Стрела Времена НАСУПРОТ Мноштва Стрелица Времена
Креатор од Знања БоБан

У овом креативном чланку су најпре били представљени пилари диалектичког схватања времена и простора, а потом је кроз призму овог концепта времена и простора било размотрено и преиспитано праволинијско схватање Стреле Времена. Виђено из перспективе диалектичког интерактивног приступа, пошто је твоја физичка присутност (тела: индивидуални начин мишљења) окружена са свих страна са стваралачким резултатима и иницираним диа-процесима прошлости [ПРОСТОР У ВРЕМЕНУ: материја уграђена у прошлост (ОВДЕ и САДА)], ток будућих збивања времена зависи и од скривених намерености (интенционалности) свих кључних актера. Другим речима, све ове скривене намере и намерености су засада још увек смештене унутар Времена у Простору (САДА и ТАМО), то јест, у овој фази развоја времена (њиховог идејног пројекта) су само емотивно емоционално присутне у спољним световима Простора у Времену (ОВДЕ и САДА), разумљено у смислу прижељкиваног или жељеног будућег тока одвијања дешавања у овом диалектичком схватању простора и времена [будућност, емотивно емоционално присуство диа физичка присутност, прошлост].

Диaлeктички Kрeaтивни Рaдни Oквир зa Oрјeнтaцију и Навигацију у Врeмeну ДИA Прoстoру изражен кроз његова Два Парна Диалекта: Време у Простору ⇄ Простор у Времену ДИА Медиум Времена ⇄ Медиум Простора

Из овог произилази, да има безброј оваквих усмерених стрелица (жеља) из Времена у Простору ка циљном Простору у Времену [спољни диалектички светови материје већ уграђене у прошлост], јер свако живо биће и групна заједница има право на ово емотивно емоционално "живљење живота из снова". А да ли ће се то остварити или не, зависи од безброј фактора, укључујући и међусобни судар и сукоб ових (скривених) намера и НАМЕРЕНОСТИ, као последице њихових покушаја да ове скривене унутарње намере спроведу у дело, то јест, да их екстернализују и уграде у спољним световима диалектика (намереност). Било како било, из ових наведених разлога, будућност и њени првобитни извори за формирање (реке) времена се требају тражити у оквирима ових унутарњих пространстава ВРЕМЕНА У ПРОСТОРУ [скривена будућност у духу: САДА и ТАМО], па самим тим и време почиње ту, док се све ове (скривене) намере и намерености остварују или не, у спољним световима Простора у Времену (ОВДЕ и САДА). Или исказано то на други начин, све што је запазиво са пет основних чула је било претходно осмишљено у овим невидљивим и незапазивим унутарњим световима Времена у Простору (САДА и ТАМО), и тек је потом било испољено и материјализовано у спољашним диалектичким световима Простора у Времену (ОВДЕ и САДА). Другим речима, ова "унутарња" будућност је екстернализована и на тај начин доводећи до краја своју крајњу сврху, преображена је у прошлост.

увод: Стрела Времена НАСУПРОТ Мноштва Стрелица Времена

Скривено Знање: Meтoдoлoшкo Сaoбрaжaвaњe ДИА Пoимaњe (Прaвo) линeaрнoгa Прoстoрa и Врeмeнa, рaзумљeнo KAO НEШТO ИЗВAН НAС

Како је онда могуће да се време запажа у смислу његовог тока из прошлости у садашњост ка будућности, то јест, као стрела времена? Као прво, то је уопштено говорећи крајњи резултат схватања не само простора него и времена као нечега изван нас у садејству са разматрањем ова два мега-диалекта одвојено један од другог.

• Из овог разлога, да се објасни због чега је време неповратно, односно не може се кретати уназад, процеси у природи (примети, изван нас) који се такође одвијају у једном правцу су још увек кориштени да се разјасни овај феноменон стреле времена. Један такав аналогни концепт у физици је да ствари теже ка ентропији, то јест, постају све више и више хаотичне како време пролази. Из овога следи да ако се претпостави да је космос затворени систем, његова ентропија (степен нереда) не може се никада смањити. Другим речима, космос се не може вратити у тачно исто стање у којем је био у ранијој тачки развоја, и из овог разлога, време се не може кретати уназад.


• Друго објашњење је да природни свет следи законе термодинамике. Други закон термодинамике каже да у оквиру изолованог система, ентропија система остаје константна или се повећава, резултат чега је термодинамичко објашњење стреле времена. Као један пример, замисли кутију гаса у којој су све честице првобитно постављене у једном углу (уређено стање). Временом би ове честице гаса природно покушале да напуне целу кутију (неуређено стање). Али када би се покушало вратити све те честице у првобитно уређено стање, то би захтевало трошење додатне енергије. Другим речима, овај обратни процес да се покрене сам од себе је немогућ, односно ово првобитно стање честица у овој кутији гаса је неповратно.

У наредним поглављима ће бити образложено због чега време (диа простор) происходи из ових невидљивих, далеких, неочекиваних, непознатих, скривених, унутарњих светова Времена у Простору (САДА и ТАМО као будућност укукуљена и скривена у духу) да би се то потом испољило у спољним световима Простора у Времену (ОВДЕ И САДА као материја уграђена у прошлост), што у потпуности противречи праволинијском схватању стреле времена: прошлост → садашњост → будућност. Тек онда у овом ширем контексту има смисла даље стваралачки разматрати концепт Стреле Времена НАСУПРОТ Мноштва Стрелица Времена, као и остале неразрешене непознанице у вези са овом веома сложеном тематикпм. Имај на уму да су сва досадашња (научна) схватања простора и времена утемељена на њиховим (спољним) физичким (материјалним) испољавањима, па на тај начин и подржана одговарајућим видовима (спољнег) запажања и мерења. С друге стране, пошто је диалектичко схватање времена и простора [дух, разум диа ум, материја] засновано на изгубљеном скривеном знању, поново су изашли на светло дана не само лингвистички него и његови сликовито разумљиви диалекти за описивање, разраду, образлагање ових унутарњих, непознатих, непојмљивих, невидљивих, скривених диалектичких светова Времена у Простору, као и разумљив начин комуникације, како унутар овог скривеног Времена у Простору (САДА и ТАМО) тако и изван њега са свуда присутним испољавањима Простора у Времену (ОВДЕ и САДА). Пошто је праволинеарно схватање простора и времена у смислу нечега изван нас дубоко укорењено у свим доминантним језицима, упркос чињеници да свака редефиниција времена и простора мења поглед на свет, неостварив је подухват промене синтаксе и семантике савремених језика, поготову међу ширим слојевима људи, као и одговарајућих дубоко укорењених начина мишљења и размишљања.

Вечност ДИА Бесконачност, симболички представљена као оланчане Карике Четири Елемента

Из свега овог произилази да је древни начин сликовитог представљања диалектичког схватања вечности (8) и бесконачности (∞) у смислу окретања, завојивања и извртања Простора у Времену око централне осе где се спаја са Временом у Простору, као и просторног медијума (разум диа ум) око централне осе где се додирује са медијумом времена (емотивно емоционално присуство диа физичка присутност), није била никаква случајност. Напротив, могло би се рећи да је то био начин да се сликовито представи и дочара овај обрнути с брда с дола (наопаки) начин схватања, исказивања, и испољавања времена (и простора), чије су последице креативно дубље сагледане и потом примењене у овом креативном чланку. Као крајњи резултат овога, око ове централне осе у минијатури формирана је графичка сликовна илустрација диалектичког поимања вечности (8) и бесконачности (∞) у минијатури, где се заправо одвијају и дешавају сва ова описана збивања [јер је вечност (8) диа бесконачност (∞) превелика за диалектичко сажимање таквог једног неизразивог опсега времена и простора]. Растојања између ових оланчаних карика представљале су у ствари различита мерена одступања времена и простора. Поред тога, ови елиптични прикази вечности (8) диа бесконачност (∞) су још више поједностављени њиховом додатном трансформацијом у троуглове (троуглизација).

Диалектички Оквир за Захваћање Вечности ДИА Бесконачност, сликовито престављен са Четири Древна Елемента у Привременом Стању њиховог Јединства

Пошто је и овај троугаони вид представљања вечности и бесконачности још увек неподесан за међусобно разумљиво описивање, расуђивање, и комуникацију са саставним деловима ("диалектима") праволинијског и линеарног схватања времена и простора, ова троугаона сликовна представа је додатно упрошћена. Укратко, формиран је радни стваралачки оквир упрошћеног диалектичког схватања вечности и бесконачности (⊠). Претходно поменута нагомилана диалектичка одступања времена и простора унутар вечности (8) диа бесконачност (∞) била поништена и занемарена, на тај начин што је квадар или квадрат диагонално пресечен попречно на четири троугла (диалекта) због претходно поменуте лакше међусобне праволинијске комуникације и интерпретације ове две различите концепције времена "И - ДИА" простора, у који су потом смештена четири примарна елемента: ватра, земља, ваздух, вода. За додатне информације везано за стварање и развој Диалектичког Креативног Радног Оквира за Орјентацију у Вечности Времена ДИА Бесконачност Простора, прочитајте: Диалектички Креативни Оквир.

Стрела Времена НАСУПРОТ Мноштва Стрелица Времена

Иако се на први поглед, унутар руљанског и групног медијума времена (САДАШЊОСТ), стеченог без једног дубљег увида у овај веома сложени диалектички, интерактивно креативни садржај, чини да време следи линеарну (кружну ○ или елиптичну) путању времена (точак времена), или праволинијску путању времена (река времена), то јест, прошлост ⇢ садашњост ⇢ будућност (стрела времена), то није тако у диалектичкој (промењивој) стварности, јер ово изоловано, једнострано схватање времена ("река времена или точак времена"), као крајњи резултат владајућег дуалног (И -И) ⇢ двополарног (ИЛИ - ИЛИ) начина мишљења ДИА бинарни (ИЛИ) начин размишљања, занемарује у потпуности чињеницу да свако одвојено разматрање мега-диалеката време и простор, као и њихових саставних диалеката, не може се користити за стварање догматских убеђења, неку врсту колективне хипнозе. Поготово не за стварање оваквих догми које су изведене из неадекватне или површне употребе пет основних чула (ван њиховог корисног домета). У сваком случају, ово широко распрострањено тумачење стреле времена је оспориво (дискутабилно), како са становишта ваљаних емпиријских доказа насупрот схватања простора и времена одвојено једно од другог као нечег изван нас, тако и са гледишта методолошких поставки и претпоставки диалектичког интерактивног приступа.

Другим речима, стварна суштина ова два мега-диалеката је у њиховој међуигри, интеракцији, и узајамном садејству, о чему ће бити више речено у наредном поглављу. Размотрено с тачке гледишта овог методолошког приступа (диалектички интерактивни приступ), суштина сваког разматраног диалектичког садржаја, не само да није у његовој тези (време), нити у његовој антитези (простор), и због тога није ни у њиховој синтези (време ↔ простор), већ у њиховој свеобухватној обновљеној тези, разматраног и преиспитиваног стваралачког садржаја (суштини до тада реченог), које је у овом диалектичком схватању времена и простора изведено из коначног креативног исхода диалектичке међуигре њихова четири кључна концепта (интерактивно креативна кључна-диалекта): Време у Простору ⇄ Простор у Времену ⊠ Mедијум Времена ⇄ Mедијум простора [Обновљена Теза, пожељно на вишем нивоу диалектичког схватања времена и простора].

Апстрактни Методолошки Креативни Радни Оквир: Четири Кључна Концепта Диалектичког Схватања Времена и Простора, изражена кроз његова Два Парна Диалекта: Време у Простору ⇄ Простор у Времену ДИА Медиум Времена ⇄ Медиум Простора

Као резултат свега претходно наведеног, могло би се оспорити свим поборницима овог праволинеарног схватања времена са аргументацијом да њихово запажање протока времена (са пет основних чула) у оквиру спољних светова Простора у Времену у виду праволинијске стреле времена (⇢) је далеко боље представити слеђењем његовог тока из прошлости у садашњост (←), и онда га преломити (↵) и вратити назад у будућност. Као резултат овог приступа, нешто што се привидно чини (Простор у Времену) једном актеру ове диалектичке међуигре времена и простора као садашњост (САДА и ОВДЕ), на пример, сада и овде на великој позорници певам песму из дубине моје душе, другом то исто изгледа као прошлост унутар њихових раздвојених Медија Времена и Медија Простора, па услед тога происходи и различито запажање и схватање протока времена и простора. Другим речима, стварно САДА (у ТАМО) се налази унутар сваког од њих [властито Време у Простору, односно тамо где будућност извире и почиње], а не изван њих: след догађања и праћења догађаја у (Простору у) Времену, јер се овде ради о временском следу дешавања у спољњем материјалном (физичком) простору. Виђено са ове редефинисане праволинијске тачке гледишта, унутар вањског Простора у Времену (материја уграђена у прошлост) садашњост происходи из прошлости односно прецизније одбија се од неког вида и испољавања материје уграђене у прошлости, враћајући се преображена у своје претходно 'првобитно' стање: будућност [у духу, то јест, у властито унутарње Време у Простору].

Тeмeљнe Симулaтивнe Пoстaвкe Диaлeктичкoг Интeрaктивнoг Приступa

Уосталом, на овај претходно описани праволинијски начин функционише и чуло вида, које је у ствари једино у стању да реагује на одбијање (← рефлексију) светлости (⇄), док првобитна изворна путања светлосног зрака (→) је ван домашаја људског чула вида. Пошто је начин мишљења и размишљања већине људи заснован на физичким чињеницама запазивим са њихових пет чула, "то што видим, у то и верујем" у овом конкретном случају, онда и није неко велико изненађење, да је тумачење догађања около њих кроз преуску призму њихових пет чула, тако дубоко урезано у њихову свест и подсвест. Укратко, ових пет основних људских чула су одувек играли доминантну улогу у обликовању њихових погледа на свет који их окружује. Тако на пример, упркос претходно наведеним мањкавостима далекосежности чула вида, и закључцима изведеним на основу тога, ово је одиграло одлучујућу улогу током формирања ове опште прихваћене стреле времена (прошлост ⇢ садашњост ⇢ будућност), неуочавањем првобитне стрелице светлосног зрака (будућност → "садашњост" → прошлост), које је надомештено простим заокретањем стрелице рефлектованог светлосног зрака (будућност ← "садашњост" ←прошлост).

Диaлeктички Kрeaтивни Рaдни Oквир зa Oрјeнтaцију у Вeчнoсти Врeмeнa ДИA Бeскoнaчнoст Прoстoрa

Претходно образложено поимање стрелице времена (⇢), потврђује и правилна интерпретација Ајнштајновог схватања физичког простора и времена ("Простор у Времену"). Укратко, мерено и изражено брзином кретања светлости, где год се баци поглед (около, изнад, испод себе: твоја физичка присутност) из (ОВДЕ унутар) свог САДА запажају се стваралачки исходи [где си ти већ присутан у емотивно емоционалном смислу] који су већ одиграни у прошлости (а не у будућности), односно прецизније речено, запажа се са пет основних чула спољна материја уграђена у прошлости (ОВДЕ и САДА). Из овог разлога, окружен са свих страна са препознатљивим (спољним) лицем (материје уграђене у) прошлости, а које је запазиво и чувствовано са пет основних чула, једини начин изласка из овог (заробљеног) физичког Простора у Времену је невидљиво рефлексно и рефлективно преусмеравање ове привидне стрелице времена назад ка стварном унутарњем извору овог чињеничног стања [феномена или парадокса диалектичке међуигре Времена у Простору са Простором у Времену у оквиру диалектичког медијума времена и простора]. Другим речима, мења се правац ове тобожње праволинијске стреле кретања времена, преламајући је и преусмеравајући је (↵) у бескрајна пространства унутарњег Времена у Простору [умотана и скривена будућност у духу] користећи свој диалектички медиум времена и простора. И онда уместо спољнег привидног и илузорног кретања у неки вид спољне будућности [заваравајући себе, на пример, услед немања или не неговања сопствених унутарњих пространстава], ти у стварности рефлексно преламаш ову имагинативну линију да би се интуитивно преусмерио и вратио у своје унутарње светове Времена у Простору, где је све и почело, да би тамо потврдио ту физичку чињеницу коју си видио и запазио са својих пет чула у спољним световима диалектике (Простор у Времену).

Диaлeктички Kрeaтивни Рaдни Oквир зa Oрјeнтaцију у Вeчнoсти Врeмeнa ДИA Бeскoнaчнoст Прoстoрa одражен кроз Призму Диалектичког Медијума Времена и Простора

Ако пажљиво погледате Диалектички Креативни Радни Оквир за Орјентацију у Вечности Времена ДИА Бесконачност Простора, приметићете да нити је путања простора нити је правац протока времена приказан као права линија ( стрела времена ), него су ове линије на његова четири краја (угла) преломљене и преусмерене да би се спојиле формирајући безброј све мањих и мањих правоуганика (градивних блокова) ове замишљене пирамиде диалектичког схватања времена и простора. Као резултат овог сликовитог приказа, будућност и прошлост су у медијуму времена и простора доживљене као нешто иза угла ове пирамиде, или овог правоугаоника, ако тако видиш ову слику, а не праволинијски у смислу стреле времена (прошлост ⇢ садашњост ⇢ будућност). Надам се да је сада лакше разумети, због чега у диалектичком схватању времена је будућност наведена као почетни диалект а не прошлост, као и због чега саставни диалекти времена нису поредани праволинијски, него су једноставно раздвојени један од другог користећи зарез, иако би то могло бити сликовито приказано као будућност └── емотивно емоционално присуство диа физичка присутност (Медијум Времена) ──┘ прошлост, где су будућност и прошлост сликовито престављени као нешто иза углова ове диалектичке пирамиде мега-времена и мега-простора.

Упрошћено ради лакше упоредбе, и потом исказано са становишта праволинеарног схватања времена (и простора), у диалектичком схватању времена (и простора), будућност духовно зачиње у невидљивом Времену у Простору (САДА и ТАМО), и онда се ова идеја, након њеног преласка односно преношења из подсвести у свест, даље разрађује и трансформише у овом диалектичком медијуму времена и простора све док се на неки начин физички не испољи, реализује, и преобрази у неки вид испољавања Простора у Времену (ОВДЕ и САДА). Из овог произилази да у оквиру ових спољних светова Простора у Времену (материја уграђена у прошлост), време се испољава као мерење уочених диалектичких промена (... из секунде у секунду, из минуте у минуту, из сата у сат, из дана у дан....), као и за регистровање следа догађаја са пет основних чула у овом спољњем Простору у Времену [⇢ ка напред остреличена линија = хронолошки след догађања и резултирајућих догађања у (овом спољњем Простору у) Времену]. За крај је веома важно напоменути да се диалектичко схватање времена и простора не представља линеарно него сликовито следећи међусобну интеракцију његова четири кључна концепт-диалекта у складу са одвијањем три основна диалектичка принципа, аспекта, својства и испољавања диалектике у оквиру ових огромних звездоликих пространстава.

Пет Основних Чула: Мутиводе или једно корисно Помагало за ваљану Орјентацију и Навигацију у Времену и Простору

Диaлeктички Kрeaтивни Рaдни Oквир зa Oрјeнтaцију у Вeчнoсти Врeмeнa ДИA Бeскoнaчнoст Прoстoрa

Обратите посебну пажњу на ово интерактивно садејство између твоје физичке присутности унутар (јуридиксционих граница) Простора у Времену (ОВДЕ и САДА), а што се може запазити и са пет основних чула, и невидљивог емотивно емоционалног присуства унутар разних испољавања Времена у Простору (САДА и ТАМО), а које се може само интуитивно предосетити (или наслутити), као и осетити са два (додатна) человечија чула [чуло интуиције и чуло унутарњег oсeћaњa сeбe], у диалектичкој међуигри са одговарајућим просторним медијумом (разум диа ум). Примети такође да су у овом ужем контексту Простора у Времену, твојих пет основних чула само једно веома корисно помагало за лакшу орјентацију и навигацију у спољњем свету који те окружује, као и да се лакше носиш са проблемима и изазовима који настају унутар тога, разумљено у смислу њиховог корисног (здравосмисленог) опсега и домета. Из овог такође происходи, да прекомерно ослањање на ових пет чула, без ваљане обраде и интерпретације ових чулних запажања у диалектичком медијуму простора и времена, је такође допринело настанку концепта стреле времена, која започиње у прошлости (а не у будућности).

Другим речима, уграђена материја у прошлост (Простор у Времену) је присутна где год да се баци поглед, шта год да чујеш, шта год да помиришеш, додирнеш, укусиш (кушаш). Поново разматрајући ову тему под стваралачким разматрањем из перспективе руљанског и групног начина мишљења и размишљања, упркос чињеници да ваш бачени поглед има своје извориште у вашем чулу вида, и одатле следи путању ка жељеном циљу [⇢ неко испољавање уграђене материје у прошлости], и одакле се потом одбија односно рефлектује се и преусмерава се назад (←) ка свом извору, то већину људи неће спречити да ово очигледно двосмерно кретање напред назад (⇄) упросте, као и да заокрену смер кретања стрелице времена свођењем тога на једносмерни правац одвијања догађаја (садашњост ← прошлост), што је у потпуном сагласју са њиховим неизоставним бинарним начином мишљења и размишљања, јер је остала не запажена, и стога испуштена и заборављена прва (оргинална) стрелица времена (⇢).

Али ово није крај ове типичне двополарно бинарне приче, а која је у пуном складу са концептом начина функционисања простог (раз)ума. Резимирајући све претходно речено, то их не спречава да потом ово кретање уназад (садашњост ← прошлост) преокрену у кретање унапред, и да у њиховом разуму представе ову менталну гимнастику и акробатику као одвијање и кретање догађаја из правца прошлости у садашњост односно да преусмере, и графички илуструју стрелу времена као прошлост ⇢ садашњост ⇢ будућност. Сада се само по себи намеће питање, ко то може оспорити или тврдити да се ток времена не може преусмерити у било ком правцу? Другим речима, после ових демонстрираних умећа менталне акробатике, није никакво изненађење појава могућности кретања опет праволинијски напред ка некој фиктивној будућности унутар ових спољних материјалних светова у којима је и даље абсолутни владар (материја већ уграђена у) прошлост. Уосталом, запажено је да квантитативне једначине у области физике (елементарних честица) функционишу једнако добро без обзира да ли се време креће унапред у будућност (праволинијско схватање времена) или уназад у прошлост ("диалектичко поимање времена"). Упркос овоме, уопштено је прихваћено да време у природним световима следи само један правац [стрела времена: прошлост ⇢ садашњост ⇢ будућност], што и није неко изненађење с обзиром на то како се формира преовладајући начин мишљења у оквиру руљанског и групног начина поимања садашњости као свеопштег медијума времена насупрот индивидуалног диалектичког медијума времена (емотивно емоционално присуство диа физичка присутност).

Као што је то било демонстрирано у претходним поглављима овог креативног чланка, овде се поново брка апстрактно поимање мега-времена и мега-простора са конкретним испољавањима њихових саставних диалеката у световима диалектика односно у световима природе. Иако и у Ајнштајновом схватању простора и времена, разматрање ових појмова одвојено једно од другог нема никаквог смисла и значаја, то се још увек занемарује и превиђа, као што се занемарује и методолошка праволинијска релација између узрока и последице (Узрок → Последица). У спољашњем конкретном, физичком смислу, ово је изражено као бесповратно трансформисање и преображење унутарњег Времена у Простору (Узрок) у спољни Простор у Времену (Последица), односно као бесповратни прелазак уз краткотрајни бљесак скривене и укукуљене Будућности у Духу (САДА и ТАМО) у неки вид запазивог физичког испољавања Материје уграђене у Прошлост (ОВДЕ и САДА). Из овог произилази да концепт стреле времена није био усклађен са овим најновијим концептима времена и простора, како у суштинском тако и у методолошком погледу, то јест, остао је непотпун, недоречен и методолошки недоследан. Све ово претходно објашњено и образложено је дубоко укорењено у свим доминантним језицима, који су засновани на праволинијском поимању простора и времена у смислу нечега изван нас у интеракцији са разматрањем ова два мега-диалекта одвојено један од другог.

• Ако се дубље размотри и изанализира садржај једне типичне реченице везано за неку (планирану) будућу активност, например, "Следеће недеље ићи ћу у Манчестер да посетим моју кћерку и унучад.", приметно је да је подразумеван или поново изостављен предуслов за остварење ове твоје унутарње жеље или намере (кондиционал). Другим речима, цела реченица би гласила: "Ако будем жив и здрав, или ако се ништа непредвиђено не догоди, следеће недеље ићи ћу у Манчестер да посетим моју кћерку и унучад." Из овога јасно произилази да ће се ова твоја унутарња жеља, намера или план, односно хронолошки зацртани догађај у спољашњем календару остварити само ако се овај предуслов (кондиционал) испуни.


• Такође би се пре могло рећи да ти заправо чекаш овај дан (датум у спољњем календару) него што се крећеш дуж ове замишљене линије вањског (простора и) времена. У сваком случају, не следиш ову стрелу времена везано за овај вањски будући догађај, виђено и размотрено из твоје индивидуалне перспективе. Напротив, ово спољашње безлично запажање и хронолошко регистровање низа догађаја (временске линије) у смислу ове праволинијске стреле времена (прошлост → садашњост → будућност) је крајњи резултат руљанског и групног начина поимања праволинијског времена (и простора) као нешто изван нас у интеракцији са разматрањем ова два мега-диалекта одвојено један од другог. Другим речима, ово спољње, безлично запажање и хронолошко регистровање следа догађаја помоћу неког вида испољавања стварног или фиктивног вањског календара у смислу слеђења ове праволинијске стреле времена (прошлост → садашњост → будућност) ће се наставити са тобом или без тебе у оквиру ње, то јест, без обзира да ли ће се ова твоја унутарња жеља, намера или план остварити или не.


• У међувремену, наставићеш са својим уобичајеним активностима, или са решавањем непланирано искрслих и непредвиђених сценарија и ситуација у овом диалектичком поимању времена и простора, где је свака твоја активност [диалектичка стрелица времена (и простора)] зависна од претходно поменутог предуслова (кондиционала). На пример, ићи ћеш на посао, отићи ћеш са супругом у биоскоп, ресторан, посетити неки спортски, уметнички, или културни догађај и манифестацију и томе слично. Укратко, све док не дође унапред планирани дан твоје посете, можеш једино бити емотивно емоционално присутан код своје кћерке и унучади унутар свог диалектичког медијума простора и времена, или у виртуалном смислу користећи разположиве начине комуникације с њима. Другим речима, тек када дође тај жељени дан у овом спољашњем календару, ти ћеш кренути ка жељеном одредишту (Манчестер) односно кретати се диалектички у простору и времену све док се не оствари ова твоја раније планирана унутарња жеља или намера, односно све док се не сретнеш (у физичком смислу) са својим најдражим, било на аеродрому, пристаништу, аутобуској или жељезничкој станицили или у њиховом породичном дому.


• Из свега претходно реченог произилази да тек када нестане овај јаз између вашег емотивно емоционалног присуства у вашем просторном медијуму (разум диа ум) и ваших раздвојених физичких присутности, ова твоја унутарња намера и (ваша заједничка) жеља се коначно испунила. Или исказано то на други начин, ова твоја унутарња будућност [скривена и умотана у духу односно испољена у духовном смислу] је завршила своју мисију спољашњим чином њеног преласка и трансформације у (материју уграђену у физичком смислу у] прошлост. Другим речима, ово скривено унутарње Време у Простору (САДА и ТАМО) је преображено у спољашњи Простор у Времену (ОВДЕ и САДА), што је такође видљиво и запазиво са пет основних чула.

Овај творац од знања се нада да је успео представити, предочити и дочарати чињеницу да је једнострано виђење или тражење будућности у овим спољашњим пространствима владавине (материје уграђене у) прошлости илузорно и само-заваравајуће [поготову виђено с индивидуалне тачке гледишта овог сложеног концепта под стваралачким разматрањем]. Пре би се могло рећи да се овде ради о једном мањем или већем краткотрајном (али и силном) бљеску унутарње и до тада скривене будућности (у духовном смислу) у овим спољашњим пространствима Простора у Времену, иако понекад има силину Супер Нове.

• Као један пример, само покушај замислити овај бљесак излива осећања и подходајушћих емоција током овог сусрета и сједињења чланова ове шире породице, која је била под стваралачким разматрањем, разумљено у смислу ове интерактивно креативне међуигре Времена у Простору са Простором у Времену у оквиру (њиховог заједничког) диалектичког медијума времена и простора.

Штавише, овоме би се могло додати да се њихове појединачне диалектичке стрелице времена и одговарајућег простора заправо тек сада усмеравају и обједињују у највећој могућој мери, схваћено у смислу њиховог заједничког учешћа и деловања у оквиру овог (ограниченог) Простора у Времену, усклађивањем њихових индивидуалних диалектичких стрелица са токовима ове спољашње стреле заједничког провођења времена (ДИА одговарајући простор), односно са токовима овог спољашњег представљања проласка времена у смислу ове замишљене линије у разматраном простору. Рекапитулирајући овај веома сложени диалектички садржај који се стваралачки разматрао и преиспитивао везано за праволинијско схватање стреле времена [руљански и групни начин мишљења] наспрам њених многобројних диалектичких испољавања [индивидуални или појединачни начин мишљења и размишљања], чак и одрони на путу, клизишта, земљотреси и остале природне непогоде и катастрофе [Простор у Времену: ОВДЕ и САДА] су резултат (дуготрајне) припреме и стварања предуслова и увјета за њихово вањско испољавање [скривено Време у Простору: САДА и ТАМО].

Виђено из перспективе диалектичког схватања времена и простора, када се скривене и незапазиве намере и намерености актера Времена у Простору (САДА и ТАМО) вањски испоље и физички остваре ОВДЕ и САДА (Простор у Времену: материја уграђена у прошлост), онда је неповратан овај диалектички процес (промена, а не праволинијског или линеарног кретања у времену ИЛИ простору), јер су и време и простор конкретним испољавањем њихових саставних диалеката стопљени, интегрисани и прожети једно с другим.

• Надам се да је сада лакше разумети због чега је праволинијска релација између Узрока и Последице неповратна у животној стварности, јер је услед међусобног прожимања дошло до диалектичке промене стања саставних диалеката времена и простора, а не унутар времена или у оквиру разматраног простора. Другим речима, сада је много јасније због чега је разбијање јајета да би се направио омлет, чим се рашири и напуни загрејани тигањ, неповратан диа-процес, односно никада се више неће вратити у облик јајета (са оригиналном љуском).

Или исказано то на други начин, овај физички (материјални) догађај и испољавање конститутивних диалеката времена и простора је урезано у меморију овог диалектичког схватања времена и простора. Штавише, дубоко урезана емотивно емоционална дешавања у диалектичком схватању времена и простора се не могу ни тако лако избрисати. Другим речима, иако је ово један неповратни исход у Простору у Времену, то не значи да се избрисано, изгубљено или заборављено не може касније поново оживети (Време у Простору), у мањем или више аутентичном виду испољавања нечега већ одиграног у овом диалектичком схватању времена и простора. У прилог томе иде и поновно оживљавање овог предревног методолошког приступа (диалектички интерактивни приступ), као и диалектичког схватања времена и простора, као важних садржаја и пилара изгубљеног скривеног знања, из унутарњег Времена у Простору (будућност учахурена и скривена у духу). За додатне информације, прочитајте, Концепт Ретроспективног Присећања и Подсећања: Диалектичко Поимање Духовне ДИА (Раз)Умне Интелигенције.

• Надам се да ће те читајући овај грозд кретивних чланака посвећених концепту ретроспективног сећања, подсећања, и присећања лакше разумети због чега се Простор у Времену (Последица) у физичком смислу не може вратити односно поново трансформисати у Време у Простору (Узрок), то јест, све док се не нађе неки начин да се реконструише првобитно стање Времена у Простору, као што се то дешава, на пример, након биолошке смрти неког живог бића раздвајањем његовог (духовног) унутарњег бића од (физичког) мртвог тела (Простор у Времену). Али и у овом случају, пошто је дошло до диа-промена у унутарњем бићу (скривено Време у Простору), било у позитивном или негативном смислу, чак и када би се и сви кључни актери његовог претходног живота вратили на ову животну (креативну) сцену, његов животни ток не би био у потпуности индентичан претходном, него пре би следио сличну животну судбину или (злу) коб, у зависности од насталих диа-промена у унутарњим бићима свих кључних актера ове нове додељене животне сесије.


• Надам се такође да је сада лакше схватити због чега је неоствариво путовање (уназад) кроз прошлост у физичком смислу (живог тела, а да при томе остане живо), јер и овде важи главна порука скривеног знања везано за диалектичко схватање времена и простора: У времену диа простор као копији односно моделу Вечности времена ДИА Бесконачност простора једино је могуће животно путешествије у смислу кретања унапред кроз континуирано трансформисање унутарњег Времена у Простору (Узрок) у спољашњи Простор у Времену (Последица), а не и обрнуто, поготову у смислу схватања не само простора него и времена искључиво као нечега изван нас у садејству са разматрањем ова два мега-диалекта одвојено један од другог. Ово континуирано трансформисање унутарњег Времена у Простору (Узрок) у спољашњи Простор у Времену (Последица) се доживљава и запажа са пет основних чула не као временски след догађаја него као кретање у смислу екстерне стреле времена: прошлост → садашњост → будућност.


• Надам се такође да је сада лакше схватити због чега је утрошено или изгубљено време неповратно, односно не може се кретати уназад. Другим речима, прошлост не можеш вратити назад, али можеш искористити доживљено и научено за даље животно кретање кроз ово диалектичко схватање времена и простора извлачењем одговарајућих поука.

Стварање Знања и његово Проверавање у праволинеарном Схватању Простора и Времена кроз уску Призму Пет Основних Научних Чула

Овде треба такође нагласити да је овако модернизовано схватање улоге науке веома круто, па и немилосрдно, управо због пренаглашене улоге коју играју пет основних ('научних') чула. На пример, иако ти своју супругу, девојку, тело уз тело, љубиш (кусаш), грлиш (додирујеш), гледаш очи у очи ... модерна наука ће и даље тврдити да између вас двоје постоји невидљива раздаљина од xx.xxxxx нано секунди мерено брзином кретања светлости. На пример, јер имате очне дупље, превелике носове, и томе слично. Као креатор од знања који сваки диалектички садржај разматра из угла односно троуглова огромне стваралачке интерактивне позорнице културе, уметности, филозофије, и науке, могу само да замислим како је тешко стваралачки деловати, а поготову створити нешто у таквом крутом и нефлексибилном окружењу. После свега претходно изложеног, чини се да где год је, и када год је пренаглашена улога пет основних чула у области науке (и културе диа религију), ово је резултирало настанку (највећих) апсолутних догми за које су требала столећа или хиљаде година да се коначно сруше, уз огромне жртве и остале колелатералне штете нанесене човечанству.

Као пример, узмимо вишехиљадугодишњу догму да је земља равна плоча, јер ако је земља округла лопта (кугла), како ће онда жива бића на њој усправно стајати, а да се при том за нешто не држе!? Не може се вечно висити ни на плафону; били су само неки од њихових аргумената. Шта да се каже за геоцентричну догму Аристотела и Птоломеја, по којој се земља налази у центру не само сунчевог система, него и универзума, као и да се све врти око ње? Могло би се такође додати да је претерано пренаглашена улога ових пет научних чула дала знатан допринос настанку и одржавању дуалног ( И - И) ⇢ двополарног (ИЛИ - ИЛИ) диа бинарни (ИЛИ) начин мишљења и размишљања, поготову претјерано "научно" кориштење чула вида: не видим ИЛИ видим ⇢ не видим = не верујем. Надам се да је сада лакше разумети, зашто је овај креатор од знања у његовим креативним чланцима тако безкомпромисно критиковао овај двополарни, "логички", нечеловечији, као и нечеловечански начин мишљења и размишљања, као и ово неадекватно кориштење пет основних чула у области науке, осавремљене на овај модерни начин.

У сваком случају, свака оваква догма је водила до успостављања разних 'инквизициских судова' и прогањања неистомишљеника, односно доводила до дегенерације, стагнације или до успоравања технолошког развоја и напретка створене цивилизације, као и до застоја у духовном, умном и разумном развоју, а на тај начин и до разних видова испољавања одговарајуће заосталости, вулгаризације, и дегенерације њених житеља. У ствари могло би се аргументовати да различити начини орјентације и навигације у времену и простору, уз непремостиво различите начине разликовања Добра од зла, и на овом темељу засновани различити начини мишљења и размишљања, укључујући и ово различито виђење улоге пет чула уз (потпуно) занемаривање два додатна человечија чула, воде ка различитим погледима на свет који нас окружује, а поготову светова унутар мене ⇄ тебе ⇄ нас, па тиме и до неизбежних спорова и сукоба између петочулних и седмочулних бића. Укратко, седмочулна человечија бића далеко боље диалектички сажимају и синтетизују (комплексне) диалектичке садржаје запажајући при томе и ситне детаље утиснуте у меморију овог диалектичког схватања времена и простора [дух, (раз)ум, материја], укључујући и читање неизказаних мисли и дилема у спољашњем Простору у Времену, што ће бити демонстрирано у наредном креативном чланку.

Као закључак, праволинеарно односно хронолошки поредано историјско схватање времена, које стално пресортирава (доживљене) догађаје у медијуму простора и времена у смислу ове спољне опште прихваћене стреле времена, одражава у ствари и пролазност живота, насталих друштава и цивилизација, као и свих испољавања материје уграђене у прошлост (ОВДЕ и САДА). Укратко, све остало што није било запажено или регистровано са пет основних чула се поново учи, или се ретроспективно сећа, присећа, и подсећа. Потом следи снова и снова пресортиравање ових доживљених, знаних, научених, и подсећаних догађаја и дешавања, хронолошки редајући и разврставајући их у складу са овом ментално формираном стрелом времена унутар ових спољних (материјалних) светова диалектика [временски след догађања и одговарајућих кључних догађаја], а који су увек у стању сталних (диалектичких) промена. Надам се да сте овде успели да препознате овај историјски и хронолошки начин испољавања стреле времена.

Да ли је Време Стварност или још један Вид Самозаваравања себе?

Претходно образложено бркање диалектичке стрелице времена са временским следом догађања и запажених догађаја у спољним световима диалектика [заокренуте праволинијске стреле времена] је довело до схватања времена као једне илузије која је кривотворено искована односно измишљена у "нашем" разуму. Упркос постојању и овог поимања времена као једне људске заблуде, у диалектичком схватању времена и простора, време у узајамном садејству са простором је суштинско својство свемира без чега свемир не само да не би могао настати него ни Грандиозни План његовог Ствараоца који свемир следи не би могао функционисати. Штавише, у једном ширем, дубљем, и даљем смислу, ова два мега-диалекта кроз диалектичку међуигру њихових саставних диалеката организованих у њихова четири кључна концепта у ствари надзиру функционисање иницираних диа-процеса, како пожељних тако и непожељних, укључујући и (делимичну) обнову нанесене (колатералне) штете. Ово се постиже користећи безбројне симболичке комбинације упарених диалеката који се формирају од четири древна елемента унутар овог такође звездоликог креативног оквира примењеног методолошког приступа (диалектичког интерактивног приступа).

ТАЈНЕ ЧЕТИРИ ЕЛЕМЕНТА: Jeдинствo и Нaпрeгнутoст Диaлeктичких Супрoтнoсти у Врeмeну ДИA Прoстoр

ДИА

Чeтири Примaрнe ДИA Прoтo Пaрaдигмaтскe Meтoдoлoшкe Прeтпoстaвкe Диaлeктичкoг Интeрaктивнoг Приступa

Другим речима, интерактивно креативни диалекти овог звездоликог методолошког универзума (Време у Простору: САДА и ТАМО), који скривено делују, како иза тако и унутар и изван овог величанствено осмишљеног мастер плана деловања четири елемента (ватра, земља, вода, ваздух), смештених унутар бројних слојева ове пирамиде времена и простора, пружају адекватан одговор на сваку пожељну или непожељну активност, укључујући и непредвиђене активности и деловања унутар овог макро-универзума (Простор у Времену: ОВДЕ и САДА). Сваки идејни пројекат његовог ствараоца, укључујући и овај величанствени мастер-план деловања четири елемента унутар вакума ("пети елемент") одражава визију осмишљену од стране његовог идејног творца, која у ствари представља један оквирни идејни пројекат узајамно повезаних активности.

Из свих ових претходно наведених разлога, у овом диалектичком схватању кључне улоге интерактивно креативног деловања времена и простора, које је засновано на скривеном знању, ова два мега-диалекта требају и допуњавају један другог да би се њихови подходајушћи диалекти уградили и учахурили један у другог у одговарајућој форми. Другим речима, они су се умотали у заштитну љуску или чахуру да би се касније у правом тренутку физички преобразили у неки вид испољавања Простора у Времену (материја уграђена у прошлост). Тако например унутар Времена у Простору: САДА и ТАМО), свако испољавање (раз)ума укључујући и овај владајући величанствени (раз)ум, умотава користећи диалект - дух около скривеног диалекта - будућност (у њему) са сврхом инкапсулације и чувања у овој заштитној чахури идејни план намерености и намера њиховог креатора. Ово је заправо један вид темпиране потенцијално "експлозивне ракетице", умотане и скривене унутар Времена у Простору (будућност скривена у духу). Укратко, ради се о једној усмереној стрелици учахурено скривене будућности (унутар духа), која чека да се катапултира односно правовремено испали из ових још увек невидљивих унутарњих пространстава, изазивајући притом веће или мање праскове у овом спољнем материјалном Простору у Времену (ОВДЕ и САДА), ако ништа друго, да разбију насталу монотонију у њему.

Правовременост иницирања овог разрађеног идејног пројекта унутар диалектичког медијума времена и простора зависи такође и од фино разрађених и подешених (седмо-) чулних примаоца и преносиоца сакупљених, обрађених, и протумачених информација у овом кључном диалектичком медијуму времена и простора. Као један пример деловања у стварности овог Величанственог Божијег Мега-Плана, односно његових безбројних праскова у овом спољњем материјалном Простору у Времену, отиђите током раног прољећа у природу, и наслушајте се ових предивних праскова раније темпираних "бомбица и ракетица" ове врсте диалектичких стрелица скривеног Времена у Простору у дејству. Они који имају приступ (моћним) телескопима, могу такође уживати у сличним већим прасковима који се с времена на време одигравају у бескрајним дубинама видљивог универзума, укључујући и илузорне, сабласне, давно одигране, или недостижне праскове унутар овог вида испољавања Времена у Простору (САДА и ТАМО) у Космосу.

Као резултат овог фантастично осмишљеног мега-плана, овај Највећи Стваралац нема потребу да стално надгледа ток одвијања догађаја у овом Његовом универзуму, нити да непрестано интервенише и мења след догађања унутар ове Његове величанствене креације, него радије с времена на време: ту и тамо. Поред тога, за разлику од ових увек модерних и све модернизованијих "космолога и принчева Земље од давнина" који брину о благостању њихових житеља, заузети континуираним измишљањем начина како да од њих направе идеалне и потпуно аутоматизоване роботе, изгледа да овај Величанствени Креатор, док је осмишљавао и разрађивао Свој Мега-План, није био поклоник ове врсте савршенства. Напротив, Он је више волео слободу стваралачког деловања, одмор и уживање у благодетима Његовог стваралаштва, односно слављење благодети живота [а не уживања у благодетима механичких структура, послушног аутоматизма и машинерије, паћења, и мучеништва].

Иди на Врх

ИЛИ

прочитајте следећи креативни чланак: Поимање Етера у Предревном Скривеном Знању