Dobro došli na internet portal "Kosmopolis". Na ovom veb sajtu možete čitati kreativne članke nigde drugde dostupne, a koji se znatno razlikuju od postojećih, svuda prisutnih 'crno-belih pogleda' na svet. Autor Dialektičkog Interaktivnog Pristupa, ne očekuje od vas da se saglasite sa izloženim idejama i mislima, ali ako hoćete da pročitate nešto različito od postojećih, ideološki duboko utisnutih šablona misli, onda ne propustite ovu priliku. Naročito, zbog toga što je ovaj kreator od znanja razvio i predstavio jedan potpuno novi metodološki pristup (dialektički interaktivni pristup) zasnovan na jednoj novoj koncepciji vremena i prostora, koja uprkos razlikama dopunjava i upotpunjava Njutnovo i Ajnštajnovo shvatanje prostora i vremena. Kroz prizmu ovog ponovo uvedenog metodološkog pristupa su ponovno razmatrane i preispitane mnoge vruće teme, kao što su to: savremeni naciokratski društveni poredci, uključujući i odgovarajuće političke i ekonomske sisteme, uloga religije i finansiskih tržišta u njima, sloboda (govora, kreativnoga delovanja, .... volje, izbora), demokratije, ponovno preispitivanje paradoksa, fenomena, i optičkih iluzija koje se odigravaju u dubinama kosmosa, i tome slično.
Imajte na umu da je dialektički interaktivni pristup sa svojim metodološki moćnim kreativnim okvirom trenutno najnapredniji metodološki pristup. Ako se ovome doda da je ovo oživljeno dialektičko shvatanje vremena i prostora, za razliku od drugih koncepcija prostora i vremena koje su prikladne samo za upotrebu u naučnim oblastima fizičkog univerzuma, takođe primenjivo u brojnim oblastima društvenog univerzuma, dobija se potpunija slika stvaralačkog delovanja ovog kreatora od znanja. Ukratko, ako se izuzmu antička i srednjevekovna poimanja prostora i vremena, gde je Zemlja bila zamišljena kao centar Svemira, posle Njutnovog i Ajnštajnovog shvatanja prostora i vremena, ovo je treća koncepcija vremena i prostora koja je osmišljena u postkopernikanskom dobu heliocentričnog univerzuma. Iz ovog razloga, nastavite sa čitanjem ovog kreativnog članka do kraja, a zatim donesite svoj sopstveni sud o prethodno navedenom.
dialektičko shvatanje vremena i prostora
Dialektička Koncepcija Vremena i Prostora, čiji rezultat je Apstraktni Metodološki Kreativni Okvir Dialektičkog Interaktivnog Pristupa. Prostor u Vremenu obuhvata spoljašnja (fizička) prostranstva koja se mogu valjano zapaziti sa pet osnovnih čula, i potom obraditi u ovom Dialektičkom Medijumu Vremena i Prostora, dok Vreme u Prostoru obuhvata sve ostalo što se jedino može naslutiti ili osetiti sa preostala dva čelovečija čula, kao što su to dialektički svetovi unutar mene ⇄ tebe ⇄ nas, uključujući i stvaralačke svetove ideja, optičke iluzije i sablasne događaje u nedokučivo dalekoj prošlosti svemira, čiji ekvivalenti u zemaljskom smislu su izobraženja fatamorgana u pustinji i slično.
Dialektička shvatanje vremena i prostora zasnovana je na izgubljenom, skrivenom znanju, čiji metodološki stubovi su drevna četiri elementa: vatra, voda, vazduh, zemlja. Ovo ponovo oživljeno dialektičko shvatanje prostora i vremena igra centralnu ulogu u dialektičkom interaktivno kreativnom pristupu. Kao što će to kasnije biti pokazano, četiri konkretna ključna koncepta dialektičkog razumevanja vremena i prostora [Vreme u Prostoru ⇄ Prostor u Vremenu DIA Medijum Vremena ⇄ Medium Prostora] su upareni i usklađeni sa ova četiri apstraktna dialekta (vatra, zemlja, vazduh, voda). Rezultat ovog uparivanja apstraktnih (figurativnih) i konkretnih dialekata je Apstraktni Metodološki Stvaralački Okvir Dialektičkog Interaktivnog Pristupa za slikovito predstavljanje i formulisanje uočenog stvaralačkog izazova vremena, u okviru ovog dialektičkog shvatanja vremena i prostora. U ovom metodološkom pristupu, prostor i vreme su osnovni i univerzalni gradivni blokovi; dva međusobno razumljiva i kompatibilna mega-dialekta koja prožimaju jedan drugog, kao i stvaraju odgovarajući radni okvir za razne načine kreativno interaktivnog ispoljavanja materije i duha, takođe shvaćeno u smislu tvog fizičkog i emotivno emocionalnog prisustva, bez čega se procesi i pojave u fizičkom (spoljašnjem) i duhovnom (unutarnjem) svetu ne mogu razumeti, razraditi, objasniti niti zamisliti.
Da bi se ublažio štetni uticaj široko rasprostranjenog materijalističkog shvatanja i odgovarajućih pogleda na svet koji nas okružuje, a u kome takođe ja ⇄ ti ⇄ mi živimo, privređujemo i stvaramo, ponovo je uveden dialekt - duh na ovu stvaralačku scenu. Uprkos dobrim namerama ovog kreatora od znanja, ovo je od samog početka naišlo na snažan otpor mehaničkih struktura, koje još uvek čvrsto drže sve konce ovih modernizovanih naciokratskih društvenih sistema. U širem metodološkom kontekstu, dialekt - duh je korišten u metafizičkom i figurativnom smislu za upućivanje na nepoznata, zagonetna, nevidljiva (spoljna i) unutarnja (nefizička) prostranstva megadialekta - prostor, shvaćenog u smislu Vremena u Prostoru [SADA i TAMO], to jest, budućnost skrivena u dialektu - duh (duhovna prostranstva), a koja se potencijalno mogu ispoljiti u spoljašnjim svetovima materije, već ugrađene u prošlost (Prostor u Vremenu). Drugim rečima, viđeno s dialektičke tačke gledišta, ovi skriveni dialektički sadržaji su još uvek nepoznati, nevidljivi i nezamislivi za pet osnovnih čula, koja su jedino prigodna za orjentaciju u bliskim spoljašnjim svetovima materije već ugrađene u prošlost [Prostor u Vremenu: OVDE i SADA].
- Neadekvatna primena ovih pet osnovnih čula (koje koriste i životinje), čija je svrha orijentacija na vrlo kratkim udaljenostima prostora i vremena, glavni je uzrok različitih odstupanja i fenomena Vremena u Prostoru (budućnost skrivena u duhu) DIA Prostor u Vremenu (materija koja je već ugrađena u prošlost). Drugim rečima, pet osnovnih čula su samo sredstvo koje pomaže živim bićima da se nose sa svetom oko sebe. S druge strane, veoma složene dialektičke sadržaje treba (valjano) preispitati, protumačiti i reflektovati u vremenu DIA prostor kroz prizmu dva TIPIČNA čelovekova čula [čulo intuicije i čulo unutarnjeg osećanja sebe] unutar odgovarajućeg medija prostora (razum dia um) korišćenjem zdravog razuma: DUHOVNO prisustvo, shvaćeno u smislu emotivno emocionalnog prisustva (SADA i TAMO).
- Drugim rečima, fizičko prisustvo (tela) je pasivni posmatrač refleksije ispoljavanja materije (zvezde, galaksije ...) ugrađene u (daleku) prošlost [udaljeni događaji PROSTORA U VREMENU], uključujući i sablasnu, još uvek sijajuću materiju, već nestalu u prošlosti, a koje je pogrešno shvaćeno kao "OVDE i SADA". Još jedan primer gledanja unazad u vremenu (i prostoru), mi vidimo Sunce [Prostor u Vremenu: materija ugrađena u prošlost] čulom vida nakon obrade ove percepcije u Dialektičkom Mediju Vremena i Prostora, kako je izgledalo (OVDE i SADA na Zemlji) pre osam minuta, a ne kako tačno izgleda SADA i TAMO (stvarno Sunce: nevidljivo Vreme u Prostoru) u tom trenutku. S obzirom da je ovaj metodološki pristup, kao i ovo dialektičko shvatanje vremena i prostora, zasnovano na individualnim načinu mišljenja i razmišljanja, da bi se razumelo i potom pravilno rasuđivalo o takvim vrstama odstupanja, odnosno da bi se razumeli različiti ispoljeni paradoksi, fenomeni, samoobmane i (optičke) iluzije (pravo) linearnog shvatanja prostora [ materija, srasli (raz)um-duh ] i vremena (prošlost ⇢ sadašnjost ⇢ budućnost), umesto dialekta - sadašnjost, dialekt fizička prisutnost DIA emotivno emocionalno PRISUSTVO je korišteno za razne vrste putovanja kroz ovo dialektičko poimanje vremena i prostora, uključujući i kreativna putovanja.
- Ukratko, ovi fenomeni i optičke iluzije pravolinijskog razumevanja udaljenog vremena i prostora zapravo su rezultat ODSUTNOSTI fizičkog prisustva (dialekt - materija: tvoje telo, na primer) na mestu u vremenu i prostoru, gde se želi (EMOTIVNO - EMOCIONALNO) biti prisutan (dialekt - duh) baš u tom trenutku i na tom mestu. Drugim rečima, sva ova poznata i nepoznata odstupanja i fenomeni vremena "I naspram DIA" prostora, uključujući s tim povezane optičke iluzije, zapravo su posledice prikazivanja (prevođenja) ovih složenih dialektičkih procesa čija osnovna karakteristika je promena stanja (Dialektika) a ne kretanje kroz vreme i prostor (Dinamika), shvaćeno kao reinterpretacija ovih dia-procesa promene u (pravo) linearnom smislu: (prekomerrno) uprošćavanje DIA (pravo) linearizacija ovih složenih dialektičkih sadržaja pomoću (ograničenih mogućnosti) čula vida koje je ograničeno EKSTERNIM (limitom brzine kretanja) svetlosti. Da bi se jasno razlikovale ove različite koncepcije poimanja vremena "I nasuprot DIA" prostor jedan od drugog, uveden je novi predlog - sveza "DIA" kao zamena za (pravo) linearni veznik "I".
Dialektičko Shvatanje Vremena [budućnost, emotivno emocinalno prisustvo dia fizička prisutnost, prošlost] i Prostora [duh, (raz)um, materija] u Slici i 4 Ključna Koncepta, izražena kroz njegova Dva Parna Dialekta: Vreme u Prostoru ⇄ Prostor u Vremenu DIA Medium Vremena ⇄ Medium Prostora
Izvor: Predlog Doktorske Disertacije, Poslovni Fakultet Kopenhagen, Danska, Jovanović, 1999
Iz prethodno navedenog sledi da VREME U PROSTORU (budućnost skrivena unutar duha: SADA i TAMO) zapravo prestavlja spoljne, (veoma) udaljene i nepoznate svetove dialektike, uključujući i sablasne, nepostojeće, ali još uvek vidljive svetove nedokučivo daleke prošlosti svemira, kao i unutrašnje (skrivene) dialektičke svetove unutar mene ⇄ tebe ⇄ nas, koje smo ja ⇄ ti ⇄ mi u stanju da osetimo (čuvstvujemo) sa dva tipična čelovečija čula: šesto čulo - smisl (čulo predosećaja: intuicije) i sedmo čulo-smisl [emotivno emocionalno čulo unutarnjeg osećaja (i osećanja) sebe], shvaćeno u smislu tvog emotivno emocionalnog prisustva u ovim ogromnim UNUTARNjIM prostranstvima (VLASTITOG) vremena DIA prostor. Na drugoj strani, fizički aspekti i svuda prisutno eksterno ispoljavanje prostora i vremena je slikovito predstavljeno u ovom dialektičkom shvatanju prostora [duh, razum dia um, materija] i vremena [budućnost (u tebi), emotivno - emocionalno prisustvo dia fizička prisutnost, prošlost (okolo tebe)] kao PROSTOR U VREMENU (ovde i sada), to jest, materija koja je već ugrađena u prošlost. Viđeno iz perspektive dialektičkog shvatanja vremena i prostora, kada se skrivene i nezapazive namere i namerenosti aktera Vremena u Prostoru (SADA i TAMO) vanjski ispolje i fizički ostvare OVDE i SADA (Prostor u Vremenu: materija ugrađena u prošlost), onda je ovaj dialektički proces promene, a ne pravolinijskog ili linearnog kretanja u vremenu ILI prostoru, nepovratan, jer su i vreme i prostor konkretnim ispoljavanjem njihovih sastavnih dialekata stopljeni, integrisani i prožeti jedno s drugim.
Pošto su sve ideje, misli i čulna doživljavanja vezana za vreme i prostor oblikovana svrsishodnom svesnošću ključnih aktera u razmatranom rasponu vremena i prostora, takođe shvaćeno u smislu njihovih (subjektivnih) načina i sposobnosti opažanja i spoznaje ove stvarnosti, uključujući i njeno stvaranje i preoblikovanje, postoji potreba za medijem u kojem će se predstaviti, protumačiti i shvatiti značenje i smisao ovih skrivenih unutarnjih intencionalnosti (namerenosti: Vreme u Prostoru) u interakciji sa zapaženim spoljnim čulnim doživljavanjima Prostora u Vremenu. U ovom ponovo oživljenom dialektičkom shvatanju prostora i vremena, prostorni medij je predstavljen dialektom - razum dia um, dok je odgovarajući medium vremena predstavljen sa emotivno emocionalnim dia fizičkom (telesnom) prisutnošću individue u razmatranom rasponu prostora, shvaćeno u smislu odgovarajućeg intervala vremena. Iz ovoga sledi, za razliku od drugih koncepcija prostora i vremena, u kojima se ove ideje, misli, mentalna dejstva, doživljavanja, stečena iskustva, i čulna zapažanja čuvstvuju, doživljavaju, dalje preobrađuju i svode na jedan opšti (zajednički) medium vremena u skladu sa načinom na koji naciokratska elita poima prostor i vreme, što joj omogućava da ogromnu masu ljudi drži pod kontrolom, i na taj način da lakše vlada ovom vrstom ispoljavanja rulje, podeljene i organizovane u srodne grupe,
- [medium - sadašnjost u ovom stvorenom univerzumu materije (fizički univerzum), odnosno sadašnjem čulnom doživljavanju i spoznaji postojeće fizičke stvarnosti: SADAŠNjOST, koja je rezultat procesa objektivizacije ovih (subjektivnih) čulnih iskustava, doživljavanja, mentalnog delovanja i saznanja o događanjima u prostoru i vremenu (uključujući takođe i prisilne i nametnute načine za postizanje tog cilja)],
dialektičko shvatanje vremena i prostora zasniva se na individualnom čulnom doživljavanju, rasuđivanju i rezonovanju, uključujući i dublji uvid u ove pojave i događaje oko mene ⇄ tebe ⇄ nas, koji se odvijaju u materijalnim (spoljašnjim) i duhovnim (unutrašnjim) svetovima dialektike koristeći zdrav razum čelovečijeg bića.
- Umesto do tada dominantnog (i uobičajenog) shvatanja toka i protoka vremena u smislu strele vremena (prošlost → sadašnjost → budućnost), u Ajnštajnovom shvatanju vremena kao četvrte dimenzije u njegovom modelu fizičke stvarnosti, razlikovanje između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti je samo jedna tvrdoglavo uporna iluzija, jer svi oni jednako postoje. Drugim rečima, prema Ajnštajnu „vreme ne teče (samo se tako čini) već ono samo jeste“. Kao rezultat ove primenjene generalizacije i uniformnosti, relativističko shvatanje vremena ne protiče istom brzinom za sve, svuda. Brzina kojom vreme teče zavisi od toga gde se nalazite, kao i od toga koliko brzo putujete kroz prostor i vreme.
S druge strane, ovaj stvaralac od znanja ide još dalje, okrenuvši naopačke ovo klasično, pravolinijsko shvatanje toka vremena (prošlost → sadašnjost → budućnost). Kao rezultat toga, u ovom dialektičkom shvatanju vremena (i prostora) vezano za željeni budući tok događaja, njegov sastavni dialekt - budućnost izvire iz ovih beskrajnih, unutarnjih, nevidljivih, i skrivenih prostranstava Vremena u Prostoru [budućnost skrivena u dialektu - duh] da bi svojim kratkotrajnim bljeskom obasjala i na taj način ostavila trag u ovim (promenjivim i prolaznim) materijalnim svetovima Prostora u Vremenu (materija koja je već ugrađena u prošlost), pa su iz ovog razloga ova spoljašnja događanja zapaziva i sa pet osnovnih čula u smislu predstavljanja i tumačenja ovih dialektičkih sadržaja kao OVDE i SADA. Kao posledica toga, u ovom dialektičkom shvatanju vremena (i prostora) postoji bezbroj tako usmerenih strelica [željenih ili poželjnih odvijanja budućih događanja ("budućnost")] iz ovih skrivenih, unutarnjih svetova Vremena u Prostoru (SADA i TAMO) ka ciljanim spoljašnjim svetovima Prostora u Vremenu [OVDE i SADA: spoljašnji dialektički svetovi materije već ugrađeni u prošlost].
Metodološka Rasuđivanja u smislu Poimanja (Pravo)linearnog Vremena i Prostora KAO NEŠTO IZVAN NAS, ili oko nas, ali ne i unutar мене ⇄ тебе ⇄ нас
Iz tog razloga bi se moglo argumentovati da je dialektičko poimanje toka i protoka vremena, vezano za mesto i ulogu dialekta - budućnost u njemu PROAKTIVNO dok je uobičajeno shvatanje toka vremena u smislu strele vremena (prošlost → sadašnjost → budućnost) PASIVNO (posmatranje), ili u najboljem slučaju aktivno učestvovanje, ali u ovim spoljnim zbivanjima Prostora u Vremenu. Viđeno iz ove perspektive dialektičkog shvatanja vremena i prostora, pravolinearno zapažanje prostora i vremena u smislu njegovog toka iz prošlosti u sadašnjost ka budućnosti u vidu strele vremena je uopšteno govoreći krajnji rezultat shvatanja ne samo prostora nego i vremena kao nečega izvan nas u sadejstvu sa razmatranjem ova dva mega-dialekta odvojeno jedan od drugog, pri čemu je potpuno zanemarena metodološka relacija između uzroka i posledice (Uzrok → Posledica). U spoljašnjem konkretnom, fizičkom smislu, ovo je izraženo kao bespovratno transformisanje i preobraženje unutarnjeg Vremena u Prostoru (Uzrok) u spoljni Prostor u Vremenu (Posledica), odnosno kao bespovratni prelazak skrivene i ukukuljene Budućnosti u Duhu (SADA i TAMO) uz njen kratkotrajni bljesak u neki vid zapazivog fizičkog ispoljavanja Materije ugrađene u Prošlost (OVDE i SADA). Ili to iskazano na drugi način, ovaj kratkotrajni bljesak skrivene i umotane Budućnosti u Duhu (Vreme u Prostoru) u neki vid zapazivog fizičkog ispoljavanja Materije ugrađene u Prošlost (Prostor u Vremenu) je zapravo građenje i stvaranje uslova za budućnost u ovom spoljašnjem okruženju (fizička stvarnost: carstvo 5 osnovnih čula).
- U netmodalnom smislu, ovde se u stvari radi o jačanju i učvršćivanju pozicije aktera (Pozicioni Mrežni Modul), kao i o daljem dugoročnijem strukturiranju i umrežavanju (Strukturni Mrežni Modul) u spoljnjem (poslovnom) okruženju koristeći stečeno iskustvo i stvoreno znanje (Proces Netmodul) kroz uspostavljene relacije (Relacioni Mrežni Modul).
Iz tog razloga, ovaj bezbroj dialektičkih ispoljavanja (potencijalne) budućnosti [ugrađene u duh (Vreme u Prostoru): individualni ili pojedinačni način razmišljanja] protivreči ovom jednostranom, ali opšte prihvaćenom pravolinijskom shvatanju strele vremena [prošlost → sadašnjost → budućnost], koja počinje i stavlja efekte u fokus dok je "uzrok" neka vrsta pretpostavke, uopštavanja očekivane putanje budućih događanja, ili (ekstrapolativnog) zaključivanja o budućem toku događaja unutar ovog spoljnjeg poimanja vremena (i prostora), koje počiva na poznatim činjenicama, percepcijama i zapažanjima iz prošlosti (linija vremena). Ukratko, osim što je metodološki nedosledno, ovo jednostrano viđenje, traženje, i započinjanje (ove potencijalne) budućnosti u ovim spoljašnjim prostranstvima dominacije i vladavine (materije već ugrađene u) prošlosti je iluzorno i samo-zavaravajuće, naročito, ako se sve ovo prethodno rečeno posmatra i razmotri s individualne tačke gledišta. Drugim rečima, niko ne može da vidi matematički precizno čulom vida (OVDE i) SADA, to jest, sadašnjost, izmereno brzinom kretanja svetlosti, jer uvek postoji fizička razdaljina između onoga ko gleda i onoga što se gleda, već se samo sa ovim maleckim zakašnjenjem može uočiti veličanstveni blesak neuhvatljive, nezaustavljive i neukrotive budućnosti (umotane u duhu) u ovim spoljašnjim svetovima Prostora u Vremenu, vladar čega ostaje (materija ugrađena u) Prošlost. Bez obzira na ovo, da bi se opstalo u ovim spoljnjim, dialektičkim svetovima Prostora u Vremenu, neophodno je ne samo prilagođavanje svakodnevnoj situaciji u ovom promenjivom okruženju nego i s vremena na vreme, stvaralački aktivno i proaktivno bljeskanje dialektom - budućnost iz njenog skrivenog unutarnjeg izvora (Vreme u Prostoru: SADA i TAMO).
Ukratko, sve ovo podseća na usporene, brže ili (znatno) ubrzane otkucaje "srca" u svrhu održavanja (tvoje) fizičke prisutnosti u smislu OVDE i SADA (Prostor u Vremenu), kao i da bi se obnovila i osvežila ova fizička prostranstva materije već ugrađene u prošlost. Ili kao što je to bilo prethodno naglašeno, ovi kontinuirani kratkotrajni bljesci skrivenog unutarnjeg Vremena u Prostoru u neki vid osmotrivog ili zapazivog spoljašnjeg Prostora u Vremenu ne samo da stvara preduslove nego i daje jasan motiv za dalje funkcionisanje ove unutarnje Budućnosti (umotane u Duhu) dajući joj na taj način kako puni smisao tako i krajnju svrhu za njeno dalje delovanje unutar ovih beskrajnjih svetova dialektike. Ili iskazano to na drugi način, budućnost i njeni prvobitni izvori se trebaju tražiti u okviru ovih unutarnjih prostranstava VREMENA U PROSTORU [skrivena budućnost u duhu: SADA i TAMO], pa samim tim i vreme počinje tu, dok se sve ove (skrivene) namere i namerenosti ostvaruju ili ne, u spoljnim svetovima Prostora u Vremenu (OVDE i SADA).
Nadam se da je sada lakše razumeti, zbog čega u dialektičkom shvatanju vremena je budućnost navedena kao početni dialekt a ne prošlost, kao i zbog čega sastavni dialekti vremena nisu poredani pravolinijski, nego su jednostavno razdvojeni jedan od drugog koristeći zarez, iako bi se to slikovito u linearnom smislu moglo prikazati kao budućnost └── emotivno emocionalno prisustvo dia fizička prisutnost (Medijum Vremena) ──┘ prošlost, gde su budućnost i prošlost slikovito prestavljeni kao nešto iza uglova ove dialektičke piramide mega-vremena i mega-prostora. Za dodatne informacije vezano za ovaj dialektički način shvatanja dialekta - budućnost, pročitajte kreativni članak: Strela Vremena NASUPROT Mnoštvo Strelica Vremena. Kao zaključak, predstavljeno dialektičko shvatanje vremena i prostora u punom saglasju sa ovim metodološkim pristupom (dialektičkim interaktivnim pristupom), u stvari, dopunjuje i upotpunjuje Njutnovo (Statičko: Apsolutno) i Ajnštajnovo (Dinamičko: Relativističko) razumevanje prostora i vremena. Za dodatne informacije pročitajte: Dialektička Koncepcija Vremena DIA Prostor.
Dialektički Kreativno Interaktivni Pristup
Dvopolarni DIA Binarni Način Razmišљaњa
Ultimativna Sinteza kao Krajњi Ishod Klasičnog Dialektičkog Načina Razmišљaњa, neka Vrsta Tekuće (Zemaљski Razumљene) Dogme, jedan Krajњi Ishod Binarnog "ILI - ILI" Izbora između DVA Bipolarna Dialekta - Napuštena Šupљina i Sadašњost u okviru ovog Trougaonog Razumevaњa Prostora i Vremena
Iako je Johan Gotlib Fihte u nemačku filozofiju uveo trostepenu tezu, antitezu i sintezu, ova klasična dialektička metoda nije u potpunosti u skladu sa dialektičkim kreativno interaktivnim pristupom. Ukratko, započeta rasprava koja koristi ovaj klasični dialektički pristup završava se ultimativnom (krajnjom) sintezom, koja je slikovito predstavljena trouglom, a ne parom podudarnih i uparenih trouglova. Drugim rečima, ovaj dialektički pristup je i dalje u metodološkim granicama osnovnih postulata načina razmišljanja rulje DIA grupa, čija je glavna karakteristika primena različitih ispoljavanja (fizičke) sile i moći, kao konačnog rezultata još uvek vladajućeg razmišljanja u smislu "ili Crno ili Belo" (dvopolarni dia binarni način mišljenja i razmišljanja). Primer ovog sprovedenog pristupa u životnoj stvarnosti je i tragična sudbina Sokrata [otuda i naziv „đavolski trougao“]. Drugim rečima, ovaj klasični dialektički pristup i dalje bi bio vrlo prikladan za savremene naciokratske političke sisteme, jer njegovu krajnju sintezu kao jednu vrstu dogme bilo bi veoma teško izazvati, a pogotovu promeniti, uprkos činjenici da je promena osnovno i urođeno svojstvo i obeležje dialektike. Kao što će biti pokazano, poenta dialektičkog interaktivnog pristupa nije u borbi (mnoštvu) teza i antiteza nego u uzajamnom KREATIVNOM upotpunjavanju i dopunjavanju jedni drugih (parovi dialekata) tokom iniciranih dia-procesa.
Pored ovog preduslova, dialektički interaktivni pristup zbog svojih "Pozadinskih Simulativnih Metodoloških Postavki" takođe zahteva da se svaki dialektički sadržaj pod kreativnim razmatranjem (snova i iznova) preispita iz (tro) uglova velike piramide kulture, filozofije, umetnosti, i nauke, shvaćeno u smislu primene odgovarajućih "Krajnjih DIA Verovatne Metodološke Pretpostavke" ovog ponovo oživljenog metodološkog pristupa, koji se zasniva na Čelovečijem Zdravom Razumu. Drugim rečima, čelovečiji zdravi razum funkcioniše sledeći osnovne principe dialektičkog interaktivnog pristupa, jer ovaj individualno kreativni, čelovečiji i čovekoljubivi metodološki pristup omogućava učešće DIA STVARNO KREATIVNO PRISUSTVO, ne samo postojećih (još uvek živih) aktera ( fizička prisutnost ) nego i aktera DIA NjIHOVE VELIKE (DUHOVNE) IDEJE I MISLI prohujale prošlosti (emotivno emocionalno prisustvo), kao i aktera, koji će jednog dana preći prag ove velike kreativne pozornice (poželjno emotivno emocionalno prisustvo dia fizička prisutnost). Jedna velika kreativna pozornica, namenjena i stvorena u svrhu stvaranja (pred) uslova za DALEKO VIŠE ČELOVEČIJI i ČELOVEKOLjUBIVI sudar ideja, misli ... u okviru ovog ponovo uvedenog prostornog MEDIJA ( razum dia um ) DIA odgovarajući medij vremena, vremenski (privremeni) medium tvog emotivno emocionalnog prisustva dia fizičku prisutnost, koristeći raspoložive jezičke dialekte ovog ponovo oživljenog metodološkog pristupa.
Par Dialekata (Podudarni i Upareni Dialekti): Teza DIA Antiteza
Sinteza (Šestokraka Zvezda) DIA "G" - Šestougaonik → Obnovljena Teza u Vremenu DIA Prostor
Razvijene metode dialektičkog interaktivnog pristupa sa svojim metodskim postupcima i tehnikama nude vrlo moćno sredstvo za otkrivanje nepoznatog u vremenu DIA podhodajušći prostor, shvaćenog u smislu metodološkog praćenja, razmatranja i preispitivanja započetih kreativno-interaktivnih procesa stvaranja znanja. Svi ovi dialektički metodi zasnovani su na ugrađenom ispoljavanju srodnih „kvarteta“ [tri (3) DIA jedan dialekt (1)] u metodološkom kreativnom okviru dialektičkog kreativno interaktivnog pristupa što u velikoj meri olakšava primenu ovih dialektičkih metoda tokom rešavanja različitih kreativnih izazova vremena, u vremenu DIA prostor. Predstavljeni dialektički kvartet teze, antiteze, sinteze (trijade) DIA obnovljenu tezu (njihovo jedinstvo i jednost), koja je dopunjena i upotpunjena izmenjenom antitezom i tako dalje, sve dok se ne postigne privremeni zaključak vremena DIA prostora, inspirisana je i evoluirala nakon odgonetanja dialektosa Platona: Timaj (Timofej).
U ovoj slikovitoj Platonovoj parabli (dialektosu) prikazano je jedno šarmantno predstavljanje TEZE i ANTITEZE sa dva trougla, koja su simbolično predstavljeni kao parni dialekt upotrebom jezičkih dialekata: Isto (voda) i Različito (vazduh). Platonovo tumačenje sinteze predstavlja šestokraka zvezda, dok njen šestougaonik ("G") predstavlja obnovljenu tezu. Kao slikoviti prikaz nastavka ove pokrenute rasprave u vremenu DIA prostor je korištena nova šestokraka zvezda (dialektička sinteza) koja se sastoji iz dva podudarna, uparena i dialektički spojena trougla teze i antiteze prikazana unutar ovog prethodno pomenutog šestougaonika. Drugim rečima, obnovljena teza je protivrečena, odnosno dopunjena i upotpunjena izmenjenom antitezom, čiji se dialektički sadržaj ponovo dialektički sintetiše (sažima) kao celina, a koju čini i predstavlja ova nova šestokraka zvezda (sinteza) DIA njen šestougaonik (G'), koji predstavlja dopunjenu i obnovljenu tezu na novom (poželjno na kvalitativno višem) nivou vremena DIA odgovarajući prostor i tako dalje, kreativno putujući kroz ovo dialektičko razumevanje vremena i prostora sve dok se ne postigne privremeni zaključak predmeta koji se razmatra: Posljednja obnovljena teza (pobednika ove pokrenute kreativne debate). Ili drugačije rečeno, postignuti zaključak ove stvaralačke rasprave je privremen i za sada neosporavan. Sumirajući gore rečeno, neupitan je, ne u smislu (neutemeljene) kritike, već u smislu sposobnosti drugih pretendenta da stvore jači dialektički sadržaj, a zatim da ga detaljno obrazlože, jasno objasne i na kraju uspešno odbrane, primenom ovog metodološkog pristupa ( dialektički interaktivni pristup ), da bi seli na ovaj tron ispoljene kreativnosti.
TAJNE ČETIRI ELEMENTA: Jedinstvo i Napregnutost Dialektičkih Suprotnosti u Vremenu DIA Prostor
DIA
Četiri Primarne DIA Proto Paradigmatske Metodološke Pretpostavke Dialektičkoga Interaktivnoga Pristupa
Klijajuća DIA Potencijalno Plodonosiva Osmokraka Zvezda
A Blossomed, Potentially Ripe Fruit - Bearing Twelve - Pointed Star
Plodonosna DIA Potencijalno Klijajuća Četverokraka Zvezda
i tako dalje u Vremenu DIA Prostranstvo, sve dok se ne dostigne stadium razvoja
ČETVERO-TROGLASTE ZVEZDE
Ovaj Temeljni Plan, zasnovan na Četiri Apstraktna Elementa ove Četvero-Trouglaste Zvezde u sprezi sa ovim dialektičkim Poimanjem Vremena i Prostora, čiji je konačni rezultat ovaj Metodološki Pristup (Dialektički Stvaralačko Interaktivni Pristup), je ovekovečen sa gradnjom Keopsove Piramide u Egiptu
U punom saglasju sa predstavljenim dialektičkim interaktivnim pristupom, ovaj postignuti vremenski privremeni zaključak biće pre ili kasnije osporavan i protivrečen. Drugim rečima, njegova sinteza DIA obnovljenu tezu biće suočena sa obnovljenom i dopunjenom antitezom zrelog vremena DIA prostora za nastavak ovog beskrajno kreativnog suočeljavanja ideja i misli u okviru ovog dialektički zdravo-razumnog shvatanja prostora i vremena. Imajte na umu da je za ovaj grafički prikaz jedne rasprave korišteno PREDDREVNO opažanje i spoznaja da se unutar svakog šestougaonika može nacrtati šestokraka zvezda i obrnuto. Ova suštinska karakteristika (dialektike) je važeća i primenljiva ZA SVAKU VRSTU ZVEZDE, što omogućuje da se u okviru ovih zvezdastih kreativno interaktivnih radnih okvira prikažu i odvijaju dialektički procesi različitih nivoa složenosti, kao i da se pruži mogućnost kreativnog kombinovanja i međusobnog dialektičkog sintetizovanja i sažimanja ovih slikovito simboličkih, interaktivno kreativnih sadržaja. Ukratko, glavna karakteristika ovog metodološkog pristupa je upotreba lingvističkog piktografskog jezika simbola („ideograma“), kao neke vrste slikovnog pisma namenjenog jednom naprednom načinu KREATIVNO INTERAKTIVNE komunikacije tokom procesa stvaranja znanja. Kao primer, obratite pažnju na to kako su tajne četiri elementa, ugrađenih u temeljni plan Keopsove piramide, slikovito prikazane u nizu njihovih komplementarnih slika, shvaćeno u smislu odmotavanja ovog dialektičkog modela interaktivno kreativne međuigre ova četiri drevna elementa unutar ovog dialektičkog razumevanja vremena i prostora: jedna demonstracija istinske moći slika.
naglašavanje važnosti negovanja individualnosti, kreativnosti i mudrosti u ovom čelovekoljubivom pristupu
Povrh svega toga, umesto stavljanja u centar pažnje razne BEZLIČNE, društvene grupne kategorije, načinjena je paradigmatska smena načina mišljenja, gde čelovečija i čelovekoljubiva bića, sa svojim potrebama, htenjima i željama, su u centru pažnje svih učestvujušćih aktera. Uloga kreativnih sposobnosti je bila jasno naglašena u ovom metodološkom pristupu podržanih dubokom pronicljivošću i oštroumnošću čelovečijeg zdravog razuma, jer je kreativno delovanje (dia ispoljenu kreativnost) takođe jedan preduslov, čije ispunjenje vodi č(el)ovečanstvo ka večnosti. Iz ovih razloga, njegovanje individualnosti DIA očelovečenje je od odlučujuće važnosti za budući progres bilo koje uspostavljene civilizacije, naročito u tim, gde su zlo (zli izbori i putevi) prisutni u znatnom stepenu. Ili iskazano to na drugi način, da bi proces individualizacije i humanizacije žitelja neke već formirane društvene zajednice mogao biti uspešno sproveden u društvenoj stvarnosti, neophodno je potisnuti preovladajuću ulogu dvopolarnog (ili - ili) dia binarni (ili) način razmišljanja, kao i odgovarajući način opštenja i interakcije među njima (crno ili belo, za nas ili protiv nas.... ). Drugim rečima, postoji potreba za jednim čelovečanskim, stvaralačko individualnom načinom razmišljanja, komunikacije, i interakcije unutar formirane društvene zajednice, kao što je to, na primer, dialektički interaktivno kreativni pristup ili dialektički stvaralačko interaktivni pristup, koji je prethodno detaljno obrazložen i stavljen na razmatranje. Uostalom, ako se to ne može primeniti na nivou formiranog društva, onda to vredi pokušati ostvariti na nivou zasnovane porodice, ili usko formiranih krugova prijatelja koji dele ove čelovečanske i čelovekoljubive vrednosti.
U ovu svrhu, metodološka suština skrivenog (izgubljenog) znanja je bila ponovo oživljena i obelodanjena u ovim kreativnim člancima. Ukratko, sve dok se ne promeni ovo stvoreno nečovečije crno - belo okruženje, razumljeno u smislu jedne svekazališne pozornice za ispoljavanje suštine i srži (već vulgarizovanih) unutarnjih bića članova uspostavljene društvene zajednice, ništa se tu suštinski ne može i neće promeniti. Drugim rečima, ne postoji etički ili religiozni vrednosni sistem razlikovanja Dobra (ispravnog) od zla (pogrešnog), a koji može pustiti svoje duboke čelovečije korene u bilo kom naciokratskom okruženju, da bi to prolistalo, procvetalo i zaživelo u stvarnosti. Štaviše, nema ni izlaska iz ovih čvrstih okova naciokratizma u mirnije vode humanokratizma, ako se izuzme ovo dobro poznato ideološko vrludanje i lutanje unutar mutnih voda nepreglednih okeana i mora naciokratskih društvenih poredaka i podhodajušćih političkih, finansijskih, ekonomskih i kulturnih sistema (vrednosti).
Iz ovog razloga, u dialektičkom interaktivnom (metodološkom kreativnom) pristupu, jednu važnu ulogu igra i nagomilano iskustvo, znanje i vrednost (mudrost) prohujalih vremena (dia podhodajušći prostor). Drugim rečima, bez zanemarene (uloge) prošlosti u savremenoj (društvenoj) misli na račun (pravo)linearnog razumevanja vremena i prostora ('budućnosti' u vremenu i prostoru), nema VELIKE budućnosti za čelovečanski i čelovečiji rod. Jedan od glavnih postulata ovog dialektičkog načina shvatanja mudrosti (sama suština prohujalih vremena) u svakodnevnoj životnoj stvarnosti, je činjenica da nepoznato svo vreme znatno nadmašuje poznato (znane naučne "činjenice"), zbog toga što unutar svakog raspona vremena i podhodajušćeg obuhvata prostora, neznanje je beskonačno dok je znanje privremeno. Drugim rečima, može se argumentovati, ako je istinito da je znanje sila, onda je u MUDROSTI skrivena stvarna moć.
tajne drevna četiri elementa: apstraktni metodološki kreativni okvir dialektičkog interaktivnog pristupa
Da bi se razumeli i potom valjano razrešili uočeni paradoksi, fenomeni, iluzije i kreativni izazovi linearnog i pravoliniskog toka vremena (prošlost ⇢ sadašnjost ⇢ budućnost), i odgovarajućeg poimanja prostora, ovo shvatanje prostora i vremena, koje dozvoljava kreativno razmatranje (sastavnih dialekata) vremena bez (podhodajušćih dialekata) prostora, i obrnuto, je bilo redefinisano u ovim kreativnim člancima koristeći glavne postulate ovog ponovo oživljenog pre-drevnog znanja. Rezultat ovog dialektičkog redefinisanja vremena i prostora su njegova četiri Ključna Koncepta, izražena sa dva uparena dialekta: Vreme u Prostoru ⇄ Prostor u Vremenu DIA Medium Vremena ⇄ Medium Prostora, koja zapravo popunjavaju, razrađuju i obrazlažu razne interaktivno-kreativne sadržaje ovog Dialektičkog Kreativnog Okvira za Orjentaciju u ovoj Večnosti Vremena DIA Beskonačnost Prostora. Na ovaj način, koristeći upravo ovo dialektičko shvatanje vremena i prostora, jedan Apstraktni Metodološki Kreativni Radni Okvir za metodološku, slikovito živopisnu formulaciju identifikovanog problema [kreativnog izazova] je nastao takođe. Obrati pažnju na ovu međuigru između kvarteta apstraktnih uparenih dialekata ( vatra, zemlja, vazduh, voda ) sa nečim konkretnijim, u ovom slučaju sa kvartetom uparenih ključniih koncept-dialekata dialektičkog poimanja vremena i prostora. Ova međuigra kvarteta apstraktnih [simboličkih, reprezentativnih, figurativnih] i konkretnih [(više) uočljivih, (više) razumljivih, (više) stvarnih] uparenih dialekata je osnovno obeležje i svojstvo ovog Metodološkog Pristupa. Još jedna zajednička karakteristika i primenjeni metodski postupak u okviru ovog Metodološkog Kreativnog Radnog Okvira Dialektičkog Interaktivnog Pristupa je kvalitativno svođenje ovog kvarteta (4) na uparene trijade (3) konkretnih i apstraktnih dialekata, razumljeno u smislu njihovog jedinstva i jednosti (1).
- Svrha svođenja ovog kvarteta na njegovu podhodajušću trijadu uparivanjem i međusobnim usklađivanjem njegovih ključnih pojmova je da se primeni i postigne puni smisao dialektičkog shvatanja vremena i prostora. Ili iskazano to na drugi način, krajnja svrha ovog uparivanja i međusobnog usklađivanja je da se stavi u funkciju glavni postulat dialektičkog shvatanja vremena i prostora u smislu da razmatranje vremena bez odgovarajućih dialekata prostora nema punog praktičnog smisla viđeno s individualne tačke gledišta.
- Drugim rečima, da bi se razumelo interaktivno i kreativno sadejstvo ključnih pojmova ovog kvarteta: Vreme u Prostoru (1) sa Prostorom u Vremenu (2) neophodno je integrisati Medium Vremena [3: emotivno emocionalno prisustvo dia fizičku (telesnu) prisutnost individue] sa odgovarajućim Mediumom Prostora (4: razum dia um) u dialektički (živi) medium vremena i prostora, i na taj način svesti ovaj kvartet dialekata (4) na njihovu trijadu (3), razumljeno u smislu njihovog jedinstva i jednosti (1).
- U ovozemaljskom smislu, ovo čini suštinsku razliku između beživotnog (mrtva priroda ili mrtvi život) i živećeg i živog. U jednom dialektički dubljem i širem smislu ovog pojma, i sijajuća zvezda predstavlja živeći dialekt sve dok ne potroši svoje razpoloživo gorivo, a time i univerzum sve dok je u stanju da obnavlja i reciklira (raspoloživu) materiju.
- Usput rečeno, ovo prethodno pomenuto svođenje kvarteta dialekata (4) na odgovarajuću trijadu (3) u smislu njihovog jedinstva i jednosti (1) prikladnim uparivanjem i međusobnim usklađivanjem njegovih sastavnih dialekata je ne samo svuda prisutno nego je zapravo dosledno ugrađeno u ovaj metodološki pristup u skladu sa ovim prethodno opisanim i obrazloženim oživljavanjem 4 ključna pojma ovog dialektičkog shvatanja vremena i prostora, koji počiva na skrivenom (izgubljenom) znanju.
Apstraktni Metodološki Kreativni Okvir Dialektičkog Interaktivnog Pristupa: Četiri Ključna Koncepta Dialektičkog Shvatanja Vremena i Prostora, izražena kroz njegova Dva Parna Dialekta: Vreme u Prostoru ⇄ Prostor u Vremenu DIA Medium Vremena ⇄ Medium Prostora
U potpunom saglasju sa ovim metodološkim pristupom, indentifikovani problem odnosno neki konkretni kreativni izazov, koji je pod stvaralačkim razmatranjem ili preispitivanjem, OBIČNO je asociran, povezan i kvalitativno svođen u smislu prostora u vremenu (OVDE i SAD), što je apstraktno simbolički predstavljeno drevnim elementom-zemlja. Drugim rečima, u ovom metodološkom kontekstu, apstraktni element-zemlja se koristi kao figurativno kreativni dialekt, koji u stvari predstavlja kontinuirano testiranje i proveravanje tvog kreativnog ishoda u nekom konkretnom zemaljskom scenariju razmatranog intervala vremena DIA odgovarajuću situaciju u prostoru. Ili jednostavnije rečeno, izvodljivost tvojih (stvaralačkih) zamisli i namera (Vreme u Prostoru) neprekidno se testira i proverava u radnoj, poslovnoj ili životnoj stvarnosti (Prostor u Vremenu), koje je u metodološkom smislu iskazano i predstavljeno kao jedinstvo i jednost (1) ostala 3 apstraktna drevna elementa (vatra, vazduh, voda) uparena sa tri podudarna konkretna dialekta (ključna koncepta). U okviru ovog Apstraktnog Kreativnog Radnog Okvira za orjentaciju u dialektičkom shvatanju vremena i prostora, aktuelni kreativni izazov Vremena u Prostoru je razmatran u mediumu prostora (razum dia um), razumljeno u smislu tvoje fizičke prisutnosti (OVDE), preduzimanjem odgovarajućeg kreativnog putovanja kroz ovo dialektičko shvatanje prostora i vremena koristeći tvoje emotivno emocionalno prisustvo (medium vremena) u ovim unutarnjim dialektičkim svetovima nepoznatog i skrivenog (TAMO), svodeći i pretvarajući ovaj apstraktni sadržaj u neki konkretni kreativni sadržaj Prostora u Vremenu [materija ugrađena u prošlost: OVDE i SADA].
opšti metodski kreativni okvir dialektičkog interaktivnog pristupa
Budući da ova drevna četiri elementa ( vatra, zemlja, vazduh, voda ) takođe predstavljaju i prvi osnovni dialektički princip, svojstvo i ispoljavanje vremena, u vremenu DIA prostor, dialektička interakcija kvarteta apstraktih i konkretnih elemenata, razumljeno u smislu kreativne međuigre njihovih uparenih dialektičkih trijada ovog dialektičkog sadržaja pod kreativnim razmatranjem [1 - apstraktni element ZEMLjA ⇄ u konkretni Prostor u Vremenu] je spremna za pokretanje odgovarajućih dialektičkoh procesa. Za jedno još doslednije praćenje i kreativno preispitivanje pokrenutih dia-procesa koji se odigravaju u okviru ovog Apstraktnog Kreativnog Radnog Okvira (za stvaranje znanja), razumljeno u smislu još boljeg saglasja tvorčeskog rezultata [predmeta koji se razmatra: element-ZEMLjA] sa zahtevima razmatrane realnosti (Prostor u Vremenu), to jest, njegova izvodljivost, neophodno je proširiti ovaj kreativni metodološki okvir sa uvođenjem još konkretnijih kreativnih orjentira u ovim beskrajnim svetovima dialektika.
Iz ovog razloga, ovom Apstraktnom Metodološkom Kreativnom Radnom Okviru je dodat jedan dialektički međusloj uparenih kvarteta konkretnih i apstraktnih među-dialekata za lakše i bolje orjentisanje u ovim nepoznatim i kreativno nedovoljno istraženim svetovima dialektika. Drugim rečima, Četiri Fundamentalne Simulacione Metodološke [1) filozofske, 2) kulturne, 3) umetničke i 4) naučne] Postavke u sadejstvu sa Četiri Krajnje, odnosno Verovatne Metodološke Pretpostavke Dialektičkog Interaktivnog Pristupa
- 1) Intencionalnost (namerenost) ključnih aktera izražena kroz njihov ključni pojam razumljen u smislu duha dia razum;
- 2) Namerenost ključnih aktera izražena kroz njihov ključni pojam razumljen u smislu materije dia um;
- 3) Namerenost ključnih aktera izražena kroz njihov ključni pojam, shvaćeno u smislu prošlosti dia njihovu aktivnu, stvaralačku i fizičku prisutnost;
- 4) Namerenost ključnih aktera izražena kroz njihovo stvoreno znanje, shvaćeno u smislu željenog budućeg toka odvijanja događaja dia emotivno emocionalno prisustvo;
Krajnje odnosno Verovatne Pretpostavke Dialektičkog Interaktivnog Pristupa
DIA
Pozadinskee Simulativne Metodološke Postavke Dialektičkog Interaktivnog Pristupa
su korištene za razmatranje i preispitivanje ovog dialektičkog interaktivnog sadržaja pod kreativnim razmatranjem, smeštajući ih u četiri pravougaonika ovog Apstraktnog Kreativnog Radnog Okvira (za stvaranje znanja), razdvojena krstom (+). Na ovaj način je Apstraktni Metodološki Kreativni Radni Okvir oplemenjen i nadograđen u jedan Opšti Metodološki Kreativni Okvir za stvaranje znanja ili za vođenje kreativne rasprave, zasnovane na ovim opštim orijentirima i metodološkim pozadinskim postavkama dialektičkog interaktivnog pristupa. Namerenost je u ovom kontekstu korištena u smislu sposobnosti ključnih aktera da stvore željenu realnost primenjujući stvoreno znanje, odnosno da sprovedu u delo ove skrivene, unutarnje namere (ključnih) aktera Vremena u Prostoru (SADA i TAMO) u spoljašnje svetove Prostora u Vremenu (OVDE i SADA), dok formulisanje i određivanje ključnih pojmova je sledeća faza razvoja ovog Metodološkog Kreativno Radnog Okvira dialektičkog kreativno interaktivnog pristupa.
- U ovom širokom kontekstu razmatranog vremena DIA odgovarajući prostor se međusobna usklađenost ključnih pojmova treba razumeti u smislu (još uvek skrivene, unutarnje) predstave (ključnih) aktera (Vreme u Prostoru: SADA i TAMO) o njihovom željenom toku odvijanja budućih događanja u spoljnim dialektičkim svetovima Prostora u Vremenu (OVDE i SADA: materijalni dia-procesi, koji se trebaju ugraditi ili usaditi u prošlost);
- Da bi se ove skrivene namere (i namerenosti ključnih) aktera mogle sprovesti u životnoj, radnoj, poslovnoj, ili društvenoj stvarnosti (apstraktni drevni element - Zemlja) potrebno je imati ili stvoriti odgovarajuće znanje, kao i obezbediti neophodne osposobljenosti i sposobnosti, uključujući i način za sprovođenje svega ovog navedenog u stvarnost koristeći prigodni netmode ili strategiju;
- Iz ovoga proizilazi da je Vreme u Prostoru jedan aktivni i proaktivni učesnik u ovoj međuigri unutar dialektičkog Medija vremena i prostora, dok je Prostor u Vremenu u daleko većoj meri pasivni posmatrač zbivanja na ovoj sceni, pogotovo uzimajući u obzir činjenicu da bi njeni čvrsto utemeljeni akteri želeli da zadrže i sačuvaju svoje trenutne pozicije i uspostavljenu strukturu u okviru ove stvaralačke pozornice, zauvek ako bi to bilo izvodljivo (njeno okoštavanje);
- Međutim, to je neizvodljivo, jer je Vreme u Prostoru (skrivena i umotana budućnost u duhu) također jedan aktivni i proaktivni učesnik ove međuigre i u okviru dialektičkog shvatanja vremena i prostora, što samo po sebi nedozvoljava ovakav jedan nepoželjni scenario u vremenu DIA podhodajušću siyuaciju u prostoru, zato što je osnovno obeležje ovog poimanja vremena i prostora na dialektički dugi rok promena (dialektika), a ne kretanje (dinamika) ili status quo (statika);
- Ili iskazano to koristeći dvopolarni način mišljenja i razmišljanja, čak i kada ne bi bilo živih bića i života uopšteno govoreći (mrtva priroda: prostor), kao što je to slučaj okolo planete Zemlja, sve je izloženo nagrizanju nevidljivog zuba vremena u sadejstvu s vidljivim delovanjem četiri apstraktna drevna elementa: vatra, vazduh, zemlja, voda (iako je fizičko ispoljavanje ovog apstraktnog tečnog elementa u ovim svemirskim prostranstvima oko Zemlje neprimetno ili zanemarljivo);
- Kada se sagleda suština ovog skrivenog nagrizanja zuba vremena nije teško zaključiti da se ovde u stvari radi o destruktivnom delovanju promene na dialektički dugi rok. Drugim rečima, iako je dialektička kvalitativna promena osnovno i poželjno svojstvo i obeležje dialektike, to je ne ostvarivo na dialektički dugi rok, jer su u kreativne rezultate i ishode dialektike ugrađeni i razni kvantitativni sadržaji. Ovde nije u fokus stavljeno spoljašnje vidljivo (štetno) delovanje četiri elementa u međusobnom sadejstvu, nego ovo unutarnje, skriveno, i nevidljivo delovanje i nagrizanje zuba vremena, koje se svakodnevno odigrava i ispoljava i u ovoj zemaljskoj stvarnosti;
- Naprimer, ovo se iskazuje kao postepeno opadanje kvaliteta ugrađenih fizičkih sadržaja i sastojaka, koje se neizbežno javlja tokom prolaska vremena dia prostor. Ili prostije rečeno, ovo se ispoljava kao postepena istrošenost i zamor korištenog materijala: spoljašnja materija ugrađena u prošlost (Prostor u Vremenu: OVDE i SADA) u sadejstvu sa unutarnjim delovanjem budućnosti skrivene i umotane u duhu (Vreme u Prostoru: SADA i TAMO). Kada to ne bi bilo tako, onda u tom slučaju za nesmetano i večno funkcionisanje svemira ne bi bila neophodna tamna materija i energija. Drugim rečima, ne bi bilo potrebe za nekim dodatnim izvorom ove skrivene i nevidljive materije i ovog vida ispoljavanja dialekta-duh u jednom dubljem i širem smislu ovog pojma i koncepta, jer bi se u tom slučaju postojeća materija mogla beskonačno ponovo i iznova koristiti i reciklirati;
- Iz ovih razloga, da bi se opstalo na ovoj vrućoj svekazališnoj pozornici Prostora u Vremenu (što je moguće duže), svako je primoran, s vremena na vreme, da (stvaralački) aktivno i proaktivno deluje iz ovih unutarnjih svetova Vremena u Prostoru;
Obratite pažnju da se ovi naizgled statički kreativni orjentiri u ovim beskrajnim svetovima kulture, umetnosti, filozofie i nauke mogu takođe pokrenuti i dialektički sažimati u smislu zajedničkih i deljenih osobenosti i atributa svaka dva susedna simulaciona modula (inter-disciplinarnost): filozofsko-umetnički (element - vatra: Vreme u Prostoru), umetničko-naučni (element - vazduh: medium prostora), filozofsko-kulturni (element - voda: medium vremena) i naučno-kulturni (element - zemlja: Prostor u Vremenu) u ovoj konstelaciji ovih simulacionih modula dialektičkog kreativno interaktivnog pristupa. Drugim rečima, na ovaj način se i ovaj kvartet umetnosti, nauke, filozofije, i kulture može takođe svesti na trijadu izraženu kroz njihova deljena svojstva, jedinstvo i jednost kreativnog izazova koji se kreativno razmatra (element - zemlja: naučno-kulturni dialekt). Slično važi i za četiri ključna pojma Krajnjih, odnosno Verovatnih Metodoloških Pretpostavki Dialektičkog Interaktivnog Pristupa.
kompletiranje dialektičkog metoda
Sledeći osnovne principe ovog predrevnog pristupa, dialektički interaktivni sadržaj koji se razmatra, bio bi podeljen, sažet i raspoređen u četiri kreativna dialekta u skladu sa njihovim zajedničkim filozofskim, kulturnim, umetničkim i naučnim osobenostima, svojstvima ili atributima, klasifikovanjem i smeštanjem njih u ova četiri simulativna modula. Ovi filozofski, kulturni, umetnički i naučni orijentiri u večnosti vremena DIA beskonačnost prostora u sadejstvu sa odgovarajućom konstelacijom krajnjih odnosno verovatnih pretpostavki ovog dialektičkog metoda znatno olakšavaju kreativna putovanja unutar ovog metodološkog kreativno radnog okvira u cilju dosezanja krajnjih granica razmatranog stvaralačkog izazova Vremena u Prostoru (skrivena budućnost u duhu: SADA i TAMO ) ⇄ Prostor u Vremenu (materija ugrađena u prošlost: OVDE i SADA ). Ili drugačije rečeno, granice poznatog trebaju se proširiti preduzimanjem odgovarajućeg kreativnog putovanja IZA I IZVAN uočenog kreativnog izazova koji se kreativno razmatra i preispituje u mediumu vremena (emotivno emocionalno prisustvo dia telesnu prisutnost) ⇄ odgovarajući prostorni medij ( razum dia um ). Da bi Krajnje odnosno Verovatne Metodološke Pretpostavke ovog dialektičkog metoda valjano funkcionisale potrebno je formulisati i odrediti tri (3) srodna ključna pojma dialektičkog sadržaja pod kreativnim razmatranjem (1 - element ZEMLjA). Ovaj zahtev dialektičke metode postiže se raspoređivanjem, udruživanjem i klasifikovanjem dialektičkog sadržaja, sadržanog u ova četiri modula u skladu sa njihovim zajedničkim kvalitetima i karakteristikama. Zatim se ova četiri interaktivno kreativna sadržaja kontinuirano sažimaju, kvalitativno svode i međusobno usklađuju kako bi se izdvojila i izvukla četiri ključna konceptualna pojma koja predstavljaju i izražavaju suštinu kreativnog izazova vremena, u vremenu DIA prostor, koji se stvaralački razmatra, preispituje i preosmišljava.
Kao sledeći korak ovog metodskog postupka dialektičkog interaktivnog pristupa, ovoj dialektičkoj trijadi od 3 konkretna srodna ključna pojma treba dodeliti najprikladniji apstraktni simbolički element ove metodske trijade koja se sastoji od vatre, vode, i vazduha, ali na takav način da bi se međusobno pravilno podudarali i uparivali, kao i da bi bili u harmoniji jedni s drugima. U zavisnosti od toga koliko su valjano u ovom metodološkom kreativnom okviru bili raspoređeni sastavni dialekti ovih prethodno spomenutih metodskih trijada, to jest, u kojoj meri su njihovi zajednički kvaliteti, deljena (kulturna, umetnička, filozofska i naučna) svojstva, ili karakteristike usklađene jedna s drugom, rezultiraće različitim interpretacijama dialektičkog sadržaja pod kreativnim razmatranjem (različiti kreativni ishodi). Na ovaj način je dialektički sadržaj pod kreativnim razmatranjem metodološki formulisan u skladu sa zahtevima ovog dialektičkog metoda. Drugim rečima, dialektički kreativno interaktivni sadržaj apstraktnih i konkretnih dialekata je spreman da se odrazi kroz prizmu ovog temeljno objašnjenog i razrađenog metodološkog kreativnog okvira koristeći tvoje kreativne sposobnosti razlikovanja dobrih od loših izbora, kao i da se izbegnu nepodhodajušći kreativni putevi u svrhu nalaženja najboljeg rešenja za identifikovani problem odnosno kreativni izazov koji se stvaralački razmatra. Kao primer primene ovog metodološkog pristupa u društvenoj stvarnosti, PROČITAJTE: Ljubav Protumačena u smislu Jedinstva njene Odabrane Dialektičke Triade kroz Prizmu Četiri Drevna Elementa: Vatra, Voda, Vazduh, Zemlja.
dialektički metod: trijada teze, antiteze, sinteze DIA obnovljenu tezu
Par Dialekata (Podudarni i Upareni Dialekti): Teza DIA Antiteza, simbolično predstavljeno korišćenjem Jezičkih Dialekata: Isto (voda) i Drugačije (vazduh)
Sinteza (Šestokraka Zvezda) DIA "G" - Šestougaonik → Obnovljena Teza u Vremenu DIA Prostor
Drugim rečima, stavljanjem ova četiri stvarna (konkretna) dialektička sadržaja u ovaj apstraktni metodološki kreativni radni okvir su dodatno prenapregnute dialektičke napetosti među i između ova četiri elementa ( vatra, voda, vazduh, zemlja ) veoma sklona interaktivno-kreativnoj promeni njihovih postojećih formi u neki drugi vid njihovog međusobnog ispoljavanja. U ovu svrhu za međusobnu interakciju uparenih dialekata teze i antiteze (parni dialekat) korišten je gore razrađeni i obrazloženi metodski postupak osnovne škole dialektike. Drugim rečima, stvaralačko sažimanje (sinteza) sadržanog kvaliteta ovog uparenog dialekta teze i antiteze, razumljeno u smislu njihovog ponovnog kreativnog sjedinjavanja u dialektičku sintezu (trijada teze, antiteze i sinteze: šestokraka zvezda), rezultira sa obnovljenom tezom (šestougaonik - "G"), koja izražava jedinstvo i jednost ove stvaralački razmatrane trijade na jednom novom (poželjno kvalitativno višem) nivou vremena DIA podhodajušći prostor (duh, razum dia um, materija) i tako dalje sve dok se ne dostigne privremeni zaključak razmatranog kreativnog izazova [privremeno završni šestougaonik poslednje slikovito prikazane šestokrake zvezde]. Ukratko, svi prethodno razmatrani apstraktni i konkretni upareni dialekti ovog dialektičkog metoda se mogu kreativno izraziti na ovaj slikovito živopisni način primenjene primarne šestokrake škole dialektike.
Ovde je veoma važno naglasiti da tokom procesa stvaranja znanja, a posebno tokom razvoja opšteg modela veštačke inteligencije koji se zasniva na ovom dialektičkom metodološkom stvaralačkom okviru, najveći kreativni izazov tokom dostizanja privremenog zaključka započetih diaprocesa je odrediti broj iteracija unutar ove vrste dok ne završiš petlje- (broj prikazanih šestouglova unutar ove početne šestokrake zvezde). Drugim rečima, broj izvršenih i dialektički sažetih trijada teze, antiteze, sinteze u obnovljenu tezu (1 – njihovo jedinstvo i jednost) DIA dopunjenu antitezu....... zavisi od krajnjeg kvaliteta pokrenutih dia-procesa, koji se želi postići. Ili drugačije rečeno, pošto je svaki ostvareni kvalitet pokrenutih dia-procesa ograničen sa dodeljenim intervalom vremena DIA podhodajušći prostor, na njegov krajnji kvalitativni stvaralački ishod se ne može čekati večno, razumljeno takođe u smislu beskonačnog trošenja dodeljenih resursa prostora (duh, razum dia um, materija). Jedan od načina da se reši ovaj kreativni izazov je postepeno povećanje broja ponavljanja (iteracija) tokom kvalitativnog preispitivanja trijade teze, antiteze, sinteze DIA obnovljenu tezu u prethodno pomenutoj petlji u skladu sa (višim) nivoom kvaliteta koji se želi postići u okviru korištenog prostora DIA odgovarajući vremenski interval.
Pored toga, dialektičko spajanje i dalje sažimanje ovakve dve privremeno sažete šestokrake zvezde gore kreativno razmatranih konkretnih i apstraktnih dialekata rezultira takođe sa jednom dvanaestokrakom zvezdom (drugi osnovni dialektički princip). Dialektički sadržaj koji je već do sada predstavljen i protumačen tokom pohađanja ove "osnovne i više škole dialektike" otkriva (svu) složenost dialektičkog sažimanja i sintetizovanja nekoliko dialektički iniciranih procesa u vremenu DIA prostor u jedan obnovljeni dialektičko kreativni interaktivni sadržaj. I upravo ovde dolazi do izražaja koncept Dialektike Dialektika DIA Negacije Negacija. Dodatno tome, ove dialektički pokrenute metodološke postavke simulacionih modula u sadejstvu sa daleko apstraktnijim Krajnjim odnosno Verovatnim Metodološkim Pretpostavkama ispoljene u vidu tri osnovna dialektička principa, aspekta, svojstva i ispoljavanja vremena DIA prostor, naročito u sadejstvu sa drugim osnovnim dialektičkim principom, određuju verovatni krajnji ishod započetih dia-procesa u vremenu DIA prostor (romb ili dvanaestokraka zvezda) koristeći urođene sposobnosti rasuđivanja (zdravi razum i smisl), to jest, slično kao što ne proklijala semenka neće izrasti u biljku, tako i neprocvetala biljka neće doneti plodove.
tajne drevna četiri elementa: završne misli
Otkrivene tajne ovog pre-drevnog znanja i korištenog metodološkog pristupa, odnosno tajne ova četiri pre-drevna elementa nemaju skoro ništa zajedničkog sa njihovim tumačenjem od strane neupućenih u ovo skriveno znanje. Takvi tekstovi i knjige, zasnovane na glasinama "čula-kazala" vezano za ovo skriveno više znanje, su pisani i objavljivani još od drevnih vremena, a čiji sadržaji se mogu čitati u bibliotekama širom sveta, kao i na internetu, iako su suština i stvarni smisao ova četiri elementa koji čine metodološku osnovu pre-drevnog znanja bili ovekovečeni gradnjom piramide Keopsa u Egiptu. Izuzetak je po mom mišljenju samo veliki Grčki filozof Platon. Ukratko, zagonetka ova četiri pre-drevna elementa je bila rešena razotkrivanjem njihovog istinskog (simboličko figurativnog i kreativnog) smisla i svrhe unutar ovog skrivenog višeg znanja, a zatim su ove tajne bile unjedrene u ovaj ponovo oživljeni metodološki pristup: DIALEKTIČKI INTERAKTIVNI PRISTUP. Drugim rečima, njihova svetla strana shvaćena u smislu njihove urođene sposobnosti da stvaraju i obnavljaju jedni druge primenjena je u kreativne svrhe ugrađivanjem simboličkog značenja ove njihove plodonosne uloge u ovaj metodološki kreativni okvir za stvaranje novih znanja ili za obnavljanje i usavršavanje postojećeg znanja. Za dodatne informacije, PROČITAJTE: Dialektički Interaktivni Pristup: Njegov Metodološki Kreativni Radni Okvir.
Temeljne Simulativne Metodološke Postavke Dialektičkoga Interaktivnoga Pristupa
Nadam se da će ovi kreativni članci baciti više svetla na ovaj zagonetni i još uvek nedovoljno razumljivi dialektički sadržaj procesa stvaranja i nastajanja znanja, jer je ponono uveden u primenu jedan mnogo širi radni okvir za stvaralačku orjentaciju u ovoj dialektički stvorenoj večnosti vremena DIA beskonačnost prostora unutar razmatranih svetova dialektike. Ovde treba dodati i potencijalno veoma korisnu ULOGU filozofije, nauke, umetnosti i kulture, razumljeno u smislu njihove interaktivne primene u kreativne svrhe, umesto usko-specializovanog shvatanja njihove uloge tokom procesa stvaranja znanja u smislu ILI nauka ILI filozofija ILI umetnost ILI kultura. Pošto se ovi interaktivno kreativni dialektički procesi takođe odvijaju unutar uspostavljenog društvenog univerzuma dialektički redefinisanog vremena DIA prostor, svi rezultirajući društveni aspekti i ispoljavanja Vremena u Prostoru DIA Prostor u Vremenu takođe su snova odražena, razmotrena i preispitana kroz metodološku prizmu ova ČETIRI ELEMENTA (vatra, voda, vazduh, zemlja), čije su tajne utelotvorene i oličene u DIA inspirisale izgradnju svih drevnih piramida.
