PRIJAVITI SE REGISTROVATI SE MOĆ SLIKA Dialektičko Shvatanje Vremena DIA Prostor PUZZLE OF TIME AND SPACE Napravi Besplatno Veb Stranicu Demo Veb Stranica: Njen Prototip KONTAKT INFO

Završne Misli, s posebnim osvrtom na stvarna Dešavanja u Pravolinearnom Shvatanju Vremena i Prostora

Tokom mojih mnogobrojnih debata vezanih za dialektičko shvatanje vremena i prostora bio sam često suočavan i sa pitanjem: Zar fraza "juče → danas → sutra" nije u potpunoj suprotnosti s mojim shvatanjem vremena i prostora? Ukratko, po njihovom mišljenju, zbog mog radikalno drugačijeg shvatanja protoka vremena (i prostora), koje je po njima radikalnije i od Ajnštajnove koncepcije, ovu uobičajenu frazu bi onda trebalo obrnuti i izraziti je kao "sutra → danas → juče". Bez obzira koliko je ovaj predlog apsurdan i koliko su trivijalna ova i slična pitanja, nedoumice i razmišljanja, odlučio sam da to detaljnije objasnim i obrazložim u ovom završnom kreativnom članku. Na ovaj način, sve ove nejasnoće biće razjašnjene otklanjanjem ovih i sličnih sumnji i nedoumica vezano za ovaj dialektički sadržaj pod razmatranjen. Sve to uprkos činjenici da i dalje verujem da se odgovor na ovu dilemu može izvući iz konteksta mojih drugih kreativnih članaka posvećenih dialektičkom shvatanju vremena i prostora.

Bez obzira koliko će odgovor na ove nejasnoće vezano za njihov predlog rešenja ove dileme ("sutra → danas → juče") paradoksalno zvučati i dugo odzvanjati u ušima ovih dobronamernika ili kritičara moga shvatanja vremena (i prostora) neophodno je prethodno obrazložiti osnovne postulate Dialektičkog Modela Stvarnosti. Iako već mogu osetiti vašu znatiželju i nestrpljivost dok čekate moje rešenje ove enigme, nastavite pažljivo čitati ovaj kreativni članak. Da budem iskren, tokom dubljeg razmatranja ovog dialektičkog sadržaja, prožetog tajanstvenošću, i mene su iznenadila ova otkrića i novostečena saznanja, jer su i za mene bila novina. Nema sumnje da su u pravu oni koji tvrde da je svaka kritika dobrodošla, kao i svaki predlog ma koliko se činio na prvi pogled, bez jednog dubljeg uvida u njegov stvarni dialektički sadržaj, apsurdnim i besmislenim.

Dialektički Model Stvarnosti

Kao prvo, dialektičko shvatanje vremena i prostora, u kome pokrenuti dialektički procesi (neprestanih) promena (dialektika) igraju centralnu ulogu, ne može se opisati, predstaviti ili objasniti korištenjem (postojećih) pravolinearnih razumevanja toka vremena i prostora, nego pre obrnuto. Da podsetim, za razliku od drugih razumevanja vremena i prostora, koja su se fokusirala isključivo na materijalne procese i tokove koji se odvijaju u fizičkom univerzumu, dialektičko shvatanje vremena i prostora je primenljivo i u mnogim oblastima društvenog univerzuma, uključujući i (stvaralačko) razmatranje njegovih beskrajnjih unutarnjih prostranstava. Obrati takođe pažnju da ja umesto da koristim strelice za pravolinearno usmeravanje sastavnih dialekata vremena, uvek ih navodim odvojene zarezima. Ovo pravolinijsko usmeravanje i iskazivanje toka događaja, ugrađeno u samu suštinu pravolinearnog shvatanja vremena, je njegova glavna karakteristika i temeljni aspekt. Pošto su ove njegove odlike neraskidivo povezane sa suštinom ovog razumevanja vremena i prostora, uvek ih je lako izvući iz kvalitativnog sadržaja ili šireg konteksta ovog koncepta.

Dialektički Kreativni Okvir za Orjentaciju i Navigaciju u Vremenu DIA Prostoru predstavljen sa njegova Dva Parna Dialekta: Vreme u Prostoru ⇄ Prostor u Vremenu DIA Medium Vremena ⇄ Medium Prostora

Pored toga, nikada ne razmatram stvaralački sastavne dialekte vremena odvojeno od odgovarajućeg dialekta prostora, izuzev da ih predstavim na ovoj stvaralačkoj pozornici, jer to sprečava pokretanje odgovarajućih dialektičkih procesa (promena). Ova ideja vodilja je integrisana u dialektički model stvarnosti što je predstavljeno pomoću četiri primarna uparena dialekta, odnosno koncepta ili aspekta dialektičkog shvatanja vremena i prostora. Važno je ovde napomenuti da je Dialektički Model Stvarnosti uključujući i njegove dialektičke metode, zasnovan na individualnom načinu mišljenja i razmišljanja, jer je individualni način razmišljanja, ugrađen kako u dialektičko shvatanje vremena i prostora, tako i u dialektički (kreativno) interaktivni metodološki pristup. Ova metodološka doslednost u sadejstvu sa obrađenim podacima i dobijenim informacijama iz prve ruke (bez posrednika, to jest, direktno iz dialektičkog mediuma vremena i prostora), kao i stečenim iskustvima, novim saznanjima, i pokrenutim emotivnim emocijama (dialektički interaktivni sadržaj), dodatno ograničava manipulisanje i špekulisanje sa interaktivno stvaralačkim ili kreativno interaktivnim dialektičkim sadržajem, u zavisnosti da li je naglasak stavljen na interakciju ili na stvaralaštvo i kreativnost. Imaj na umu da kada su (osećanja i) emocije prenaglašene, pogotovu one negativne, uključujući i preterano oslanjanje na instinkt i intuiciju takođe doprinosi takom kreativnom ishodu, jer to nije u saglasju sa načinom funkcionisanja emotivno emocionalnog dia mentalnog intelekta čelovečijeg bića. Iako se popularizuju razni koncepti emocionalne inteligencije, po mom mišljenju, ovakav prosti način iskazivanja jednostranosti se pre može protumačiti kao posticanje ili ohrabrivanje raznih emocionalnih, nekontrolisanih izliva privremene vanpametnosti ili privremenih stanja (emocionalno mentalnog) bezumlja.

Ovo na dugi rok (neizbežno) vodi ka raznim vidovima ispoljavanja emocionalnog ludila u društvenoj stvarnosti. Pogotovu ako se ova (široko rasprostranjena) praksa (spoljašnjeg) iskaljivanja emocionalnog jada, čemera, i ostalih nakupljenih unutarnjih otrova i nečistoća na drugima (slabijima ili inferiornijima od njih) ne reši na odgovarajući način. To se prvenstveno odnosi na ličnu posvećenost što bržem lečenju ove bolesti duše, ili preciznije rečeno, duševne bolesti uprljanog unutarnjeg bića.

• Iako i daleko blaža ispoljavanja emocionalnog bezumlja, kao što je to zabeleženo u poučnoj priči o lisici koja koristi priliku da uzime parče mesa dok se dva (naljućena) gavrana svađaju, neki će i dalje pokušati da brane ovaj jednostrani koncept (emocionalne) inteligencije. Na primer, oni to najčešće protivreče da je sve to njima dobro poznato, ali da su oni imali u vidu pozitivna ispoljavanja emocija i osećaja, a ne ova negativna. Ali i taj način primenjene jednostranosti, koji je u potpunom saglasju sa njihovim tipičnim, dvopolarno binarnim načinom razmišljanja i rasuđivanja, takođe opovrgava nakupljena mudrost i sačuvano kulturno blago ranijih pokolenja.
• Na primer, tome protivreči i poslovična metafora o zaljubljenom ili zanesenom tetrebu dok tokom sezone parenja peva svoju čuvenu pesmu, ali koja se ponekad završava i sa fatalnim ishodom po njega. Naime, toliko je opčinjen i zanesen da zavede i osvoji lepše polovinke da postaje potpuno gluv i slep na sve ono što se dešava oko njega. Drugim rečima, zanesen svojom zavodničkom ili ljubavnom pesmom zaboravlja sve opasnosti oko njega, jer je u tim presvetlim trenucima zaslepljen od silne zaljubljenosti do (emocionalne) bezumnosti ili ljubavi bez kraja, koja se jednostavno više ne može niti kontrolisati niti obuzdati. To ga čini lakim plenom, što lisice, kune, i lovci zloupotrebljavaju da mu se približe (kukavički) s leđa, a da on to i ne primeti (zbog svog ponosno uzdignutog i prelepog perjanog repa). Inače tetreb (ili tetrep) je van perioda parenja veoma oprezna ptica, koja nastoji da izbegne svaki nepotrebni rizik ili opasnost. Ali u beizlaznim situacijama, pa i tokom sezone parenja, jer je to teritorijalna ptica koja ne trpi konkurenciju, ta ista "plašljiva" ptica se transformiše u svoju suprotnost da napada ne samo lisice i ostale šumske neprijatelje nego i lovce naoružane puškom.
• Uprkos svemu ovome, mnogi su već platili odgovarajuću cenu, a i nova pokolenja će nastaviti da plaćaju (previsoku) cenu u stvarnim zbivanjima unutar ovog (umetno) zakomplikovanog društvenog univerzuma, čiji uobičajeni šabloni ponašanja, rasuđivanja i delovanja su zasnovani na jednostranom (jednosmernom) pravolinearnom razumevanju vremena i prostora. Da napomenem, unutar ove centralne, (nekultivisane) napuštene praznine prostora odvijaju se i sprovode se različiti ishodi (stalno-tinjajućeg) konflikta između i među fuzioniranim duhom-razumom i u njoj zarobljenim i izolovanim umom. Ovo je posredovano i održavano u kakoj - takoj (privremenoj) ravnoteži, sa raznim materijalističkom podsticajima i naknadama, kao i raznim iracionalnim, nepojmljivim, i nerazjašnjivim pobudama i ponašanjima, koji se odvijaju u ovim unutarnjim prostranstvima ove napuštene rupe (pune nepoznanica).

(Pravo)linearni Kreativni Okvir za Orjentaciju u Vremenu i Prostoru

Izgleda da njeni akteri nisu ni svesni skrivenih zamki ovog (jednostranog) ispoljavanja emocionalnog (privremenog) bezumlja, jer se prosto ne mogu odupreti ovom silnom praiskonskom zovu (divljine unutar njih), kao ni sličnim (široko rasprostranjenim) prosto-razumnim, dvopolarno binarnim načinima razmišljanja i rezonovanja, i u skladu sa tim odgovarajućim delovanjima. Drugim rečima, sve ovo je posledica savremenog trenda omalovažavanja značaja utisnute mudrosti u poslovice, u poučne priče, i ostalo sačuvano kulturno blago, koje su nam ostavila ranija pokolenja da ne bismo ponavljali njihove načinjene greške. Štaviše, u ovo doba ubrzane modernizacije svega i svačega od strane pripadnika i pristalica prostog i prostoraznosačkog razuma, njihove nove ili (novo) modernizovane priče se prenose na nova pokolenja, ne samo od školskog uzrasta nego i od predškolskog, ili od kolevke, ako tako volite da ovo bude iskazano. Da skratim i ovu dugu priču, ovo nakupljeno kulturno blago su za ove moderniste prašnjave police popunjene beskorisnim knjigama zastarelog znanja, koje bi se po njima morale (isprazniti i) iskoristiti na pametniji odnosno moderniji ili modernizovaniji način. Ili avetinjske fijoke pune otrcanih i istrošenih fraza starih, senilnih, i zaostalih baba i dedova od davnina. Svedok sam, ne samo da su ove modernizovane generacije prispele nego sada čvrsto drže i sve konce u njihovim rukama. Štaviše, nastavljaju svoj marš ovim utabanim stazama njihovih odgajivača, vaspitača ili prevaspitavača, ne samo da dalje vaspitavaju nego i da prevaspitavaju sve one koji se ne slažu sa ovim njihovim jednostrano prostoumnim pričama, konceptima, i na njima razvijenim koncepcijama i teorijama. Kao rezime, u stanjima bilo kog načina ispoljavanja jednostranog bezumlja, naročito emocionalnog bezumlja, ne započinje se nikakva rasprava zasnovana na dialektičkom interaktivnom pristupu, jer se ne mogu iskazati niti valjane obnovljene teze niti valjano dopuniti i argumentovati (protivrečite) antiteze (rasprava gluvih). Kao rezultat toga, ne mogu se donositi ni valjane odluke niti valjani (privremeni) zaključci pokrenute dialektičke rasprave.

• Ili iskazano na drugi način, u takvim (zaslepljenim) scenarijumima Vremena u Prostoru i odgovarajućim (zatamljenim) situacijama Prostora u Vremenu, najbolja odluka je dobro se ispavati. A pošto je "jutro pametnije od večeri" treba preispitati sve već donesene odluke i zaključke, i tek potom doneti pravilne odluke i zaključke u dialektičkim trenucima emotivno emocionalne i mentalne ravnoteže. Ukratko, sve odluke i privremeni zaključci se trebaju zasnivati na postulatima i principima emotivno emocionalnog i mentalnog intelekta čelovečijeg bića, i odgovarajućeg ispoljavanja intelegencije.

Važno je takođe ovde naglasiti da dialektičko individualno shvatanje vremena i prostora omogućuje mnogo jasnije razlikovanje između materijalnih i fizičkih (spoljnih) zbivanja u (razmatranoj) stvarnosti (1. Prostor u Vremenu: materija ugrađena u prošlost) od ostalih apstraktnih, umno-razumnih i duhovnih (unutarnjih) dešavanja, koje dialektičko shvatanje prostora i vremena takođe obuhvata. Ovo je predstavljeno pomoću preostala tri ključna uparena dialekta i koncepta ovog dialektičkog shvatanja vremena i prostora:

Методолошки Креативни Оквир Диалектичког Интерактивног Приступа: Четири Кључна Концепта Диалектичког Схватања Времена и Простора, представљена међуигром његова Два упарена Диалекта [Време у Простору ⇄ Простор у Времену ДИА Медиум Времена ⇄ Медиум Простора]

2. Vreme u Prostoru (budućnost učaurena u duhu), 3. Medium Vremena (emotivno emocionalno prisustvo dia fizičku prisutnost), 4. Medium Prostora (razum dia um).

Medium Vremena i Medium Prostora funkcionišu (valjano) samo kada su inicirani njihovim povezivanjem u Dialektički Medium Vremena i Prostora. Na ovaj način su ova četiri ključna uparena dialekta svedena na tri dialekta dia jedan integrisani dialekt koristeći ovo urođeno i nasledivo povezivanje i prevođenje njihovim kontunualnim prenošenjem i transformisanjem na svakom kvalitativno višem nivou dostignutog stepena dialektičkog razvoja Vremena u Prostoru, unutar razmatranog opsega obuhvaćenog vremena dia prostor. Ukratko, ovo urođeno i nasledivo svojstvo četiri ključna uparena dialekta dialektičkog shvatanja vremena i prostora služi kao ugrađeni okidač za dalje dialektičko sažimanje (sintetizovanje) dialektičkog sadržaja i pokrenutih dia-procesa, koji se stvaralački razmatraju i preispituju. Ili iskazano na metodološki način, ovo svojstvo zbog svoje urođene nasledivosti samo po sebi će biti preneseno i ugrađeno u razvijene metode dialektičkog interaktivnog pristupa, i samim tim u rezultirajući dialektički model realnosti u nastajanju takođe. Kao rezultat, ne samo da dialektičko shvatanje vremena i prostora počiva na zdravo-razumnim (metodološkim) osnovama nego su i stvaralački ishodi dialektičkog interaktivnog pristupa zasnovani na zdravo-razumno izvedenim zaključcima iz dialektičkog sadržaja pod stvaralačkim razmatranjem koristeći njegove metode, koje su takođe utemeljene na ovim istim osnovama. Shodno tome, iako je svaki model realnosti pojednostavljena slika stvarnosti, dialektički model stvarnosti, pošto takođe počiva na ovim zdravorazumskim temeljima kroz višeslojno ugrađivanje ovih urođeno nasledivih svojstava dialektičkog shvatanja vremena i prostora, uključuje ovaj dodatni kvalitet i karakteristiku koja je svojstvena zdravom razumu čelovečijeg bića. Za dodatne informacije, pročitajte kreativni članak: Dialektički Metod na Delu: Njegovi Metodski Postupci i Tehnike.

Svi pokrenuti materijalno-fizički, umno-razumni, i duhovni dia-procesi se stvaralački razmatraju i preispituju u dialektičkom medijumu vremena i prostora uz pomoć ovog dialektičkog modela stvarnosti kao sučeljitelja (interfejsa, povezivača-spregaoca) koristeći razvijene metode, postupke, i ostale metodološke tehnike dialektičkog interaktivnog pristupa. Na ovaj način je još mnogo lakše uočiti, uvideti, i razlikovati dešavanja, koja se odvijaju unutar mene ⇄ tebe ⇄ nas [uključujući i potencijalne stvaralačke poduhvate: mnoštvo strelica usmerenih ka Prostoru u Vremenu] od spoljnih materijalnih (stvaralačkih) zbivanja, koja se stvarno odigravaju oko mene ⇄ tebe ⇄ nas, što se može potvrditi i sa pet osnovnih ljudskih čula. Za više informacija, koje bi vam pomogle da bolje pratite sve što će biti predstavljeno u narednim poglavljima vezano za koncept "Juče → Danas → Sutra", pročitajte kreativni članak "Strela Vremena nasuprot Mnoštva Strelica Vremena".

"Juče → Danas → Sutra", razmotreno i viđeno iz Perspektive Dialektičkog Shvatanja Vremena i Prostora

Dialektički sažimajući sve prethodno rečeno, veoma je važno odmah napomenuti da dialektičko shvatanje vremena i prostora ne negira ovaj postulat pravolinearnog shvatanja vremena iskazan kao "juče → danas → sutra". Drugim rečima, ne zahteva se izričito odricanje od ovog načina iskazivanja toka i prolaska vremena (i prostora), jer se ovaj način shvatanja i iskazivanja protoka vremena (i prostora) isključivo odvija u okviru spoljašnjeg (fizičkog) Prostora u Vremenu (materija ugrađena u prošlosti), pa stoga i ne ometa i ne utiče na funkcionisanje ovog dialektičkog modela stvarnosti zasnovanog na dialektičkom shvatanju vremena i prostora. Drugim rečima, ova dva shvatanja vremena i prostora su zasnovana na različitim metodološkim osnovama, i stoga imaju potpuno različite svrhe primene. Na primer, pravolinearni koncept vremena zasniva se na njegovom hronološkom toku, što je izraženo i frazom "Juče → Danas → Sutra". Ova uobičajena fraza se toliko duboko urezala u ljudski um i razum da se prosto ne može izbrisati, čak i ako postoje nova otkrića, spoznaje, i saznanja koja ukazuju da bi se trebala izmeniti ili redefinisati. Na drugoj strani, pošto su sastavni dialekti dialektičkog shvatanja vremena i prostora uvek upareni, oni su pogodni za razmatranje i ispitivanje pokrenutih dia-procesa i nastalih dia-promena u vremenu i prostoru, kao i da objasne i obrazlože kako ove dia-promene nastaju i šta ih prouzrokuje. Dialektički model stvarnosti takođe baca više svetla i na sam proces stvaranja novog i obnovljenog znanja. Pored toga, primenom njegovih dialektičkih metoda ubrzava se mukotrpni i dugotrajni proces oživljavanja izgubljenog ili skrivenog znanja, kao i drugih srodnih apstraktnih koncepata i tema. Upravo iz ovog razloga, njegovi dialekti nikada nisu odvojeno razmatrani jedan od drugog, ili kao takvi korišteni, što nije (uvek) slučaj sa pravolinearnim poimanjem prostora i vremena.

Da podsetim, za razliku od Vremena u Prostoru (budućnost ukukuljena u duhu: Sad i Tamo), ovi događaji koji se odvijaju unutar Prostora u Vremenu (Ovde i Sada) su zapazivi sa pet osnovnih ljudskih čula, zbog čega bi se moglo reći da je Prostor u Vremenu dialektička reinterpretacija fizičkog univerzuma na jednom kvalitativno višem stadijumu razvoja Vremena u Prostoru, unutar razmatranog opsega obuhvaćenog vremena dia prostor. U ostalim shvatanjima prostora (i vremena), prostor se posmatra kao posebna celina, čiji fizički opseg je ograničen sa tri dimenzije materije (dužina, širina, visina). Definisan kao takav, fizički univerzum odnosno carstvo materije je ujedno i kreativna arena za testiranje ili primenu (fizičkih) modela realnosti zasnovanih na drugim (nedialektičkim) konceptima prostora i vremena. Kao što će biti pokazano kasnije, pravolinearno shvatanje protoka vremena u smislu "Juče → Danas → Sutra", viđeno iz metodološke perspektive dialektičkog interaktivnog pristupa, je u stvari jedno uprošteno, jednostrano, nepotpuno, i nedorečeno, reflektovanje senke Vremena (u Prostoru). Čak i kada se rezultirajuća nepotpunost i nedorečenost ovog pravolinearnog iskazivanja pojma budućnost dopuni dodavanjem odrednica prostora, ne menja se neizvesnost ni ovog spoljašnjeg poimanja (imaginarne) budućnosti: "Sutra [ću se vozati gradskim autobusima po Mančesteru]", to jest, ako budeš živ do sutra, stigneš do svog odredišta, ne budu štrajkovali vozači autobusa, uspešno obaviš vožnju prvim autobusom, i ne predomisliš se, to jest, ne promeniš svoj plan, i tako dalje.

Unutar ovog kontejnera pravolinearnog shvatanja vremena (sadašnjost), njegov obuhvat vremena je ograničen i sveden na njegova tri ključna odeljka ("danas, sutra, i prekosutra"), jer "juče" se i onako ne može izmeniti. Drugim rečima, sva čarolija se dešava unutar ovog trodeljnog kontejnera sadašnjosti u smislu njihovog prelaženja i transformisanja u jedva primetno "juče → danas → sutra", i tako iz dana u dan. Ili prosto rečeno u okviru ovog jednostranog pravolinearnog poimanja vremena, budućnost predstavljena i svedena na "sutra" se svakodnevno inaguira, žrtvuje, ili promoviše u "danas" (njenim kratkom bleskom i odbleskom), dok se prošlosti nakon ovog prinošenja žrtve, inauguracije ili unapređenja prepušta jučerašnje "danas". U ovom ograničenom crno-belom svetu sadašnjosti (kontejneru) izgleda sve se vrti oko dobitnika i gubitnika, dok svi ostali svakodnevno čekaju svoje (sudbinsko) "sutra" nadajući se najboljem ili bar da ostanu (pozicionirani) tu gde "danas" jesu (preživljavanje).

Da bi ovu metodološku nedoslednost pravolinearnog shvatanja vremena (jednostranost) uskladio sa stvarnošću, ovaj sam kontejner obuhvaćene sadašnjosti, kao njegov glavni sastavni deo, predstavio sa tri odeljka jer je to u boljem skladu sa dialektičkim načinom razmišljanja i rasuđivanja. Svrha svega ovoga je da ovaj tro-odeljni kontejner sadašnjosti lakše usaglasim i sa tri dimenzije prostora, kao i da ponovo aktivnije uključim one njene aktere čiji pogledi na svet zadiru dalje u budućnost. Drugim rečima, da njihove vidike proširim dalje od "sutra" , odnosno šta će biti, šta žele da bude, ili još bolje kakvu sliku stvarnosti hoće da naslikaju i stvore "prekosutra".

Uzevši za inspiraciju Ajnštajnov četverodimenzionalni model stvarnosti, pošto je njegova primena već široko rasprostranjena, ovo se dalje može svesti na tri dimenzije vremena, ili još konkretnije na tri odeljka kontejnera sadašnjosti, gde je fizički univerzum četvrta dimenzija ovog (pojednostavljenog) modela fizičke realnosti. Ukratko, to zavisi od potreba, odnosno od predmeta koji se razmatra, jer na primer, tri dimenzije prostora samo kada se razmatraju (stvaralački) zajedno čine kompletnu celinu (trodimenzionalni prostor). Ovde je važno napomenuti, da ovaj kontejner sadašnjosti u saglasju sa dominantnim crno belim (dvopolarnim) pogledima na svet treba samo dva odeljka ("danas i sutra" ) za svoje dvopolarno funkcionisanje. Ili u krajnjem slučaju samo odeljak "danas", za ovaj tipični završni (binarni) način funkcionisanja koncepta "juče → danas → sutra", kao jezgra pravolinearnog shvatanja vremena (sadašnjost), koje je u centru pažnje ovog kreativnog članka.

Iako se čini da se dani unutar ove svakodnevnice prebrzo smenjuju, to nije ništa u poređenju sa brzinom odvijanja događaja na (svetskim) finansijskim tržištima, gde se "dan" svodi na nano-sekundu, a samim tim i brzina odvijanja prethodno razmatranih svakodnevnih događaja. Međutim, za neke aktere finansijskih tržišta, željne "brzih" dobitaka ili "brze" nadoknade gubitaka, i ovo trajanje 'dana' je presporo, pa ga nastoje dodatno ubrzati koristeći najnovija (i još novija) tehnološka dostignuća. Na drugoj strani, ništa se suštinski ne menja ni tokom sprovođenja kratkoročnih, srednjoročnih, i dugoročnih planova ili političkih mandata, gde se "dan" meri godinom ili godinama. Ali i ovo produženje trajanja "dana" je za većinu ovih aktera prekratko, da bi sproveli obećano, ili ostvarili zacrtane ili željene ciljeve. Štaviše, ni još dalje usporavanje ili produživanje trajanja "dana" unutar ovog načina ispoljavanja pravolinearnog shvatanja vremena, pretvarajući ga u decenije, stoljeća ili milenija ništa suštinski ne menja, niti utiče na način funkcionisanja ovih ustaljenih, prethodno navedenih procedura i ceremonija. Drugim rečima, sve ovo niti suštinski menja išta niti utiče na događaje koji se odvijaju unutar ovog tro-odeljnog (ili dvo-odeljnog ili jedno-odeljnog) kontejnera obuhvaćenog intervala vremena (sadašnjost) i odgovarajućeg prostora (fizičkog univerzuma).

Nova Otkrića i Saznanja u okviru Pravolinearnog Shvatanja Vremena i Prostora

Nakon svega prethodno stvaralački razmotrenog, moglo bi se reći da svi suštinski događaji u okviru pravolinearnog shvatanja prostora i vremena, kako u smislu prošlosti tako i (ove zamišljene) budućnosti, u stvari izviru i dešavaju se u ovom proširenom opštem medijumu pravolinearnog shvatanja vremena i prostora (sadašnjost), eksterno iskazano kao juče → danas → sutra. Ukratko, sve se grupiše, pregrupiše, i dodatno ruljiše unutar ova tri (1 ili 2) ključna odeljka sadašnjosti. Svrha svega ovoga je lakše vladanje i upravljanje (podređenim) grupama i masama, što je ujedno i suština svih naciokratskih društvenih poredaka, odnosno naciokratizma uopšteno govoreći. To se izvršava prilagođavanjem društvenog organizovanja svakodnevnici odgovarajućim filtriranjem, usklađivanjen ili manipuliranjem dešavanjima unutar ovog kontejnera sadašnjosti.

Pravolinearno shvatanje prostora i vremena nastalo je emocionalnim odražavanjem i mentalnim utiskivanjem tragova kretanja ljudi kroz ovaj pravolinearni fizički prostor i vreme u njihov razum dia um, onako kako su njihova zapažanja ovih spoljašnih događaja bila osećana i doživljavana sa pet osnovnih čula. Drugim rečima, prvobitna ljudska bića tokom njihove svakodnevne borbe za opstanak, bez obzira da li su se kretala napred - nazad, levo-desno, ili obrnuto, uvek su imala utisak, kao i bili primorani da se svo vreme kreću napred kroz ovaj (nemilosrdni) fizički prostor, da bi preživeli i dočekali sledeći dan. Ovaj način ispoljavanja sutra, sutra, sutra... (budućnost) je bila njihova glavna preokupacija i moto tokom njihove svakodnevne borbe za preživljavanje i opstanak. Čak i danas u ovo doba vladavine Informacionih Tehnologija i Komunikacija, za mnoge žitelje ove plave planete je to i dalje njihov glavni moto i preokupacija dok se bore da prežive od primljene plate do naredne plate, ili od obroka do narednog obroka. Drugim rečima, tokom ove svakodnevne borbe za opstanak, njima nije neophodna revizija ovog primarnog poimanja vremena i prostora koji je duboko utisnut u njihov razum i um. Shodno tome, nisu im potrebni ni novi, napredniji načini shvatanja (uparenoga) vremena i prostora, jer se prosto nema ni vremena ni prostora za ovaj bezpotrebni luksuz.

(Pravo)linearni Kreativni Radni Okvir za Orjentaciju u Vremenu I Prostoru, viđeno iz dialektičke Perspektive

Iako nikada nisam mnogo razmišljao o tome šta se zapravo dešava unutar ovog kontejnera sadašnjosti, a pogotovu kako pravolinearno shvatanje vremena i prostora funkcioniše u stvarnosti, bio sam već upoznat sa svim što je prethodno opisano, objašnjeno i detaljno obrazloženo. Kao prvo svako od nas živi u nekom vidu ispoljavanja ovog kontejnera sadašnjosti (svakodnevnog modela fizičke realnosti), jer je to sastavni deo životne (naciokratske) stvarnosti. Osim toga, u mom kreativnom članku "Strela Vremena naspram Mnoštva Strelica Vremena", koristio sam osnovne ideje dialektičkog shvatanja vremena i prostora da osporim valjanost i ispravnost pravolinijske interpretacije toka vremena kao Strele Vremena (prošlost → sadašnjost → budućnost). Ono što me je iznenadilo tokom razmatranja koncepta "Juče → Danas → Sutra", nakon dubljeg uvida u ovaj dialektički sadržaj, jeste otkriće postojanja jedne skrivene strukture izvornog (paralelnog) pravolinearnog toka vremena (i prostora). Vrhunac ovog otkrića je bila spoznaja i saznanje da ovo dodatno podriva valjanost i ispravnost pravolinijske koncepcije toka vremena kao "Strele Vremena". Kao rezultat toga, ovo ima potencijal da promeni samu suštinu dosadašnjeg, opšte prihvaćenog razumevanja pravolinijskog toka vremena i prostora (prošlost → sadašnjost → budućnost). Da li ste to već zapazili? Ako niste, usmerite pažnju na širi kontekst događaja okolo ovog kontejnera (sadašnjost), a zatim dialektički sažmite to sagledavši suštinu ovih izvornih zbivanja. I tek tada primetićete da se ovaj izvorni tok pravolinearnog vremena ne kreće u smeru kazaljke na satu kao "Strela Vremena" (prošlost → sadašnjost → budućnost) nego u suprotnom smeru: prošlost ← sadašnjost ← budućnost.

Da bi se izbegla prerana euforija, nisam to odmah predstavio kao "budućnost → sadašnjost → prošlost", i time redefinisao uobičajeno poimanje pravolinearnog vremena (i prostora). Ovaj kreator od znanja je autor dialektičkog shvatanja vremena i prostora, kao i dialektičkog metodološkog pristupa, čije glavno pravilo je ne donositi prebrze ili prerane zaključke. U skladu sa predstavljenim dialektičkim modelom stvarnosti neophodno je svaki dialektički sadržaj razmatrati iz svih uglova (filozofije, nauke, kulture, i umetnosti) koristeći njegove dialektičke metode, metodološke procedure, i odgovarajuće tehnike. Ukratko, sve to treba stvaralački razmotriti i svesti u punom saglasju sa dialektičkim interaktivnim pristupom koristeći dialektički metod u smislu dialektičkog uparivanja i sažimanja mnoštva (novonastalih) teza, antiteza, sinteza dia obnovljene teze, antiteze, i sinteze, sve dok se ne postigne privremeni zaključak razmatranog vremena i obuhvaćenog prostora. Ili iskazano na drugi način, treba dozvoliti ili dati šansu i drugima da taj privremeni zaključak ospore, pa time i mogućnost da ga promene sa novim privremenim zaključkom novosazrelog vremena i prostora podržanim jakim argumentima (poželjno neosporivim u tom diapazonu obuhvaćenog vremena i prostora, ali ne u smislu bilo kog načina ispoljavanja apsolutne istine).

Posle ovog (metodološkog) udaljavanja (digresije) od započetog razmatranja dešavanja u ovom kontejneru sadašnjosti, pravi je trenutak da nastavim sa započetim razmatranjem ovog dia-sadržaja u skladu sa prethodno naglašenim metodološkim pristupom. Nakon žrtvovanja, inauguracije, ili promovisanja "sutra" u novo "danas", i jučerašnjeg prekosutra u novo "sutra", kao i po automatizmu transformisanja svih ostalih dana iza njega, koji su obuhvaćeni ovim konceptom (imaginarne) budućnosti, vrata ovog kontejnera (sadašnjost) se zatvaraju svaki put nakon ove "svakodnevne" ceremonije. Drugim rečima, svi ostali "dani" budućnosti, odnosno ova spoljašnja (imaginarna) budućnost se automatski uliva u, ili popunjava odeljak rezervisan za "sutra" posle svakog ponovnog otvaranja vrata ovog kontejnera (sadašnjosti). Ako neko ovo navedeno osporava sa antitezom da je sa "danima" budućnosti ili sa ovom zamišljenom budućnošću lako špekulisati i manipulisati, to nije slučaj i sa "danima" prošlosti ili (bliskom) prošlošću, jer se i unutar nje odvijaju isti dia-procesi, ali u suprotnom smeru. Naime, prošlost se takođe svaki puta sve više nepovratno udaljava od (ovog kontejnera) sadašnjosti (prošlost ← sadašnjost), jer se i jučerašnje juče, kao i svi ostali dani prošlosti automatski prilagođavaju ovim novonastalim dia-promenama unutar ovog čarobnog kontejnera obuhvaćene sadašnjosti.

Kao rezime, čak i ako se uspije osporiti ovaj tok (zamišljene spoljašnje) budućnosti u pravcu kontejnera sadašnjost, došlo je do promene ovog uobičajenog pravolinearnog poimanja vremena (prošlost ← sadašnjost → budućnost). Ukratko, pravolinearno shvatanje vremena i prostora bi u tom slučaju bilo predstavljeno kao levo i desno kretanje od (ovog kontejnera) sadašnjosti (centar). Naročito zbog toga, jer bi ovaj način toka vremena i shvatanja prostora (levo ← centar → desno) bio samo jedno revidirano ispoljavanje pravolinearnog shvatanja vremena (prošlost ← sadašnjost → budućnost), bez većih suštinskih promena. Na osnovu onoga što nas istorija uči, nije teško zamisliti da bi i ovaj revidirani linearni tok vremena (i prostora) mogao biti utisnut u ljudski razum dia um, ili prosto lingvistički nametnut. Ukratko, slično tome koristeći ovu analogiju, svako ko je odrastao u semitskom kulturnom okruženju, gde se čita i piše s desna na levo ("prošlost ←"), može se bez većih problema prilagoditi čitanju i pisanju s leva na desno ("→ budućnost"), i obratno. Pored toga, ovo takođe dokazuje da svaki model realnosti, neki bolje a neki lošije, samo odražava i oslikava istinska dešavanja u stvarnosti razmatrajući i sagledavajući ove događaje iz sopstvene metodološke perspektive.

Pravolinearno Shvatanje Vremena i Prostora viđeno iz dialektičke Perspektive s posebnim osvrtom na Koncept Strele Vremena

Uprkos svemu prethodno rečenom, ovom stvaraocu od znanja nije promaklo nezapaženo ovo izvorno, praiskonsko predstavljanje pravolinearnog toka vremena u smislu "prošlost ← sadašnjost ← budućnost" odnosno prevedeno kao "budućnost → sadašnjost → prošlost" u smislu čitanja ovog pravolinearizovanog toka odvijanja događaja s leva na desno. Pre svega, to je bio glavni razlog i motivacija za razmatranje ove teme kao rezultat primedbi kritičara dialektičkog shvatanja vremena i prostora. Da podsetim, oni su ovu dialektičku koncepciju vremena i prostora krajnje uprostili, sveli, i iskazali je kao sutra → danas → juče, što je iniciralo pisanje ovog kreativnog članka. To što su ovaj dialektički sadržaj videli na pogrešnom mestu, ili s brda s dola izvrtanjem činjenica, je karakteristično za većinu učesnika i sudionika naciokratskog društvenog univerzuma. Zanemarujući sve ovo, vreme se unutar ovog magičnog kontejnera sadašnjosti transformiše i ispoljava njegovim nejasnim odbleskom i kratkim bleskom u smislu "juče → danas → sutra". Ili preciznije rečeno, ovo skoro neprimetno ispoljavanje "juče → danas → sutra" je posledica (neminovnog) susreta "danas i sutra", nastalo jedva vidljivim odbleskom ovog susreta u pravcu prošlosti i kratkim bleskom budućnosti u sadašnjosti (novom "danas") pre nego što nestane u ovoj monotoniji beskonačnog ponavljanja, transformisanja, i obnavljanja "dana" ove spoljašnje, imaginarne, i beživotne budućnosti. Nakon gašenja ovog munjevitog odbleska i bleska burnih dešavanja koji su se odigrali unutar ove čarobnjačke kutije sadašnjosti, sve se ponovo stišava, smiruje, i konsoliduje tonjenjem i uklapanjem ovog sada već jasno iskristalisanog "Juče ← Danas ← Sutra" u prirodni tok ove izvorne linije vremena ("prošlost ← sadašnjost ← budućnost"). Ono što me je takođe iznenadilo jeste spoznaja da i čulo vida funkcioniše na ovaj prethodno opisani pravolinijski način, što sam takođe detaljno objasnio u poglavlju kreativnog članka: "Uloga Čula Vida u Nastanku Koncepta Strele Vremena". Naime, čulo vida je u stanju da reaguje samo na odbijanje (← refleksiju) svetlosti (⇄), kao i da ga posmatra i registruje kao takvo, dok prethodna, početna ili originalna putanja svetlosnog zraka (→) ostaje van domašaja ljudskog čula vida. Da li je ovo slučajnost ili opšte pravilo gde se sve primećuje sa zakašnjenjem, pa se stoga često okreće naglavačke odnosno naopačke? I onda kao takvo jednostrano, necelovito, nedovršeno i nepotpuno posmatranje se posle obrade u ljudskom umu (lažno) predstavlja u smislu da upravo tako funkcionišu svet i (apstraktna i neuočljiva) stvarnost oko nas.

S druge strane, ovaj izvorni pravolinearni tok vremena (i prostora) izgleda da na makro nivou (fizičkog univerzuma) protiče kao reka, točak, ili spirala vremena u smislu "budućnost → sadašnjost → prošlost". Ili bar tok vremena bez prisustva intelekta u njemu, koji se u društvenom univerzumu u stalnom nastajanju i razvoju "svakodnevno" revidira i preusmerava. Ovaj već razrađeni koncept je poznat kao sudar i sukob između prirode, s jedne strane, i kulture odnosno razvoja društva i nastale civilizacije, s druge strane, čije posledice su vidljive svuda oko nas. Ali vratimo se ovom prilagođenom izvornom pravolinearnom toku vremena i prostora čitajući ga s leva na desno ("budućnost → sadašnjost → prošlost"). Ako pažljivo razmotrimo dešavanja u makro-kosmosu, a u prvom redu zbivanja u sunčevom sistemu, jer je to svakom od nas mnogo bliže, primetićemo da Sunce nakon svog formiranja, viđeno iz ove uproštene pravolinearne perspektive, prati ovaj izvorni tok vremena. Drugim rečima, Sunce sledi ovu zamišljenu izvornu putanju, dok ide ka narednom stadijumu svog razvoja (crveni džin), pa i tokom umiranja u smislu njegovog transformisanja u belog patuljka, koji će potom nastaviti krajnje usporeno da iščezava. Imaj na umu da u dialektičkom shvatanju vremena i prostora, ove faze životnog ciklusa Sunca, i razvoja događaja u njemu, predstavljaju inicirane dia-procese praćene odgovarajućim (postepenim) dia-promenama, koje se (eksterno) ispoljavaju kao njihovo prelaženje, transformacija, i metamorfoza iz jednog dialektičkog stanja u drugo. S druge strane, pravolinearno shvatanje prostora i vremena sve ovo navedeno uproštava putem svođenja ovog složenog dialektičkog sadržaja u smislu pravolinearnog prikazivanja osnovnih odlika i ishoda ovih događaja, kao što je to, na primer, Strela Vremena. Drugim rečima, model fizičke realnosti, zasnovan na tri (konkretne) dimenzije materije (kao prostor izvan nas) i (na takođe spoljašnjem) pravolinearnom shvatanju vremena, nema odgovarajući metodološki mehanizam i metod da izrazi ove pokrenute dia-procese, kao i nastale dia-promene (stanja), uzrokovane njima.

Metodološko Saobražavanje DIA Poimanje (Pravo) linearnoga Prostora i Vremena, KAO NEŠTO IZVAN NAS, ili oko nas, ali ne i unutar mene ⇄ tebe ⇄ nas

Ukratko, unutar ovog modela fizičke realnosti, nema mesta ni za šta što je apstraktno, unutarnje skriveno, ili nezapazivo s pet osnovnih čula. Iz ovog razloga, sve ovo mora biti prevedeno i fizički izraženo u nekom spoljašnjem (opipljivom ili konkretnom) vidu ispoljavanja materije. Kao konačni rezultat ovog pravolinearnog načina mišljenja (pravolinearizovanja), svi ovi (ključni) događaji, viđeno iz ove metodološke perspektive, se svode na dva pola ove (zamišljene) linije (nastanak ili rađanje Sunca i njegovo nestajanje ili umiranje), koja se potom suprostavljaju jedan drugom u smislu bipolarnog (ili - ili) načina razmišljanja. Viđeno iz ove pravolinearne metodološke perspektive, iako ovaj prilagođeni izvorni tok vremena ("budućnost → sadašnjost → prošlost") važi i za nas, izgleda da ljudi zatvoreni u ovom "Titaniku" (kontejneru sadašnjosti) plivaju svo vreme uzvodno ove izvorne reke, točka, ili spirale vremena ("prošlost ← sadašnjost ← budućnost") u smislu "prošlost → sadašnjost → budućnost (koncept Strele Vremena). Kao da na ovaj način pokušavaju da izbegnu da ih ova izvorna oseka pravolinearnog shvatanja prošlosti ne odvuče i usisa ("prošlost ← sadašnjost") odnosno da ih ove izvorne ralje smrti ne usisaju i progutaju. Upravo ovaj osećaj preovladava gledajući astronaute na TV-ju pričvršćene užetom za "Internacionalnu Svemirsku Stanicu" dok je popravljaju ili obavljaju naučne eksperimente, u uslovima i ambijentu gde nema ni gore ni dole. Ukratko, vidim samo provaliju svuda oko njih, kao praiskonsko ispoljavanje ove izvorne prošlosti (i bezvazdušnog prostora), koja ih pokušava da odvuče ili usisa.

Da li ovo znači da postoje dve linije toka vremena, viđeno iz perspektive ovog (pravolinearnog) metodološkog pristupa (koje se paralelno odvijaju, iako u suprotnim smerovima)? Ili iskazano drugačije, da li ove dve linije vremena predstavljaju jedno uprošteno pravolinearno prikazivanje i svođenje dialektičkog shvatanja vremena i prostora u smislu uobičajenog dvopolarnog dia binarnog načina mišljenja? Obrati pažnju da je jedna od njih prirodna (izvorna) linija vremena, dok je druga (društvena) vremenska linija, koja nastaje revizijom odnosno prebrisavanjem (pisanjem preko) ove izvorne linije u kontejneru sadašnjosti, krećući se kao zračak svetlosti kroz tanku nit ove imaginarne (spoljašnje) budućnosti. Ili je možda ovu liniju vremena iskovalo ovo uzvodno plivanje reflektovanjem i utiskivanjem doživljenoga u ljudski razum dia um (intelekt)? Da li se možda ovi plivači, plivajući uzvodno ovde na Zemlji pripremaju i treniraju za veliku bežaniju ili bekstvo od onoga što neminovno sledi i očekuje ih, ako ostanu do samog kraja ovde na Zemlji? U svakom slučaju, ovo izvorno, prirodno poimanje pravolinearnog toka vremena i prostora ("budućnost → sadašnjost → prošlost"), pogotovu ako se odvija u smislu spirale vremena i prostora, je najpribližnije dialektičkom shvatanju vremena i prostora. Naravno, pod uslovom da se ova izvorna linija vremena prikaže vertikalno, odnosno da se ovo spoljašnje prikazivanje budućnosti prikrije njenim simboličkim usađivanjem u unutrašnjost Zemlje. Na kraju krajeva, zar nije i ova spoljašnja budućnost za razliku od prošlosti, nevidljiva, neizvesna, i imaginarna? Na taj način se autentičnije predstavlja ovo skriveno (unutarnje) Vreme u Prostoru, kao i tajanstveni dia-procesi, koji se odvijaju unutar ovog apstraktnog koncepta i dialekta dialektičnog shvatanja vremena i prostora.

Uprkos svemu tome, ovde treba naglasiti da i u slučaju kada se mnoštvo (unutarnjih) nevidljivih strelica Vremena u Prostoru ispolji u spoljašnjem Prostoru u Vremenu, ključni akteri uspostavljenog naciokratskog poredka mogu sve to upravo u ovom magičnom kontejneru sadašnjosti pregrupisati i transformisati, odnosno preoblikovati to kako bi se uklopilo u ovo tipično ispoljavanje strele vremena (prošlost → sadašnjost → budućnost). Drugim rečima, moglo bi se reći da su oni ti koji u svakom naciokratskom ispoljavanju stvarnosti oblikuju, preoblikuju, i preusmeravaju tok vremena, kao i dešavanja unutar obuhvaćenog prostora (prostim pomeranjem perle na brojanici). Imaj pri tome na umu, da su svi spoljašnji subjekti, objekti i događaji koji se mogu zapaziti i sa pet osnovnih čula okruženi sa prošlošću u ovom jednostranom pravolinearnom smislu razumevanja vremena odnosno sa materijom ugrađenom u prošlosti, iskazano u dialektičkom shvatanju spoljašnjeg Prostora u Vremenu. Nevolja sa svakim iskazivanjem linearnog načina mišljenja, a pogotovu pravolinijskog je da linija ima dva kraja. Kao rezultat toga, svaka priča ili prepričavanje istog događaja ili dešavanja unutar ovog načina razmišljanja, a samim tim i shvatanja vremena i prostora, ima najmanje dve verzije. Na primer, sve prethodno iskazano se može osporiti u smislu da sadašnjost (danas) ne beži nego prosto odbacuje i gura istrošeno "danas" u prošlost, koristeći nakupljenu energiju tokom tog dana da proguta (novo) "sutra", i tako svakog narednog "dana". Ali ni ova nova priča ne menja suštinu ove dve linije pravolinearnog shvatanja vremena i prostora. Ovde takođe treba uzeti u obzir da neki narodi, a pogotovu drevne i izvorne etničke grupe i zajednice doživljavaju vreme i prostor na potpuno drugačiji način od ovog (uobičajenog) toka vremena i prostora.

Dialektički, Apstraktni, i Univerzalni Genom, kao Opšti Okvir za Delovanje Četiri Simbolička Elementa

Platonova Životno-Vitalna Četvero-Trouglasta Zvezda, kao Kreativni Ishod Delovanja Tri Osnovna Dialektička Principa, Aspekta, Svojstva i Ispoljavanja Vremena u Prostoru, u Vremenu DIA Prostor

Ovaj Temeljni Plan, zasnovan na Četiri Apstraktna Elementa ove Četvero-Trouglaste Zvezde je ovekovečen sa gradnjom Keopsove Piramide u Egiptu

Ovde se nameće pitanje, kako su ove dve vremenske linije funkcionisale dok se život nije pojavio na Zemlji? Pre svega, ovo se odnosi na drugu revidiranu vremensku liniju (strelu vremena). Ukratko rečeno, Sunce je tada takođe izlazilo i zalazilo, zvezde su sijale na nebu, dok je vakum od pamtiveka postojao. I što je najvažnije s dialektičkog stanovišta viđeno, četiri elementa (vatra, zemlja, voda, vazduh) su i tada svojom dialektičkom međuigrom oblikovali i preoblikovali ovaj prostor i vreme. Na primer, iako stenovito brdo izgleda na prvi pogled čvrsto, tihim delovanjem četiri elementa se ono oblikuje i preoblikuje i bez delovanja silnih tektonskih aktivnosti, kao što su to vulkani i zemljotresi. Imaj na umu da i (najmanji) odron zemljišta, čak i kada nije rezultat spoljašnjeg uticaja ova četiri elementa, (duboko) u Zemlji se takođe odvijaju njihovi tihi (spolja nevidljivi) dia-procesi (Vremena u Prostoru: Sad i Tamo). Kao rezultat ovih unutarnjih i spoljašnih aktivnosti, kamen s jednog kraja Zemlje može završiti svoje putovanje na sasvim drugom kraju Zemlje, bez uticaja ili učešća (fizičkog) intelekta ("mozga"). Drugim rečima, usmerene strelice Budućnosti skrivene u Duhu (Sad i Tamo) strpljivo čekaju da se ispolje u Prostoru u Vremenu (Ovde i Sada), kada se ispune svi neophodni uslovi za njihovo vidljivo spoljno delovanje i ispoljavanje. Kao rezultat svega ovoga prethodno navedenog, i dialektičke promene u kontejneru sadašnjosti ("Juče → Danas → Sutra") se i bez prisustva (ljudskog) intelekta odvijaju, a samim tim se obavlja i revizija ove izvorne, prirodne linije vremena. Ili iskazano na drugi način, četiri drevna elementa dialektičkom međuigrom mnoštva njihovih triada dia jedan dialekt (3 dia 1, nastavljaju da) oblikuju i preoblikuju ovu stvarnost na svim njenim nivoima ispoljavanja.

Kao sažetak, u punom saglasju sa "Tri Osnovna Dialektička Principa, Aspekta, Svojstva i Ispoljavanja Vremena u Prostoru, u Vremenu DIA Prostor", četiri apstraktna (simbolička) elementa slikaju i preslikavaju odnosno stvaraju i umnožavaju (bezbrojne) Temeljne Skice Piramide (Četvero-Trouglaste Zvezde). Svaka ova apstraktna Temeljna Skica Četvero-Trouglaste Zvezde (ovih Piramida u nastajanju), sledeći skriveno ugrađena upustva, se ugrađuje kao konkretni segment ove (započete) stvaralačke piramide (dialektičkog shvatanja vremena i prostora). Ukratko rečeno, ova apstraktna Temeljna Skica Piramide ispoljava se kao dia-proces (promene) u nekom konkretnom vidu Materije ugrađene u Prošlosti (Prostor u Vremenu) u svrhu okončanja započetog dia-procesa oblikovanja, preoblikovanja, i stvaranja (neke) celine odnosno dovršavanja izgradnje započete piramide u fizičkom smislu. Ili iskazano na drugi način, iz (vakuma) temeljnog plana (tlocrta) ove dialektičke piramide (Vreme u Prostoru) se ponovo iskristališe odgovarajuće ispoljavanje ova četiri apstraktna elementa. Na osnovu njihove konstelacije u datom momentu će se odgovoriti prigodnim načinom ispoljavanja Prostora u Vremenu na svaki problem ili izazov (novo) nastalog scenarija u vremenu dia odgovarajuću situaciju u prostoru. Ovo takođe uključuje i njihovo proizvoljno delovanje u bezizlaznim situacijama ili pat pozicijama.

Apstraktni Univerzalni Genom

(u Zamišljenom Stanju Mirovanja):

Jedinstvo i Napregnutost Dialektičkih Tenzija u Vremenu DIA Prostor

DIA

Četiri Primarne dia Proto Paradigmatske Metodološke Pretpostavke Dialektičkog Interaktivnog Pristupa

Iz ovog proizilazi, da dialektička međuigra ova četiri apstraktna elementa (Temeljne Skice Piramide Vremena dia Prostor) zapravo predstavlja (apstraktni) univerzalni "DNK dia RNK genom" ovog grandioznog master plana, koji je dialektički ugrađen ne samo u sve ovo što postoji nego će se preslikati i ugraditi i u sve ono što će (tek) da nastane. Ukratko, ovaj (apstraktni) univerzalni „genom“, koji služi kao opšti okvir za delovanje četiri simbolička elementa, unapred je ugrađen u svako konkretno ispoljavanje ovog grandioznog (Božjeg) master plana (u okviru dialektičkog shvatanja vremena i prostora). Na primer, ovaj krajnje apstraktni, pre-ugrađeni univerzalni "genom" je ispoljen i ugrađen u DNK i RNK genom živih ćelija (adenin ↔ tiamin i guanin ↔ citozin), koji sadrži sva uputstva za njihovo formiranje, delenje (umnožavanje) i mnogo toga drugog u živom organizmu, ali i svega neživog fizički ispoljavajući se kao četiri fizičke sile (gravitaciona sila, elektro-magnetska sila, slaba nuklearna sila i jaka nuklearna sila). Ukratko, nastanak i umiranje zvezda, galaksija, pa i univerzuma slede ova skrivena (unapred ugrađena) upustva.

Za više informacije vezano za funcionisanje četiri apstraktna (simbolička) elementa otvorite veb stranicu "Dialektički Interaktivni Pristup: Tri Osnovna Dialektička Principa, Aspekta, Svojstva i Ispoljavanja Vremena u Prostoru, u Vremenu DIA Prostor", i potom usmerite svoju pažnju na grafičku ilustraciju ovog Primarnog Dialektičkog Ciklusa odnosno Dialektičkog, Apstraktnog, i Univerzalnog Genoma, koji je prikazan na samom početku ovog kreativnog članka. Nadam se da će vam ove živopisne slike reći mnogo više nego svako (dodatno i) bespotrebno trošenje reči. Ovo takođe pokazuje da ispoljavanje intelekta pomoću (fizički merljivog) iskazivanja osnovnih aspekata inteligencije nije uslovljeno postojanjem mozga u bukvalnom smislu ovog pojma. Na primer, biljka ili drvo iako nema ni mozga ni razvijen nervni sistem ima "mentalne" (emotivno emocionalne) sposobnosti da uči (iz stečenog iskustva), da (zdravo-razumno) rezonuje, i rešava nastale probleme i životne izazove, uključujući i prilagođavanje (novo) nastalim promenama u okruženju. Kao rezultat svega ovoga prethodno rečenog, dialektički procesi promena, uključujući i odgovarajuće mentalne procese, bi se nesmetano odvijali u (fizičkom) univerzumu, na primer, u sunčevom sistemu, i bez prisustva (ljudskog) intelekta.

(Pravo)linearni Kreativni Okvir za Orjentaciju u Vremenu i Prostoru

NASPRAM

Dialektički Kreativni Okvir za Orjentaciju u Vremenu dia Prostor

Ovo dublje razmatranje načina funkcionisanja i ispoljavanja univerzalnog intelekta je veoma važno, jer sam često bio suočavan i sa pitanjem: "Kako dialektičko shvatanje vremena i prostora, zasnovano na individualnom načinu razmišljanja i rasuđivanja, funkcioniše kada nema nijednog čoveka"? U prvom redu, ovo pitanje se odnosi na funkcionisanje ključnog dialekta i koncepta Dialektičkog Medijuma Vremena (emotivno emocionalno prisustvo dia fizičku prisutnost čoveka) i Prostora (njegov razum dia um). Drugim rečima, da li će to odsustvo čoveka i njegovog intelekta biti predstavljeno slikovito kao fizičke i intelektualne praznine (šupljine), ili preciznije rečeno, kao napušteni prostor zbog odsustva emotivno emocionalnog prisustva dia fizičke prisutnosti u grafičkoj ilustraciji ovog dialektičkog shvatanja vremena i prostora. Kao rezime, sva ova i slična pitanja i dileme su rezultat pravolinearnog shvatanja prostora i vremena, (odvojeno i) kao nešto izvan nas primenjeno, što je zasnovano na načinu rasuđivanja i logici široko rasprostranjenog koncepta sraslog duha i razuma.

Usput rečeno, i proces fotosinteze se može simbolički izraziti dialektičkom međuigrom ova četiri drevna elementa: sunce (vatra), tečnost obogaćena mineralima (voda), ugljen dioksid (vazduh), i hranjive supstance (zemlja), čime se stvaraju preduslovi za nesmetano odvijanje života ovde na Zemlji, uopšteno govoreći. Ovaj dialektički kvartet se može dalje svesti i konkretizovati u smislu dialektičke trijade (3) kao sunčevi zraci (vatra), tečnost obogaćena hranjivim supstancama i mineralima (voda), ugljen dioksid (vazduh), koji se odvija na plodnom tlu (1: zemlja), ili odgovarajućoj plodnoj (vodenoj, vazdušnoj, vatrenoj) podlozi, zavisno od predmeta koji se stvaralački razmatra, i tako dalje sa još više detalja ovog ključnog biohemijskog dia-procesa. Imaj na umu da cela biosfera zavisi od fotosinteze za proizvodnju hrane, kiseonika, fosilizovanih fotosintetskih goriva za proizvodnju energije i još mnogo toga. Sve ovo pokazuje da je i najveći Stvaralac Znanja (od svih nas) koristio ovaj dialektički, stvaralačko interaktivni pristup u sadejstvu sa interaktivno stvaralačkim metodom tokom Njegovog sedmoetapnog metodološkog postupka i primene odgovarajućih tehnika. Koncept etape je u ovom kontekstu izražen i ispoljen kao Božije trajanje "dana". Pri tom je koristio svoje stečeno iskustvo, znanje, kao i stečenu mudrost tokom dialektičkog sintetizovanja ove bezbrojnosti pokrenutih dia-procesa i prouzrokovanih dia-promena. Obrisi i odjeci ovog načina ispoljavanja Dialektičkog Interaktivnog Pristupa i Njegovih primenjenih metoda su bili takođe zabeleženi u skrivenom (izgubljenom) znanju, od čega je samo njegov metodološki deo obelodanjen od strane ovog kreatora od znanja.

Uzdizanje DIA Prosvećivanje prosto(raz)umnog Bića u Vremenu DIA Prostor

Bilo kako bilo, sve ovo dodatno potvrđuje da svako jednostrano opisivanje, objašnjenje ili tumačenje ovih krajnje složenih dia-procesa i nastalih dia-promena (stanja), koji se odvijaju u stvarnosti, otvara mogućnost za razne vrste špekulisanja i manipulisanja ovog složenog dialektičkog sadržaja, kao što je to bilo prethodno već istaknuto i naglašeno, a u prethodnim pasusima i poglavljima pokazano i dokazano. U prvom redu se to odnosi na špekulisanja i manipulisanja vremena, jer je vreme daleko apstraktniji koncept u odnosu na daleko konkretnija ispoljavanja prostora. Iz ovog razloga, kreativni ishodi ili iskazi kao posledica ove ispoljene jednostranosti, nepotpunosti i nedorečenosti su često u životnoj stvarnosti, iskovani ili prosto isfabrikovani u ljudskom (prostom) razumu i umu. Ili osmišljeni i nametnuti od strane ključnih aktera, kao što će to biti pokazano u sledećem poglavlju ovog kreativnog članka. Iz ovog razloga, ljudski umovi čiji način razmišljanja i rezonovanja je zasnovan na postulatima prostog razuma tokom tumačenja ovih veoma složenih događaja stvarnosti, odraženih kroz prizmu njihovih modela materijalne realnosti, ne samo da su fizički odvojeni nego su i fizički isključeni iz njih. Kao posledica ovog načina tumačenja prostora kao nečega izvan nas, oni nastavljaju da iznose njihove misli i zaključke o dešavanjima unutar ove veštački konstruisane (fizičke) stvarnosti, kao da nisu svesni ove prostorne i vremenske udaljenosti koja ih zapravo razdvaja od nje. Rezultat ove vremenske i prostorne odvojenosti je da se sva dešavanja unutar ovih modela (fizičke) realnosti doživljavaju, tumače, i predstavljaju (kao nešto izvan nas) sa manjim, većim ili znatnim zakašnjenjem u odnosu na stvarna (vremenska) zbivanja. Pročitajte

Ključni Akteri, kao Izmenioci načina Računanja i Skraćivanja Linije Vremena

Jedan poučni, i ne tako davni primer hronološke ne verodostojnosti Linije Vremena, a time i budućeg (hronološkog) sleda događanja u ovim spoljnim prostranstvima zahvaćenog vremena i prostora su posledice primene gregorijanskog kalendara. Ukratko, na osnovu tadašnjih dostignućima srednjovekovne nauke izvršena je reforma julijanskog kalendara. Da podsetim, julijanski kalendar je nastao kao rezultat kalendarske reforme starog rimskog kalendara, koju je sproveo Gaj Julio Cezar 46-45 P.H. (p.n.e). Posledice ove julianske reforme su bile još dramatičnije nego ova gregorijanska reforma. Na primer, 46. P.H. (p.n.e) je trajala 446 dana, ali to je već davno izbrisano iz sećanja ljudi. Ovde je važno napomenuti da svrha ovog izlaganja nije kritikovanje julianske i gregorianske kalendarske reforme niti ključnih aktera ovih obuhvaćenih vremena i prostora, nego da se još jednom pokaže da je pravolinearno shvatanje vremena i prostora osmišljeno, kovano, i iskovano u ljudskom razumu. Iz ovog razloga, njegov tok i protok može se lako menjati i ispravljati, kako putem administrativnih uredbi tako i ukaza od strane ključnih aktera. Ukratko, papa Grgur XIII, kao ključni akter toga doba, je pomerio unapred trenutni datum za 10 dana, odnosno četvrtak, 4. oktobar 1582. pratio je petak, 15. oktobar 1582. Cilj ove reforme je bio da se julianski kalendar uskladi s tropskom godinom, jer se jedan dodatni dan akumulira nakon svakih 128 julianskih godina. Kao rezultat toga, ovo dovodi do daljeg odstupanja julianskog kalendara od tropske godine.

Ovaj novi (gregorijanski) način računanja trajanja jedne godine odstupa od tropske godine po gregorijanskom kalendaru za 0,0003 dana godišnje. Ovo je zanemariva pogreška uporođeno sa julianskim kalendarom, jer se po gregorijanskom računanju trajanja godine jedan dan viška javlja tek nakon više od 3000 godina. Trenutno je razlika između julianskog i gregorijanskog kalendara 13 dana, a nakon 2100-te godine uveća će se na 14 dana. Obrati pažnju da kao rezultat ove promene u smislu skraćivanja hronološke linije vremena, mnogi nisu slavili rođendan te godine, niti je iko rođen tokom ovog desetodnevnog perioda. Na drugoj strani, bebe rođene samo dan ranije od primene ove kalendarske reforme nisu bile jedan dan stare. Ovo (matematički) nije odgovaralo pravom stanju, viđeno s tačke gledišta merenja protoka vremena, iako je to suština ovog pravolinearnog shvatanja vremena i prostora pogotovu u smislu stvarne primene razmatranog koncepta "Juče → Danas → Sutra". Drugim rečima, svi građani su te godine postali kalendarski (fiktivno) 10 dana stariji. Suština svega ovoga prethodno rečenog je da ni oni kao ni rođene bebe nisu ostarili i u fiziološkom smislu, to jest, stvarno, nego su samo postali stariji u kvantitativnom smislu ovog novog načina merenja, računanja, i izražavanja protoka vremena. Na drugoj strani, bebe rođene 04. 10. su fiktivno ostarile, umrli 15. 10. su živeli 10 dana duže, i tako dalje.

Sve ove pravolinearne promene linije vremena su načinjene u pravcu ovog spoljašnjeg (imaginarnog) shvatanja budućnosti, odnosno na njen uštrb. U svakom slučaju, posledice ovog (fiktivnog) ubrzavanja ili skraćivanja budućnosti na račun (takođe fiktivnog) produženja trajanja prošlosti, su bile poravnate već sledeće godine, za sve one koji su preživeli ovu burnu godinu. Drugim rečima, 4.10. 1583 nastupio je 10 dana ranije, nego što bi to bilo bez ove reforme kalendara odnosno bez promene odnosno usklađivanja ove linije vremena. Sve ovo pokazuje da se događanja u okviru ove (hronološke) linije vremena mogu lako menjati odnosno prilagođavati (trenutnim) potrebama ključnog ili ključnih aktera, pogotovu u smeru ovog pravolinearnog eksternog razumevanja ovog zamišljenog koncepta budućnosti. Štaviše, iako tokom ovog desetodnevnog perioda (vremena) nije bilo ni prekjuče, ni juče, ni danas, ni sutra, ni prekosutra odnosno ni prošlosti ni sadašnjosti ni budućnosti, to nije znatno uticalo na dalje nesmetano funkcioniranje ovog uobičajenog, pravolinearnog shvatanja toka vremena i prostora. Iz ovoga proizilazi da se ova veštački iskovana linija vremena u ljudskom razumu može skraćivati i produžavati po potrebi ključnih aktera.

Osim toga, važno je naglasiti da je vreme u ovom kasnom srednjem veku teklo veoma sporo zbog nedovoljno dostignutog stepena tehnološkog razvoja. Kao rezultat toga, posledice ove kalendarske reforme su bile daleko manje nego što bi to bilo da je ova reforma sprovedena nakon velikih tehnoloških revolucija. Na primer, samo zamisli kakve bi bile posledice takve kalendarske reforme u ovo doba vladavine Informaciono Komunikacijske Tehnologije. Kao jedan primer od mnogobrojnih drugih, samo pokušaj zamisliti trud i resurse koje bi trebalo uložiti u prilagođavanje softwera promenama uzrokovanim takvom ili sličnom kalendarskom reformom. Kao jedan drugi kontra-primer razmotrimo (stvarnu) godinu Isusovog rođenja. Iako je učenjacima i sveštenstvu već dugo poznato da je Isus rođen između 6. p.n.e. i 4. p.n.e., zasnovano na biblijskoj priči kralja Iroda, a ne ova greškom primenjena godina Hristovog rođenja, ne sprovodi se odgovarajuća kalendarska reforma. Drugim rečima, niko nije pokušao, na primer, tokom industrijske revolucije, a niko ne pokušava ni sada da promeni broj godina od rođenja Hristovog. To nije samo zato što se radi o godinama, a ne danima, već pre svega zbog nivoa tehnološkog razvoja koji je dostignut. Kao rezultat toga, rešavanje uzrokovanih i nastalih promena i posledica postalo je znatno složenije. Treba uzeti u obzir da je duboko ukorenjen hronološki tok događaja u ljudskom umu i razumu zabeležen i u brojnim knjigama i udžbenicima.

Primena Dialektičkog Modela Realnosti u Životnoj Stvarnosti

Dialektički Kreativni Okvir za Orjentaciju i Navigaciju u Dialektičkom Shvatanju Vremena i Prostora

U ovom kreativnom članku je bilo takođe pokazano kako se dialektički model stvarnosti može primeniti da se popune nedostajuće karike i nedorečenosti pravolinearnog shvatanja vremena (i prostora). Pri tom su korištene metode dialektičkog interaktivnog pristupa zasnovanog na dialektičkom shvatanju vremena i prostora, što je ovekovečeno i u temeljnoj skici Keopsove piramide. Na sličan način, dialektičko shvatanje vremena i prostora popunjava i dopunjava i Njutnovo i Ajnštajnovo shvatanje prostora i vremena, kao i ostavlja mesto i korisni, zdravo razumni okvir i za njihovo nesmetano funkcionisanje, to jest bez tipičnog dvopolarnog razmišljanja u smislu "Ili Ajnštajn ili Njutn". Kao primer neusklađenosti pravolinearnog shvatanja vremena sa stvarnošću, obratite pažnju da Strela Vremena (prošlost → sadašnjost → budućnost) ne igra kao celina nikakvu aktivnu ulogu u prethodno razmatranim izvornim dešavanjima, nego se (posredno) unutar ovog imaginarnog (makro) kontejnera vremena hronološki beleže odnosno registruju događaji, kako na individualnom tako i na (višem) društvenom nivou, zaključno sa "do sada → danas" (hronološka linija vremena do "današnjeg" dana). S druge strane, "sadašnjost → budućnost" može predstavljati razne načine (društvenih i individualnih) pokušaja intervencije, planiranja, i drugih načina uticanja na budući tok događaja u okviru ovog imaginarnog dela linije vremena da bi se smanjila neizvesnost odnosno olakšalo prethodno spomenuto plivanje uzvodno. Ukratko, ovde se radi o upravljanju sa raspoloživim vremenom i (individualnom) dostupnošću, kao i još mnogo toga što je već obuhvaćeno, na primer, u aplikaciji Google kalendar. Ovaj vid (aktivnog) uticaja na tok budućnosti (kroz iskazane namere), ključni akteri sa svojim proaktivnim delovanjem i rezultirajućom namerenošću mogu ne samo pokušati nego i preusmeriti tok budućih događaja, pa time i stvoriti željenu sliku stvarnosti ["stvoriti budućnost", to jest, pretvoriti je u → sadašnjost → kao i po potrebi redefinisati prošlost]. Ako ovo ne mogu sprovesti na svetskom nivou, onda to mogu izvršiti na regionalnom, nacionalnom, lokalnom... nivou, što zavisi od ispoljene stvarne snage i siline ovog koncepta (sve)moćnog ovozemaljskog aktera (u sprezi sa ostalim ključnim akterima).

Ova hronološka linija vremena ("prošlost → sadašnjost"), kao sastavni deo opšte, uobičajeno shvaćene linije vremena (prošlost → sadašnjost → budućnost: Strela Vremena), može u ovom (do sada izloženom) kontekstu predstavljati i njen promenjivi ili izmenjivi deo. Na primer, na individualnom nivou vođenja ličnog dnevnika događaja ili hronike zbivanja, za razliku od izvorne (stvarne) hronologije dešavanja događaja (prošlost ← sadašnjost), se ranije napisani sadržaj dnevnika može kasnije korigovati u magičnom kontejneru sadašnjosti ("juče → danas → sutra"), i izmeniti u smislu sadašnjost → prošlost [da bi se iz nekih razloga prikrili pojedini detalji iz prošlosti, njen sadržaj prikazao u drugačijem svetlu od stvarnog, i tome slično]. Istovremeno, budući događaji izvorne linije vremena, kako za one pasivne koji ne vode kalendar ("ne planiraju budućnost"), tako i za one koji to rade (vremenska linija), neminovno nastupaju u smislu "sadašnjost ← budućnost". Ali sve ovo se ne sme shvatiti u bukvalnom smislu eliminisanja sve neizvesnosti, nepredviđenih ili neočekivanih događaja, što može pokvariti svaku do sitnih detalja isplaniranu budućnost, pa čak njen tok u potpunosti izmeniti. Ukratko, posledice i za one koji (pokušavaju da) upravljaju vremenom ("budućnošću"), i bez ovih nepredviđenih ili neočekivanih događaja, mogu biti značajne, ako se kalendar redovno ne ažurira njegovim usklađivanjem sa novonastalim i izmenjenim okolnostima, to jest pravovremenim intervenisanjem u smislu "sadašnjost → budućnost". Pogotovo, ako se to prepusti drugoj osobi uključujući i veštačku intelegenciju (na ovom nivou razvoja njenog intelekta) bez neke dodatne (lične samo-) kontrole. Na primer, kao rezultat ove neusklađenosti može stići neočekivani račun za avionski let, rezervisani sto u restoranu, rezervisanu sobu u hotelu, i tome slično. Ovo važi i slučaju da si to lično sve otkazao u stvarnosti, ali zaboravio si da to "otkažeš" odnosno ažuriraš u svom kalendaru predstojećih događaja.

U svakom slučaju, svaka takva ili slična pogreška, ili nemar uopšeno govoreći, takođe zahteva odvajanje dodatnog vremena na rešavanje nastalih posledica. Drugim rečima, ovo znači trošenje raspoložive sadašnjosti ("konkretnog danas") u → (ovu imaginarnu) budućnost s ciljem dialektičkog rešavanja (promenom) novonastalog scenarija u vremenu i odgovarajuće situacije u prostoru. Imaj na umu da upravljanje sa raspoloživim vremenom i (međuzavisnom individualnom) dostupnošću, kao i još mnogo toga zahteva ovakav vid intervenisanja i iz drugih razloga, kako nepredviđenih tako i nepredvidivih razloga. Naravno da se može aktivirati i odgovarajući podsećivač za svaki pojedinačni događaj u kalendaru, ali ni ovo ne menja činjenicu da se mora utrošiti dodatno vreme i na čitanje ovih primljenih poruka. Sve ovo i bez spominjanja mogućnosti da je nisi pravovremeno uočio sakrivenu u mnoštvu sličnih obavesti, kako primljenih tako i ponovo poslatih od strane mnogobrojnih (ostalih ispoljavanja) podsetilaca. Sve ovo o čemu je do sada bilo reči je dovoljno komplikovano, a da se čak i ne pominje mogućnost da takva obaveštenja mogu stići u nekom neprikladnom trenutku. Na primer, tokom provođenja intimnih trenutaka sa voljenom osobom ili voljenim osobama. A sada dodaj svemu ovome i moguće posledice ako si svoju dostupnost stavio na raspolaganje i drugima da mogu i oni planirati svoje raspoloživo vreme i upravljati vlastitim dostupnošću putem međusobnog (višestrukog) usklađivanja aktivnosti zabeleženih u njihovim kalendarima, uključujući i dodavanje novih parametara.

Nadam se da sam uspeo da dočaram ovu (skrivenu) dialektičku međuigru između ove dve linije vremena (izvorne i strele vremena), koje izgleda ne teku potpuno paralelno jedna pored druge odnosno odvojeno jedna od druge u smislu tipično jednostranog, nepotpunog, ili nedorečenog pravolinearnog poimanja vremena i prostora. Pri tome da još jednom napomenem da svaka linija ima dva kraja (ishoda), pa time i najmanje dve verzije svake priče. Čini se da ova jednostranost, nepotpunost, i nedorečenost ovog razumevanja vremena i (fizičkog) prostora je idealna umetničko kulturna (kreativna) pozornica za različite vidove ispoljavanja (beskrajnog) filozofiranja i naukovanja. Bilo kako bilo, ovaj pravolinearni makro kontejner, pun nikada do kraja prohujalih vremena, se "svakodnevno" nadograđuje i produžava sa ugrađivanjem prstenova ove imaginarne (spoljašnje) budućnosti (prošlost → sadašnjost → budućnost), zapravo (materije ugrađene u) prošlosti. Štaviše, pošto su ovi izmišljeni i izmenjeni događaji (pogotovu daleke prošlosti) u sadejstvu sa registrovanim podacima i informacijama, često nedostupni, oskudni ili ne valjano zabeleženi u ljudskom sećanju, sačuvanim pisanim izvorima i analima, kao i ostalim načinima beleženja i prenošenja događaja (davne) prošlosti s pokolenja na pokolenje, rezultirajući hronološki redosled događaja prošlosti [pravolinearna hronološka linija vremena] nije uvek u skladu sa stvarnim zbivanjima (Prostora) u Vremenu odnosno odgovarajućim delom izvorne linije vremena (prošlost ← sadašnjost: izvorna hronološka linija vremena). U prilog ove teze govori i s vremena na vreme već uobičajeno ponovno pregrupisavanje i menjanje hronološkog sleda odvijanja događaja u (davnoj) prošlosti. Na primer, ovozemaljske istorije se također menjaju i ponovo pišu i kao rezultat posljednjih nalaza arheoloških iskopavanja ili najnovijih naučnih saznanja. Ovde treba uključiti i mogućnost manipulisanja sa prošlošću od strane ključnih aktera, kako savremenih tako i prošlih, jer naciokratsku istoriju oduvek su pisali pobednici, pa iz ovog razloga, rade i njenu reviziju.

Dialektički model stvarnosti zasnovan na dialektičkom shvatanju vremena i prostora međuigrom njegova četiri ključna dialekta i koncepta u sadejstvu sa dialektičkim interaktivnim pristupom i njegovim metodama, zdravorazumno takođe objašnjava i obrazlaže koncept bilo kog načina ispoljavanja proaktivnog delovanja. Ovo obuhvata i prethodno objašnjeno i obrazloženo predviđanje budućeg toka događaja, uključujući i njegovo preusmeravanje, koncept stvaranja budućnosti, proces nastanka i stvaranja novog znanja, i tome slično. Sve su ovo pojmovi zujalice koji se koriste i u postojećim shvatanjima prostora i vremena, i na njima zasnovanim konceptima i modelima realnosti. Ali ovi koncepti se isključivo sprovode, ili se pokušavaju sprovesti u okviru fizičkog univerzuma i odgovarajućeg shvatanja vremena u smislu poslovičnih generala posle bitke. Ili iskazano na dialektički način, to se sprovodi isključivo u okviru vanjskog Prostora u Vremenu (materija već ugrađena u prošlost). U pravolineranom shvatanju vremena i prostora, dialektički koncept Vremena u Prostoru uključujući i njegove sastavne dialekte, je eksternalizovano i materializivano, i kao takvo predstavljeno kao nešto izvan nas. Tek potom se ovaj otuđeni sadržaj razmatra odozgo (često dodeljujuću sebi ulogu boga ili bogova), odozdo, iskosa, ili sa (svake) strane. Nasuprot tome, dialektički metodološki pristup posmatra vreme i prostor kao međusobno povezane i dialektički isprepletene mega-dialekte oblikovane dialektičkim protivrečnostima, a ne kao statične ili fiksne celine, koje mogu funkcionisati odvojeno jedna od druge. Dialektičke napetosti i kontradikcije između ova četiri apstraktna elementa se rešavaju putem njihovog međusobnog usklađivanja nastalim dia-promenama stanja ovih uparenih dialekata u smislu prelaženja i transformacije kvantitativne i kvalitativne akumulacije Vremena u Prostoru, poželjno u jedan viši (novi ili obnovljeni) kvalitet Prostora u Vremenu. Ovo takođe može uključiti prisilne i nametnute načine rešavanja nastalih konflikata i (novonastalih) problema, kao što je to bilo pokazano i u prethodnom poglavlju posvećenom ulozi koju igraju ključni akteri kao reformatora kalendara i skraćivanja Vremenske Linije.

Na drugoj strani, ovo jednostrano, vanjsko predviđanje budućeg toka događaja u pravolinearnom shvatanju vremena (i prostora) se pretvara u jednu javnu pozornicu za delovanje raznih vrsta prognozera, vidovnjaka, "gatara", i predkazivača budućih događanja u okviru pravolinearnog koncepta ove imaginarne budućnosti. Ovo se odnosi na predkazivanje budućih dešavanja, kako na Zemlji, tako i konačnih ishoda skrivene međuigre četiri drevna elementa u njenim dubinama, kao i tajanstvenh dia-procesa koji se odvijaju u okviru beskrajnjih i nepreglednih prostranstava svemira. Obratite pažnju da se sve ovo dešava u spoljašnjim prostranstvima Prostor-Vremena, kao i da ovi vidovnjaci ne pretkazuju skoro ništa dobro za čovečanstvo u celini, nego uglavnom predviđaju razne vrste društvenih i prirodnih katastrofa i kataklizmi. Ovaj kreator od znanja bi samo na ovo dodao da su oni bolje od ostalih shvatili da se živi u jednom svetu gde prevladava zlo nad dobrom i Dobrim, te stoga ova (zacrtana) putanja toka događaja nastavlja svoje kretanje u ovom (neželjenom?) pravcu. Drugim rečima, verovatnoća takvih negativnih događanja u (dalekoj) budućnosti je veoma predvidiva i pretkaziva. Sve ovo, a da se i ne pominje mogućnost da pojedini ključni akteri organizovani u razna (tajna) udruženja to i zlonamerno sprovedu u (društvenu) realnost.

U širem metodološkom smislu, sve prethodno rečeno, objašnjeno, i metodološki razrađeno doprinosi sveobuhvatnijem razumevanju stvarnosti i postojanja uopšteno uzevši, kao i smisla i svrhe sopstvenog postojanja u okviru razmatrane društvene zajednice. Kao primer i uzor (krajnje poželjne) svrhe sopstvenog postojanja nasuprot uobičajenog potcenjivanja uloge i stvaralačkog delovanja pojedinca, sva najveća otkrića, izumi, stvaralački proboji i dalji prodori kroz ovaj otvoreni prozor u do tada nepoznata prostranstva (skrivenog) znanja, su ostvareni od strane velikih individualaca kao izumitelja, stvaralaca ili prosvetitelja uma i razuma unutar odgovarajuće epohe vremena i obuhvaćenog prostora. Ali osim ovih izuzetnih stvaralačkih poduhvata i podviga, svako to čini sa svakim uspešnim sprovođenjen svoje sopstvene strelice vremena, doprinoseći time promenama ove stvarnosti, ma koliko se to nekome činilo malo ili zanemarivo. Pri tome svako od nas postupa na osnovu vlastitog, grupnog, ili ruljanski nametnutog načina razlikovanja Dobra od zla, što je zapravo glavni (neusaglašeni) kamen spoticanja unutar svakog naciokratski uspostavljenog društvenog sistema.

Nažalost, u svim naciokratskim društvenim okruženjima ovaj neusaglašeni način razlikovanja Dobra od zla je ne samo glavni kamen spoticanja nego i predmet jalovih diskusija, upravo zbog preovladajućeg grupnog dia ruljanskog načina mišljenja i razmišljanja u čije su temelje ugrađeni ovaj crno beli (bio)čip i odgovarajući procesor (prostog razuma). Da napomenem, svaki vid ispoljavanja naciokratizma zbog nedovoljno razvijenog stepena razvoja svesti njegovih žitelja [a pogotovu vladajuće naciokratske elite, koja zbog odsustva griže savesti i pokajanja čelovekoljubivog unutarnjeg bića, tokom donošenja (svih ključnih) odluka] uvek favorizuje zlo na uštrb dobra, pa time i dobrih osoba, viđeno iz perspektive prethodno pomenutog čelovekoljubivog, individualno stvaralačkog načina mišljenja i razmišljanja. Kao rezultat toga, mnogi (veliki i zaslužni) pojedinci su, tokom svog života i kreativnog delovanja, bili gurnuti na margine društvenih zbivanja, ili čak na samo dno društvene lestvice, primenom ovih naopakih naciokratskih kriterijuma za razlikovanje dobra (ispravnog) od zla (pogrešnog). Pri tome, vladajuća naciokratska elita je pokušavala da ih preubedi u neispravnost njihovih pogleda na svet, da prefarbaju svoje upadljivo i štrčeće runo bojom naciokratske elite, da promene svoje stavove, ili da prosto rečeno prestanu sa svojim štetnim stvaralačkim delovanjem po njihovom mišljenju za društvo kao celinu. Drugim rečima, oni izbegavaju da otvoreno kažu da je to na štetu njihovih duboko usađenih naciokratskih, sebičnih interesa, nego radije da je novostvoreno znanje neprimenjivo ili beskorisno, idući tako daleko da su pokušavali da ih ubede da oni u stvari ne znaju ništa.

Završne Misli

Jedan od razloga za razvoj dialektičkog modela stvarnosti je bio da se stvore preduslovi za pronalaženje i otvaranje skrivenih vrata koja vode u beskrajna unutarnja prostranstva ovog univerzuma u malom (Vreme u Prostoru). Ili konkretnije rečeno, sa otvaranjem ovih vrata mogu se preduzimati kreativna putovanja s ciljem stvaranja novoga, obnovljenoga ili ponovo oživljenoga znanja. Ili ako ništa drugo, onda za sticanje novih iskustava i na njima zasnovanih spoznaja i saznanja (kreativna pozornica za treniranje budućih stvaralaca znanja). Na ovaj način stvaraju se preduslovi da se događanja u društvenom univerzumu razmotre i preispitaju iz ove unutarnje perspektive (Dialektičkog Mediuma Vremena i Prostora) koristeći prigodne dialektičke metode i odgovarajuće metodološke postupke i tehnike. Ova stečena iskustva i saznanja takođe stvaraju uslove za dublje razumevanje ove složene teme aktivnim i proaktivnim učešćem u ovom sagledavanju iz prve ruke skrivenih dešavanja koja se odvijaju unutar društvenog univerzuma. Kao i da se bez posrednika saznaju stvarni uzroci toga (Vreme u Prostoru) pre nego što se manifestuje u spoljašnjem Prostoru u Vremenu u nekom vidu posledica i izazvanih (domino) efekata. Ukratko, ova skrivena događanja i odgovarajuća ponašanja su do tada bila razmatrana isključivo retroaktivno, onako kako je to viđeno iz ugla ovog spoljašnjeg društvenog univerzuma. Drugim rečima, koristi se analogija slična razmatranju i analiziranju materijalnih procesa i događaja u fizičkom univerzumu, koji se takođe zasnivaju na spoljašnjim zapažanjima posledica pravolinearnog predstavljanja prostora i vremena, odraženih i iskazanih kroz prizmu ovog proširenog kontejnera sadašnjosti ("juče → danas → sutra"). Da skratim i ovu dugu priču, prigodni metodološki pristup nije ni postojao, uključujući i odgovarajuće shvatanje vremena i prostora, kao dva neophodna preduslova za razvoj adekvatnog modela realnosti.

Završavajući ovaj kreativni članak, vredno je napomenuti da niko do sada u zabeleženoj istoriji nije napisao tako mnogo o vremenu i prostoru kao što je to učinio ovaj stvaralac od znanja. Pri tome je dialektički upareno vreme i prostor kroz njegove sastavne ključne pojmove i dialekte bilo detaljno razmatrano i obrazloženo iz raznih uglova, gledišta i stanovišta. Također je to upoređeno i sa načinom funkcionisanja ostalih shvatanja vremena i prostora, i pored činjenice da je daleko lakše njih razmatrati i reflektovati kroz prizmu ovog dialektičkog shvatanja vremena i prostora, kao što je to prethodno bilo demonstrirano. Nije bilo izostavljeno ni razmatranje ovog krajnje složenog dialektičkog sadržaja iz metodološke perspektive dialektičkog interaktivnog pristupa, koji je od samog početka bio zamišljen da bude zasnovan na dialektički individualnom načinu razmišljanja i rasuđivanja. Ili iskazano to na drugi način, da sam kojim slučajem razvio još jedno dodatno shvatanje vremena i prostora zasnovano na grupno ruljanskom načinu mišljenja i razmišljanja, kao što je to na primer, ovo vladajuće (pravo)linearno razumevanje (trodimenzionalnog fizičkog) prostora i vremena, ne bi mogao ni dialektički interaktivni pristup biti razvijen odnosno ponovo oživljen. Drugim rečima, dialektički interaktivni pristup razvijen na takav način bio bi metodološki nedosledan jer ne bi bio zasnovan na dialektički individualnom načinu mišljenja i razmišljanja.

Iz ovog razloga, rezultirajući dialektički interaktivni pristup, budući da je u punom saglasju sa (individualnim) dialektičkim shvatanjem vremena i prostora, je zapravo moje najveće stvaralačko dostignuće, jer je zasnovan na čelovekoljubivom, kreativno individualnim načinom razmišljanja i ophođenja s drugima. Drugim rečima, ovo je kruna mog sveukupnog stvaralačkog delovanja u ovom dialektički veoma kratkom vremenskom intervalu i obuhvaćenom prostoru, jer upravo to omogućuje dobijanje dubljeg uvida (neposredno) iz prve ruke putem aktiviranja ovog dialektičkog mediuma vremena i prostora. Ukratko, da bi dialektički interaktivni pristup bio metodološki i dosledan i koherentan, bilo je neophodno razviti odgovarajuće shvatanje vremena i prostora, koje je takođe zasnovano na kreativno individualnom načinu razmišljanja i rasuđivanja. Tek potom kao takva konzistentna metodološka celina bio je ugrađen u dialektički model stvarnosti. Kao rezime, (teza, antiteza, sinteza ovog stvaralački razmatranog dialektičkog sadržaja dia) obnovljena teza i (mnoštvo) antiteza sve dok se ne postigne Privremeni Zaključak razmatranog Vremena u Prostoru, u vremenu dia prostor, kao glavni metod i odlika dialektičkog interaktivnog pristupa, potkopava i menja dosadašnji tipični (naciokratski) način mišljenja, pa samim tim menja takođe i način stvaralačkog delovanja. Prepoznatljivo obeležje svakog naciokratskog mehanizma kontrole jeste ograničavanje svega (kreativno) razmatranog različitim ispoljavanjima i tumačenjima apsolutne istine, koje su ugrađene u srž svakog naciokratskog društveno-ekonomskog poretka. Poseban naglasak treba ovde staviti na njena prikrivena ispoljavanja. Upravo iz ovog razloga sam moj stvaralački put i započeo sa razvojem dialektičkog shvatanja vremena i prostora, koje je zasnovano na proaktivnom, stvaralačko individualnom načinu razmišljanja, i učestvovanja u oblikovanju i preoblikovanju stvarnosti, u mom predlogu potencijalne doktorske disertacije: "Netmode, Strategija za 21-vo Stoleće - Dialektički Interaktivni Pristup".

Temeljne Simulativne Metodološke Postavke Dialektičkoga Interaktivnoga Pristupa

Nadam se da će ovi kreativni članci baciti više svetla na ovaj zagonetni i još uvek nedovoljno razumljivi dialektički sadržaj procesa stvaranja i nastajanja znanja, jer je ponono uveden u primenu jedan mnogo širi radni okvir za stvaralačku orjentaciju u ovoj dialektički stvorenoj večnosti vremena DIA beskonačnost prostora unutar razmatranih svetova dialektike. Ovde treba dodati i potencijalno veoma korisnu ULOGU filozofije, nauke, umetnosti i kulture, razumljeno u smislu njihove interaktivne primene u kreativne svrhe, umesto usko-specializovanog shvatanja njihove uloge tokom procesa stvaranja znanja u smislu ILI nauka ILI filozofija ILI umetnost ILI kultura. Ovaj metod je veoma koristan, naročito kada se radi o takvim stranim, misterioznim i nepoznatim dialektičkim sadržajima, zbog toga što (dobro poznato) kulturno blago čovečanstva obezbeđuje potrebnu (suviše zanemarenu) mudrost prohujalih vremena (dialekt - prošlost), kao i prethodno pomenute sposobnosti ČELOVEČANSKIH BIĆA (ove već daleke prošlosti) da retrospektivno se potsete i ponovno ožive utisnute i otisnute tragove uzoraka misli u memoriji vremena DIA prostor.

Anđeo Čuvar Stvaralaštva i Znanja

Na drugoj strani, lingvistički dialekti umetnosti i filozofije pružaju neophodnu ELASTIČNOST, razumljeno u smislu stvaranja prostora za kreativno manevrisanje i podhodajušće umetničke finese, tokom kreativnoga procesa stvaranja (novoga) znanja, upoređeno sa krutošću naučnoga (metodološkoga) pristupa, što je takođe neizbježno tokom kreativnoga ganjanja takvih jednih imagitivnih, nejasnih i maglovitih ciljeva. Imaj na umu, unutar ovih beskrajnih kreativnih prostranstava, nema nikakvih NAUČNO utvrđenih tački (pisanih izvora, arheoloških nalazišta i tome slično) za lakšu orjentaciju u ovoj (unutarnjoj) večnosti vremena DIA beskonačnost prostranstava svetova dialektika. PROČITAJTE sledeći kreativni članak:

Strela Vremena NASUPROT Mnoštvo Strelica Vremena.

ILI

Vrati se na Početak Kreativnog Članka.

  © Autorska Prava 1996-2018, Sva Prava Zadržana ®