veličanstvenog Božijeg Mega-Plana, odnosno njegovih bezbrojnih praskova u ovom spoljnjem materijalnom Prostoru u Vremenu, otiđite tokom ranog proljeća u prirodu, i naslušajte se ovih predivnih praskova ranije tempiranih "bombica i raketica" ove vrste dialektičkih strelica skrivenog Vremena u Prostoru u dejstvu. Oni koji imaju pristup (moćnim) teleskopima, mogu takođe uživati u sličnim većim praskovima koji se s vremena na vreme odigravaju u beskrajnim dubinama vidljivog univerzuma, uključujući i iluzorne, sablasne, davno odigrane, ili nedostižne praskove unutar ovog vida ispoljavanja Vremena u Prostoru (SADA i TAMO) u Kosmosu.
Kao rezultat ovog fantastično osmišljenog mega-plana, ovaj Najveći Stvaralac nema potrebu da stalno nadgleda tok odvijanja događaja u ovom Njegovom univerzumu, niti da neprestano interveniše i menja sled događanja unutar ove Njegove veličanstvene kreacije, nego radije s vremena na vreme: tu i tamo. Pored toga, za razliku od ovih uvek modernih i sve modernizovanijih "kosmologa i prinčeva Zemlje od davnina" koji brinu o blagostanju njihovih žitelja, zauzeti kontinuiranim izmišljanjem načina kako da od njih naprave idealne i potpuno automatizovane robote, izgleda da ovaj Veličanstveni Kreator, dok je osmišljavao i razrađivao Svoj Mega-Plan, nije bio poklonik ove vrste savršenstva. Naprotiv, On je više voleo slobodu stvaralačkog delovanja, odmor i uživanje u blagodetima Njegovog stvaralaštva, odnosno slavljenje blagodeti života [a ne uživanja u blagodetima mehaničkih struktura, poslušnog automatizma i mašinerije, paćenja, i mučeništva].
Idi na Vrh
