Скривено Неговање Култа Таме, Мртвих, Безконачног Мучеништва, и Человечије Патње
Нo eмoциoнaлнo безумље (лудилo) описано у претходном креативном чланку јe хрoничнoг кaрaктeрa и чини сe дa јe нeизлeчивo, јер је од Каина наслеђено, то јест, урођено. Нoсиoци oвe врстe рaзних испoљaвaњa пoдмуклoг, злoбнoг и пaкoснoг испoљaвaњa eмoциoнaлнoг лудилa нe пoзнaју (зa) људски oсeћaј грижe сaвeсти, милoсти и сличнo, јeр oни припaдaју тaм oнoм "Kaинскoм" скoту. Тeшкo тој групнoј фoрмaцији, гдe су 'oни' ДИA њих прeoвлaдaли и успeли дa јe руљишу сa oдгoвaрaјућим нeљудским нaчинoм рaзмишљaњa.
- Укратко, они диа там-њих носе унутар себе урођену Каинску шкртост, завист, и мржњу према свему што их подсећа на првобитни рајски врт (Еден) и догађања у њему. Да се подсетимо, Каин је убио свог млађег брата Абела из зависти (мајке мржње), јер је Господ Бог више волио Абелову жртву него његову (шкртост: мајку похлепе). Из овог разлога, Бог је проводио више времена са Абелом него са њим (љубомора), па је доследно томе награђивао далеко више плодове Абеловог рада (сточарство) него његове (земљорадња). За казну Каину је угравиран жиг убице на његовом челу, док је његово потомство уклето да носи ове нечеловечије црте и карактеристике у својој природној (зверској) ћуди и нарави, то јест, све док се њихово унутрашње биће не очисти од овог првобитног почињеног зла (греха): 1.Мојсије, Стварање-4.
- Нажалост, током даљег одвијања догађања изван рајске баште, као резултат мешања путем брачних и ванбрачних веза између ова два првобитно раздвојена порода, стање се додатно закомпликовало и погоршало. Из преосталих древних записа произилази да су се првобитни пастири (сточари) преобразили у разбојнике (претходнике војсковођа и ратника), који су свом оружју намењеном за одбрану њихове стоке од звери, дали нову сврху и намену, односно почели га користити за пљачку плодова рада земљорадника [уместо првобитне размене њихових производа].
- Иако све ово личи на причу за малу децу, у стварности то није тако, јер ће те сврху, намену, и садржај ове врсте културног наслеђа и блага человечанства препознати у свакодневној реалности, и то на свим нивоима организовања савремених нациократских друштава широм света.
- Све ово претходно наведено је у (потпуној) супротности са његовањем (унутарњих) вредности, као и са цртама и карактеристикама истинских человечанских и человечијих бића заснованим на њима. За разлику од ових петочулаша, человечије биће урођено предосећа и осећа штетност свих ових раније наведених испољавања емоционалног безумља и лудила. Укратко, они још увек носе у себи позитивна сећања на рајски врт, и из тог разлога, кад год добију прилику за то, они настоје да то пресликају и примене у свакодневну реалност, радујући и веселећи се са својим (скромним) расположивим средствима односно прослављају њихових предака сећања и успомене на рајски врт.
- Као један пример, поново размотри Христову величанствену вечеру са његовим ученицима, иако је знао односно предосећао да му је то последња вечера и последњи оброк Његовог кратког животног хода по разним путевима, углавном застртим трњем. Другим речима, за разлику од лисица и птица није имао сталну јазбину нити гнездо (Лука, 9-58), то јест, веома често је спавао под отвореним небом са својим следбеницима, једући оно што им природа пружа. Такође је забиљежено у Новом Завету, како његови ученици да би утолили глад беру и једу врхове житарица на дан Сабата (субота), и при том су критиковани због таквог понашања (Матеја, 12-1:8, Марко, 2-23:28, Лука, 6-1:5). Из овог разлога, када су год имали прилику да уживају у благодетима живота које ова Велика Соба Божија пружа, то су под Христовим вођством и радили.
- Само обратите пажњу, како Христ ужива док га једна девојка (Марија, сестра Марте и Лазара) маже са скупим мирисним уљем, тако да је читава кућа испуњена са мирисом овог парфема, а који би његови ученици радије продали за новац и нахранили сиромашне, укључујући и њих. Христ им на овај вид испољавања шкртости онако шеретски одговара да ће сиротињу они увек имати са собом, док Њега неће имати (Матеја, 26-6:13). Из свих ових разлога, није никакво изненађење да је ово Божије и человечанско понашање (ретко, и с времена на време) преувеличавано у тој мери и обиму да су Христа тадашњи завистники и похлепници називали "изјелицом и пијаницом" (Матеја, 11-16:19).
- Имај на уму да овако раскошно намештену Велику Собу, што је чак приметно и у пустињи, голетима, као и хладним леденим пространствима, је могао осмислити и опремити само неко (Живећи Бог) ко истински зна да ужива у благодетима живота, иако је то копија Рајске Баште. Другим речима, Господ Бог није био тако суров и шкрт, чак и када је кажњавао Адама, Еву, и њихове потомке, иначе им не би им подарио ову Велику, Угодну Собу Његову да се размножавају у њој [1.Мојсије - 1:28, Небеска Верзија Стварања Человечанског Бића], као и да се отарасе Каиновог греха: првобитне просуте человечије крви.
- На другој страни, Каинско зло-духовно потомство, и када располаже са (огромним) материјалним и финансијским средствима и могућностима, изгледа не умије нити да се радује нити да истински ужива у благодетима таквог живота. Укратко, сви они који су заражени са Каиновим синдромом, укључујући и њихову урођену шкртост ће покушати да засите своју незаситу похлепу: да узму у посед све што могу досегнути са њихових пет чула, док ће њихови представници (дубоко) вулгаризованог простог разума и њихов пород, добит стечену на неки (нечеловечији) начин трошити и потрошити на разне начине испољавања простаклука [ђаво дао, ђаво и узео]. Штавише, неки од њих ће своје стечено богаство искористити за наношење зла другима или за иживљавање над другим, као њихов начин испољавања уживања и зло-радовања, као и крајње сврхе и смисла њиховог додељеног живота.
- Осим тога, ови умишљено свезнајући и свеимајући поданици, миљеници и представници (интер)националне мреже таме сматрају да се све може купити за новац, укључујући и највећи Божји дар: урођени дар и надареност стваралаштва (креативност). И управо овај недостатак, слабост, и ненадареност, укључујући и ову урођену неспособност да се осети задовољство, као и осећај унутарњег задовољства, истинског уживања и радовања у једном ширем, даљем, и дубљем смислу овог појма, доводи их (брзином њиховог затамљеног светла) до ових подмуклих испољавања емоционалног безумља и лудила.
Другим речима, ове наслаге унутарње таме у 'њиховим царствима' су тако дубоко усађене у неке од њих, јер су тамо утиснуте од самога почетка, са далеко опаснијим и подлијим испољавањима емоционалног лудила, као што су то завист, љубомора, злоба, мржња, и (неутољива) похлепа.
Из ове перспективе испољавања разних видова емоционалног безумља и лудила треба посматрати и одбијање моје докторске дисертације не само у Данској него и много шире, спречавање на разне начине добијање посла у складу са минималним захтевима мојих стечених квалификација, укључујући и огромно знање и искуство у области информационих технологија [поготово у то време и простор: крај двадесетог столећа], односно гурање мене на дно њихове нациократске пирамиде. Упркос овим њиховим настојањима, није им пошло за руком да ме спрече да спроведем крајњу сврху моје животне мисије и боравка у овом свету у којем преовладава зло, то јест, да напишем креативне чланке које може читати свако ко има доступ интернету. И што је најгора спознаја и сазнање за њих односно понижење за њих ако тако хоћете, ови креативни чланци су писани у моје слободно време користећи моја скромна расположива лична средства, а не на рачун друштва укључујући и приватне институције и организације. За разлику од мене, они примају дебеле плате за њихове (веома) скромне креативне способности радећи у добро опремљеним кабинетима, као и уживајући остале благодети које им новац порезника омогућује и дозвољава. Штавише неки од ових чланака су писани у интернет кафеима широм Западне Европе, јер крећући се "трбухом за крухом", односно теран од стране (интер)националне тамне мреже из једног града у други немогуће је носити са собом тешки персонални компјутер и штампач.
Све ово показује силину и силу духа у садејству са разумом диа умом пропуштено и филтрирано кроз призму здравог разума, која у стваралачком смислу ломи и руши све пред собом укључујући и њихове постављене барикаде од хладног жељеза, срца од леда и камена. Пошто припадници овог нечеловечијег рода, окупљени у разним интернационалним и националним мрежама таме, настављају да негују култ мртвих и мучеништва, чији је крајњи резултат непрекидно страдање и патња човекољубивих бића, односно настављају да негују традиције древних 'братских храмова Братства таме',
- Ова њихова претходно описана урођена склоност ка уништавању свега створеног од стране Бога, (Арх)Анђела, њихових следбеника, као и человечанских бића односно поништења живота и благодети његовог уживања у крајњем смислу увог појма, је довело до оснивања предревног тајног друштва: 'Братства храмова таме'. Укратко, њихов главни циљ је уопштено говорећи уништење свега живог кроз подмукло деловање односно његовање култа таме, мучеништва и патње человечијег и људског рода и њиховог потомства.
ови креативни чланци не смеју се злоупотребити у сврху спровођења њихових скривених циљева таме, а посебно не за даље неговање овог нељудског и нечеловечанског култа, или за очување било каквог испољавања нациократизма, уопштено говорећи.
За вашу ваљану орјентацију и навигацију у овом диалектичком схватању времена и простора [дух, разум диа ум, материја], ово модерно испољавање 'древних храмова братства таме' води овај свет у коме преовладава зло у веома њихово схватање и испољавање раја: тамна рупа (за разлику од црне рупе) из које не само да светлосни зрак не може изаћи него ни затамљени дух заробљеног у овом испољавању времена у простору [Сада и Тамо (влада вечна тама)]. Из овог разлога, человечија бића као индивидуалци требају чистити своја унутарња царства одстрањивањем накупљене таме (почињеног зла), односно да акумулирају светлост [добро: Матеја-25 (с поколења у поколење)], а затим да крену ка вишим световима у духовном смислу у којима ако већ не преовладава добро, барем је боље него овде на земљи, поготову ако се наставе ови уочени трендови. У том случају, не обраћајте никакву пажњу на њихове понуде многобројних рајева након биолошке смрти.
Нешто више О Краљевству Неба, као и О Небеском Краљевству и Царству Божијем
Из овог произилази (Матеја-25) да ово унутарње светло (накупљено добро у унутарњем бићу), као једна врста универзалне валуте и средства за предузимање разних врста путовања, укључујући и креативна путовања, је добродошло како током сваког испољавања апокалипсе (смака света) и судњег дана тако и пре тога на индивидуалном нивоу, то јест, након твог личног испољавања апокалипсе (смрти). Обрати пажњу да Христ ни током смака света не описује небеско краљевство (прочитај такође, Јован 18:36) односно спољна пространства макро-универзума [краљевство неба, у овом конкретном случају] у смислу нечег савршено створеног него радије као нешто средњег квалитета (50℅ - 50℅), унутар кога су поједина кључна диалектичка дешавања изван домета человечијег утицаја (гашење односно умирање сунца, звезде, настајање супер Нове односно праска гама зрака, итд.), или као индивидуа има (веома) ограничен или никакав утицај на ова унапред предодређена диалектичка дешавања.
Из овог разлога, свако человечије биће треба усмерити своју пажњу на континуално чишћење и неговање посијане семенке добра [Парабола о Горушичином Зрну, Лука, 13:18-19], као и на додатно акумулирање добра кроз даље очеловечење свог унутарњег бића, разумљено и у смислу да се добро чини и помажући и другим (добрим) человечијим бићима, разносећи и распрострањући то светло са ове бакље добра. Другим речима, не треба се то "сахранити" у гробу без даљег обогаћивања и оплемењавања, односно да као онај лени слуга закопа то као врећу злата сматрајући да је већ спреман за царство небеско,
- јер когод то не ради, и оно што има биће му одузето, и дато ономе који је највише обогатио, оплеменио, и очеловечио своје унутарње биће (царство Божије).
- Или речено то на други начин, с толико и на такав начин накупљеног добра унутар себе, нема смисла ни придружити се овој врсти (ванредне) евакуације, јер не бисте далеко стигли [трајно заробљавање твог унутарњег краљевства)], па је из овог разлога, пре почетка овог дугог и неизвесног путовања боље то дати победнику ове међуигре живота и смрти односно завршне битке живота и смрти у овом конкретном случају.
- Или речено то на други начин, у овој загонетној причи Xриста се у ствари ради о позајмљеном добру (унутарњем светлу светом) да би се добила прилика уживања у предностима додељених двију руку, као и ходања на две ноге, усправно, гордо, и достојно человека.
- Другим речима, чело человека треба бити окренуто ка небу (и диалектичким дешавањима на њему) током додељеног животног века, то јест, симболички усмерено ка небесима и небеским вредностима (небеском царству) да би се и даље добила прилика уживања и будућих плодова овог диалектичког схватања вечности времена (и бесконачности простора), то јест, разних дужина додељеног трајања (человечијег) животног века.
Све ово претходно речено везано за унутарња пространства је у потпуном сагласју са добро познатим речима Христа: Царство Божије је унутар тебе (Лука, 17:21), то јест, ту треба тражити уску капију, Божију путању осветљену и просвећену духом, као и кључ који отвара одговарајуће небеско царство у складу са твојим способностима и заслугама.
Meтoдoлoшкo Пoимaњe (Прaвo) Линeaрног Прoстoрa и Врeмeнa, рaзумљeнo KAO НEШТO ИЗВAН НAС
С друге стране, пошто следбеници школе физичког универзума наоружани са њихових пет научних чула још увек запажају ПРОСТОР искључиво КАО НЕШТО ИЗВАН НАС, није никакво чудо нити изненађење да они покушавају да за сваки проблем нађу решење у овим огромним спољним пространствима, укључујући и путовања кроз прошлост у физичком (телесном) смислу, користећи у ту сврху црвоточине свемира. Иако овај стваралац од знања подржава и охрабрује далека путовања и освајања космоса, то се ради из человечијих побуда [боље је и хуманије је, трошити расположиве финансијске, материјалне, человечије и људске ресурсе у ову сврху него за вођење ратова, на пример], као и из человечанских стваралачких побуда и разлога [стварање знања као и стваралаштво уопштено говорећи је омиљено занимање и забава Бога и Његових следбеника, а не уништавање свега створеног].
Или исказано то на други начин, овај креатор од знања је такође свестан, да што је већи ниво достигнутог знања разумљено у смислу разликовања добра од зла, то је неко или су неки од вас достигли виши ниво очеловечења њиховог унутарњег бића односно прожели га, осветлили га, просветлили га, и просветили га са добром (Лука, 13:20-21). А поготову ако су ови велики индивидуалци постали узори осталима као пандан разним нациократским идеолозима, 'теолозима' и осталим мутиводама, простоумњацима, и простацима, угњетачима и уништивачима свега што носи человечански и человечији карактер и епитет.
унутарња пространства
Без обзира на то, овај креатор од знања и даље сматра да се кључ и решење ових претходно поменутих стваралачких изазова треба тражити у унутарњим пространствима (времена у простору: будућност у духу) предузимањем одговарајућих креативних путовања, а не искључиво у овим спољњим пространствима (простора у времену: уграђена материја у прошлости). Колики се стваралачки потенциал и скривено благо крије у овим унутарњим пространствима свемира у малом, говори и чињеница да се са предузимањем одговарајућих стваралачких путовања, изгубљено знање може се снова оживети, загонетни диалектоси и парабле давне прошлости одшифровати. Укратко, користећи овај начин стварања знања пресликава се загонетна слагалица диалектичког схватања времена и простора кроз диалектичку међуигру и стваралачко садејство унутарњег времена у простору (будућност скривена у духу) и овог спољнег овоземаљског простора у времену (материја уграђивана у прошлост) унутар диалектичког медијума времена [твоје (духовно) емотивно емоционално присуство (САДА и ТАМО) диа твоју креативну физичку присутност (ОВДЕ и САДА)] и одговарајућег медијума простора (твој разум диа ум).
Апстрактни Методолошки Креативни Радни Оквир: Четири Кључна Концепта Диалектичког Схватања Времена и Простора, изражена кроз његова Два Парна Диалекта: Време у Простору ⇄ Простор у Времену ДИА Медиум Времена ⇄ Медиум Простора
Другим речима, из ове скривене и невидљиве будућности у духу (време у простору) преносе се разнообликована парчад (диалектули) ове загонетне слике у духовном смислу, користећи два типична человечија чула: чуло предосећаја и чуло осећања самог себе (ТАМО и САДА), која се потом уграђују у овај петочулни простор у времену у физичком (материјалном) смислу (ОВДЕ и САДА), континуирано расклапајући и поново склапајући ову загонетну слагалицу диалектичког схватања времена и простора. Штавише, ова описана методолошка процедура и техника у световима где преовладава добро над злом се може користити и за преношење знања из виших светова односно обављати размена створеног знања упркос огромних раздаљина времена ДИА простор која их раздвајају. Укратко, постоји могућност да уместо слања свемирским бродом на обуку и школовање кроз огромне физичке раздаљине макро-универзума, ова врста студената из светова где преовладава Добро над злом се шаље кроз невидљиве поре - споре унутарњег свемира у малом, кушајући "плодове дрвета разликовања добра од зла".
Иако ово такође звучи као научна фантастика, имај на уму, да у свету где зло преовладава над добром, све припада свету неоствариве маште. За вашу ваљану орјентацију и навигацију у времену и простору, Сунцу најближа звезда је Proxima Centauri, у ствари један црвени патуљак, а која је удаљена 4,3 светлосне године. Са постојећим нивоом технолошког развоја да би се дошло тамо је једнако могућностима једног пужа да превлада раздаљину с једног краја континента на други, под условом да савлада све препреке и опасности које га чекају на његовом путу. Међутим са становишта диалектичког схватања простора и времена које укључује диалектичке промене, јасно је да ту нема будућности чак и за краткорочни предах, јер ова звезда је старија од сунца. Остале звезде са планетом пригодном за живот су такође пусти сан, виђено са ове диалектичке тачке гледишта. Другим речима, треба се открити нека сада рађајућа звезда, као и предвидети да ће она имати настањиву планету сличну Земљи, да би имало смисла кренути у том правцу размотрено са становишта здравог разума. Наравно, да се речи "у том правцу" требају схватити у диалектичком смислу, а не у (право)линеарном поимању и схватању простора и времена, јер у световима где доминирају диалектичке промене ништа не стоји на истом месту и чека некога, што није лако одредити односно захтева и неки вид испољавања унутарњег духовног вођства. У сваком случају из свега овог реченог произилази да се решење налази у унутарњим пространствима одакле долази неопходно знање за ову авантуру у непознато, што је поново у потпуном сагласју са Христовим речима: Царство Божије је унутар тебе.
Концепт духовног диа разумно умни интелект
Завршавајући ову дугу причу, уместо да се укратко престави кориштени концепт Ретроспективног Присећања и Подсећања, дата вам је опција да прочитате четири креативна чланка посвећена овом концепту, док је као друга могућност понуђено да прочитате одгонетање и рашифровање Платоновог диалектоса "Тимеј", то јест, да се увиди како се овај много шири концепт Ментално диа Емотивно Емоционалног Интелекта може применити у (креативној) стварности.
ИЛИ
ПРОЧИТAJТE: Платон Тимеј - Први Део: Скривено Знање Платоновог Демујурга
