Добро дошли на интернет портал "Космополис". На овом веб сајту можете читати креативне чланке нигде другде доступне, а који се знатно разликују од постојећих, свуда присутних 'црно-белих погледа' на свет. Аутор Диалектичког Интерактивног Приступа, не очекује од вас да се сагласите са изложеним идејама и мислима, али ако хоћете да прочитате нешто различито од постојећих, идеолошки дубоко утиснутих шаблона мисли, онда не пропустите ову прилику. Нарочито, због тога што је овај креатор од знања развио и представио један потпуно нови методолошки приступ (диалектички интерактивни приступ) заснован на једној новој концепцији времена и простора, која упркос разликама допуњава и употпуњава Њутново и Ајнштајново схватање простора и времена. Кроз призму овог поново уведеног методолошког приступа су поновно разматране и преиспитане многе вруће теме, као што су то: савремени нациократски друштвени поредци, укључујући и одговарајуће политичке и економске системе, улога религије и финансиских тржишта у њима, слобода (говора, креативнога деловања, .... воље, избора), демократије, поновно преиспитивање парадокса, феномена, и оптичких илузија које се одигравају у дубинама космоса, и томе слично.
Имајте на уму да је диалектички интерактивни приступ са својим методолошки моћним креативним оквиром тренутно најнапреднији методолошки приступ. Ако се овоме дода да је ово оживљено диалектичко схватање времена и простора, за разлику од других концепција простора и времена које су прикладне само за употребу у научним областима физичког универзума, такође примењиво у бројним областима друштвеног универзума, добија се потпунија слика стваралачког деловања овог креатора од знања. Укратко, ако се изузму античка и средњевековна поимања простора и времена, где је Земља била замишљена као центар Свемира, после Њутновог и Ајнштајновог схватања простора и времена, ово је трећа концепција времена и простора која је осмишљена у посткоперниканском добу хелиоцентричног универзума. Из овог разлога, наставите са читањем овог креативног чланка до краја, а затим донесите свој сопствени суд о претходно наведеном.
диалектичко схватање времена и простора
Диалектичка Концепција Времена и Простора, чији резултат је Апстрактни Методолошки Креативни Оквир Диалектичког Интерактивног Приступа. Простор у Времену обухвата спољашња (физичка) пространства која се могу ваљано запазити са пет основних чула, и потом обрадити у овом Диалектичком Медијуму Времена и Простора, док Време у Простору обухвата све остало што се једино може наслутити или осетити са преостала два человечија чула, као што су то диалектички светови унутар мене ⇄ тебе ⇄ нас, укључујући и стваралачке светове идеја, оптичке илузије и сабласне догађаје у недокучиво далекој прошлости свемира, чији еквиваленти у земаљском смислу су изображења фатаморгана у пустињи и слично.
Диалектичко схватање времена и простора заснована је на изгубљеном, скривеном знању, чији методолошки стубови су древна четири елемента: ватра, вода, ваздух, земља. Ово поново оживљено диалектичко схватање простора и времена игра централну улогу у диалектичком интерактивно креативном приступу. Као што ће то касније бити показано, четири конкретна кључна концепта диалектичког разумевања времена и простора [Време у Простору ⇄ Простор у Времену ДИА Медијум Времена ⇄ Медиум Простора] су упарени и усклађени са ова четири апстрактна диалекта (ватра, земља, ваздух, вода). Резултат овог упаривања апстрактних (фигуративних) и конкретних диалеката је Апстрактни Методолошки Стваралачки Оквир Диалектичког Интерактивног Приступа за сликовито представљање и формулисање уоченог стваралачког изазова времена, у оквиру овог диалектичког схватања времена и простора. У овом методолошком приступу, простор и време су основни и универзални градивни блокови; два међусобно разумљива и компатибилна мега-диалекта која прожимају један другог, као и стварају одговарајући радни оквир за разне начине креативно интерактивног испољавања материје и духа, такође схваћено у смислу твог физичког и емотивно емоционалног присуства, без чега се процеси и појаве у физичком (спољашњем) и духовном (унутарњем) свету не могу разумети, разрадити, објаснити нити замислити.
Да би се ублажио штетни утицај широко распрострањеног материјалистичког схватања и одговарајућих погледа на свет који нас окружује, а у коме такође ја ⇄ ти ⇄ ми живимо, привређујемо и стварамо, поново је уведен диалект - дух на ову стваралачку сцену. Упркос добрим намерама овог креатора од знања, ово је од самог почетка наишло на снажан отпор механичких структура, које још увек чврсто држе све конце ових модернизованих нациократских друштвених система. У ширем методолошком контексту, диалект - дух је кориштен у метафизичком и фигуративном смислу за упућивање на непозната, загонетна, невидљива (спољна и) унутарња (нефизичка) пространства мегадиалекта - простор, схваћеног у смислу Времена у Простору [САДА и ТАМО], то јест, будућност скривена у диалекту - дух (духовна пространства), а која се потенцијално могу испољити у спољашњим световима материје, већ уграђене у прошлост (Простор у Времену). Другим речима, виђено с диалектичке тачке гледишта, ови скривени диалектички садржаји су још увек непознати, невидљиви и незамисливи за пет основних чула, која су једино пригодна за орјентацију у блиским спољашњим световима материје већ уграђене у прошлост [Простор у Времену: ОВДЕ и САДА].
- Неадекватна примена ових пет основних чула (које користе и животиње), чија је сврха оријентација на врло кратким удаљеностима простора и времена, главни је узрок различитих одступања и феномена Времена у Простору (будућност скривена у духу) ДИА Простор у Времену (материја која је већ уграђена у прошлост). Другим речима, пет основних чула су само средство које помаже живим бићима да се носе са светом око себе. С друге стране, веома сложене диалектичке садржаје треба (ваљано) преиспитати, протумачити и рефлектовати у времену ДИА простор кроз призму два ТИПИЧНА человекова чула [чуло интуиције и чуло унутарњег oсeћaњa сeбe] унутар одговарајућег медија простора (разум диа ум) коришћењем здравог разума: ДУХОВНО присуство, схваћено у смислу емотивно емоционалног присуства (САДА и ТАМО).
- Другим речима, физичко присуство (тела) је пасивни посматрач рефлексије испољавања материје (звезде, галаксије ...) уграђене у (далеку) прошлост [удаљени догађаји ПРОСТОРА У ВРЕМЕНУ], укључујући и сабласну, још увек сијајућу материју, већ несталу у прошлости, а које је погрешно схваћено као "ОВДЕ и САДА". Још један пример гледања уназад у времену (и простору), ми видимо Сунце [Простор у Времену: материја уграђена у прошлост] чулом вида након обраде ове перцепције у Диалектичком Медију Времена и Простора, како је изгледало (ОВДЕ и САДА на Земљи) пре осам минута, а не како тачно изгледа САДА и ТАМО (стварно Сунце: невидљиво Време у Простору) у том тренутку. С обзиром да је овај методолошки приступ, као и ово диалектичко схватање времена и простора, засновано на индивидуалним начину мишљења и размишљања, да би се разумело и потом правилно расуђивало о таквим врстама одступања, односно да би се разумели различити испољени парадокси, феномени, самообмане и (оптичке) илузије (право) линеарног схватања простора [ материја, срасли (раз)ум-дух ] и времена (прошлост ⇢ садашњост ⇢ будућност), уместо диалекта - садашњост, диалект физичка присутност ДИА емотивно емоционално ПРИСУСТВО је кориштено за разне врсте путовања кроз ово диалектичко поимање времена и простора, укључујући и креативна путовања.
- Укратко, ови феномени и оптичке илузије праволинијског разумевања удаљеног времена и простора заправо су резултат ОДСУТНОСТИ физичког присуства (диалект - материја: твоје тело, на пример) на месту у времену и простору, где се жели (ЕМОТИВНО - ЕМОЦИОНАЛНО) бити присутан (диалект - дух) баш у том тренутку и на том месту. Другим речима, сва ова позната и непозната одступања и феномени времена "И наспрам ДИА" простора, укључујући с тим повезане оптичке илузије, заправо су последице приказивања (превођења) ових сложених диалектичких процеса чија основна карактеристика је промена стања (Диалектика) а не кретање кроз време и простор (Динамика), схваћено као реинтерпретација ових диа-процеса промене у (право) линеарном смислу: (прекомеррно) упрошћавање ДИА (право) линеаризација ових сложених диалектичких садржаја помоћу (ограничених могућности) чула вида које је ограничено ЕКСТЕРНИМ (лимитом брзине кретања) светлости. Да би се јасно разликовале ове различите концепције поимања времена "И насупрот ДИА" простор један од другог, уведен је нови предлог - свеза "ДИА" као замена за (право) линеарни везник "И".
Диалектичко Схватање Времена [будућност, емотивно емоцинално присуство диа физичка присутност, прошлост] и Простора [дух, (раз)ум, материја] у Слици и 4 Кључна Концепта, изражена кроз његова Два Парна Диалекта: Време у Простору ⇄ Простор у Времену ДИА Медиум Времена ⇄ Медиум Простора
Извoр: Предлог Докторске Дисертације, Пословни Факултет Копенхаген, Данска, Joвaнoвић, 1999
Из претходно наведеног следи да ВРEME У ПРOСТOРУ (будућнoст скривена унутaр духa: САДА и ТАМО) зaпрaвo прeстaвљa спољне, (веома) удаљене и непознате светове диалектике, укључујући и сабласне, непостојеће, али још увек видљиве светове недокучиво далеке прошлости свемира, као и унутрашње (скривeнe) диaлeктичкe свeтoвe унутaр мeнe ⇄ тeбe ⇄ нaс, кoјe смo јa ⇄ ти ⇄ ми у стaњу дa oсeтимo (чувствујeмo) сa двa типичнa чeлoвeчијa чулa: шeстo чулo - смисл (чулo прeдoсeћaјa: интуицијe) и сeдмo чулo-смисл [eмoтивнo eмoциoнaлнo чуло унутарњег oсeћaјa (и oсeћaњa) сeбe], схваћено у смислу твог емотивно емоционалног присуства у овим огромним УНУТАРЊИМ пространствима (ВЛАСТИТОГ) временa ДИA простор. На другој страни, физички аспекти и свуда присутно екстерно испољавање простора и времена је сликовито представљено у овом диалектичком схватању простора [дух, рaзум диa ум, мaтeријa] и времена [будућност (у теби), емотивно - емоционално присуство диа физичка присутност, прошлост (около тебе)] као ПРОСТОР У ВРЕМЕНУ (овде и сада), то јест, материја која је већ уграђена у прошлост. Виђено из перспективе диалектичког схватања времена и простора, када се скривене и незапазиве намере и намерености актера Времена у Простору (САДА и ТАМО) вањски испоље и физички остваре ОВДЕ и САДА (Простор у Времену: материја уграђена у прошлост), онда је овај диалектички процес промене, а не праволинијског или линеарног кретања у времену ИЛИ простору, неповратан, јер су и време и простор конкретним испољавањем њихових саставних диалеката стопљени, интегрисани и прожети једно с другим.
Пошто су све идеје, мисли и чулна доживљавања везана за време и простор обликована сврсисходном свесношћу кључних актера у разматраном распону времена и простора, такође схваћено у смислу њихових (субјективних) начина и способности опажања и спознаје ове стварности, укључујући и њено стварање и преобликовање, постоји потреба за медијем у којем ће се представити, протумачити и схватити значење и смисао ових скривених унутарњих интенционалности (намерености: Време у Простору) у интеракцији са запаженим спољним чулним доживљавањима Простора у Времену. У овом поново оживљеном диалектичком схватању простора и времена, просторни медиј је представљен диалектом - разум диа ум, док је одговарајући медиум времена представљен са емотивно емоционалним диа физичком (телесном) присутношћу индивидуе у разматраном распону простора, схваћено у смислу одговарајућег интервала времена. Из овога следи, за разлику од других концепција простора и времена, у којима се ове мисли, ментална дејства, доживљавања, стечена искуства, и чулна запажања чувствују, доживљавају, даље преобрађују и своде на један општи (заједнички) медиум времена у складу са начином на који нациократска елита поима простор и време, што јој омогућава да огромну масу људи држи под контролом, и на тај начин да лакше влада овом врстом испољавања руље, подељене и организоване у сродне групе,
- [медиум - садашњост у овом створеном универзуму материје (физички универзум), односно садашњем чулном доживљавању и спознаји постојеће физичке стварности: САДАШЊОСТ, која је резултат процеса објективизације ових (субјективних) чулних искустава, доживљавања, менталног деловања и сазнања о догађањима у простору и времену (укључујући такође и присилне и наметнуте начине за постизање тог циља)],
диалектичко схватање времена и простора заснива се на индивидуалном чулном доживљавању, расуђивању и резоновању, укључујући и дубљи увид у ове појаве и догађаје око мене ⇄ тебе ⇄ нас, који се одвијају у материјалним (спољашњим) и духовним (унутрашњим) световима диалектике користећи здрав разум человечијег бића.
- Уместо до тада доминантног (и уобичајеног) схватања тока и протока времена у смислу стреле времена (прошлост → садашњост → будућност), у Ајнштајновом схватању времена као четврте димензије у његовом моделу физичке стварности, разликовање између прошлости, садашњости и будућности је само једна тврдоглаво упорна илузија, јер сви они једнако постоје. Другим речима, према Ајнштајну „време не тече (само се тако чини) већ оно само јесте“. Као резултат ове примењене генерализације и униформности, релативистичко схватање времена не протиче истом брзином за све, свуда. Брзина којом време тече зависи од тога где се налазите, као и од тога колико брзо путујете кроз простор и време.
С друге стране, овај стваралац од знања иде још даље, окренувши наопачке ово класично, праволинијско схватање тока времена (прошлост → садашњост → будућност). Као резултат тога, у овом диалектичком схватању времена (и простора) везано за жељени будући ток догађаја, његов саставни диалект - будућност извире из ових бескрајних, унутарњих, невидљивих, и скривених пространстава Времена у Простору [будућност скривена у диалекту - дух] да би својим краткотрајним бљеском обасјала и на тај начин оставила траг у овим (промењивим и пролазним) материјалним световима Простора у Времену (материја која је већ уграђена у прошлост), па су из овог разлога ова спољашња догађања запазива и са пет основних чула у смислу представљања и тумачења ових диалектичких садржаја као ОВДЕ и САДА. Као последица тога, у овом диалектичком схватању времена (и простора) постоји безброј тако усмерених стрелица [жељених или пожељних одвијања будућих догађања ("будућност")] из ових скривених, унутарњих светова Времена у Простору (САДА и ТАМО) ка циљаним спољашњим световима Простора у Времену [ОВДЕ и САДА: спољашњи диалектички светови материје већ уграђени у прошлост].
Методолошка Расуђивања у смислу Поимања (Право)линеарног Времена и Простора КАО НЕШТО ИЗВАН НАС, или око нас, али не и унутар мене ⇄ тебе ⇄ нас
Из тог разлога би се могло аргументовати да је диалектичко поимање тока и протока времена, везано за место и улогу диалекта - будућност у њему ПРОАКТИВНО док је уобичајено схватање тока времена у смислу стреле времена (прошлост → садашњост → будућност) ПАСИВНО (посматрање), или у најбољем случају активно учествовање, али у овим спољним збивањима Простора у Времену.. Виђено из ове перспективе диалектичког схватања времена и простора, праволинеарно запажање простора и времена у смислу његовог тока из прошлости у садашњост ка будућности у виду стреле времена је уопштено говорећи крајњи резултат схватања не само простора него и времена као нечега изван нас у садејству са разматрањем ова два мега-диалекта одвојено један од другог, при чему је потпуно занемарена методолошка релација између узрока и последице (Узрок → Последица). У спољашњем конкретном, физичком смислу, ово је изражено као бесповратно трансформисање и преображење унутарњег Времена у Простору (Узрок) у спољни Простор у Времену (Последица), односно као бесповратни прелазак скривене и укукуљене Будућности у Духу (САДА и ТАМО) уз њен краткотрајни бљесак у неки вид запазивог физичког испољавања Материје уграђене у Прошлост (ОВДЕ и САДА). Или то исказано на други начин, овај краткотрајни бљесак скривене и умотане Будућности у Духу (Време у Простору) у неки вид запазивог физичког испољавања Материје уграђене у Прошлост (Простор у Времену) је заправо грађење и стварање услова за будућност у овом спољашњем окружењу (физичка стварност: царство 5 основних чула).
- У нетмодалном смислу, овде се у ствари ради о јачању и учвршћивању позиције актера (Позициони Мрежни Модул), као и о даљем дугорочнијем структурирању и умрежавању (Структурни Мрежни Модул) у спољњем (пословном) окружењу користећи стечено искуство и створено знање (Процес Нетмодул) кроз успостављене релације (Релациони Мрежни Модул).
Из тог разлога, овај безброј диалектичких испољавања (потенцијалне) будућности [уграђене у дух (Време у Простору): индивидуални или појединачни начин размишљања] противречи овом једностраном, али опште прихваћеном праволинијском схватању стреле времена [прошлост → садашњост → будућност], која почиње и ставља ефекте у фокус док је "узрок" нека врста претпоставке, уопштавања очекиване путање будућих догађања, или (екстраполативног) закључивања о будућем току догађаја унутар овог спољњег поимања времена (и простора), које почива на познатим чињеницама, перцепцијама и запажањима из прошлости (линија времена). Укратко, осим што је методолошки недоследно, ово једнострано виђење, тражење, и започињање (ове потенцијалне) будућности у овим спољашњим пространствима доминације и владавине (материје већ уграђене у) прошлости је илузорно и само-заваравајуће, нарочито, ако се све ово претходно речено посматра и размотри с индивидуалне тачке гледишта. Другим речима, нико не може да види математички прецизно чулом вида (ОВДЕ и) САДА, то јест, садашњост, измерено брзином кретања светлости, јер увек постоји физичка раздаљина између онога ко гледа и онога што се гледа, већ се само са овим малецким закашњењем може уочити величанствени блесак неухватљиве, незаустављиве и неукротиве будућности (умотане у духу) у овим спољашњим световима Простора у Времену, владар чега остаје (материја уграђена у) Прошлост. Без обзира на ово, да би се опстало у овим спољњим, диалектичким световима Простора у Времену, неопходно је не само прилагођавање свакодневној ситуацији у овом промењивом окружењу него и с времена на време, стваралачки активно и проактивно бљескање диалектом - будућност из њеног скривеног унутарњег извора (Време у Простору: САДА и ТАМО).
Укратко, све ово подсећа на успорене, брже или (знатно) убрзане откуцаје "срца" у сврху одржавања (твоје) физичке присутности у смислу ОВДЕ и САДА (Простор у Времену), као и да би се обновила и освежила ова физичка пространства материје већ уграђене у прошлост. Или као што је то било претходно наглашено, ови континуирани краткотрајни бљесци скривеног унутарњег Времена у Простору у неки вид осмотривог или запазивог спољашњег Простора у Времену не само да ствара предуслове него и даје јасан мотив за даље функционисање ове унутарње Будућности (умотане у Духу) дајући јој на тај начин како пуни смисао тако и крајњу сврху за њено даље деловање унутар ових бескрајњих светова диалектике. Или исказано то на други начин, будућност и њени првобитни извори се требају тражити у оквиру ових унутарњих пространстава ВРЕМЕНА У ПРОСТОРУ [скривена будућност у духу: САДА и ТАМО], па самим тим и време почиње ту, док се све ове (скривене) намере и намерености остварују или не, у спољним световима Простора у Времену (ОВДЕ и САДА).
Надам се да је сада лакше разумети, због чега у диалектичком схватању времена је будућност наведена као почетни диалект а не прошлост, као и због чега саставни диалекти времена нису поредани праволинијски, него су једноставно раздвојени један од другог користећи зарез, иако би се то сликовито у линеарном смислу могло приказати као будућност └── емотивно емоционално присуство диа физичка присутност (Медијум Времена) ──┘ прошлост, где су будућност и прошлост сликовито престављени као нешто иза углова ове диалектичке пирамиде мега-времена и мега-простора. За додатне информације везано за овај диалектички начин схватања диалекта - будућност, прочитајте креативни чланак: Стрела Времена НАСУПРОТ Мноштво Стрелица Времена. Као закључак, представљено диалектичко схватање времена и простора у пуном сагласју са овим методолошким приступом (диалектичким интерактивним приступом), у ствари, допуњује и употпуњује Њутново (Статичко: Апсолутно) и Ајнштајново (Динамичко: Релативистичко) разумевање простора и времена. За додатне информације прочитајте: Диалектичка Концепција Времена ДИА Простор.
Диалектички Креативно Интерактивни Приступ
Двопoлaрни ДИA Бинaрни Нaчин Рaзмишљaњa
Ултимативна Синтеза као Kрaјњи Исхoд Класичног Диaлeктичкoг Нaчинa Рaзмишљaњa, нека Врста Текуће (Земаљски Разумљене) Догме, један Крајњи Исход Бинарног "ИЛИ - ИЛИ" Избора између ДВА Биполарна Диалекта - Напуштена Шупљина и Садашњост у оквиру овог Троугаоног Разумевања Простора и Времена
Иако је Јохан Готлиб Фихте у немачку филозофију увео тростепену тезу, антитезу и синтезу, ова класична диалектичка метода није у потпуности у складу са диалектичким креативно интерактивним приступом. Укратко, започета расправа која користи овај класични диалектички приступ завршава се ултимативном (крајњом) синтезом, која је сликовито представљена троуглом, а не паром подударних и упарених троуглова. Другим речима, овај диалектички приступ је и даље у методолошким границама основних постулата начина размишљања руље ДИА група, чија је главна карактеристика примена различитих испољавања (физичке) силе и моћи, као коначног резултата још увек владајућег размишљања у смислу "или Црно или Бело" (двополарни диа бинарни начин мишљења и размишљања). Пример овог спроведеног приступа у животној стварности је и трагична судбина Сократа [отуда и назив „ђаволски троугао“]. Из свега претходно реченог следи да би овај класични диалектички приступ и даље био веома прикладан за савремене нациократске политичке системе, јер његову крајњу синтезу као једну врсту догме било би веома тешко изазвати, а поготову променити, упркос чињеници да је промена основно и урођено својство и обележје диалектике. Као што ће бити показано, поента диалектичког интерактивног приступа нијe у бoрби (мнoштву) тeзa и aнтитeзa него у узајамном КРЕАТИВНОМ употпуњавању и допуњавању једни других (парови диалеката) током иницираних диа-процеса.
Поред овог предуслова, диалектички интерактивни приступ због својих "Позадинских Симулативних Методолошких Поставки" такође захтева да се сваки диалектички садржај под креативним разматрањем (снова и изнова) преиспита из (тро) углова велике пирамиде културе, филозофије, уметности, и науке, схваћено у смислу примене одговарајућих "Крајњих ДИА Вероватне Методолошке Претпоставке" овог поново оживљеног методолошког приступа, који се заснива на Человечијем Здравом Разуму. Другим речима, человечији здрави разум функционише следећи основне принципе диалектичког интерактивног приступа, јер овај индивидуално креативни, человечији и човекољубиви методолошки приступ омогућава учешће ДИА СТВАРНО КРЕАТИВНО ПРИСУСТВО, не само постојећих (још увек живих) актера ( физичка присутност ) него и актера ДИА ЊИХОВЕ ВЕЛИКЕ (ДУХОВНЕ) ИДЕЈЕ И МИСЛИ прохујале прошлости (емотивно емоционално присуство), као и актера, који ће једног дана прећи праг ове велике креативне позорнице (пожељно емотивно емоционално присуство диа физичка присутност). Једна велика креативна позорница, намењена и створена у сврху стварања (пред) услова за ДАЛЕКО ВИШЕ ЧЕЛОВЕЧИЈИ и ЧЕЛОВЕКОЉУБИВИ судар идеја, мисли ... у оквиру овог поново уведеног просторног МЕДИЈА ( разум диа ум ) ДИА одговарајући медиј времена, временски (привремени) медиум твог емотивно емоционалног присуства диа физичку присутност, користећи расположиве језичке диалекте овог поново оживљеног методолошког приступа.
Пар Диалеката (Подударни и Упарени Диалекти): Теза ДИА Антитеза
Синтеза (Шестокрака Звезда) ДИА "G" - Шестоугаоник → Обновљена Теза у Времену ДИА Простор
Развијене методе диалектичког интерактивног приступа са својим методским поступцима и техникама нуде врло моћно средство за откривање непознатог у времену ДИА подходајушћи простор, схваћеног у смислу методолошког праћења, разматрања и преиспитивања започетих креативно-интерактивних процеса стварања знања. Сви ови диалектички методи засновани су на уграђеном испољавању сродних „квартета“ [три (3) ДИА један диалект (1)] у методолошком креативном оквиру диалектичког креативно интерактивног приступа што у великој мери олакшава примену ових диалектичких метода током решавања различитих креативних изазова времена, у времену ДИА простор. Представљени диалектички квартет тезе, антитезе, синтезе (тријаде) ДИА обновљену тезу (њихово јединство и једност), која је допуњена и употпуњена измењеном антитезом и тако даље, све док се не постигне привремени закључак времена ДИА простора, инспирисана је и еволуирала након одгонетања диалектоса Платона: Тимај (Тимофеј).
У овој сликовитој Платоновој парабли (диалектосу) приказано је једно шармантно представљање ТЕЗЕ и АНТИТЕЗЕ са два троугла, која су симболично представљени као парни диалект употребом језичких диалеката: Исто (вода) и Различито (ваздух). Платоново тумачење синтезе представља шестокрака звезда, док њен шестоугаоник ("G") представља обновљену тезу. Као сликовити приказ наставка ове покренуте расправе у времену ДИА простор је кориштена нова шестокрака звезда (диалектичка синтеза) која се састоји из два подударна, упарена и диалектички спојена троугла тезе и антитезе приказана унутар овог претходно поменутог шестоугаоника. Другим речима, обновљена теза је противречена, односно допуњена и употпуњена измењеном антитезом, чији се диалектички садржај поново диалектички синтетише (сажима) као целина, а коју чини и представља ова нова шестокрака звезда (синтеза) ДИА њен шестоугаоник (G'), који представља допуњену и обновљену тезу на новом (пожељно на квалитативно вишем) нивоу времена ДИА одговарајући простор и тако даље, креативно путујући кроз ово диалектичко разумевање времена и простора све док се не постигне привремени закључак предмета који се разматра: Посљедња обновљена теза (победника ове покренуте креативне дебате). Или другачије речено, постигнути закључак ове стваралачке расправе је привремен и за сада неоспораван. Сумирајући горе речено, неупитан је, не у смислу (неутемељене) критике, већ у смислу способности других претендента да створе јачи диалектички садржај, а затим да га детаљно образложе, јасно објасне и на крају успешно одбране, применом овог методолошког приступа ( диалектички интерактивни приступ ), да би сели на овај трон испољене креативности.
ТАЈНЕ ЧЕТИРИ ЕЛЕМЕНТА: Jeдинствo и Нaпрeгнутoст Диaлeктичких Супрoтнoсти у Врeмeну ДИA Прoстoр
ДИА
Чeтири Примaрнe ДИA Прoтo Пaрaдигмaтскe Meтoдoлoшкe Прeтпoстaвкe Диaлeктичкoгa Интeрaктивнoгa Приступa
Клијајућа ДИА Потенцијално Плодоносива Осмокрака Звезда
A Blossomed, Potentially Ripe Fruit - Bearing Twelve - Pointed Star
Плодоносна ДИА Потенцијално Клијајућа Четверокрака Звезда
и тако даље у Времену ДИА Пространство, све док се не достигне стадиум развоја
ЧЕТВЕРО-ТРОГЛАСТЕ ЗВЕЗДЕ
Овај Темељни План, заснован на Четири Апстрактна Елемента ове Четверо-Троугласте Звезде у спрези са овим диалектичким Поимањем Времена и Простора, чији је коначни резултат овај Методолошки Приступ (Диалектички Стваралачко Интерактивни Приступ), је овековечен са градњом Кеопсове Пирамиде у Египту
У пуном сагласју са представљеним диалектичким интерактивним приступом, овај постигнути временски привремени закључак биће пре или касније оспораван и противречен. Другим речима, његова синтеза ДИА обновљену тезу биће суочена са обновљеном и допуњеном антитезом зрелог времена ДИА простора за наставак овог бескрајно креативног суочељавања идеја и мисли у оквиру овог диалектички здраво-разумног схватања простора и времена. Имајте на уму да је за овај графички приказ једне расправе кориштено ПРЕДДРЕВНО опажање и спознаја да се унутар сваког шестоугаоника може нацртати шестокрака звезда и обрнуто. Ова суштинска карактеристика (диалектике) је важећа и применљива ЗА СВАКУ ВРСТУ ЗВЕЗДЕ, што омогућује да се у оквиру ових звездастих креативно интерактивних радних оквира прикажу и одвијају диалектички процеси различитих нивоа сложености, као и да се пружи могућност креативног комбиновања и међусобног диалектичког синтетизовања и сажимања ових сликовито симболичких, интерактивно креативних садржаја. Укратко, главна карактеристика овог методолошког приступа је употреба лингвистичког пиктографског језика симбола („идеограма“), као неке врсте сликовног писма намењеног једном напредном начину КРЕАТИВНО ИНТЕРАКТИВНЕ комуникације током процеса стварања знања. Као пример, обратите пажњу на то како су тајне четири елемента, уграђених у темељни план Кеопсове пирамиде, сликовито приказане у низу њихових комплементарних слика, схваћено у смислу одмотавања овог диалектичког модела интерактивно креативне међуигре ова четири древна елемента унутар овог диалектичког разумевања времена и простора: једна демонстрација истинске моћи слика.
наглашавање важности неговања индивидуалности, креативности и мудрости у овом человекољубивом приступу
Поврх свега тога, умeстo стaвљaњa у цeнтaр пaжњe рaзнe БEЗЛИЧНE, друштвене групнe кaтeгoријe, нaчињeнa јe пaрaдигмaтскa смeнa нaчинa мишљeњa, гдe чeлoвeчијa и человекољубива бићa, сa свoјим пoтрeбaмa, хтeњимa и жeљaмa, су у цeнтру пaжњe свих учeствујушћих aктeрa. Улoгa крeaтивних спoсoбнoсти јe билa јaснo нaглaшeнa у овом методолошком приступу подржаних дубоком проницљивошћу и оштроумношћу человечијег здравог разума, јер је креативно деловање (диа испољену креативност) такође један предуслов, чије испуњење води ч(ел)овечанство ка вечности. Из oвих рaзлoгa, њeгoвaњe индивидуaлнoсти ДИA oчeлoвeчeњe јe oд oдлучујућe вaжнoсти зa будући прoгрeс билo кoјe успостављене цивилизaцијe, нарочито у тим, где су зло (зли избори и путеви) присутни у знатном степену. Или исказано то на други начин, да би процес индивидуализације и хуманизације житеља неке већ формиране друштвене заједнице могао бити успешно спроведен у друштвеној стварности, неопходно је потиснути преовладајућу улогу двополарног (или - или) диа бинарни (или) начин размишљања, као и одговарајући начин општења и интеракције међу њима (црно или бело, за нас или против нас.... ). Другим речима, постоји потреба за једним человечанским, стваралачко индивидуалном начином размишљања, комуникације, и интеракције унутар формиране друштвене заједнице, као што је то, на пример, диалектички интерактивно креативни приступ или диалектички стваралачко интерактивни приступ, који је претходно детаљно образложен и стављен на разматрање. Уосталом, ако се то не може применити на нивоу формираног друштва, онда то вреди покушати остварити на нивоу засноване породице, или уско формираних кругова пријатеља који деле ове человечанске и человекољубиве вредности.
У ову сврху, методолошка суштина скривеног (изгубљеног) знања је била поново оживљена и обелодањена у овим креативним чланцима. Укратко, све док се не промени ово створено нечовечије црно - бело окружење, разумљено у смислу једне свеказалишне позорнице за испољавање суштине и сржи (већ вулгаризованих) унутарњих бића чланова успостављене друштвене заједнице, ништа се ту суштински не може и неће променити. Другим речима, не постоји етички или религиозни вредносни систем разликовања Добра (исправног) од зла (погрешног), а који може пустити своје дубоке человечије корене у било ком нациократском окружењу, да би то пролистало, процветало и заживело у стварности. Штавише, нема ни изласка из ових чврстих окова нациократизма у мирније воде хуманократизма, ако се изузме ово добро познато идеолошко врлудање и лутање унутар мутних вода непрегледних океана и мора нациократских друштвених поредака и подходајушћих политичких, финансијских, економских и културних система (вредности).
Из овог разлога, у диалектичком интерактивном (методолошком креативном) приступу, једну важну улогу игра и нагомилано искуство, знање и вредност (мудрост) прохујалих времена (диа подходајушћи простор). Другим речима, без занемарене (улоге) прошлости у савременој (друштвеној) мисли на рачун (право)линеарног разумевања времена и простора ('будућности' у времену и простору), нема ВЕЛИКЕ будућности за человечански и человечији род. Један од главних постулата овог диалектичког начина схватања мудрости (сама суштина прохујалих времена) у свакодневној животној стварности, је чињеница да непознато сво време знатно надмашује познато (знане научне "чињенице"), због тога што унутар сваког распона времена и подходајушћег обухвата простора, незнање је бесконачно док је знање привремено. Другим речима, може се аргументовати, ако је истинито да је знање сила, онда је у МУДРОСТИ скривена стварна моћ.
тајне древна четири елемента: апстрактни методолошки креативни оквир диалектичког интерактивног приступа
Да би се разумели и потом ваљано разрешили уочени парадокси, феномени, илузије и креативни изазови линеарног и праволиниског тока времена (прошлост ⇢ садашњост ⇢ будућност), и одговарајућег поимања простора, ово схватање простора и времена, које дозвољава креативно разматрање (саставних диалеката) времена без (подходајушћих диалеката) простора, и обрнуто, је било редефинисано у овим креативним чланцима користећи главне постулате овог поново оживљеног пре-древног знања. Резултат овог диалектичког редефинисања времена и простора су његова четири Кључна Концепта, изражена са два упарена диалекта: Време у Простору ⇄ Простор у Времену ДИА Медиум Времена ⇄ Медиум Простора, која заправо попуњавају, разрађују и образлажу разне интерактивно-креативне садржаје овог Диалектичког Креативног Оквира за Орјентацију у овој Вечности Времена ДИА Бесконачност Простора. На овај начин, користећи управо ово диалектичко схватање времена и простора, један Апстрактни Методолошки Креативни Радни Оквир за методолошку, сликовито живописну формулацију идентификованог проблема [креативног изазова] је настао такође. Обрати пажњу на ову међуигру између квартета апстрактних упарених диалеката ( ватра, земља, ваздух, вода ) са нечим конкретнијим, у овом случају са квартетом упарених кључниих концепт-диалеката диалектичког поимања времена и простора. Ова међуигра квартета апстрактних [симболичких, репрезентативних, фигуративних] и конкретних [(више) уочљивих, (више) разумљивих, (више) стварних] упарених диалеката је основно обележје и својство овог Методолошког Приступа. Још једна заједничка карактеристика и примењени методски поступак у оквиру овог Методолошког Креативног Радног Оквира Диалектичког Интерактивног Приступа је квалитативно свођење овог квартета (4) на упарене тријаде (3) конкретних и апстрактних диалеката, разумљено у смислу њиховог јединства и једности (1).
- Сврха свођења овог квартета на његову подходајушћу тријаду упаривањем и међусобним усклађивањем његових кључних појмова је да се примени и постигне пуни смисао диалектичког схватања времена и простора. Или исказано то на други начин, крајња сврха овог упаривања и међусобног усклађивања је да се стави у функцију главни постулат диалектичког схватања времена и простора да разматрање времена без одговарајућих диалеката простора нема пуног практичног смисла виђено с индивидуалне тачке гледишта.
- Другим речима, да би се разумело интерактивно и креативно садејство кључних појмова овог квартета: Време у Простору (1) са Простором у Времену (2) неопходно је интегрисати Медиум Времена [3: емотивно емоционално присуство диа физичку (телесну) присутност индивидуе] са одговарајућим Медиумом Простора (4: разум диа ум) у диалектички (живи) медиум времена и простора, и на тај начин свести овај квартет диалеката (4) на њихову тријаду (3), разумљено у смислу њиховог јединства и једности (1).
- У овоземаљском смислу, ово чини суштинску разлику између беживотног (мртва природа или мртви живот) и живећег и живог. У једном диалектички дубљем и ширем смислу овог појма, и сијајућа звезда представља живећи диалект све док не потроши своје разположиво гориво, а тиме и универзум док је у стању да обнавља и рециклира (расположиву) материју.
- Успут речено, ово претходно поменуто свођење квартета диалеката (4) на одговарајућу тријаду (3) у смислу њиховог јединства и једности (1) прикладним упаривањем и међусобним усклађивањем његових саставних диалеката је не само свуда присутно него је заправо доследно уграђено у овај методолошки приступ у складу са овим претходно описаним и образложеним оживљавањем 4 кључна појма овог диалектичког схватања времена и простора, које почива на скривеном (изгубљеном) знању.
Апстрактни Методолошки Креативни Оквир Диалектичког Интерактивног Приступа: Четири Кључна Концепта Диалектичког Схватања Времена и Простора, изражена кроз његова Два Парна Диалекта: Време у Простору ⇄ Простор у Времену ДИА Медиум Времена ⇄ Медиум Простора
У потпуном сагласју са овим методолошким приступом, индентификовани проблем односно неки конкретни креативни изазов, који је под стваралачким разматрањем или преиспитивањем, ОБИЧНО је асоциран, повезан и квалитативно свођен у смислу простора у времену (ОВДЕ и САД), што је апстрактно симболички представљено древним елементом-земља. Другим речима, у овом методолошком контексту, апстрактни елемент-земља се користи као фигуративно креативни диалект, који у ствари представља континуирано тестирање и проверавање твог креативног исхода у неком конкретном земаљском сценарију разматраног интервала времена ДИА одговарајућу ситуацију у простору. Или једноставније речено, изводљивост твојих (стваралачких) замисли и намера (Време у Простору) непрекидно се тестира и проверава у радној, пословној или животној стварности (Простор у Времену), које је у методолошком смислу исказано и представљено као јединство и једност (1) остала 3 апстрактна древна елемента (ватра, ваздух, вода) упарена са три подударна конкретна диалекта (кључна концепта). У оквиру овог Апстрактног Креативног Радног Оквира за орјентацију у диалектичком схватању времена и простора, актуелни креативни изазов Времена у Простору је разматран у медиуму простора (разум диа ум), разумљено у смислу твоје физичке присутности (ОВДЕ), предузимањем одговарајућег креативног путовања кроз ово диалектичко схватање простора и времена користећи твоје емотивно емоционално присуство (медиум времена) у овим унутарњим диалектичким световима непознатог и скривеног (ТАМО), сводећи и претварајући овај апстрактни садржај у неки конкретни креативни садржај Простора у Времену [материја уграђена у прошлост: ОВДЕ и САДА].
општи методски креативни оквир диалектичког интерактивног приступа
Будући да ова древна четири елемента ( ватра, земља, ваздух, вода ) такође представљају и први основни диалектички принцип, својство и испољавање времена, у времену ДИА простор, диалектичка интеракција квартета апстрактих и конкретних елемената, разумљено у смислу креативне међуигре њихових упарених диалектичких тријада овог диалектичког садржаја под креативним разматрањем [1 - апстрактни елемент ЗЕМЉА ⇄ у конкретни Простор у Времену] је спремна за покретање одговарајућих диалектичкох процеса. За једно још доследније праћење и креативно преиспитивање покренутих диа-процеса који се одигравају у оквиру овог Апстрактног Креативног Радног Оквира (за стварање знања), разумљено у смислу још бољег сагласја творческог резултата [предмета који се разматра: елемент-ЗЕМЉА] са захтевима разматране реалности (Простор у Времену), то јест, његова изводљивост, неопходно је проширити овај креативни методолошки оквир са увођењем још конкретнијих креативних орјентира у овим бескрајним световима диалектика.
Из овог разлога, овом Апстрактном Методолошком Креативном Радном Оквиру је додат један диалектички међуслој упарених квартета конкретних и апстрактних међу-диалеката за лакше и боље орјентисање у овим непознатим и креативно недовољно истраженим световима диалектика. Другим речима, Четири Фундаменталне Симулационе Методолошке [1) филозофске, 2) културне, 3) уметничке и 4) научне] Поставке у садејству са Четири Крајње, односно Вероватне Методолошке Претпоставке Диалектичког Интерактивног Приступа
- 1) Интенционалити (намереност) кључних актера изражена кроз њихов кључни појам разумљен у смислу духа диа разум;
- 2) Намереност кључних актера изражена кроз њихов кључни појам разумљен у смислу материје диа ум;
- 3) Намереност кључних актера изражена кроз њихов кључни појам, схваћено у смислу прошлости диа њихову активну, стваралачку и физичку присутност;
- 4) Намереност кључних актера изражена кроз њихово створено знање, схваћено у смислу жељеног будућег тока одвијања догађаја диа емотивно емоционално присуство;
Kрaјњe односно Вeрoвaтнe Прeтпoстaвкe Диaлeктичкoг Интeрaктивнoг Приступa
ДИА
Позадинскеe Симулaтивнe Методолошке Пoстaвкe Диaлeктичкoг Интeрaктивнoг Приступa
су кориштене за разматрање и преиспитивање овог диалектичког интерактивног садржаја под креативним разматрањем, смештајући их у четири правоугаоника овог Апстрактног Креативног Радног Оквира (за стварање знања), раздвојена крстом (+). На овај начин је Апстрактни Методолошки Креативни Радни Оквир оплемењен и надограђен у један Општи Методолошки Креативни Оквир за стварање знања или за вођење креативне расправе, засноване на овим општим оријентирима и методолошким позадинским поставкама диалектичког интерактивног приступа. Намереност је у овом контексту кориштена у смислу способности кључних актера да створе жељену реалност примењујући створено знање, односно да спроведу у дело ове скривене, унутарње намере (кључних) актера Времена у Простору (САДА и ТАМО) у спољашње светове Простора у Времену (ОВДЕ и САДА), док формулисање и одређивање кључних појмова је следећа фаза развоја овог Методолошког Креативно Радног Оквира диалектичког креативно интерактивног приступа.
- У овом широком контексту разматраног времена ДИА одговарајући простор се међусобна усклађеност кључних појмова треба разумети у смислу (још увек скривене, унутарње) представе (кључних) актера (Време у Простору: САДА и ТАМО) о њиховом жељеном току одвијања будућих догађања у спољним диалектичким световима Простора у Времену (ОВДЕ и САДА: материјални диа-процеси, који се требају уградити или усадити у прошлост);
- Да би се ове скривене намере (и намерености кључних) актера могле спровести у животној, радној, пословној, или друштвеној стварности (апстрактни древни елемент - Земља) потребно је имати или створити одговарајуће знање, као и обезбедити неопходне оспособљености и способности, укључујући и начин за спровођење свега овог наведеног у стварност користећи пригодни нетмоде или стратегију;
- Из овога произилази да је Време у Простору један активни и проактивни учесник у овој међуигри унутар диалектичког Медија времена и простора, док је Простор у Времену у далеко већој мери пасивни посматрач збивања на овој сцени, поготово узимајући у обзир чињеницу да би њени чврсто утемељени актери желели да задрже и сачувају своје тренутне позиције и успостављену структуру у оквиру ове стваралачке позорнице, заувек ако би то било изводљиво (њено окоштавање);
- Међутим, то је неизводљиво, јер је Време у Простору (скривена и умотана будућност у духу) такођер један активни и проактивни учесник ове међуигре у оквиру овог диалектичког схватања времена и простора, што само по себи недозвољава овакав један непожељни сценарио у времену ДИА подходајушћу сиyуацију у простору, зато што је основно обележје овог поимања времена и простора на диалектички дуги рок промена (диалектика), а не кретање (динамика) или статус quo (статика);
- Или исказано то користећи двополарни начин мишљења и размишљања, чак и када не би било живих бића и живота уопштено говорећи (мртва природа: простор), као што је то случај около планете Земља, све је изложено нагризању невидљивог зуба времена у садејству с видљивим деловањем четири апстрактна древна елемента: ватра, ваздух, земља, вода (иако је физичко испољавање овог апстрактног течног елемента у овим свемирским пространствима око Земље неприметно или занемарљиво);
- Када се сагледа суштина овог скривеног нагризања зуба времена није тешко закључити да се овде у ствари ради о деструктивном деловању промене на диалектички дуги рок. Другим речима, иако је диалектичка квалитативна промена основно и пожељно својство и обележје диалектике, то је не оствариво на диалектички дуги рок, јер су у креативне резултате и исходе диалектике уграђени и разни квантитативни садржаји. Овде није у фокус стављено спољашње видљиво (штетно) деловање четири елемента у међусобном садејству, него ово унутарње, скривено, и невидљиво деловање и нагризање зуба времена, које се свакодневно одиграва и испољава и у овој земаљској стварности;
- Например, ово се исказује као постепено опадање квалитета уграђених физичких садржаја и састојака, које се неизбежно јавља током проласка времена диа простор. Или простије речено, ово се испољава као постепена истрошеност и замор кориштеног материјала: спољашња материја уграђена у прошлост (Простор у Времену: ОВДЕ и САДА) у садејству са унутарњим деловањем будућности скривене и умотане у духу (Време у Простору: САДА и ТАМО). Када то не би било тако, онда у том случају за несметано и вечно функционисање свемира не би била неопходна тамна материја и енергија. Другим речима, не би било потребе за неким додатним извором ове скривене и невидљиве материје и овог вида испољавања диалекта-дух у једном дубљем и ширем смислу овог појма и концепта, јер би се у том случају постојећа материја могла бескрајно поново и изнова користити и рециклирати;
- Из ових разлога, да би се опстало на овој врућој свеказалишној позорници Простора у Времену (што је могуће дуже), свако је приморан, с времена на време, да (стваралачки) активно и проактивно делује из ових унутарњих светова Времена у Простору;
Обратите пажњу да се ови наизглед статички креативни орјентири у овим бескрајним световима културе, уметности, филозофие и науке могу такође покренути и диалектички сажимати у смислу заједничких и дељених особености и атрибута свака два суседна симулациона модула (интер-дисциплинарност): филозофско-уметнички (елемент (елемент - вода: медиум времена) и научно-културни (елемент - земља: Простор у Времену) у овој констелацији ових симулационих модула диалектичког креативно интерактивног приступа. Другим речима, на овај начин се и овај квартет уметности, науке, филозофије, и културе може такође свести на тријаду изражену кроз њихова дељена својства, јединство и једност креативног изазова који се креативно разматра (елемент - земља: научно-културни диалект). Слично важи и за четири кључна појма Крајњих, односно Вероватних Методолошких Претпоставки Диалектичког Интерактивног Приступа.
комплетирање диалектичког метода
Следећи основне принципе овог предревног приступа, диалектички интерактивни садржај који се разматра, био би подељен, сажет и распоређен у четири креативна диалекта у складу са њиховим заједничким филозофским, културним, уметничким и научним особеностима, својствима или атрибутима, класификовањем и смештањем њих у ова четири симулативна модула. Ови филозофски, културни, уметнички и научни оријентири у вечности времена ДИА бесконачност простора у садејству са одговарајућом констелацијом крајњих односно вероватних претпоставки овог диалектичког метода знатно олакшавају креативна путовања унутар овог методолошког креативно радног оквира у циљу досезања крајњих граница разматраног стваралачког изазова Времена у Простору (скривена будућност у духу: САДА и ТАМО ) ⇄ Простор у Времену (материја уграђена у прошлост: ОВДЕ и САДА ). Или другачије речено, границе познатог требају се проширити предузимањем одговарајућег креативног путовања ИЗА И ИЗВАН уоченог креативног изазова који се креативно разматра и преиспитује у медиуму времена (емотивно емоционално присуство диа телесну присутност) ⇄ одговарајући просторни медиј ( разум диа ум ). Да би Крајње односно Вероватне Методолошке Претпоставке овог диалектичког метода ваљано функционисале потребно је формулисати и одредити три (3) сродна кључна појма диалектичког садржаја под креативним разматрањем (1 - елемент ЗЕМЉА). Овај захтев диалектичке методе постиже се распоређивањем, удруживањем и класификовањем диалектичког садржаја, садржаног у ова четири модула у складу са њиховим заједничким квалитетима и карактеристикама. Затим се ова четири интерактивно креативна садржаја континуирано сажимају, квалитативно своде и међусобно усклађују како би се издвојила и извукла четири кључна концептуална појма која представљају и изражавају суштину креативног изазова времена, у времену ДИА простор, који се стваралачки разматра, преиспитује и преосмишљава.
Као следећи корак овог методског поступка диалектичког интерактивног приступа, овој диалектичкој тријади од 3 конкретна сродна кључна појма треба доделити најприкладнији апстрактни симболички елемент ове методске тријаде која се састоји од ватре, воде, и ваздуха, али на такав начин да би се међусобно правилно подударали и упаривали, као и да би били у хармонији једни с другима. У зависности од тога колико су ваљано у овом методолошком креативном оквиру били распоређени саставни диалекти ових претходно споменутих методских тријада, то јест, у којој мери су њихови заједнички квалитети, дељена (културна, уметничка, филозофска и научна) својства, или карактеристике усклађене једна с другом, резултираће различитим интерпретацијама диалектичког садржаја под креативним разматрањем (различити креативни исходи). На овај начин је диалектички садржај под креативним разматрањем методолошки формулисан у складу са захтевима овог диалектичког метода. Другим речима, диалектички креативно интерактивни садржај апстрактних и конкретних диалеката је спреман да се одрази кроз призму овог темељно објашњеног и разрађеног методолошког креативног оквира користећи твоје креативне способности разликовања добрих од лоших избора, као и да се избегну неподходајушћи креативни путеви у сврху налажења најбољег решења за идентификовани проблем односно креативни изазов који се стваралачки разматра. Као пример примене овог методолошког приступа у друштвеној стварности, ПРОЧИТАЈТЕ: Љубав Протумачена у смислу Јединства њене Одабране Диалектичке Триаде кроз Призму Четири Древна Елемента: Ватра, Вода, Ваздух, Земља.
диалектички метод: тријада тезе, антитезе, синтезе ДИА обновљену тезу
Пар Диалеката (Подударни и Упарени Диалекти): Теза ДИА Антитеза, симболично представљено коришћењем Језичких Диалеката: Исто (вода) и Другачије (ваздух)
Синтеза (Шестокрака Звезда) ДИА "G" - Шестоугаоник → Обновљена Теза у Времену ДИА Простор
Другим речима, стављањем ова четири стварна (конкретна) диалектичка садржаја у овај апстрактни методолошки креативни радни оквир су додатно пренапрегнуте диалектичке напетости међу и између ова четири елемента ( ватра, вода, ваздух, земља ) веома склона интерактивно-креативној промени њихових постојећих форми у неки други вид њиховог међусобног испољавања. У ову сврху за међусобну интеракцију упарених диалеката тезе и антитезе (парни диалекат) кориштен је горе разрађени и образложени методски поступак основне школе диалектике. Другим речима, стваралачко сажимање (синтеза) садржаног квалитета овог упареног диалекта тезе и антитезе, разумљено у смислу њиховог поновног креативног сједињавања у диалектичку синтезу (тријада тезе, антитезе и синтезе: шестокрака звезда), резултира са обновљеном тезом (шестоугаоник - "G"), која изражава јединство и једност ове стваралачки разматране тријаде на једном новом (пожељно квалитативно вишем) нивоу времена ДИА подходајушћи простор (дух, разум диа ум, материја) и тако даље све док се не достигне привремени закључак разматраног креативног изазова [привремено завршни шестоугаоник последње сликовито приказане шестокраке звезде]. Укратко, сви претходно разматрани апстрактни и конкретни упарени диалекти овог диалектичког метода се могу креативно изразити на овај сликовито живописни начин примењене примарне шестокраке школе диалектике.
Овде је веома важно нагласити да током процеса стварања знања, а посебно током развоја општег модела вештачке интелигенције који се заснива на овом диалектичком методолошком стваралачком оквиру, највећи креативни изазов током достизања привременог закључка започетих диапроцеса је одредити број итерација унутар ове врсте док не завршиш петље- (број приказаних шестоуглова унутар ове почетне шестокраке звезде). Другим речима, број извршених и диалектички сажетих тријада тезе, антитезе, синтезе у обновљену тезу (1 – њихово јединство и једност) ДИА допуњену антитезу....... зависи од крајњег квалитета покренутих диа-процеса, који се жели постићи. Или другачије речено, пошто је сваки остварени квалитет покренутих диа-процеса ограничен са додељеним интервалом времена ДИА подходајушћи простор, на његов крајњи квалитативни стваралачки исход се не може чекати вечно, разумљено такође у смислу бесконачног трошења додељених ресурса простора (дух, разум диа ум, материја). Један од начина да се реши овај креативни изазов је постепено повећање броја понављања (итерација) током квалитативног преиспитивања тријаде тезе, антитезе, синтезе ДИА обновљену тезу у претходно поменутој петљи у складу са (вишим) нивоом квалитета који се жели постићи у оквиру кориштеног простора ДИА одговарајући временски интервал.
Поред тога, диалектичко спајање и даље сажимање овакве две привремено сажете шестокраке звезде горе креативно разматраних конкретних и апстрактних диалеката резултира такође са једном дванаестокраком звездом (други основни диалектички принцип). Диалектички садржај који је већ до сада представљен и протумачен током похађања ове "oснoвнe и вишe шкoлe диaлeктикe" oткривa (сву) слoжeнoст диaлeктичкoг сажимања и синтeтизoвaњa нeкoликo диaлeктички иницирaних прoцeсa у врeмeну ДИA прoстoр у јeдaн oбнoвљeни диaлeктичкo крeaтивни интeрaктивни сaдржaј. И упрaвo oвдe дoлaзи дo изрaжaјa концепт Диaлeктикe Диaлeктикa ДИА Негације Негација. Додатно томе, ове диалектички покренуте методолошке поставке симулационих модула у садејству са далеко апстрактнијим Крајњим односно Вероватним Методолошким Претпоставкама испољене у виду три основна диалектичка принципа, аспекта, својства и испољавања времена ДИА простор, нарочито у садејству са другим основним диалектичким принципом, одређују вероватни крајњи исход започетих диа-процеса у времену ДИА простор (ромб или дванаестокрака звезда) користећи урођене способности расуђивања (здрави разум и смисл), то јест, слично као што не проклијала семенка неће израсти у биљку, тако и непроцветала биљка неће донети плодове.
тајне древна четири елемента: завршне мисли
Откривене тајне овог пре-древног знања и кориштеног методолошког приступа, односно тајне ова четири пре-древна елемента немају скоро ништа заједничког са њиховим тумачењем од стране неупућених у ово скривено знање. Такви текстови и књиге, засноване на гласинама "чула-казала" везано за ово скривено више знање, су писани и објављивани још од древних времена, а чији садржаји се могу читати у библиотекама широм света, као и на интернету, иако су суштина и стварни смисао ова четири елемента који чине методолошку основу пре-древног знања били овековечени градњом пирамиде Кеопса у Египту. Изузетак је по мом мишљењу само велики Грчки филозоф Платон. Укратко, загонетка ова четири пре-древна елемента је била решена разоткривањем њиховог истинског (симболичко фигуративног и креативног) смисла и сврхе унутар овог скривеног вишег знања, а затим су ове тајне биле уњедрене у овај поново оживљени методолошки приступ: ДИАЛЕКТИЧКИ ИНТЕРАКТИВНИ ПРИСТУП. Другим речима, њихова светла страна схваћена у смислу њихове урођене способности да стварају и обнављају једни друге примењена је у креативне сврхе уграђивањем симболичког значења ове њихове плодоносне улоге у овај методолошки креативни оквир за стварање нових знања или за обнављање и усавршавање постојећег знања. За додатне информације, ПРОЧИТАЈТЕ: Диaлeктички Интeрaктивни Приступ: Његов Meтoдoлoшки Kрeaтивни Рaдни Oквир.
Тeмeљнe Симулaтивнe Методолошке Пoстaвкe Диaлeктичкoгa Интeрaктивнoгa Приступa
Надам се да ће ови креативни чланци бацити више светла на овај загонетни и још увек недовољно разумљиви диалектички садржај процеса стварања и настајања знања, јер је пононо уведен у примену један много шири радни оквир за стваралачку орјентацију у овој диалектички створеној вечности времена ДИА бесконачност простора унутар разматраних светова диалектике. Овде треба додати и потенцијално веома корисну УЛОГУ филозофије, науке, уметности и културе, разумљено у смислу њихове интерактивне примене у креативне сврхе, уместо уско-специализованог схватања њихове улоге током процеса стварања знања у смислу ИЛИ наука ИЛИ филозофија ИЛИ уметност ИЛИ култура. Пошто се ови интерактивно креативни диалектички процеси такође одвијају унутар успостављеног друштвеног универзума диалектички редефинисаног времена ДИА простор, сви резултирајући друштвени аспекти и испољавања Времена у Простору ДИА Простор у Времену такође су снова одражена, размотрена и преиспитана кроз методолошку призму ова ЧЕТИРИ ЕЛЕМЕНТА (ватра, вода, ваздух, земља), чије су тајне утелотворене и оличене у ДИА инспирисале изградњу свих древних пирамида.
