|
|
|
|
Стрела Времена НАСУПРОТ Мноштва Стрелица Времена |
|
У овом креативном чланку су најпре били представљени пилари диалектичког схватања времена и простора, а потом је кроз призму овог концепта времена и простора било размотрено и преиспитано праволинијско схватање Стреле Времена. Виђено из перспективе диалектичког интерактивног приступа, пошто је твоја физичка присутност (тела: индивидуални начин мишљења) окружена са свих страна са стваралачким резултатима и иницираним диа-процесима прошлости [ПРОСТОР У ВРЕМЕНУ: материја уграђена у прошлост (ОВДЕ и САДА)], ток будућих збивања времена зависи и од скривених намерености (интенционалности) свих кључних актера. Другим речима, све ове скривене намере и намерености су засада још увек садржане унутар Времена у Простору (САДА и ТАМО), што се, у складу са диалектичким схватањем времена и простора, може конкретније изразити као скривена будућност учаурена у духу. Или исказано на други начин, у овој фази развоја времена (њиховог идејног пројекта) су само емотивно емоционално присутне у спољним световима Простора у Времену (ОВДЕ и САДА), разумљено у смислу прижељкиваног или жељеног будућег тока одвијања дешавања у овом диалектичком схватању простора и времена [будућност, емотивно емоционално присуство диа физичка присутност, прошлост].
Диaлeктички Kрeaтивни Рaдни Oквир зa Oрјeнтaцију и Навигацију у Врeмeну ДИA Прoстoру изражен кроз његова Два Парна Диалекта: Време у Простору ⇄ Простор у Времену ДИА Медиум Времена ⇄ Медиум Простора
Из овог произилази, да има безброј оваквих усмерених стрелица (жеља) из Времена у Простору ка циљном Простору у Времену [спољни диалектички светови материје већ уграђене у прошлост], јер свако живо биће и групна заједница има право на ово емотивно емоционално "живљење живота из снова". А да ли ће се то остварити или не, зависи од безброј фактора, укључујући и међусобни судар и сукоб ових (скривених) намера и НАМЕРЕНОСТИ, јер често противрече једна другој. С друге стране, расположива плодна и плододоносна пространства овог спољашњег универзума за проклијавање овог мноштва унутарњих стрелица (скривених) намера и намерености су веома ограничена, а нарочито у смислу њиховог даљег успешног раста и развоја. Ако се овоме дода да су ове унутарње стрелице Времена у Простору неравномерно распоређене и уперене ка спољашњем Простору у Времену, могућност њиховог (привременог) одлагања или успављивања, као и слична разматрања, добија се потпунија слика опште спроводивости ових (скривених) идеја, намера и намерености у животну, пословну, и друштвену стварност. Као резиме, иза сваке ове идеје, намере и намерености стоји један унутарњи универзум у малом. Било како било, из ових наведених разлога, будућност и њени првобитни извори за формирање (реке) времена се требају тражити у оквирима ових унутарњих пространстава ВРЕМЕНА У ПРОСТОРУ [скривена будућност садржана у духу: САДА и ТАМО], па самим тим и време почиње ту, док се све ове (скривене) намере и намерености остварују или не, у спољним световима Простора у Времену (ОВДЕ и САДА). Или исказано то на други начин, све што је запазиво са пет основних чула је било претходно осмишљено у овим невидљивим и незапазивим унутарњим световима Времена у Простору (САДА и ТАМО), и тек је потом било испољено и материјализовано у спољашним диалектичким световима Простора у Времену (ОВДЕ и САДА). Другим речима, ова "унутарња" будућност (учаурена у духу) је екстернализована и материализована, и на тај начин доводећи до краја своју крајњу сврху, преображена је (као материја уграђена) у прошлост.
увод: Стрела Времена НАСУПРОТ Мноштва Стрелица Времена
Скривено Знање: Meтoдoлoшкo Сaoбрaжaвaњe ДИА Пoимaњe (Прaвo) линeaрнoгa Прoстoрa и Врeмeнa, рaзумљeнo KAO НEШТO ИЗВAН НAС, или око нас, али не и унутар мене ⇄ тебе ⇄ нас
Како је онда могуће да се време запажа у смислу његовог тока из прошлости у садашњост ка будућности, то јест, као стрела времена? Као прво, то је уопштено говорећи крајњи резултат схватања не само простора него и времена као нечега изван нас у садејству са разматрањем ова два мега-диалекта одвојено један од другог.
- Из овог разлога, да се објасни због чега је време неповратно, односно не може се кретати уназад, процеси у природи (примети, изван нас) који се такође одвијају у једном правцу су још увек кориштени да се разјасни овај феноменон стреле времена. Један такав аналогни концепт у физици је да ствари теже ка ентропији, то јест, постају све више и више хаотичне како време пролази. Из овога следи да ако се претпостави да је космос затворени систем, његова ентропија (степен нереда) не може се никада смањити. Другим речима, космос се не може вратити у тачно исто стање у којем је био у ранијој тачки развоја, и из овог разлога, време се не може кретати уназад.
- Друго објашњење је да природни свет следи законе термодинамике. Други закон термодинамике каже да у оквиру изолованог система, ентропија система остаје константна или се повећава, резултат чега је термодинамичко објашњење стреле времена. Као један пример, замисли кутију гаса у којој су све честице првобитно постављене у једном углу (уређено стање). Временом би ове честице гаса природно покушале да напуне целу кутију (неуређено стање). Али када би се покушало вратити све те честице у првобитно уређено стање, то би захтевало трошење додатне енергије. Другим речима, овај обратни процес да се покрене сам од себе је немогућ, односно ово првобитно стање честица у овој кутији гаса је неповратно, па такође из овог "термодинамичког" разлога, ни време се не може кретати уназад.
Ова типично сувопарна, научна објашњења у сврху давања одговора због чега се време запажа у смислу његовог тока из прошлости у садашњост ка будућности ( Стрела Времена ), не само да ми није дало задовољавајући одговор, него ме је надахнуло и додатно мотивисало да напишем овај креативни чланак. Другим речима, уместо да се и ја укључим у ова јалова настојања да се одбрани концепт Стреле Времена, ја сам не само оспорио постулате него и подрио стубове ове застареле праволинеарне концепције времена (и простора). Или исказано на други начин, преусмерио сам ову научну дебату из физичког универзума у много релевантнија испољавања концепта Стреле Времена унутар друштвеног универзума, као и његов утицај на свакодневна друштвена дешавања. Све се ово такође може извући односно закључити из (ширег) контекста овог диалектичког схватања времена и простора. У наредним поглављима ће бити образложено због чега време (диа простор) происходи из ових невидљивих, далеких, неочекиваних, непознатих, скривених, унутарњих светова Времена у Простору [САДА и ТАМО, као будућност укукуљена и скривена у духу] да би се то потом испољило у спољним световима Простора у Времену [ОВДЕ И САДА као материја уграђена у прошлост], што у потпуности противречи праволинијском схватању Стреле Времена: прошлост → садашњост → будућност. Тек онда у овом ширем контексту има смисла даље стваралачки разматрати концепт "Стреле Времена НАСУПРОТ Мноштва Стрелица Времена", као и остале неразрешене непознанице у вези са овом веома сложеном проблематиком праволинеарног разумевања времена и простора. Укратко, праволинеарно схватање времена и простора је далеко сложеније и компликованије него што то концепција "Стреле Времена" обухвата, а која се у овом креативном чланку стваралачки разматра и преиспитује.
За један дубљи увид у ову знатно ширу тему, прочитајте креативни чланак: Завршне Мисли, с посебним Освртом на стварна Дешавања у Праволинеарном Схватању Времена и Простора. Имај на уму да су сва досадашња (научна) схватања простора и времена утемељена на (спољним) физичким (материјалним) испољавањима простора и времена. Један од многих других разлога за ово искључиво спољашње разумевање ових кључних концепата, на којима се све остало заснива и надограђује, био је тај јер су они обухватали огромна спољашња пространства физичког простора и времена, који су се могли математички изразити, објаснити, о њима расуђивати, и разумети. С друге стране, пошто је диалектичко схватање времена и простора [дух, разум диа ум, материја] засновано на изгубљеном скривеном знању, не само лингвистички аспекти овог древног знањa већ и његови сликовито разумљиви диалекти поново су изашли на видело ради даље методолошке разраде, описивања, и објашњавања ових унутарњих, непознатих, непојмљивих, невидљивих, скривених диалектичких светова Времена у Простору. Истовремено, представљен је такође разумљив начин комуникације [звездоликом, стваралачко интерактивном међуигром троуглова], како унутар овог скривеног Времена у Простору (САДА и ТАМО) тако и изван њега са свуда присутним испољавањима Простора у Времену (ОВДЕ и САДА). Пошто је праволинеарно схватање простора и времена дубоко укорењено у свим доминантним језицима у смислу нечега изван нас, промена синтаксе и семантике модерних језика је изузетно тежак подухват. Поготову је то неизводљиво унутар ширих слојева људи због одговарајућих дубоко укорењених начина размишљања и расуђивања, јер свака редефиниција времена и простора суштински мења и поглед на свет, па самим тим и семантику савремених језика.
Древно сликовито Приказивање диалектичког Схватања Вечности и Бесконачности
Вечност ДИА Бесконачност, симболички представљена као оланчане Карике Четири Елемента
Концепт Диалектичког Универзума: Упореди Креативна Пространства ове Четверо-Троугласте Звезде са Симболичким Престављањем Вечности ДИА Бесконачност
Из свега овог произилази да је древни начин сликовитог представљања диалектичког схватања вечности (8) и бесконачности (∞) у смислу окретања, завојивања и извртања Простора у Времену око централне осе где се спаја са Временом у Простору, као и Просторног Медијума (разум диа ум) око централне осе где се додирује са Медијумом Времена (емотивно емоционално присуство диа физичка присутност), није била никаква случајност. Напротив, могло би се рећи да је то био начин да се сликовито представи и дочара овај обрнути с брда с дола (наопаки) начин схватања, исказивања, и испољавања времена (и простора). Укратко, с обзиром на чињеницу да је ово "наопачке" посматрање и запажање догађаја, који се одвијају у Простору и Времену, широко распрострањено, што показује и ово аргументовано оспоравање опште прихваћеног тока времена као "Стреле Времена", прави разлози за то се детаљније разматрају у овом креативном чланку. Другим речима, управо због овог типичног уочавања са закашњењем свега око нас, [такође узроковано са физичким ограничењем максималне брзине кретања светлости], све се често изврће наопачке и наглавачке, и као такво једнострано, нецеловито, недоречено, и непотпуно запажање се потом (лажно) представља у смислу да управо тако функционишу свет и (апстрактна и незапазива) стварност око нас. Као резултат тога, око ове минијатурно изврнуте централне осе формира се и живописна илустрација диалектичког концептуализовања вечности (8) и бесконачности (∞) у малом. Имај при томе у виду да је ово уобичајено представљање вечности (8) диа бесконачност (∞) потпуно идеализовано односно неприметно због потпуног праволинеаризовања свега овога што сам претходно покушао речима да дочарам. Без обзира на ову неуочљивост (симболичке) изврнутости садржане у овој графичкој илустрацији "Вечности ДИА Бесконачност, симболички представљеној као оланчане Карике Четири Елемента", управо унутар ње се одвијају и дешавају сва ова претходно поменута и описана збивања. Другим речима, вечност (8) диа бесконачност (∞) је превелика и за диалектичко сажимање таквог једног неизразивог опсега времена и простора. Растојања између ових оланчаних карика представљале су у ствари одстојања односно разлике у мерењу уочених одступања времена и простора.
Диалектичко Уопштавање (Троугао-лизација) Вечности ДИА Бесконачност
Ови елиптични прикази вечности (8) диа бесконачност (∞) су још више поједностављене њиховом додатном трансформацијом у троуглове (троуглизација), јер је и ово тешко изразити у диалектичком смислу. Пошто је и овај троугаони вид представљања вечности и бесконачности још увек неподесан, односно превише сложен и компликован, за међусобно разумљиво сликовито приказивање, интеракцију, и комуникацију са саставним диалектима времена и простора, ова троугаона сликовна представа је додатно упрошћена. Укратко, формиран је радни стваралачки оквир упрошћеног диалектичког схватања вечности и бесконачности (⊠). Претходно поменута нагомилана диалектичка одступања времена и простора унутар вечности (8) диа бесконачност (∞) су била поништена односно занемарена. Ово је урађено на тај начин што је квадар или квадрат диагонално пресечен попречно на четири троугаоника (диалекта) због претходно поменуте једноставније међусобне праволинијске комуникације ових (покренутих) троуглова, као и лакше интерпретације ове две различите концепције времена "И - ДИА" простора, у који су потом смештена четири примарна елемента: ватра, земља, ваздух, вода. За додатне информације везано за стварање и развој Диалектичког Креативног Радног Оквира за Орјентацију у Вечности Времена ДИА Бесконачност Простора, прочитајте: Диалектички Креативни Оквир.
Стрела Времена НАСУПРОТ Мноштва Стрелица Времена
Иако се на први поглед, унутар руљанског и групног медијума времена (САДАШЊОСТ), стеченог без једног дубљег увида у овај веома сложени диалектички, интерактивно креативни садржај, чини да време следи линеарну (кружну ○ или елиптичну) путању времена (точак времена), или праволинијску путању времена (река времена), то јест, прошлост ⇢ садашњост ⇢ будућност (стрела времена), то није тако у диалектичкој (промењивој) стварности. Ово изоловано, једнострано схватање времена ("река времена или точак времена"), занемарује у потпуности чињеницу да свако одвојено разматрање мега-диалеката време и простор, као и њихових саставних диалеката, не би се требало користити за стварање крутих догматских убеђења, а затим користити та уверења за изазивање или стварање неке врсте колективне хипнозе. Укратко, када се догме заснују на нечему тако суштинском, као што је то време и простор, то задире у саму суштину свега замисливог, исказаног или испољеног, јер се на томе све остало темељи и надограђује. Као резултат овог догматског преубеђења, ово се урезује тако дубоко не само у разум диа ум људских бића него и у саму бит њихових унутарњих бића. То jе уочљиво и по томе да их је не само крајње тешко истиснути одатле него и доћи на саму идеју да се и посумња у истинитост и веродостојност такве догме, а камоли да се она оповргне. Без обзира на све ово претходно речено, ово дубоко урезано, па тиме и широко распрострањено тумачење стреле времена је оспориво (дискутабилно), како са гледишта методолошких поставки и претпоставки диалектичког интерактивног приступа, тако и са становишта изведених емпиријских доказа из (животне) стварности.
Разлог за ово неслагање или оспоравање ваљаности концепта "Стрела Времена" може се наћи не само у разматрању и схватању простора и времена као одвојених једно од другог, већ пре свега у запажању и поимању њих као нечега изван нас, или око нас, али не у мени ⇄ теби ⇄ нама. Поготову се ово односи на догме које су изведене из неадекватне или површне употребе пет основних чула (користећи их ван њиховог корисног домета). Другим речима, стварна суштина ова два мега-диалеката је у њиховој међуигри, интеракцији, и узајамном садејству, о чему ће бити више речено у наредном поглављу. Размотрено с тачке гледишта овог методолошког приступа (диалектички интерактивни приступ), суштина сваког разматраног диалектичког садржаја, не само да није у његовој тези (време), нити у његовој антитези (простор), и због тога није ни у њиховој синтези (време ↔ простор), већ у њиховој свеобухватној обновљеној тези, разматраног и преиспитиваног стваралачког садржаја (суштини до тада реченог). У диалектичком схватању времена и простора, ово је изведено из коначног креативног исхода диалектичке међуигре његова четири кључна концепта (интерактивно креативна кључна-диалекта): Време у Простору ⇄ Простор у Времену ⊠ Mедијум Времена ⇄ Mедијум Простора [Обновљена Теза, пожељно на вишем нивоу диалектичког схватања времена и простора, диалектички разматрана и оспоравана са мноштвом антитеза све док се не постигне Привремени закључак Времена у Простору, у времену диа простор].
Апстрактни Методолошки Креативни Радни Оквир: Четири Кључна Концепта Диалектичког Схватања Времена и Простора, изражена кроз његова Два Парна Диалекта: Време у Простору ⇄ Простор у Времену ДИА Медиум Времена ⇄ Медиум Простора
Као резултат свега претходно наведеног, могло би се оспорити свим поборницима овог праволинеарног схватања времена са аргументацијом да њихово запажање протока времена (са пет основних чула) у оквиру спољних светова Простора у Времену у виду праволинијске стреле времена (⇢) је далеко боље представити слеђењем овог његовог тока из прошлости у садашњост као "прошлост ← садашњост", и онда га раставити (⇄↵) односно преокретањем усмерити га назад у будућност. Штавише, пажљивом разматрањем ширег контекста догађаја около овог контејнера (садашњости), тек тада ћете приметити да се ово изворно испољавање праволинеарног времена не креће у смеру казаљке на сату, то јест као стрела времена (прошлост → садашњост → будућност), него у супротном смеру: прошлост ← садашњост ← будућност. Другим речима, прошлост се "свакодневно" све више и више неповратно удаљава од контејнера садашњости док јој се истовремено ова спољашња (имагинарна) будућност приближава истим темпом. За додатне информације, прочитајте поглавље "Нова Открића и Сазнања у оквиру Праволинеарног Схватања Времена и Простора". Као резултат овог приступа, нешто што се привидно чини (Простор у Времену) једном актеру ове диалектичке међуигре времена и простора као садашњост (САДА и ОВДЕ), на пример, сада и овде на великој позорници певам песму из дубине моје душе, другом ово исто што слуша изгледа као прошлост због њихових раздвојених Диалектичких Медијума Времена и Простора, како временски тако и просторно. Нарочито је то приметно на великим раздаљинама, па услед тога происходи и различито запажање и схватање протока времена и простора. Другим речима, стварно САДА (у ТАМО) се налази унутар сваког од њих [властито Време у Простору, односно тамо где будућност извире и почиње], а не изван њих: след догађања и праћења догађаја у (Простору у) Времену, јер се овде ради о временском следу дешавања у спољњем материјалном (физичком) простору. Виђено са ове редефинисане праволинијске тачке гледишта, унутар вањског Простора у Времену (материја уграђена у) прошлост се одбија од садашњости односно прецизније одбија се од неког вида испољавања материје уграђене у прошлости.
Улога Чула Вида у Настанку Концепта Стреле Времена
Тeмeљнe Симулaтивнe Пoстaвкe Диaлeктичкoг Интeрaктивнoг Приступa
Уосталом, на овај претходно описани праволинијски начин функционише и чуло вида, које је једино у стању да реагује на одбијање (← рефлексију) светлости (⇄), као и да то запази и региструје као такво, док првобитна, почетна или изворна путања светлосног зрака (→) остаје ван домашаја људског чула вида. Пошто је начин мишљења и размишљања већине људи заснован на физичким чињеницама запазивим са њихових пет чула, "то што видим, у то и верујем" у овом конкретном случају, онда и није неко велико изненађење, да је тумачење догађања около њих кроз преуску призму њихових пет чула, тако дубоко урезано у њихову свест и подсвест. Уосталом, ових пет основних људских чула су одувек играли доминантну улогу у обликовању њихових погледа на свет који их окружује. Тако на пример, упркос претходно наведеним мањкавостима далекосежности чула вида, и закључцима изведеним на основу тога, ово је одиграло одлучујућу улогу током формирања ове опште прихваћене Стреле Времена (прошлост ⇢ садашњост ⇢ будућност). Укратко, ово неуочавање првобитне, изворне стрелице светлосног зрака (будућност → садашњост → прошлост), то јест Изворне Стреле Времена, је надомештено простим заокретањем стрелице рефлектованог светлосног зрака (будућност ← садашњост ← прошлост) у Стрелу Времена (прошлост → садашњост → будућност). Ово је само један пример претходно образложеног извртања (искривљавања) чињеница односно приказивања догађаја око нас наопачке као резултат претераног ослањања на способности пет основних чула без дубљег увида у њихова инхерентна ограничења. Претходно образложено поимање стрелице времена (⇢), потврђује и правилна интерпретација Ајнштајновог схватања физичког простора и времена ("Простор у Времену"). Укратко, мерено и изражено брзином кретања светлости, где год се баци поглед (около, изнад, испод себе: твоја физичка присутност) из (ОВДЕ унутар) свог САДА запажају се стваралачки исходи, који су већ одиграни у прошлости (а не у будућности). Другим речима, са пет основних чула запажају се раличита спољашња испољавања материје већ уграђена у прошлости (ОВДЕ и САДА).
Диaлeктички Kрeaтивни Рaдни Oквир зa Oрјeнтaцију у Вeчнoсти Врeмeнa ДИA Бeскoнaчнoст Прoстoрa одражен кроз Призму Диалектичког Медијума Времена и Простора
Ако пажљиво погледате Диалектички Креативни Оквир за Орјентацију у Вечности Времена ДИА Бесконачност Простора, приметићете да нити је путања простора нити је правац протока времена приказан као права линија ( стрела времена ), него су ове линије на његова четири краја (угла) преломљене и преусмерене да би се спојиле формирајући безброј све мањих и мањих правоуганика (градивних блокова) ове замишљене пирамиде диалектичког схватања времена и простора. Као резултат овог сликовитог приказа, будућност и прошлост су у медијуму времена и простора доживљене као нешто иза угла ове пирамиде, или овог правоугаоника, ако тако видиш ову слику, а не праволинијски у смислу стреле времена (прошлост ⇢ садашњост ⇢ будућност). Надам се да је сада лакше разумети, због чега у диалектичком схватању времена је будућност наведена као почетни диалект а не прошлост, као и због чега саставни диалекти времена нису поредани праволинијски, него су једноставно раздвојени један од другог користећи зарез, иако би то могло бити сликовито приказано као будућност └── емотивно емоционално присуство диа физичка присутност (Медијум Времена) ──┘ прошлост, где су будућност и прошлост сликовито престављени као нешто иза углова ове диалектичке пирамиде мега-времена и мега-простора.
Пет Основних Чула: Мутиводе или једно корисно Помагало за ваљану Орјентацију и Навигацију у Времену и Простору
Диaлeктички Kрeaтивни Рaдни Oквир зa Oрјeнтaцију у Вeчнoсти Врeмeнa ДИA Бeскoнaчнoст Прoстoрa
Обратите посебну пажњу на ово интерактивно садејство између твоје физичке присутности унутар (јуридиксционих граница) Простора у Времену (ОВДЕ и САДА), а што се може запазити и са пет основних чула, и невидљивог емотивно емоционалног присуства унутар разних испољавања Времена у Простору (САДА и ТАМО), а које се може само интуитивно предосетити (или наслутити), као и осетити са два (додатна) человечија чула [чуло интуиције и чуло унутарњег oсeћaњa сeбe], у диалектичкој међуигри са одговарајућим просторним медијумом (разум диа ум). Примети такође да су у овом ужем контексту Простора у Времену, твојих пет основних чула само једно веома корисно помагало за лакшу орјентацију и навигацију у спољњем свету који те окружује, као и да се лакше носиш са проблемима и изазовима који настају унутар тога, разумљено у смислу њиховог корисног (здравосмисленог) опсега и домета. Из овог такође происходи, да прекомерно ослањање на ових пет чула, без ваљане обраде и интерпретације ових чулних запажања у диалектичком медијуму простора и времена, је такође допринело настанку концепта стреле времена, која започиње у прошлости (а не у будућности). Након свега претходно реченог, само по себи се намеће питање, ко то може оспорити или тврдити да се ток времена не може преусмерити у било ком правцу? Нарочито, ако се разматра одвојено од одговарајућих саставних диалеката простора, и искључиво као нешто изван нас. Другим речима, после ових демонстрираних умећа менталне акробатике, није никакво изненађење појава могућности кретања опет праволинијски напред ка некој замишљеној (фиктивној) будућности унутар ових спољних материјалних светова у којима је и даље абсолутни владар (материја већ уграђена у) прошлост. Уосталом, запажено је да квантитативне једначине у области физике (елементарних честица) функционишу једнако добро без обзира да ли се време креће унапред у будућност (праволинијско схватање времена) или уназад у прошлост. Упркос овоме, уопштено је прихваћено да време у природним световима следи само један правац [стрела времена: прошлост ⇢ садашњост ⇢ будућност], што и није неко изненађење с обзиром на то како се формира преовладајући начин мишљења у оквиру овог једностраног и непотпуног руљанског и групног начина схватања садашњости као свеопштег медијума времена.
Као што је то било демонстрирано у претходним поглављима овог креативног чланка, овде се поново брка апстрактно поимање мега-времена и мега-простора са конкретним испољавањима њихових саставних диалеката у световима диалектика. Иако и у Ајнштајновом схватању простора и времена, разматрање ових појмова одвојено једно од другог нема никаквог смисла и значаја, то се још увек занемарује и превиђа, као што се занемарује и методолошка праволинијска релација између узрока и последице (Узрок → Последица). У спољашњем конкретном, физичком смислу, ово је изражено као бесповратно трансформисање и преображење унутарњег Времена у Простору (Узрок) у спољни Простор у Времену (Последица). Другим речима, овде се ради о бесповратном преласку уз краткотрајни бљесак скривене, учаурене Будућности у Духу (САДА и ТАМО) у неки вид запазивог физичког испољавања Материје уграђене у Прошлост (ОВДЕ и САДА). Из овог произилази да концепт стреле времена није био усклађен са овим најновијим концептима времена и простора, како у суштинском тако и у методолошком погледу, то јест, остао је једностран, непотпун, недоречен и методолошки недоследан. Све ово претходно објашњено и образложено је дубоко укорењено у свим доминантним језицима, који су засновани на праволинијском поимању простора и времена у смислу нечега изван нас у интеракцији са разматрањем ова два мега-диалекта одвојено један од другог.
- Ако се дубље размотри и изанализира садржај једне типичне реченице везано за неку (планирану) будућу активност, например, "Следеће недеље ићи ћу у Манчестер да посетим моју кћерку и унучад.", приметно је да је подразумеван или поново изостављен предуслов за остварење ове твоје унутарње жеље или намере (кондиционал). Другим речима, цела реченица би гласила: "Ако будем жив и здрав, или ако се ништа непредвиђено не догоди, следеће недеље ићи ћу у Манчестер да посетим моју кћерку и унучад." Из овога јасно произилази да ће се ова твоја унутарња жеља, намера или план, односно хронолошки зацртани догађај у спољашњем календару остварити само ако се овај предуслов (кондиционал) испуни.
- Такође би се пре могло рећи да и ти и твоји потомци заправо чекате овај дан (датум у спољњем календару) него што се крећеш дуж ове замишљене линије вањског (простора и) времена. У сваком случају, не следиш ову стрелу времена везано за овај вањски будући догађај, виђено и размотрено из твоје индивидуалне перспективе. Напротив, ово спољашње безлично запажање и хронолошко регистровање низа догађаја (временске линије) у смислу ове праволинијске стреле времена (прошлост → садашњост → будућност) је крајњи резултат руљанског и групног начина поимања праволинијског времена (и простора) као нешто изван нас у интеракцији са разматрањем ова два мега-диалекта одвојено један од другог. Другим речима, ово спољње, безлично запажање и хронолошко регистровање следа догађаја помоћу неког вида испољавања стварног или фиктивног вањског календара у смислу слеђења ове праволинијске стреле времена (прошлост → садашњост → будућност) ће се наставити са тобом или без тебе у оквиру ње, то јест, без обзира да ли ће се ова твоја унутарња жеља, намера или план остварити или не.
- У међувремену, наставићеш са својим уобичајеним активностима, или са решавањем непланирано искрслих и непредвиђених сценарија и ситуација у овом диалектичком поимању времена и простора, где је свака твоја активност [диалектичка стрелица времена (и простора)] зависна од претходно поменутог предуслова (кондиционала). На пример, ићи ћеш на посао, отићи ћеш са супругом у биоскоп, ресторан, посетити неки спортски, уметнички, или културни догађај и манифестацију и томе слично. Укратко, све док не дође унапред планирани дан твоје посете, можеш једино бити емотивно емоционално присутан код своје кћерке и унучади унутар свог диалектичког медијума простора и времена, или у виртуалном смислу користећи разположиве начине (жичане) комуникације с њима. Другим речима, тек када дође тај жељени дан у овом спољашњем календару, ти ћеш кренути ка жељеном одредишту (Манчестер) односно кретати се диалектички у простору и времену све док се не оствари ова твоја раније планирана унутарња жеља или намера, односно све док се не сретнеш (у физичком смислу) са својим најдражим, било на аеродрому, пристаништу, аутобуској или жељезничкој станицили или у њиховом породичном дому.
- Из свега претходно реченог произилази да тек када нестане овај јаз између вашег емотивно емоционалног присуства у вашем просторном медијуму (разум диа ум) и ваших раздвојених физичких присутности, ова твоја унутарња намера и (ваша заједничка) жеља се коначно испуњава. Или исказано то на други начин, ова твоја унутарња будућност [скривена и умотана у духу односно испољена у духовном смислу] је завршила своју мисију спољашњим чином њеног преласка и трансформације у (материју уграђену у физичком смислу у] прошлост. Другим речима, ово скривено унутарње Време у Простору (САДА и ТАМО) је преображено у спољашњи Простор у Времену (ОВДЕ и САДА), што је такође видљиво и запазиво са пет основних чула.
Овај творац од знања се нада да је успео представити, предочити и дочарати чињеницу да је једнострано виђење или тражење будућности у овим спољашњим пространствима владавине (материје уграђене у) прошлости илузорно и само-заваравајуће [поготову виђено с индивидуалне тачке гледишта овог сложеног концепта под стваралачким разматрањем]. Пре би се могло рећи да се овде ради о једном мањем или већем краткотрајном (али и силном) бљеску унутарње и до тада скривене будућности (у духовном смислу) у овим спољашњим пространствима Простора у Времену, иако понекад има силину Супер Нове.
- Као један пример, само покушај замислити овај бљесак излива осећања и подходајушћих емоција током овог сусрета и сједињења чланова ове шире породице, које је било под стваралачким разматрањем, разумљено у смислу ове интерактивно креативне међуигре Времена у Простору са Простором у Времену у оквиру (њиховог заједничког) диалектичког медијума времена и простора.
Штавише, овоме би се могло додати да се њихове појединачне диалектичке стрелице времена и одговарајућег простора заправо тек сада усмеравају и обједињују у највећој могућој мери, схваћено у смислу њиховог заједничког учешћа и деловања у оквиру овог (ограниченог) Простора у Времену. Ово се постиже усклађивањем њихових индивидуалних диалектичких стрелица са уобичајеним током ове спољашње стреле времена, на пример, у смислу заједничког провођења времена (ДИА одговарајући простор). Наравно, пошто је ово поново ваша (заједничка) жеља или намера, што неизбежно повлачи и одговарајућу неизвесност, не може се (у потпуности) искључити утицај непредвиђених околности на ове ваше заједничке планове. Или исказано на други начин, овде се не ради само о усклађивању стварних догађаја са вашом хронолошком линијом времена, као и о регистровању планираних догађаја у вашој замишљеној временској линији овог спољашњег представљања проласка времена у обухваћеном простору, него и о усклађивању са хронолошким развојем догађаја и планираним активностима на "свакодневном" нивоу у оквиру општег (и универзалног) медијума или контејнера садашњости. Надам се да сте приметили ово скривено испољавање Стреле Времена односно давање смерница од стране оних који делимично или скоро потпуно контролишу овај контејнер садашњости на разним нивоима друштвеног организовања. Иако се и ово може лако објаснити са међуигром четири кључна диалекта диалектичког схватања времена и простора, јер и ове смернице (овог испољавања Стреле Времена) су настале диалектичком међуигром унутарњег Времена у Простору са спољашњим Простором у Времену у Диалектичком Медијуму Времена и Простора ових кључних актера (са именом и презименом или псеудонимом), то не мења чињеницу да су (кључна) дешавања у овом (нациократском) контејнеру садашњости далеко удаљена од (корисног) домета већине људи, затворених у њему.
Све ово ме подсећа на претходно описани праволинијски начин функционисања чула вида, које је једино у стању да реагује на одбијање (← рефлексију) њихове светлости или светости (⇄), као и да то запази и региструје у хронолошком дневнику (важних) догађаја, док (изворна) кључна путања њиховог узвишеног светлосног зрака (→) остаје ван домашаја (чула вида) человечијег бића. Из овог се може закључити да је концепт Стреле Времена чедо друштвеног универзума, дубоко урезано у разум и ум (првобитних) људи, које тек много касније пресељено у физички универзум као праволинеарно испољавање (Стреле) Времена. Рекапитулирајући овај веома сложени диалектички садржај који се стваралачки разматрао и преиспитивао везано за праволинијско схватање Стреле Времена [руљански и групни начин мишљења] наспрам њених многобројних диалектичких испољавања [индивидуални или појединачни начин мишљења и размишљања], чак и одрони на путу, клизишта, земљотреси и остале природне непогоде и катастрофе [Простор у Времену: ОВДЕ и САДА] су резултат (дуготрајне) припреме и стварања предуслова скривеним деловањем четири елемента [скривено (зачаурено) Време у Простору: САДА и ТАМО], које је постаје видљиво тек након њиховог испољавања у спољашњем Простору у Времену. Виђено из перспективе диалектичког схватања времена и простора, када се скривене и незапазиве намере и намерености актера Времена у Простору (САДА и ТАМО) вањски испоље и физички остваре ОВДЕ и САДА (Простор у Времену: материја уграђена у прошлост), онда је неповратан овај диалектички процес (промена, а не праволинијског или линеарног кретања у времену ИЛИ простору), јер су и време и простор конкретним испољавањем њихових саставних диалеката стопљени, интегрисани и прожети једно с другим.
- Надам се да је сада лакше разумети због чега је праволинијска релација између Узрока и Последице неповратна у животној стварности, јер је услед међусобног прожимања дошло до диалектичке промене стања саставних диалеката времена и простора, а не унутар времена или у оквиру разматраног простора. Другим речима, сада је много јасније због чега је разбијање јајета да би се направио омлет, чим се рашири и напуни загрејани тигањ, неповратан диа-процес, односно никада се више неће вратити у облик јајета (са оригиналном љуском).
Или исказано то на други начин, овај физички (материјални) догађај и испољавање конститутивних диалеката времена и простора је урезано у меморију овог диалектичког схватања времена и простора. Штавише, дубоко урезана емотивно емоционална дешавања у диалектичком схватању времена и простора се не могу ни тако лако избрисати. Другим речима, иако је ово један неповратни исход у Простору у Времену, то не значи да се избрисано, изгубљено или заборављено не може касније поново оживети (Време у Простору), у мањем или више аутентичном виду испољавања нечега већ одиграног у овом диалектичком схватању времена и простора. У прилог томе иде и поновно оживљавање овог предревног методолошког приступа (диалектички интерактивни приступ), као и диалектичког схватања времена и простора, као важних садржаја и пилара изгубљеног скривеног знања, из унутарњег Времена у Простору (будућност учахурена и скривена у духу). За додатне информације, прочитајте, Концепт Ретроспективног Присећања и Подсећања: Диалектичко Поимање Духовне ДИА (Раз)Умне Интелигенције.
- Надам се да ће те читајући овај грозд кретивних чланака посвећених концепту ретроспективног сећања, подсећања, и присећања лакше разумети због чега се Простор у Времену (Последица) у физичком смислу не може вратити односно поново трансформисати у Време у Простору (Узрок), то јест, све док се не нађе неки начин да се реконструише првобитно стање Времена у Простору, као што се то дешава, на пример, након биолошке смрти неког живог бића раздвајањем његовог (духовног) унутарњег бића од (физичког) мртвог тела (Простор у Времену). Али и у овом случају, пошто је дошло до диа-промена у унутарњем бићу (скривено Време у Простору), било у позитивном или негативном смислу, чак и када би се и сви кључни актери његовог претходног живота вратили на ову животну (креативну) сцену, његов животни ток не би био у потпуности индентичан претходном. Укратко, следио би сличну животну судбину или (злу) коб, у зависности од насталих диа-промена у унутарњим бићима свих кључних актера ове нове додељене животне сесије.
- Надам се такође да је сада лакше схватити због чега је неоствариво путовање (уназад) кроз прошлост у физичком смислу (живог тела, а да при томе остане живо) с циљем да се њен ток промени. Осим да то преокреће релацију између узрока и последице (Узрок → Последица) овде важи и главна порука скривеног знања везано за диалектичко схватање времена и простора: У времену диа простор као копији односно моделу Вечности времена ДИА Бесконачност простора једино је могуће животно путешествије у смислу континуираног трансформисања или метаморфозе унутарњег Времена у Простору (Узрок) у спољашњи Простор у Времену (Последица), а не и обрнуто. Сва ова и слична манипулирања и шпекулусања са саставним диалектима времена су резултат схватања не само времена него и простора као нечега изван нас, а поготову у садејству са разматрањем ова два мега-диалекта одвојено један од другог. Ово континуирано трансформисање унутарњег Времена у Простору (Узрок) у спољашњи Простор у Времену (Последица) се доживљава и запажа са пет основних чула не као временски след догађаја него као кретање у смислу екстерне стреле времена: прошлост → садашњост → будућност.
- Из овог разлога, у примењеном Диалектичком Моделу Стварности, ни време ни простор се никада не разматра одвојено једно од другога него су њихови саставни диалекти увек међусобно упарени. Резултат овог упаривања су четири кључна диалекта односно концепта диалектичког схватања времена и простора. Размотрено с методолошке тачке гледишта примењеног диалектичког интерактивног приступа, на овај начин се такође успоставља правоваљана релација између узрока и последице (Узрок → Последица) везано за диалекте Време у Простору (узрок) и Простор у Времену [материја уграђена у прошлости: последица ових унутарњих (стваралачких) дешавања].
- Надам се такође да је сада лакше схватити због чега је утрошено или изгубљено време неповратно, односно не може се кретати уназад. Иако, прошлост не можеш вратити назад, можеш искористити то што си искусио и научио да се крећеш брже кроз ово диалектичко схватање времена и простора извлачењем одговарајућих поука.
Стварање Знања и његово Проверавање у праволинеарном Схватању Простора и Времена кроз уску Призму Пет Основних Научних Чула
Овде треба такође нагласити да је овако модернизовано схватање улоге науке веома круто, па и немилосрдно, управо због пренаглашене улоге коју играју пет основних ('научних') чула. Као креатор од знања који сваки диалектички садржај разматра из угла односно троуглова огромне стваралачке интерактивне позорнице културе, уметности, филозофије, и науке, могу само да замислим како је тешко стваралачки деловати, а поготову створити нешто у таквом крутом и нефлексибилном окружењу. После свега изложеног у овом креативном чланку, чини се да где год је, и када год је пренаглашена улога пет основних чула у области науке (и културе диа религију), ово је резултирало настанку (највећих) апсолутних догми за које су требала столећа или хиљаде година да се коначно сруше, уз огромне жртве и остале колелатералне штете нанесене човечанству.
Као пример, узмимо вишехиљадугодишњу догму да је земља равна плоча, јер ако је земља округла лопта (кугла), како ће онда жива бића на њој усправно стајати, а да се при том за нешто не држе!? Не може се вечно висити ни на плафону; били су само неки од њихових аргумената. Шта да се каже за геоцентричну догму Аристотела и Птоломеја, по којој се земља налази у центру не само сунчевог система, него и универзума, као и да се све врти око ње? Могло би се такође додати да је претерано пренаглашена улога ових пет научних чула дала знатан допринос настанку и одржавању дуалног ( И - И) ⇢ двополарног (ИЛИ - ИЛИ) диа бинарни (ИЛИ) начин мишљења и размишљања. Поготову се то односи на претерано и прекомермо "научно" кориштење чула вида: не видим ИЛИ видим ⇢ не видим = не верујем. Надам се да је сада лакше разумети, зашто је овај креатор од знања у његовим креативним чланцима тако безкомпромисно критиковао овај двополарни, "логички", нечеловечији, као и нечеловечански начин мишљења и размишљања, као и ово неадекватно кориштење пет основних чула у области науке, осавремљене на овај модерни начин.
У сваком случају, свака оваква догма је водила до успостављања разних 'инквизициских судова' и прогањања неистомишљеника. Све је то резултирало са дегенерацијом, стагнацијом или доводило до успоравања технолошког развоја и напретка створене цивилизације, као и до застоја у духовном, умном и разумном развоју. Резултат свега овога су несагледиве последице разних начина испољавања заосталости, примитивлука, вулгаризације, и дегенерације њених житеља. У ствари, могло би се рећи да различити начини оријентације и навигације у времену и простору, у спрези са (потпуно) другачијим начином вредновања, а самим тим и начина разликовања Добра од зла, доводе до различитих погледа на свет око нас, а поготову на невидљиве и скривене светове унутар мене ⇄ тебе ⇄ нас. Ово такође доводи до неизбежних спорова и сукоба између петочулних и седмочулних бића управо због различитих начина размишљања и расуђивања везано за претходно поменуто, укључујући и различито виђење улоге пет чула наспрам (потпуног) занемаривања два додатна человечија чула. Укратко, по мом мишљењу, седмочулна человечија бића далеко боље диалектички сажимају и синтетизују (комплексне) диалектичке садржаје, запажајући при томе и ситне детаље утиснуте у меморију овог диалектичког схватања времена и простора [дух, (раз)ум, материја], укључујући и читање неизказаних мисли и дилема у спољашњем Простору у Времену, што ће бити демонстрирано у наредном креативном чланку.
Као закључак, праволинеарно односно хронолошки поредано историјско схватање времена, које стално пресортирава (доживљене) догађаје у медијуму простора и времена у смислу ове спољне опште прихваћене стреле времена, одражава у ствари и пролазност живота, насталих друштава и цивилизација, као и свих испољавања материје уграђене у прошлост (ОВДЕ и САДА). Укратко, све остало што није било запажено или регистровано са пет основних чула се поново учи, или се ретроспективно сећа, присећа, и подсећа. Потом следи снова и снова пресортиравање ових доживљених, знаних, научених, и подсећаних догађаја и дешавања, хронолошки редајући и разврставајући их у складу са овом ментално формираном стрелом времена унутар ових спољних (материјалних) светова диалектика [временски след догађања и одговарајућих кључних догађаја], а који су увек у стању сталних (диалектичких) промена. Надам се да сте овде успели да препознате овај историјски и хронолошки начин испољавања унутар концепта "Стреле Времена". Укратко, ова Стрела Времена се састоји из догађаја који су се већ одиграли у прошлости, поређани хронолошки на основу (промењивих) расположивих података и информација (хронолошка линија времена) и предвиђених и планираних догађаја у овој спољашњој имагинарној будућности (замишљена временска линија).
Да ли је Време Стварност или још један Вид Самозаваравања себе?
Претходно образложено бркање диалектичке стрелице времена са временским следом догађања и запажених догађаја у спољним световима диалектика [заокренуте праволинијске стреле времена] је довело до схватања времена као једне илузије која је кривотворено искована односно измишљена у "нашем" разуму. Упркос постојању и овог поимања времена као једне људске заблуде, у диалектичком схватању времена и простора, време у узајамном садејству са простором је суштинско својство свемира без чега свемир не само да не би могао настати него ни Грандиозни План његовог Ствараоца који свемир следи не би могао функционисати. Штавише, у једном ширем, дубљем, и даљем смислу, ова два мега-диалекта кроз диалектичку међуигру њихових саставних диалеката организованих у њихова четири кључна концепта у ствари надзиру функционисање иницираних диа-процеса, како пожељних тако и непожељних, укључујући и (делимичну) обнову нанесене (колатералне) штете. Ово се постиже користећи безбројне симболичке комбинације упарених диалеката који се формирају од четири древна елемента унутар овог такође звездоликог креативног оквира примењеног методолошког приступа (диалектичког интерактивног приступа).
ТАЈНЕ ЧЕТИРИ ЕЛЕМЕНТА: Jeдинствo и Нaпрeгнутoст Диaлeктичких Супрoтнoсти у Врeмeну ДИA Прoстoр
ДИА
Чeтири Примaрнe ДИA Прoтo Пaрaдигмaтскe Meтoдoлoшкe Прeтпoстaвкe Диaлeктичкoг Интeрaктивнoг Приступa
Другим речима, интерактивно креативни диалекти овог звездоликог методолошког универзума (Време у Простору: САДА и ТАМО), који скривено делују, како иза тако и унутар и изван овог величанствено осмишљеног мастер плана деловања четири елемента (ватра, земља, вода, ваздух), смештених унутар бројних слојева ове пирамиде времена и простора, пружају адекватан одговор на сваку пожељну или непожељну активност, укључујући и непредвиђене активности и деловања унутар овог макро-универзума (Простор у Времену: ОВДЕ и САДА). Сваки идејни пројекат његовог ствараоца, укључујући и овај величанствени мастер-план деловања четири елемента унутар вакума ("пети елемент") одражава визију осмишљену од стране његовог идејног творца, која у ствари представља један оквирни идејни пројекат узајамно повезаних активности.
Из свих ових претходно наведених разлога, у овом диалектичком схватању кључне улоге интерактивно креативног деловања времена и простора, које је засновано на скривеном знању, ова два мега-диалекта требају и допуњавају један другог да би се њихови подходајушћи диалекти уградили и учахурили један у другог у одговарајућој форми. Другим речима, они су се умотали у заштитну љуску или чахуру да би се касније у правом тренутку физички преобразили у неки вид испољавања Простора у Времену (материја уграђена у прошлост). Тако на пример унутар Времена у Простору: САДА и ТАМО), свако испољавање (раз)ума укључујући и овај владајући величанствени (раз)ум, умотава користећи диалект - дух около скривеног диалекта - будућност (у њему) са сврхом инкапсулације и чувања у овој заштитној чахури идејни план намерености и намера њиховог креатора. Ово је заправо један вид темпиране потенцијално "експлозивне ракетице", умотане и скривене унутар Времена у Простору (будућност скривена у духу). Укратко, ради се о једној усмереној стрелици учахурено скривене будућности (унутар духа), која чека да се катапултира односно правовремено испали из ових још увек невидљивих унутарњих пространстава, изазивајући притом веће или мање праскове у овом спољнем материјалном Простору у Времену (ОВДЕ и САДА), ако ништа друго, да разбију насталу монотонију у њему.
Правовременост иницирања овог разрађеног идејног пројекта унутар диалектичког медијума времена и простора зависи такође и од фино разрађених и подешених (седмо-) чулних примаоца и преносиоца сакупљених, обрађених, и протумачених информација у овом кључном диалектичком медијуму времена и простора. Као један пример деловања у стварности овог Величанственог Божијег Мега-Плана, односно његових безбројних праскова у овом спољњем материјалном Простору у Времену, отиђите током раног прољећа у природу, и наслушајте се ових предивних праскова раније темпираних "бомбица и ракетица" ове врсте диалектичких стрелица скривеног Времена у Простору у дејству. Они који имају приступ (моћним) телескопима, могу такође уживати у сличним већим прасковима који се с времена на време одигравају у бескрајним дубинама видљивог универзума, укључујући и илузорне, сабласне, давно одигране, или недостижне праскове унутар овог вида испољавања Времена у Простору (САДА и ТАМО) у Космосу.
Као резултат овог фантастично осмишљеног мега-плана, овај Највећи Стваралац нема потребу да стално надгледа ток одвијања догађаја у овом Његовом универзуму, нити да непрестано интервенише и мења след догађања унутар ове Његове величанствене креације, него радије с времена на време: ту и тамо. Поред тога, за разлику од ових увек модерних и све модернизованијих "космолога и принчева Земље од давнина" који брину о благостању њихових житеља, заузети континуираним измишљањем начина како да од њих направе идеалне и потпуно аутоматизоване роботе, изгледа да овај Величанствени Креатор, док је осмишљавао и разрађивао Свој Мега-План, није био поклоник ове врсте савршенства. Напротив, Он је више волео слободу стваралачког деловања, одмор и уживање у благодетима Његовог стваралаштва, односно слављење благодети живота [а не уживања у благодетима механичких структура, послушног аутоматизма и машинерије, паћења, и мучеништва].
Иди на Врх
